Meni tvoja ruka ne treba jer dugo već ja stojim sam na metar od sreće.
I ova priča je duga, preduga i preti da se nikada završiti neće.
Ti meni ne značiš ništa, ne gađaju me teške reči, ja sam sve izgubio davno.
Samo te čuvam od sebe, možda ne razumeš ali to je ono jedino glavno.

Ja ne vidim te, nema te.

Kako je glupo što ne znaš, ne umeš da osetiš baš nikad kad je pravi trenutak.
I onda počinju priče, svakakve, u kontra smeru sujeta ti isekla uši.
I pusta magla u sobi, pogled ti je hladan ali ne vidi se previše jasno.
I kao pomeraš usta al' sve je tako  nebitno i prazno, tako suviše kasno.

U magli nestaju ljudi, plašim se da ubrzo ćeš postati sam jedan od njih.

Odlicna pesma...kakav glas...

vise.. ne moras cutati