Kartaške igre

Kartaške igre



Nova tema, za kartaroše.

Upoznaćemo se ili podsjetiti na lijepe igre koje smo kartali, dok nismo počeli "visiti" na netu.

Bela (Belot)

Bela je kartaška igra karta od 32 karte.
Osnovna pravila su sljedeća:

1. Na početku igre, igrač koji je na redu procjeni svoje karte i bira boju aduta ili kaže "dalje" u kojem slučaju sljedeći igrač po redu ima pravo birati aduta ili reći "dalje".

2. Igrač ili tim koji izabere aduta mora pobjediti tu ruku ili inače gubi sve bodove za tu ruku.

3. Na početku igre se može zvati niz karata za dodatne bodove. Postoje četiri vrste zvanja u vrijednosti od 20 do 200 bodova. Samo igrač ili tim koji ima najveće zvanje može zvati i mora pokazati karte zvanja u tom slučaju. Pod najvećim zvanjem se podrazumjeva najveće individualno zvanje, a ne zbroj razlicitih zvanja u ruci. Tako, na primjer, zvanje od 20 sa tri karte do asa je vrijednije nego dva zvanja po 20 sa tri karte od kojih niti jedan nije do asa. Isto tako, na primjer, zvanje od 4 dame je jače od zvanja od tri karte do asa jer to individualno zvanje vrijedi 100 bodova i jače je od 20 bodova do asa. Moguća zvanja su sljedeća:

• 4 dečka: 200 bodova
  
• 4 devetke: 150 bodova
  
• 4 asa, desetke, kralja, dame: 100 bodova
  
• 3 karte za redom: 20 bodova, prema poredku: (As Kralj Dama Dečko 10 9 8 7)
  
• 4 karte za redom: 50 bodova, prema poredku: (As Kralj Dama Dečko 10 9 8 7)
  
• 5 karata za redom: 100 bodova, prema poredku: (As Kralj Dama Dečko 10 9 8 7)
  

Na našem sučelju, igrač može zvati tako da označi karte zvanja sa desnim gumbom na mišu i klikne "Zvanje".

4. U adutu dečko i devetka su najjače karte. Dečko vrijedi 20 bodova a devetka 14. Za boje koje nisu u adutu, as je najjača karta.

Bodovanje za boje koje nisu u adutu:


Bodovanje za boju u adutu:


5. Nakon što igrač baci kartu, sljedeći igrač po redu mora baciti jaču kartu u istoj boji. Ako nema jaču u boji onda mora baciti bilo koju slabiju u toj boji. Ako nema boju uopće, onda mora baciti aduta. Nakon što se adut baci, sljedeći igrač po redu i dalje mora baciti boju prve karte ali ne mora baciti jaču kartu u toj boji.

6. Ako jedan od igrača ima kralja i damu u adutu, on može zvati "Bela" kad baci prvu od tih karata. Takvo zvanje vrijedi 20 bodova. Na našem sučelju se može zvati "Bela" tako da se označi kralj ili dama sa desnim gumbom na mišu i klikne se "Zvanje".

7. U igri u dvoje, ako jedan od igrača dobije sedmicu u adutu u prvih šest karata, on može zamjeniti tu sedmicu za kartu u adutu koja je na stolu. Na našem sučelju kliknite na sedmicu i dok držite lijevi gumb na mišu, povucite kartu preko karte na stolu.

8. U igri u četvero, igra se dva protiv dva. U igrama u dvoje ili troje, svaki igrač igra za sebe.

9. U igri u troje, igrač koji zove aduta dobije 12 karata na početku igre i mora izbaciti dvije karte u svoj štih.

10. Pobjednik je prvi igrač ili tim koji dodje do odredjenih broja bodova:

• Igra u dvoje: 501 bodova
  
• Igra u troje: 701 bodova
  
• Igra u četvero: 1001 bodova
  

(Net)

Bela

Belot (Bela) - pravila
Adutske igre

Belot (popularnije Bela) je kartaška igra veoma zastupljena u Hrvatskoj, Bugarskoj i Bosni. Može se igrati u dvoje, troje ili četvoro, s tim što se najčešće igra u četvoro.

Svaka partija se sastoji od deljenja, određivanja aduta, zvanja, igranja i sabiranja bodova.

Deljenje i određivanje aduta
Belot se igra sa špilom od 32 karte (kec, kralj, dama, žandar, X, IX, VIII, VII) ili sa mađarskim kartama - umesto znakova herc, tref, pik i karo su znakovi tikva, list, žir i srce. Delitelj nakon mešanja nudi špil igraču s leve strane na presecanje (igrač može preseći ili udarivši rukom po špilu dati znak da ne želi da seče). Karte se dele u suprotnom smeru od kazaljke na satu. Karte smeju da se podignu jedino kad igrač ima pravo zvanja. Inače se kažnjava igrom (162 boda).

U dvoje
Svaki igrač dobije po tri karte licem okrenute prema dole, zatim sledeće tri karte (ukupno šest karata). Delitelj zatim okrene sledeću kartu licem prema gore. Tada deli još dodatne četiri karte svom protivniku i sebi (te se karte nazivaju talon i one se ne smeju mešati sa prvih šest podeljenih karata, nego se one odvajaju posebno). Ostatak karata se stavlja na onu kartu koja je ranije stavljena licem prema gore, ali tako da se vidi o kojoj se karti radi.

Prvih šest karata se podiže i pristupa se određivanju aduta. Prednost ima onaj igrač koji nije delio. Nakon što pogleda dobro svoje karte, igrač odlučuje hoće li zvati, odnosno odrediti da adut bude ona boja koja je na karti okrenutoj licem prema gore i na kojoj se nalazi ostatak nepodijeljenih karata, ili će reći „dalje“.

U slučaju da kaže „dalje“, igrač koji je delio dobija istu mogućnost koju može prihvatiti ili odbiti. Ako oba igrača odbiju da adut bude ona boja koja je na karti licem prema gore, pravo određivanja aduta ponovno dobiva igrač koji nije delio. On ponovno može izabrati adut, ali da nije ona boja koju je prvi put odbio i koja se nalazi na okrenutoj karti, ili može po drugi puta reći dalje.

U igri u dvoje, ako jedan od igrača dobije sedmicu u adutu u prvih šest karata, on može zameniti tu sedmicu za kartu u adutu koja je na stolu.

Ovaj put delitelj mora odrediti adut između tri preostale boje (bilo koju osim odbijene). Kada je adut određen, oba igrača podižu preostale četiri karte (talon), tako da svaki igrač u rukama ima ukupno deset karata.

U troje
Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (ukupno šest), a onda još četiri karte u talonu koje se posebno odvoje od prvih šest karata. Dve preostale karte su namenjene za prvog igrača s deliteljeve desne strane (on je prvi na redu). Igrači podižu prvih šest podeljenih karata i prvi igrač sa deliteljeve desne strane mora zvati aduta. Kada je adut određen, igrači podižu talon (igrač koji je zvao podiže šest karata, a ostali četiri). Tada igrač koji je zvao tj. odredio aduta bira iz svojih karata dve koje će odbaciti, tako da sva trojica sada imaju jednak broj karata u rukama (10). Odbačene karte pripadaju igraču koji je zvao aduta. On ih odlaže među svoje štihove.

U četvoro
Glavno obilježje bele u četvero je da se igra u parovima. Dva suprotstavljena para imaju za cilj zajedničkom igrom sakupiti pola 1 bodova od ukupne igre.

Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (ukupno šest), i na kraju dvije karte u talonu koje se posebno odvajaju od prvih šest.

Prvih šest karata se podiže i započinje određivanje aduta. Prvi na redu je igrač sa deliteljeve desne strane. Igrač sme da pogleda karte tek kada zove, a kada ne zove spušta karte na sto.

Igrač odlučuje hoće li zvati (odrediti aduta) ili će reći dalje. U slučaju da kaže dalje, diže talon i pravo na određivanje aduta dobija sledeći igrač sa desne strane koji ima ista prava kao i prethodni. Kada dođe red na delitelj on mora zvati. Kada neko pozove aduta, svi dižu talon i igra počinje.

Zvanje
Pod “zvanjem” se podrazumeva poseban niz karata koje igrač ima u rukama, a koji mu donosi dodatne bodove. Postoje četiri tipa zvanja:

1. Četiri iste karte:

•4 žandara: 200 bodova
•4 devetke: 150 bodova
•4 keca, desetke, kralja i dame: 100 bodova
Četiri osmice i četiri sedmice ne vrede ništa.

2. Niz karata u istoj boji (od 3 do 5 karata). Kada je u pitanju zvanje, onda je poredak karata sledeći: Kec, kralj, dama, žandar, desetka, devetka, osmica i sedmica.

•3 karte u nizu u istoj boji vrede: 20 bodova
•4 karte: 50 bodova
•5 karata: 100 bodova
•Šest ili sedam karata za redom u istoj boji vrednuje se jednako kao i niz od pet karata, dakle 100 bodova.
3. Osam karata za redom u adutu naziva se “belot” i igrač koji je dobio belot automatski pobeđuje, bez obzira na dotadašnji tok igre (kao da odjednom osvoji 501 bod u beli u dvoje, 701 bod u beli u troje ili 1001 bod u beli u četvero).

4. Kao i ime igre, belom se još naziva i slučaj kada igrač u rukama ima kralja i damu u adutu. Bela vredi još dodatnih 20 bodova.

