Onomatopeja nije ista u svim jezicima
Onomatopeja se razlikuje od jezika od jezika. Tako se na primer u srpskom za lajanje psa koristi „av“, a u engleskom „vuf“, „ruf“ ili „bark“, dok Indonežani koriste „guk“.
Sa druge strane, dok mi za groktanje praseta koristimo „grok“, Englezi koriste „oink“, Šveđani „nuf nuf“ a Japanci „Buu“. Na kraju, dok se u većini jezika za smeh koristi „ha ha“ u jezicima kao što je kazahstanski se koristi „kark kark“. Ovakvih primera je izuzetno mnogo.