Kod zvanja obavezno se prvo mora reći najjače zvanje, ukoliko se utvrdi da je igrač imao jače zvanje, priznaje se prvo zvanje.

Zvanje se priznaje samo onom paru koji ima najjače (najvrednije) zvanje (izuzetak je bela). Drugom paru se ništa ne priznaje, pa čak i u slučaju da u rukama imaju nekoliko slabijih zvanja koja kada se saberu vrede više od zvanja suprotnog para.

Četiri iste karte (izuzev osmica i sedmica) su jače od niza od pet karata. Između dva niza koja sadrže jednak broj karata, prednost ima onaj niz koji sadrži višu kartu, dakle niz osam, devet, deset, žandar, slabiji je od niza devet, deset, žandar, dama.

Ako se pak dogodi da dva igrača iz suprotnih parova imaju jednako vredno zvanje, prednost dobija onaj koji je pre imao pravo na određivanje aduta (onaj koji je bliže delitelju sa desne strane). Dopušteno je vezano zvanje (jedna ista karta učestvuje u dva zvanja).

Zvanje se pokazuje odmah na početku igre. Pitaju se ostali igrači da li imaju zvanje, ako da, koliko i dokle da se utvrdi ko ima pravo na zvanje(izuzetak je zvanje bele).

Igrač koji u rukama ima kralja i damu u adutu, belu zove u trenutku kada prvi put baci jednu od te dve karte. Važno je napomenuti da je igrač obavezan jasno istaknuti ostalim igračima da ima zvanje bele, a to će učiniti tako što će reći “bela” prilikom prvog bacanja bilo kralja ili dame. Belu je obavezno najaviti, dok odbacivanje druge karte koja čini belu nije obavezno, iako se može reći “od bele”.

Kod bele u četvoro, kada igrač ima pravo na zvanje, onda automatski ima pravo na zvanje i njegov partner.

Igra
Igru počinje igrač prvi sa desne strane delitelja. Sledi ga sledeći igrač do njega koji ne samo da mora da poštuje boju koja je bačena, nego treba da baci i kartu koja je veća od prethodne bačene karte. Na primer, ako prvi igrač baci osmicu pik, a sledeći igrač u rukama drži sedmicu pik i desetku pik, on mora na osmicu baciti desetku, a ne sedmicu. Igrač treba uvek da baci jaču kartu, naravno ako je ima. Ukoliko igrač nema odgovarajuću karte, onda baca adut. Ako nema ni aduta, onda može baciti bilo koju kartu po želi.

U slučaju da je prva karta adut, sledeći igrač ponovno mora baciti jaču kartu u adutu, ako je ima, ali ako se odigra boja koja nije adut, a igrač koji je na redu nema odgovarajuće karte pa zbog toga mora baciti adut, sledeći igrač može baciti boju koja se prvobitno tražila i ne mora baciti jaču kartu zato što je bačen adut.

Na primer, adut je srce, prvi igrač baci osmicu pik, sledeći igrač nema pikove pa baca bilo koje srce. Sledeći igrač u rukama ima keca pik i sedmicu pik. Slobodno baca sedmicu pik, jer pravilo jače karte ne vredi kada se neka boja preseče adutom. Igrač koji je bacio najjaču kartu, kupi štih i igra prvi u sledećem bacanju.

Ako se bilo koje od navedenih pravila prekrši, protivniku/protivnicima se pišu 162 boda. Tu partija završava i kreće se ispočetka u novo deljenje.

Bodovanje
Svaki igrač skuplja svoje štihove.

Igrač koji nosi zadnji štih, dobija još dodatnih 10 bodova. Igraču ili paru se zvanje (uključujući i belu) ne priznaje ukoliko nisu pokupili barem jedan štih. Ako igrač ili par pokupe sve štihove, dobijaju još dodatnih 90 bodova.

Takozvana čista igra (igra u kojoj nije bilo zvanja) iznosi 162 boda. Igrač ili par koji je zvao mora sakupiti najmanje pola 1 bodova od ukupne igre ako želi proći. Dakle, ako je igra čista, treba se sakupiti 82 boda za prolaz, u suprotnom se ne prolazi nego “pada”.

Zbir igre raste ukoliko su u deljenju bila zvanja. Sva zvanja se sabiraju i dodaju na 162, od dobijenog iznosa se za prolaz ponovno zahteva pola 1. (ako je bilo 20 zvanja, igra iznosi 182, prolaz je 92; ako je bilo 50 zvanja, igra je 212, prolaz je 107 bodova).

Kada se bela igra u troje, igrač koji zove adut, treba da skupi više od zbira štihova ostala dva igrača.

Bodovanje u dvoje
Ako je igrač koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio više bodova od protivnika, obojici igrača se piše zbir štihova koji su osvojili.

Ako je igrač koji je zvao aduta pao, tj. nije sakupio više bodova od protivnika, protivnički igrač osvaja sve njegove bodove svoje bodove.

Protivnikov pad se obeležava crticom, a ne nulom.

Bodovanje u troje
Ako je igrač koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio pola 1 od igre, svakom od troje igrača se pišu osvojeni bodovi koje su osvojili u pokupljenim štihovima.

Ako je igrač koji je zvao aduta pao, on ne osvaja ništa. Ostala dva igrača osvajaju onoliko koliko su pokupili u štihovima.

Pad se označava crticom, a ne nulom.

Bodovanje u četvero
Ako je par koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio pola 1 bodova od ukupne igre, svakom paru se zbrajaju bodovi koje su uspeli da sakupe.

Ako je par koji je zvao aduta pao, tj. nije sakupio pola 1 bodova od ukupne igre, sve bodove dobija suprotni par.

Pad se označava crticom, a ne nulom.

Vrednovanje karata (bodovi)

Vrednost karte
U adutu		Kad nije adut
Žandar	20	Kec	11
Devetka	14	Desetka	10
Kec	11	Kralj	4
Desetka	10	Dama	3
Kralj	4	Žandar	2
Dama	3	Devetka	0
Osmica	0	Osmica	0
Sedmica	0	Sedmica	0

Pobeda

Kada je kraj? igraču ili kartaškom paru je cilj sakupiti u zadnjem odlučujućem deljenju onoliko bodova koliko mu nedostaje da dostigne dogovorenu granicu, bez obzira na to je li sakupio pola 1 od celokupnog zbira igre (na primer, ako se u beli u dvoje igrač nađe u situaciji da ima 496 bodova, dakle nedostaju mu još 5 bodova da završi, a prva karta koju baci na početku bacanja je žandar u adutu koji je najjača karta u igri vredna 20 bodova, po pravilu ovde se igra završava). Samo par koji osvoji štih može završiti.

Prema službenim pravilima mora dostići dovoljan broj boda, i mora osvojiti štih:

•Bodovna granica (bela u dvoje)
Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 501 bod.

•Bodovna granica (bela u troje)
Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 701 bod.

•Bodovna granica (bela u parovima)
Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 1001 bod.


(Igraj karte)

Tablić

Tablić - pravila
Za početnike

Tablić je veoma popularna kartaška igra. Pretežno se igra u dvoje ili četvoro. Kada se igra u četvoro, onda se igra u parovima i parovi sede dijagonalno jedan od drugog. Igra se sa celim špilom od 52 karte.

Vrednost karata
Kralj (K) vredi 14, Dama (Q) 13, a Žandar (J) 12. Ostale karte se boduju prema svojim nominalima. Kec (A) u tom pogledu ima poseban tretman. Njegova vrednost može biti 1 ili 11, u zavisnosti od procene i želje igrača koji je na potezu

Cilj
Cilj igre je odneti što više karata sa talona, t.j. odneti što više štihova. Karte se odnose tako što se baca karta iz ruke i njom se nosi karta koja je iste vrednosti; ili više karata, čija je suma jednaka vrednosti bačene karte. Odnete karte se skupljaju kod svakog igrača da bi se na kraju partije prebrojali poeni.

Deljenje
Delilac deli po 6 karata svakom od igrača (u 2 kruga po 3) i stavlja 4 karte na talon. Karte na talonu moraju biti razdvojene. Ostatak karata se stavlja sa strane. Kada svi igrači izbace karte koje su imali, delilac opet uzima špil koji je ostavio sa strane i ponovo podeli 6 karata svakom igraču. Kad se izbace sve karte, a ceo špil se potrosi, uloga delioca se prenosi na sledećeg igrača.

Igra
Uvek počinje onaj igrač koji je sa desne strane od delioca i redosled se nastavlja u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu. U svakom krugu, svaki igrač izbacuje samo po jednu kartu. Ovom kartom može, a i ne mora ništa da odnese sa talona. U slucaju nošenja, igrač koji nosi karte uzima ih, okreće naopako i stavlja na svoju gomilu, kako drugi igrači ne bi mogli kasnije da vide koje su karte prošle. U slučaju da igrač ne moze da odnese ništa svojom kartom, ta karta ostaje na talonu. Kada se igra završi, ako ima karata koje su ostale na talonu nosi ih onaj igrač koji je poslednji nešto nosio. Kada igrač odnese sve karte sa talona svojom kartom, piše mu se tabla. Kada igrač na kraju pokupi karte koje su ostale na talonu, zbog toga što je poslednji nosio, on ne dobija tablu.

Bodovanje
Svaki igrač ili par se boduje prema broju odnetih karata i štihova. Maksimalan broj poena je 25 + broj napravljenih tabli:

•za svaki odneti štih (10, J, Q, K, A) dobija se po jedan poen
•za "malu dvojku" (dvojku tref) dobija se jedan poen
•za "veliku desetku" (desetku karo) dobijaju se dva poena
•onaj ko je odneo više karata ukupno dobija "3 na karte" (dodatna 3 poena). Ako su oba/svi igrača odnela isti broj karata, niko ne dobija "3 na karte".

Kraj igre
Igra se završava kada igrač, ili par pređe 101 poen. Drugi igrač/par može isto imati 101 ili više poena. Kada oba igrača prđu 101, pobednik je onaj ko ima više. Igra se ne prekida čim neko pređe 101 poen, već se igra dok se ne istroši špil.

(Igraj karte)

Kontra Tablić

Kontra-tablić se igra sa standardnim špilom od 52 karte. U njemu mogu učestvovati 2, 3, ili 4 igrača.Pri igri u četvoro,svako može igrati za sebe ili u parovima .

Cilj

Cilj je suprotan tabliću. Svaki igrač se trudi da odnese što manje. Deljenje, sečenje, kao i sama igra su potuno isti kao i u klasičnom tabliću. Table su često od presudnog značaja na konačan ishod partije, a svaka donosi po 10 bodova.

Tok igre

Npr., na talonu se nalaze sledeće karte :




Ako igrač koji je na potezu, želi da uzme damu, sa njom obavezno nosi sve što je moguće. Pored dame, on sa talona još uzima dvojku i keca, jer zajedno čine zbir od 13.
Igrač može izbaciti bilo koju kartu iz ruke, ali sa njom mora nositi sve što može. U ovom primeru, bez nošenja se može proći jedino sa peticom i šesticom.

Kada se jednom baci karta igrač može da bira koju će kombinaciju odneti (onu koja mu najviše odgovara), s tim što na talonu ne sme ostati ni jedna moguća kombinacija za tu kartu.

Na ovom prmeru igrač koji baci keca ima dve mogućnosti:

1. Da nosi 2 keca i devetku (zbir 11)
   
2. Da nosi 2 keca, devtku i dvojku (dve iste i 9+2=11)
   

Narvno, u tom slučaju igrač se odlučuje da nosi prvu kombinaciju jer u tom slučaju nosi manje karata.

Dupliranje

U kontra-tablliću postoji i „dupliranje“ (udvajanje karata). To je ovde moguće, jedino ako igrač u ruci ima dve iste karte, a na talonu se nalazi i treća karta te vrednosti. U tom slučaju, on jednu iz ruke odigrava (ne mora nositi istu takvu sa talona), ali drugu iz ruke obavezno pokazuje protivnicima. Igrač se najčešće odlučuje da duplira niske karte, koje će neko u zbiru najverovatnije već odneti, pre nego što on sam ponovo dođe na red za igru. Neophodan uslov je, da se ista takva karta nalazi i na talonu.
Ako u ovom primeru sa slike, igrač ima u ruci dve desetke, on ne može jednu odigrati, a drugu pokazati, jer se desetka ne nalazi na talonu. Dupliranje se ne može izvesti sa zbirom, nego samo sa istom takvom kartom na talonu.

Bodovanje

Partiju gubi igrač,koji prvi stigne do 101, ili premaši taj broj bodova. Poslednje deljenje se obavezno igra do kraja. Ako se pri tome dogodi, da dvojica istovremeno pređu 101 bod, izgubio je igrač, sa većim rezultatom.

(Igraj karte)

Sedmice

Igre sa izbacivanjem karata
Pravila ove igre su vrlo jednostavna.



Broj igrača
Igru Sedmice mogu da igraju 2 ili 4 igrača (u parovima).

Špil
Sedmice se igraju sa špilom od 32 karte. Karte koje igraju su: 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A u svakoj boji. Svakom igraču se na početku dele po 4 karte.

Tok igre

Prvi igrač od delioca počinje igru bacanjem bilo koje karte. Zatim igrači izbacuju po jednu kartu redom. Ne postoji obaveza odgovaranja na boju ili znak (broj, sliku), jedino je bitno to da onaj igrač koji poslednji odgovori na znak igrača koji je prvi bacio kartu nosi tu ruku. Sedmice su džokeri i odgovaraju onom znaku koji je bacio prvi igrač. Npr: Prvi igrač baca 9, zatim drugi A, treći 9 i četvrti K. U ovom slučaju ovu ruku uzima treći igrač, jer je odgovrio na znak igrača koji je prvi igrao. Onaj ko odnese ruku započinje sledeću.

Međutim, u prethodnoj situaciji prvi igrač ima dve mogućnosti. Prva je da prepusti trećem igraču da odnese ruku, ili druga opcija, ukoliko ima još karata sa tim znakom ili sedmicu može njom da odgovori nakon što četvrti igrač baci kartu i na taj način produži još jednu ruku i dovede sebe u situaciju da odnese dve ruke. Ovo produžavanje ruku može da traje sve dok igrač ima karte kojima može da odgovori na prvu bačenu. Npr: prethodna ruka je bila 9, A, 9, K, sada prvi igrač može nastaviti igru i započeti drugu ruku bacanjem ili 9 ili 7. Ukoliko niko od ostralih igrača ne odgovri na 9, prvi igrač nosi obe ruke (ali su, u svakom slučaju, i ostali igrači dužni da izbace još po jednu kartu). Pre nego što igrač odnese ruku, svi igrači moraju imati isti broj karata u ruci.

Nakon svake ruke (bilo jedne ili produžene), igračima se dele karte tako da uvek imaju po 4 karte u ruci sve dok se ne podeli ceo špil, nakon čega se igra dok igrači ne izbace sve karte iz ruku.

Bodovanje

A i 10 se boduju po 10 peona. Ostale karte nemaju bodovno značenje.

Nakon svake runde (dok se ne izdeli ceo špil i bace sve karte iz ruku) bodovi se sabiraju i dodeljuju odgovarajući pogoci na sledeći način:

•Ako prvi par osvoji više bodova od drugog, dobija 1 pogodak. Ukoliko parovi imaju isti broj bodova, pogodak dobija onaj par koji je odneo poslednju ruku.
•Ukoiko neki par osvoji 80 bodova (odnese sve keceve i desetke), taj par dobija 2 pogotka.
•Ukoliko neki par odnese sve ruke (pobedi u svakoj rundi, odnosno portivnički par ne odnese ni jednu kartu), taj par dobija 3 pogotka.
Igra Sedmice se završava kada neki par ostvari 1, 5 ili 10 pogodaka, u zavisnosti od toga kako se igrači pre početka igre dogovore.

(Igraj karte)

Kanasta

Kanasta - pravila
Igre sa izbacivanjem karata
Postoje različite varijante kanaste i pravila koja su specifična za određene oblasti u kojima se igra. Pošto je kanasta vrlo popularna igra na ovim prostorima, predstavićemo Vam pravila po kojima se igra u našem regionu.

Cilj igre

U kanasti igrači izlažu Izloške, slično kao i u remiju. Izlošci direktno donose bodove, pa je i cilj da ih se formira što više. Ono što je karakteristično za kanastu je da u toku deljenja igrač bude u situaciji da više puta završi igru, ali on to ipak ne čini, već pokušava da uveća broj karata u rukama i izloži nove izloške, čime ostvaruje veći broj bodova koji mu donose prednost.

Broj igrača
Igru mogu igrati od 2 do 6 igrača, svako za sebe. U slučaju da je u igri više od 6 igrača onda se formiraju parovi.

Karte
Igra se igra sa 2 standarda špila od po 52 karte kojima se dodaju još 4 džokera. Džokeri, kao i dvojke, imaju ulogu da zamene bilo koju kartu, i nazivaju se 'divlje karte' ili 'divljaci'. Karte se boduju na sledeći način:

•džokeri - po 50 bodova
•dvojke - po 20 bodova (ove vrednosti su iste i za džokere i za dvojke bez obzira koju kartu menjale)
•kečevi - po 20 bodova
•od 8 do kralja (8,9,10,J,Q,K) - po 10 bodova
•od 4 do 7 - po 5 bodova
Primećujete da 3 nisu ni u jednoj bodovnoj grupi. One se ne mogu izlagati, nego imaju posebnu ulogu o kojoj ćemo malo kasnije.

Deljenje
Deljenje se odvija u desnu stranu. Karte seče igrač levo od delioca i pri tome pokazuje poslednju kartu. Ukoliko je poslednja karta džoker ili dvojka, uzima ih sebi i u sličaju da je ispod 'divljaka' još neki 'divljak' i njega uzima sebi. U toku deljenja dobija manje karata za onoliko koliko je izvukao 'divljaka'. Delioc prvom igraču deli 3 karte, a zatim dalje po 2 sve dok svi ne dobiju po 14 karata. U tom trenutku prvi desni igrač jedini ima 15 karata. Ostatak karata se spušta na sredinu stola, okrenut licem na dole. Ako neko u toku deljenja dobije jednu ili više crvenih trojki (herc ili karo), spušta ih odmah ispred sebe licem na gore. Umesto njih povlači nove karte sa vrha Ostatka.

Izlošci
Izlažu se samo grupe karata istih vrednosti bez obzira na boju. Izložak mogu činiti minimum 3 karte, u kojima se mogu javiti i divljaci, ali ih uvek mora biti bar za 1 manje nego osnovnih karata u svakom izlošku. Na primer ako imate izložak od tri desetke, njemu možete pridružiti i dva divljaka, a ako dodate još jednu desetku, možete im pridružiti još jednog divljaka.

Tok igre
Igru počinje igrač koji jedini ima 15 karata (desni od delioca), i on samo izbacuje jednu kartu koju stavlja pored ostatka, okrenutu licem na gore. Tako počinje formiranje Gomile za odbacivanje. Dalje, svaki igrač vuče po jednu kartu sa ostatka i odbacuje po jednu na Gomilu. Karte se na Gomili stavljaju jedna preko druge, tako da je vidljiva samo gornja karta.

Pre odbacivanje karte, igrač može izložiti neki izložak ili dodati neku kartu na već izloženi izložak. U kanasti igrač može dodavati karte isključivo samo na svoje izloške. Igrači svoje izloške drže odvojene od protivničkih jer je u kanasti i najbitnije ko je šta izložio.

Uvodni izložak
Da bi se igrač otvorio, odnosno izložio svoj prvi izložak, mora da isuni neke uslove. Uvodni izložak mora sadržati određeni broj bodova, u zavisnosti od svog trenutnog rezultata , i to:

•50 bodova ako mu je trenutni rezultat 0-1495 bodova
•90 bodova ako mu je trenutni rezultat 1500-2995 bodova
•120 bodova ako mu je trenutni rezultat 3000 i više bodova
•15 bodova ako mu je trenutni rezultat negativan
Kada kažemo Uvodni izložak, mislimo na jedan ili više izložaka, koji se svi odjednom spuštaju na sto i ispunjavaju uslove iznad. Kada se igrač otvori, odlaže jednu kartu na gomilu i time završava svoju ruku. U svakoj sledećoj ruci, taj igrač može izlagati nove izloške ili prilagati karte već postojećim, bez ikakavog ograničenja. Međutim, karakteristično za kanastu je, da taj igrač u svakoj sledećoj ruci može uzeti i gomilu za odbacivanje.

Uzimanje gomile za odbacivanje
Strategija svakog igrača bi trebala da bude orijentisana na uzimanje gomile za odbacivanje. Od tih karata i karata koje igrač već ima u rukama može formirati nove izloške ili prilagati karte već izloženim, i na taj način ostvariti veći broj bodova, pošto znamo da se u kanasti svaka karta boduje. Uzimanje gomile se vrši po određenim pravilima. Svaki igrač koji se predhodno otvorio može uzeti gornju kartu sa gomile umesto sa ostatka. Uslov je da zajedno sa tom uzetom kartom odmah formira izložak koji ne sme da sadrži divljake i izloži ga ispred sebe. Npr: ako je na vrhu gomile petica, igrač koji se otvorio je može uzeti samo ako u ruci ima još bar dve petice i na taj način formira novi izložak koji odmah izlaže. Pošto igrač, uzimanjem karte sa gomile formira novi izložak i izloži ga, on potom uzima i celu gomilu za odbacivanje. On potom odmah formira nove izloške, ili prilaže već postojećim i kada želi da završi potez, izbacuje jednu kartu, stavlja je pored ostatka licem na gore i na taj način ponovo otpočinje formiranje nove gomile za odbacivanje. Crne trojke se ne mogu ni izlagati, ni prilagati, već se samo odbacuju na gomilu za odbacivanje. Kada se na vrhu gomile nalazi crna trojka, pošto se sa njom ne mogu ni formirati izlošci, ni prilagati postojećim, kažemo da je gomila 'zamrznuta'.

Ako igrač formira 2 izloška od karata istih vrednosti, on ih u sledećem krugu može spojiti. Npr: ako igrač pri otvaranju izloži dva kralja i džokera, a iz taktičkih razloga u ruci zadrži još dva kralja, a igrač pre njega odbaci kralja misleći da ih ovaj više nema, on može uzeti tog kralja i formirati novi izložak i na taj način doći do cele gomile za odbacivanje. U nekom od sledećih poteza on ta dva izloška sa kraljevima može spojiti.

Kanasta
Ukoliko igrač ima izložak koji se sastoji od sedam ili više karata, on ga skupljai stavlja preko svojih crvenih trojki. Ukoliko igrač nema ni jednu crvenu trojku, on skuplja taj izložak i stavlja jednostavno ispred sebe. Takav izložak se naziva Kanasta. Kanasta se izlaže licem na gore, gde se vidi samo gornja karta. Svaka kanasta donosi i određene dodatne bodove:

•Zlatna kanasta - sastavljena od 7 prirodnih karata (bez divljaka) donosi 200 bodova
•Prljava (Mešovita) kanasta - sastavljena od 7 karata iste vrednosti od koji su 1-3 divljaka donosi 100 bodova
Da bi se kanaste razlikovale, na vrh mešovite kanaste se uvek stavlja crna karta, a na vrh zlatne crvena. Dalje, tokom igre, igrač može i dalje prilagati karte na kanastu, kao i na sve druge svoje izloške.

Crvene trojke
Kada igrač formira svoju prvu kanastu, on njom pokriva sve svoje crvene trojke, koje od tog trenutka donose nagradne bodove i to po 100 bodova svaka crvena trojka. Ukoliko se partija završi, a igrač koji ima crvene trojke nije formirao ni jednu kanastu (nije pokrio trojke), onda donose kaznene bodove i to po -100 svaka. Jedna kanasta je dovoljna da se pokriju sve crvene trojke.

Završetak deljenja
Formirane kanaste imaju višestruki značaj. Pred nagradnih bodova postoji i Uslov završetka partije, koji je vezan za njih. Da bi igrač Zatvorio, mora imati bar jednu formiranu kanastu. Nakon toga mu preostaje da se oslobodi svih karata iz ruke (kao i u remiju), što izlaganjem novih izložaka, što prilaganjem. Poslednjom kartom u ruci se zatvara, ona se stavlja na vrh gomile za odbacivanje, licem na dole. Međutim, za razliku od remija, poslednja karta se može i priložiti nekom izlošku i na taj način završiti partiju, tj. zatvaranje nije obavezno. Najnepovoljnija situacija za igrača je kad ostane samo sa jednom, ili par karata u ruci, a da nije formirao ni jednu kanastu. Tada on igra pasivno, iščekujući da neko drugi završi, dok je protiviku u cilju da što više produži partiju, uzimajući što više puta gmilu za odbacivanje i sakupljajući poene, stičući na taj način zavidnu prednost.

Bodovanje
Kada igrač formira bar jednu kanastu i oslobodi se svih karata u ruci, to deljenje je završeno i sabiraju se bodovi. Svako sabira svoje nagradne bodove od kanasi, crvenih trojki, a pobednik dobija i dodatnih 100 bodova kao nagradu za zatvarnje (kraj deljenja). Potom igrači sakupljaju sve karte sa stola, uključujući i kanaste i sabiraju bodove u njima, koje dodaju na ostvarene nagradne bodove. Od tog zbira oduzima se vrednost karata koja je ostala igraču u rukama u trenutku zatvaranja i još po -100 bodova za svaku nepokrivenu crvenu trojku (ukoliko igrač nije formirao ni jednu kanastu). Taj krajnji rezultat se upisuje i odmah sabira sa njegovim prethodnim rezultatom. Partija traje dok neko prvi ne dođe do 5000 bodova. Ako više igrača pređe 5000 bodova, pobednik je onaj igrač koji ima najviše bodova. Poslednje deljenje se obavezno igra do kraja.


(Igrajmo karte)

Preferans

Preferans - pravila
Adutske igre


1. UVOD

Preferans je igra slična bridžu. U preferansu, strategija i taktika imaju često mnogo veći efekat na finalni rezultat, nego kvalitet karata. Pravila preferansa se brzo uče. Međutim, postati majstor u preferansu zahteva mnogo igranja i iskustva.

•Preferans se igra u troje sa 32 karte (7,8,9,10,J,Q,K,A). A je najjači, 7 najslabija.

•Svako dobija po 10 karata.

•Pre igre održava se licitacija, da bi se odlučilo ko dobija dve preostale karte u talonu.

•Dobitnik licitacije uzima dve karte iz talona, izbacuje dve, a zatim odlučuje igru.

•Ima 6 igara - 4 adutske (pik, karo, herc, i tref), i dve bez aduta (betl, i sans).

•Sans se igra bez aduta.

•U betlu, dobitnik licitacije ne sme da uzme ni jedan štih da bi bio nagrađen poenima.

•Po prijavljivanju igre, druga dva igrača odlučuju da li prate ili ne. Izuzetak je betl, gde uvek igraju svi.

•U svim igrama, igrač mora odgovoriti na boju (znak) karte. Primer: na herc se odgovara hercom.

•U slučaju da nema boju, u adutskim igrama igrač mora igrati aduta, u koliko ga ima. Ako nema aduta, igra bilo koju kartu.

•U slučaju betla i sansa, ako igrač nema traženu boju, bilo koja karta može da se igra.

•Igrači padaju (dobijaju loše poene) ili prolaze (dobijaju dobre poene) na igrama u kojima učestvuju.

•Za igrača koji je pao se koriste termini kao što su srušen, oboren, ili jednostavno nije prošao.



2. BROJ IGRAČA
•Prefeans se igra u troje.

•Četvoro igrača mogu da igraju, ali s time da jedan od njih naizmenicno preskace krug.



3. KARTE
•Igra se sa 32 karte: 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A.

•As je najjači.



4. ODREĐIVANJE REDOSLEDA IGRAČA
•Pred početak partije, igrači izvlače karte.

•Najmanja karta deli, a redosled igrača je suprotan smeru kazaljke na satu.

Primer 1: Milenko izvlači 7, Nikola 9, Igor A, a Dule J. Milenko meša. S njegove desne strane sedi Nikola. Sa Nikoline desne je Dule, pa Igor.

•U igri od četvoro, onaj koji deli ne igra prvi krug.

Primer 2: Milenko izvlači 9, Duško 8, i Nikola 8. Duško i Nikola izvlače još po jednu dok im se karte ne razlikuju, a onda se određuje redosled kao u prvom primeru.





5. MEŠANJE
•Vrlo je važno promešati karte, zbog toga što se deli po 5 karata svakom, a karte su najverovatnije povezane po boji iz predhodne partije.

•Igrač sa leve strane seće karte. Sećenje karta je opciono, ali preporučljivo.



6. DELJENJE
•Počevsi sa igračem sa desne strane: 5, 5, 5, dve u sredinu u talon, pa ponovo 5, 5, 5.

•Znači svako dobija po 10 karata, dok dve karte idu u talon.

•Karte u talonu se zovu kup.



7. LICITIRANJE
•Licitiranje je borba za karte u kupu (sa izuzecima) i odlučivanje koja će se od 6 igara igrati.

•Pik je najslabija igra, dok je sans najjača.

•Svaka igra ima svoju vrednost: pik-2, karo-3, herc-4, tref-5, betl-6, sans-7.

•Igrač ima pravo da ne učestvuje u licitiranju ili da odustane kada vidi da je pre-licitiran od strane protivnika. U tom slučaju se kaže "dalje".

•Dobitnik licitacije pokažuje kup i uzima ga. Sada drži 12 karata u ruci. Vraća dve karte nazad na sto, koje ne pokažuje protivnicima, i nagoveštava igru, znači od pika do sansa.

Primer 1: Milenko: "2". "Dule: "Dalje". Igor: "Dalje". Milenko uzima karte u talonu, vraća dve nazad, i kaže: "Igra se tref".



•Dobidnik licitacije može da igra igru na kojoj je stao ili bilo koju višu (jaču). Znači u primeru 1, Milenko je mogao da igra bilo koju igru.


Primer 2: Milenko: "Dalje". Dule: "2". Igor "3". Dule: "Dalje". Igor uzima kup, i može da igra karo (3) ili bilo koju jaču igru.



•Pri licitiranju, zavisno od redosleda, igrači moraju da kažu "mogu", što znači "mogu tu igru".


Primer 3: Milenko: "2". "Dule: "3". Igor: "Dalje". Milenko (pošto je prvi): "Mogu 3". Igor mora da kaže "4" da bi nastavio licitaciju.

Primer 4: Milenko: "2". "Dule: "3". Igor: "4". Milenko (pošto je prvi): "Mogu 4". Dule:"5". Igor: "Dalje". Milenko: "Mogu 5". Dule: "6". Milenko: "Mogu 6". Dule: "Dalje". Milenko dobija kup i može da igra betl ili sans.



•Kada prvi igrač odustane od licitacije, onda "mogu" prelazi na drugog igrača.


Primer 5: Milenko: "2". "Dule: "3". Igor "4". Milenko: "Dalje". Dule: "Mogu 4". Igor: "5". Dule: "Mogu 5". Igor: "6". Dule: "Mogu 6". Igor: "Dalje". Dule dobija kup i može da igra betl ili sans.



•Kada svi kažu dalje, krug se ne igra, i karte se ponovo mešaju, a upisuje se refe.


Primer 6: Milenko: "Dalje". "Dule: "Dalje". Igor: "Dalje". Krug se ne igra, i upisuje se refe.

•Igrač koji ne izbaci dve karte pre nego što igra nastavi pada automatski.

•Postoji specijalni slučaj licitiranja - Igra. Sledeće poglavlje sadrži detalje.



8. IGRA
•Za vreme licitacije, igrač može da prijavi igru, što obično znači da ima dovoljno dobre karte da prođe bez pomoći talona.

•Igra se prijavljuje odmah

Primer 1: Milenko: "Dalje". Dule: "2". Igor "Igra". Igor ne uzima karte iz talona i prijavljuje da li se igra 2, 3, 4, 5, ali ne sans i betl.

•Igra betl i igra sans se odmah prijavljuje.

Primer 2: Milenko: "Dalje". Dule: "Igra Betl" ili "Betl". Igor: "dalje". Dule igra Betl.

Primer 3: Milenko: "Dalje". Dule: "Igra Betl" ili "Betl". Igor: "Igra Sans" ili "Sans". Igor igra sans.

•Više od jednog igrača može da prijavi igru, s time da igrač koji planira da prijavi igru 2 ne sme da prijavi igru ako je već neko prijavio igru.

Primer 4: Milenko: "Igra". Dule može da kaže: "Igra" ako mu je igra 3, 4, ili 5, ili "Betl", ili "Sans".

•Posle prijavljivanja da se igra, igrači se pitaju koja im je igra (primer 1) ali samo ako jača igra nije već prijavljena.

Primer 5: Milenko: "Igra". Dule: "Igra". Igor: "Igra". Milenko: "Moja je 2", Dule: "Moja je 5", "Igor: "Moja je slabija". Znači Igor ne prijavljuje svoju igru, jer je igra 5 već prijavljena.

•Šta raditi kada oba igrača idu na istu igru? Za ovaj retki slučaj nisam siguran. Oba igrača prijavljuju igru (recimo Herc). Poput licitacije, čini mi se da je igrač koji je prijavio prvi dobio igru, mada Slavko Dubackić is Novog Sada predlaže da po "našim nepisanim pravilima igra prvi ili može da je prepusti drugom ali da mu da kontru."

•Igra se vrednuje jedan poen više od standardnog bodovamja. Igra-2 se broji kao standarno odigrana partija gde je adut karo (3), Igra-3 se broji kao da je odigran standarni herc (4), i tako dalje.



9. PRAĆENJE
•Dobitnik licitacije odlučuje šta će se igrati.

•U betlu svi automatski prate, dok u se u drugim igrama igrači izjašnjavaju da li prate.

•Igrač sa desne strane se izjašnjava da li prati ili ne sa "Dođem" ili "Ne dođem".

•Treći igrač se izjašnjava: "Dođem" ili "Ne dođem"

Primer 1: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Ne dođem". Nikola: "Dođem". Igraju Milenko i Nikola.

Primer 2: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Dođem". Nikola: "Dođem". Igraju svo troje.

Primer 3: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Ne dođem". Nikola: "Ne Dođem". Ne igra se. Milenko upisuje 10 odnetih štihova.

•Igrač koji prati može da zove igrača koji ne prati. Igrač koji zove trećeg je poenski kažnjen ako dozvoli Milenku da odnese više od 6 štihova i nagrađen svim odnešenim štihovima koje Milenko nije dobio. Odnešeni poeni se zovu supe, o kojima se detaljno govori u poglavlju 13.

Primer 4: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Dođem". Nikola: "Ne Dođem". Duško "Idemo zajedno". Igraju sva tri igrača.

Primer 5: Milenko: "Igram Herc". Duško: "Ne Dođem". Nikola: "Dođem. Idemo Zajedno". Igraju sva tri igrača.

•Kod takozavinh kontri (sledeće poglavlje), svi igraju.



10. KONTRA
•Ako je pratilac ubeđen da će srušiti dobitnika licitacije, može da da kontru.

•Kontra zahteva od pratioca da, zajedno sa drugim pratiocem, uhvati 5 štihova.

•U slučaju kontre svi poeni (negativni ili pozitivni) se množe sa 2.

•Pratilac koji je dao kontru snosi svu odgovornost i upisuje sve negativne ili pozitivne poene zarađene protiv nosioca igre.

•Drugi pratilac koji je pozvan na kontru pomaže igraču koji je dao kontru da obori nosioca igre, ali pri tome ne upisuje nikakve bodove.

•Kontre se daju posle izjašnjavanja praćenja

Primer 1: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Dođem". Nikola: "Dođem". Duško "Kontra".

•S obzirom na to da je kontra opcija u svakoj partiji, igrač koji je na redu sa opcijom da da kontru mora dati do znanja da li ima kontru ili ne. Ako nema kontru kaže "Može".

Primer 2: Milenko: "Igram Tref". Duško:"Dođem". Nikola: "Dođem". Duško "Može". Znači nema kontru. Nikola: "Kontra."

Primer 3: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Dođem". Nikola: "Dođem". Duško: "Može". Znači nema kontru. Nikola: "Može." Znači igra se bez kontre.

•Igrač koji ne prati automatski polazi ako je data kontra.

Primer 4: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Dođem". Nikola: "Dođem". Nikola: "Kontra." Igraju svih troje.

Primer 5: Milenko: "Igram Tref". Duško: "Ne dođem". Nikola: "Dođem i kontra". Igraju svih troje.

•Ako je noslilac igre ubeđen da nece pasti, može da da rekontru na primljenu kontru.

•Kod rekontre svi poeni se ponovo množe sa 2.

Primer 6: Milenko: "Igram Tref". Duško:"Dođem". Nikola: "Dođem". Duško "Može". "Kontra." Milenko: "Rekontra"

•Posle primljene rekontre, pratilac ima prava da da subkontru, a nosilac da uzvrati sa mortkontrom.

•Subkontra i mortkontra udvostručavaju poene.

Primer 7: Milenko: "Igram Tref". Duško:"Dođem". Nikola: "Dođem". Duško "Može". "Kontra." Milenko"Rekontra". Nikola: "Subkontra". Poeni se broje 8 puta nego normalno.

Primer 8: Milenko: "Igram Tref". Duško:"Dođem". Nikola: "Dođem". Duško "Može". "Kontra." Milenko"Rekontra". Nikola: "Subkontra". Milenko: "Mortkontra". Poeni se broje 16 puta nego normalno.

•Kontra je obavezna kada dobitnik licitacije igra pik. Na igru-pik nije potrebna kontra.

Primer 9: Milenko: "Igram Pik". Duško:"Dođem". Nikola: "Dođem.". Duško "Može". Nikola "Može". Znači kontre nema i pik se ne igra.

•Ako se na pik ne da kontra, piše se refe ili nosilac igre prolazi ako se refei više ne upisuju.



11. REFE
•Sa određenim ograničenjima, refe se upisuje kada svi kažu dalje ili kontra nije data na pik

•Ako je upisan maksimalan broj refea ili je jedan od igrača ispod kape ili u minusu, refe se ne piše. Ovi termini su definisani u sledećem poglavlju.

•Ako nosilac igre ima neodigrana refe-e, svi poeni se dupliraju. Upisivanje rezultata se diskutuje u sledećem poglavlju.

Primer 1: Igor igra tref. On ima još dva neodigrana refea. Znači ova partija vredi duplo.

•Posle odigrane partije pod refeom, nosilac partije otpisuje svoj refe kao odigran.

Primer 2: Posle odigranog trefa, Igor otpisuje refe i sada mu ostaje još samo jedan.



12. IGRANJE PARTIJE
•Igrač koji je prvi licitirao igra prvi. Ako ne igra, onda je igrač sa njegove desne strane prvi.

•U sansu se uvek igra kroz vodioca igre. Znači pratilac sa leve strane nosioca uvek ide prvi.

•Prvi igrač stavlja kartu na sto. Drugi po redu odgovara na boju. Treći igrač (ako igra) odgovara na boju. Igrač sa najvećom kartom nosi štih.

Primer 1: Milenko igra Herc-A. Duško stavlja Herc-7. Nikola igra Herc-9. Milenko nosi štih.

•Kod adutskih igara, igrač koji ne može da odgovori na boju mora igrati aduta. Adut je uvek jači.

Primer 2: Adut je pik. Milenko igra Herc-A. Duško stavlja Herc-7. Nikola nema herca i igra Pik-7. Nikola nosi štih.

•Kod adutskih igara, igrač koji ne može da odgovori na boju mora i nema više aduta može igrati bilo koju kartu.

•U sansu i betlu, igrač koji ne može da odgovori na boju može igrati bilo koju kartu.

•Štihovi 2 - 10 se igraju isto kao i prvi.

•Na kraju partije broje se štihovi da se vidi ko je prošao a ko pao.

◦Kod adutskih igara i sansa, nosilac mora uhvatiti bar 6 štihova da bi prošao.

◦Kod betla se zahteva od nosioca igre da ne uhvati ni jedan štih. Pratioci ne padaju, izuzev ako jedan od njih nije dao kontru.

◦Pratilac mora da uhvati dva štiha da bi prošao, ili 4 zajedno sa drugim pratiocem.

◦Igrač koje je zvao prolazi ako je zajedno sa pozvanim igračem uhvatio ukupno bar 4 štiha.

◦Igrač koji je dao kontru ili subkontru mora da uhvati sa zajedno sa trećim igračem bar 5 štihova da bi prošao.

13. UPISIVANJE REZULTATA
•Igrači dobijaju početni broj poena na početku partije, ili bula.

•Broj početnih bula je po dogovoru. Partija od 100 u troje obično traje 2 sata.

•Kao nosilac igre, cilj je prolaz, što umanjuje broj bula.

•Kao pratilac igre, cilj je prolaz, što povećava broj takozvanih supa upisanih protiv nosioca igre.

•Finalni rezultat je zbir supa i bula.

Primer 1: Evo kako da vodite evidenciju. Upišite tri kolone. Vaše ime i početni broj bula (100 u ovome primeru) ide u srednju kolonu. Leva i desna kolona su za upisivanje supa protiv levog i desnog igrača. Ako igrate u četvoro, dodajte još jednu kolonu za upisivanje supa protiv četvrtog igrača. Supe i bule se automatski sabiraju posle svake partije. "-----" je simbol za refe. "--/--" je simbol za odigrani refe.

Igrač sa leve strane	(Vaše Ime) 100	Igrač sa desne strane
32	90	40
52	--/--	80
62	-----	96
	70

•Kada je zbir bula svih igrača 0, partija je zavrsena.

Primer 2: Milenko ima trenutno 10 bula, Duško 8 bula, a Nikola -18 bula, Zbir je 0, znači partija je gotova.

Primer 3: Milenko ima trenutno 20 bula, Duško 10 bula, a Nikola -10 bula, Zbir je viši od 0, znači još se igra.

•Bule se računaju na bazi odigrane igre: prolaz = -Igra*2 a pad= Igra*2.

◦Pik=2, Karo=3, Herc=4, Tref=5, Betl=6, Sans=7

◦Igra-Pik=3, Igra-Karo=4, Igra-Herc=5, Igra-Tref=6, Igra-Betl=7, Igra-Sans=8

◦Kod kontre, rekontre, subkontre, i mortkontre bule se dupliraju. Znači množenje je sa 2,4, 8, ili 16.

Primer: 4: Milenko je prošao na trefu. Duško je pao, a Nikola prošao. Milenko se spušta 10 u bulama, a Duško diže za 10 a Nikoline bule se ne menjaju.

Primer: 5: Milenko je prošao na Igra-Karo. Duško je prošao, a Nikola pao. Milenko se spušta 8 bula, Duško ostaje na istom, a Nikoline se diže 8 bula.

Primer: 6: Milenko je prošao na Betl. Igor je dao kontru i pao. Milenko se spušta 12 bula, Igor se diže 12 bula, a Duško ostaje na istom.

•Tradicionalni igrači preferansa koriste termin šešir ili kapa da označe da su presli sa pozitivnih bula u negativne.

Primer: 7: Milenko je prošao na Betl i ispod svog trenutnog rezultata od 8 crta šešir, a ispod šešira piše 4. Znači trenutni rezultat je 4 ispod šešira ili ispod kape.

Primer: 8: Alternativno primeru 5, Duško (koji inace jako loše crta) prolazi na Betl i ispod svog trenutnog rezultata od 8 piše -4.

•Kada je bar jedan od igrača ima negativne bule (znači ispod kape ili ispod šešira), refe se ne upisuje.

•Izuzev betla, supe se računaju na bazi odnešenih štihova. Supa = Broj_Štihova*Igra*2

◦Pik=2, Karo=3, Herc=4, Tref=5, Betl=6, Sans=7

◦Igra-Pik=3, Igra-Karo=4, Igra-Herc=5, Igra-Tref=6, Igra-Betl=7, Igra-Sans=8

◦Kod kontre, rekontre, subkontre, i mortkontre supe se dupliraju. Znači množenje je sa 2,4, 8, ili 16.

Primer: 9: Milenko je uhavtio 6 štihova na trefu. Duško i Nikola su pratili i uhvatili po dva štiha. Duško piše 2*5*2 supa protiv Milenka. Nikola isto piše 20 supa protiv Milenka.

Primer 10: Milenko je uhavtio 6 štihova na trefu. Duško je uhvatio 3 štiha a Nikola 1. Duško piše 30 supa a Nikola 10 protiv Milenka.

Primer 11: Milenko je uhvavtio 7 štihova na hercu. Duško je zvao Nikolu i zajedno su uhvatli 3 štiha. Duško piše sve supe 3*4*2 ali zato i pada.

Primer 12: Sekula pada na kontru Igra-tref. Jasmina je dala kontru. Zanci Broj_Štihova*Igra-Tref*2*2(zbog refea) = 5*6*2*2 = 120 supa.

Primer 13: Filip je pao na rekontru igra-pik na refeu. Igor je dao kontru i piše 5*3*2*4(rekontra)*2(refe) = 240 supa protiv Filipa.

•Pre padu na betl pratioci beleze po 60 supa, a 70 kada je igra-betl.

•Ako se partija mora prekinuti pre nego što je zbir bula 0, onda dolazi do otpisivanja, ili pođednakog umanjivanja broja bula tako da zbir bude 0.

Primer 14: Nikola ima 20 bula, Duško 30, a Milenko 40. Znači igra se još za 90 (20 30 40) bula. Svi upisuju 30 bula, znači Nikola na -10 bula, Duško na 0, a Milenko na 10.

•Ako dolazi do otpisivanja a broj bula za koji se igra nije deljiv sa 3, onda se igrači nejednako spuštaju, s time da igrač sa najlošijim bulama se uvek spušta malo više od onog sa boljim bulama.

Primer 15: Nikola ima 24 bula, Duško 34, a Milenko 28. Znači igra se još za 86. Nikola upisuje 28 bula, Duško za 29, a Milenko za 29.

Primer 16: Nikola ima 8 bula, Duško 2, a Milenko 0. Znači igra se još za 10. Nikola upisuje 4 bule, Duško za 3, a Milenko za 3.



14. FINALNI REZULTAT
•Finalni rezultat = -(Zbir_Vasih_Supa_Protiv_Protivnika) (Zbir_Supa_Protiv_Vas) Finalni_Broj_Bula*10

Primer 1: Nikola je zavrsio sa 12 bula, 100 supa protiv Milenka i 100 protiv Duska. Duško duzi Nikolu 80 supa, a Milenko 40 supa. Nikolin rezultat je -(100 100) (80 40) 12*10 = 40.

•Rezultat ispod nule je dobar, a izad nule je loš.

Primer 2: U primeru 14, Nikola je zavrsio 40-loš.

•Iz tradicionalnih razloga, igrači ponekad stavljaju plus znak na dobar rezultat a minus na loš.



15. SPECIJALNA PRAVILA
•Postoji nekoliko variacija pravila.

•Spuštanje na pik kada kontra nije data je dozvoljeno kada su svi refei odigrani i (a) igrač je ispod kape ili (b) uvek

•Ako se igra poslednja partija i dođe do pada (a) Onaj koji je pao pada duplo a protivnici pišu standarnu supu (ne dupliraju) ili (b) Pad se upisuje kao i obično.



16. DOGOVORI
•Pred početak partije igrači se mogu dogovoriti da koriste par pravila koja vaze samo za ovu partiju. Na primer:

◦Igrač koji stane na licitaciji 2,3,4 ili 5 mora imati bar 3 aduta

◦Igrač koji stane na licitaciji 2,3,4 ili 5 mora imati bar 3 aduta od kojih je najjača karta dama, kralj, ili As.

◦Ako je prvi, igrač koji je pozvan na sansu kreće iz licitacije igrača koje je dao kontru. Ako igrač koji je dao kontru nije licitirao, onda se (1) kreće iz trefa.ako nije data kontra, (2) ili se kreće iz pika, ako je data kontra.

◦Kada neko kaže da polazi na pik, mora da ima bar dva keca, ili adutski štih i kec.

◦U slučaju da jedan od igrača ne prati, pratilac ili nosilac igre se mogu pogoditi na broj štihova.

Primer 1: Miran igra tref, Milenko prati, Duško ne prati. Milenko: "Daješ tri?". Miran: "Da". Miran se spušta 10, a Milenko upisuje 3 štiha i partija se ne igra.

•Neki ozbiljni igrači kažnjavaju lošu igru s time da se "očigledne" greške kažnjavaju padom. Recimo, ako je zaključeno da je je pratilac A pao zbog očigledne greške pratioca B, B pada umesto A i piše njegove supe.



17. ODNOS PROTIVNIKA
•Pratioci igraju protiv nosioca partije kao partneri. Znači pokušavaju da zajedno odnesu najviše mogućih štihova, cak kada je to na uštrb jednog od pratilaca.

Primer 1: Nikola igra tref. Kreće sa Tref-Damom. Duško štavlja Tref-Kralja. Milenko ima Tref-Asa i Tref-7. Pošto je Duško već stavio jaču kartu od Nikoline dame, Milenko igra Tref-7 jer mu je Duško partner. Milenko će kasnije dobiti štih na Tref-Asa.

•Igrač koji je pozvan od strane pratioca ili učestvuje zbog date kontre igra da pomogne pratiocu. Znači svaka odigrana karta mora pomoći pratiocu.


(Igrajmo karte)

Pravila igre Five Card Draw (zatvoreni poker)

Zatvoreni ili klasični poker (eng. Draw poker) je osnovni oblik pokera i mjesto za početak kada se igru predstavlja novim igračima. Ovih dana zatvoreni poker i nije previše čest u casinima, no to je oblik pokera na kojem se zasnivaju sve druge varijante. Bit zatvorenog pokera je da igrači sastavljaju kombinaciju od pet karata. Nakon početne runde ulaganja igrač ima pravo odbaciti nekoliko svojih karata i primiti nadomjesne. Igračeve karte ne bi nikako smjele biti otkrivene do kraja (showdowna). Otkrivene su samo u slučaju da je to apsolutno potrebno, no o tome kasnije. Tijekom igre su sve karte podijeljene i odbacivane licem prema dolje. Kod zatvorenog pokera bitno je naučiti dvije glavne stvari, moguće kombinacije pet karata i njihovo rangiranje te strukturu i mehaniku igre, uključujući kada se ulaže i kako. Kombinacije karata u pokeru (poker hands) Poker hand (kombinacija) se sastoji od najboljeg mogućeg raspoređenja pet karata koje slijede u ljestvici od najviše do najniže: – Royal Flush: A-K-Q-J-10 iste boje – Skala u boji: pet karata u nizu (npr. 5-6-7-8-9) iste boje – Poker: četiri karte iste vrijednosti (npr. 7-7-7-7-x) – Full House: tris i par (npr. A-A-A-K-K) – Boja: pet karata iste boje (npr. pet pikova) – Skala tj. ljestvica: pet uzastopnih karata (npr. 5-6-7-8-9) – Tris: tri karte iste vrijednosti (npr. 7-7-7-x-x) – Dva para: npr. A-A-K-K-x – Par: dvije karte iste vrijednosti (npr. 7-7-x-x-x) – Bez para: pet različitih karata različitih boja Sve boje imaju jednaku vrijednost u zatvorenom pokeru (Draw Pokeru). Smjer igre Igra pokera kreće određivanjem djelitelja (dealer). Odvija se u smjeru kazaljke na satu. Ako ste upravo dijelili tj. bili djelitelj, tada je slijedeći djelitelj osoba na vašoj lijevoj strani. Ante Jednom kad je to određeno, djelitelj dobije špil karata i izmiješa ih. U casinu naravno miješaju profesionalni djelitelji dok igrači samo igraju. Svaki od igrača plaća Ante (početni ulog) koji predstavlja malu vrijednost s kojom si kupujete pravo odigrati igru. Ako ne platite ante, nećete odigrati igru, nećete dobiti karte. Ti žetoni se stavljaju kao i svi drugi na sredinu stola i stave se na kup kojega zovemo “Pot”. Kad su ante-i u potu, djelitelj razdijeli svakom igraču pet zatvorenih karata, svaku kartu posebno, u smjeru kazaljki na satu počevši s igračem na svojoj lijevoj strani. Pass (dalje), Bet (ulažem) ili Fold (odustajem) Igrači pogledaju svoje karte i ocijene njihove vrijednosti i potencijale. Igrač na djeliteljevoj lijevoj strani otvara rundu ulaganja tako da uloži (Bet), kaže Pass (dalje) ne uloživši ili odustane tako da svoje karte odloži u pot. Call (plaćam) ili Raise (podižem) Ako je prethodni igrač igrao Pass, igrač za njim može učiniti to isto ili uložiti. Ako su igrači prije ulagali, a igrač na potezu želi ostati u igri, on mora platiti (Call) tako što će izjednačiti prijašnji ulog ili uloge. Ako želi može i povisiti (Raise) tako što će izjednačiti prijašnje uloge i povećati za jedan ulog. Ako svi igrači, uključujući djelitelja igraju dalje (Pass), znači nitko ne uloži, može početi mijenjanje karata. U suprotnom svi igrači koji žele nastaviti igru moraju izjednačiti najviši ulog na stolu. Kad se to napravi, žetoni se opet gurnu na sredinu stola, u pot. Karte se odbacuju Igrači sada mogu odbaciti one karte koje žele zamijeniti kako bi poboljšali svoje kombinacije. Karte se odbacuju okrenute licem prema dolje, a djelitelj ih skuplja na kup. Izmjena Djelitelj najprije odbaci gornju kartu u pot okrenutu prema dolje zbog poštenosti igre i tada podijeli svakom igraču, počevši sa svoje lijeve strane, njegove zamjenske karte okrenute prema dolje. Kao i prijašnju, ovu rundu ulaganja otvara igrač djelitelju slijeva i tako se ulaganje nastavlja oko stola dok igrači koji su još ostali u igri ne izjednače svoje uloge u toj rundi. Kad se to obavilo, na redu je “Showdown”. Ukoliko u igri ostane samo jedan igrač, on dobiva pot i ne treba mu pokazati svoje karte. “Showdown” Nakon zadnje runde ulaganja i svih potrebnih izjednačavanja uloga igrači koji su ostali u igri su došli do showdowna. Karte igrača se otkriju i najbolja kombinacija dobiva pot. Zaključak Kombinacije, rangiranje karata i ulaganje su osnovna pravila, no potrebno je još puno više da postanete uspješan igrač/-ica pokera. Cilj u pokeru nije imati najvišu kombinaciju karata nego dobivati najveće potove. Kako ćete to postići (osim muljanja) je vaša stvar i to je ono što poker čini popularnom igrom kakva jest.

Five card draw


Pravila

[/justify]

EGIPATSKI VOZ

Za igru se koristi standardni špil od 52 karte.Igračima se pre početka igre razdeli ceo komplet,pri čemu će neko dobiti i kartu više od drugog.Svako dobijene karte skuplja u Kup i spušta ih ispred seba na sto,licem na dole.
Svako redom u krug odigrava po jednu kartu,ali tako,da predhodnu samo delimično pokriva.Na taj način se formira jedan niz.

Svako odigrava prvu kartu sa svog Kupa i tako redom.
Prelomni trenutak nastupa,kada izađe neka Slika (A,K,Q,ili J).Ona osvaja sve karte sa talona,ali ne odmah,već je potrebno ispuniti još jedan uslov.Igra se produžava i to,ako je izašao Kec,još 4 poteza,Kralj još 3 poteza,na Damu se ređaju još 2 karte,a na Žandara,još jedna.U slučaju da među tim dodatnim kartama nema Slike,igrač koji ju je predhodno uzeo,uzima sve karte sa talona,a zatim igra prvu,za sledeći potez.Odnete karte svako stavlja u svoj Kup,odozdo.
U slučaju da u dodatnim potezima izađe nova Slika,dejstvo stare je odmenjeno,a postupa se u saglasnosti sa novom koja je otvorena.Znači,ako je u pitanju Dama,slede još 2 karte itd.Ceo talon uvek osvaja igrač,koji je okrenuo poslednju Sliku,a koja nije pokrivena novom.

Partija traje,dok svi osim jednog ne ostanu bez karata.

RAMICIA

Ovo je jedna dečija igra,koja se u originalu igra sa Talijanskim Špilom,ali se svakako može koristiti i standardan.Ipak,nije na odmet,da se dete na samom početku upozna i sa ovim vidom karata.

Kralj vredi 10,Kaval 9,a Fant 8.Ostale karte se vrednuju prema nominalu.Ako se igra sa standardnim špilom,najbolje je,da se izbace sve slike,pa u tom slučaju,svaka vredi prema svom broju.

Igračima se podeli po 20 karata,koje oboje stavljaju ispred sebe na sto,licem na dole. Igra je predviđena isključivo za 2 igrača.

Prvi igrač odigava gornju kartu sa svog Kupa.

Protivnik odigrava onoliko,kolika je vrednost prve odigrane karte.

Ako se među novoodigranim nađe karta iste vrednosti sa prvom,drugi igrač osvaja sve sa talona,postavlja ih odozdo u svoj Kup i sam igra sledeću gornju kartu.
Ako se među novim kartama ne pojavi ni jedna,vrednosti prve odigrane,prvi igrač uzima sve i igra ponovo.

Partija traje,dok neko ne odnese sve karte protivnika

L A Ž E Š
Ovo je jako prosta,ali više psihološka,nego kartaška igra .Mogu je igrati i više igrača,ali je prvenstveno namenjena dvojici.

Dva,ili tri igrača,koriste špil od 24 karte.One u ovoj igri nemaju svoje jačine,već je bitna samo njihova farba ,crvena ili crna.

Ceo špil se igračima razdeli po pola,koje ovi odmah uzimaju u ruke.

Prvi igrač izgovara :“Crveno“,ili „Crno“,a protivnik spušta jednu kartu iz svog lista zatvoreno,licem na dole.Posle toga,on sam izgovara farbu,a sada prvi igrač odigrava kartu iz ruke na isti način,zatvoreno.

U bilo kom potezu,igrač koji zahteva farbu,može zatim posumnjati u ispravnost odigrane protivničke karte.On govori protivniku:

„Lažeš“.Odigrana karta se odmah zatim i otvara.U slučaju da je farba ispravna,igrač,koji je posumnjao u regularnost poteza,za kaznu uzima sve odigane karte sa talona.Ako se ispostavi da je farba zaista pogrešna,igrač koji je odigrao poslednju kartu,uzima ceo talon.

Pobednik je igrač,koji se prvi oslobodi svih svojih karata iz ruku.

Ako u igri učestvuju više igrača,svako govori svom desnom susedu farbu u kojoj mora igrati,a sumnju može izraziti bilo koji igrač.

M A G A R A C

Magarac je vrlo popularna dečija igra,u prvom redu predviđena za 4 igrača.Koriste se ukupno 17 karata i to:A,K,Q,J i Dvojka-tref,koja ima specijalnu ulogu MAGARCA.

Delitelj deli jednu po jednu kartu,dok ne razdeli ceo špil.Pri tome,svako dobija po 4 karte,a jedino prvi igrač do delitelja,5.On je ujedno i prvi na potezu.

Potez se sastoji u tome,što igrač predaje svom desnom susedu jednu kartu iz svog lista.Pri tome,ne sme se predati karta,koja je upravo dobijena od levog suseda.Kartu ne smeju videti ostali,već samo igrači,između kojih se vrši primo-predaja.

Dvojka-tref se u rukama drži obrnuto,tako da je u svakom trenutku svi vide.Ona se kod svakog igrača mora zadržati najmanje 3 kruga.Tek posle završenog trećeg kruga,igrač je sme predati svom desnom susedu.To važi za ceo tok igre i za svakog igrača.

Cilj svakog igača je,da sakupi u ruci 4 iste karte.Kada neko to ostvari,pošto petu preda desnom susedu,svoje karte spušta na sto,licem na dole.Svi ostali moraju reagovati munjevito i što pre baciti svoje karte na sto.Ko to učini poslednji,dobija kazneni bod.

Sparene 4 Dame Sparena 4 Keca Dvojka-tref (Magarac)

Igra je dobila ime po tome,što se umesto kaznenih bodova,ovde upisuje po jedno slovo od reči MAGARAC.Posle 7 bodova,kod dotičnog igrača je kompletirana cela reč.Pri tome, poraženi izvršava vrlo originalnu dečiju kaznu.On mora tri puta optrčati oko kuće,glasno uzvikujući: „Ja sam Magarac!“

Igra je vrlo napeta,a svako vodi računa o tome,kada će neko spustiti kart,kako bi on to učinio odmah za njim.Treba naglasiti,da igrač kod koga je Dvojka-tref je trenutno za protivnike bezopasan,pošto on ni teoretski ne može sastaviti „Četvorku“.Cak i da se kod njega okažu četiri iste,on ih mora raspariti i jednu predati desnom susedu.Izuzetak
je trenutak,kada ima pravo predati Dvojku.

Sparene 4 karte se smeju spustiti,jedino ako su same u rukama.

Ako igrač usled napetosti baci karte prvi,a pri tome nije spario 4 iste,dobija kazneni bod,kao da ih je bacio poslednji.

Za Magarca postoji i specijalizovan špil,gde su 4 iste karte jednakih boja i sa jednom vrstom životinje,što se za decu smatar jako privlačnim.

Komplet sadrži,8 puta po 4 karte jendakih boja i sa različitim životinjama,a pored Magarca koji se koristi u igri,postoji i jedan rezervni,imajući u vidu,da se u dečijoj igri,često po neka karta i zagubi.U igri može biti 3,do 8 učesnika,a uvek je isto toliko i
kompleta,od po 4 životinje,plus jedan Magarac,koji je ovde obavezan.

T A Č

Već dugi niz godina,Tač je kod nas najpopularnija dečija igra sa kartama,a nije ništa drugo,nego vrsta „Pasijansa za više igrača“.Koristi se standardni špil od 52 karte,a u igri mogu učestvovati 2,do 4 igrača.

Na početku,svako dobija maksimalan i jednak broj karata,po 26,17,ili13,što zavisi od broja igrača.U slučaju učešća 3 igrača,svako dobija po 17 karata,a pošto je jedna višak,pre početka deljenja se bilo koji Kec postavlja na sredinu stole.On predstavlja početak Centralnog Kupa.

Svako bez mešanja,spušta dobijene karte ispred sebe,licem na dole,a one predstavljaju Lične Kupove igrača.

Boja karata u Taču ne igra nikakvu ulogu.

Igrač koji je na potezu,okreće gornju kartu svog Ličnog Kupa.Ako je može postaviti na Centralni,to je obavezan učiniti.Posle toga,on okreće sledeću kartu Ličnog Kupa itd.Na Centralni Kup se karte ređaju po rastućem redosledu: A,2,3,4 itd.One se postavljaju tako,da jedna drugu u potpunosti prekrivaju,pa se uvek vidi samo gornja.

Kartu koju ne može postaviti na Centralni Kup,igrač spušta otvoreno pored svog Ličnog Kupa,a ona predstavlja Hrpu za Odbacivanje tog igrača.

U koliko kartu sa Ličnog Kupa igrač ne može odigrati na Centralni,on je obavezan da je postavi na neku protivničku Hrpu za Odbacivanje.Tek ako ne može ni to,spušta je na svoju Hrpu. Na protivničke Hrpe se karte ređaju,takođe u uzlaznom nizu.

Primer:

Igrač C je na potezu i on vuče gornju kartu sa svog Ličnog Kupa.Ako je u pitanju Četvorka,stavlja je na Centralni Kup i vuče sledeću.Ako je slučajno bila Petica,postavlja je na Hrpu igrača A,pa ponovo vuče sa svog Kupa.Ako je pak Kec,stavla ga na Hrpu igrača B i igra dalje.Ako nije u pitanju ni jedna od pomenutih karata,,stavlja je na svoju Hrpu za Odbacivanje i sa tim se njegov potez završava.

Ako igrač gornju kartu sa svoje Hrpe može postaviti na Centralni Kup,ili na Hrpu bilo kog igrača,on je najpre to obavezan učiniti,a tek zatim vuče sa svog Ličnog Kupa.

Primer:

Kada na potez dođe igrač A,on najpre mora Četvorku sa Hrpe odigrati na Centralni Kup,pa tek pole toga vuče kartu.Ako se dogodi,da se karta ispod Četvorke takođe može odigrati,i to se obavezno čini.

Redosled poteza se mora st rogo poštovati :
1)Sa svoje Hrpe se igra na Centralni Kup.
2)Sa svoje Hrpe se igra na neku od protivničkih.
3)Okreće se karta sa svog Kupa i odigrava na Centralni.
4)Karta sa Ličnog Kupa se odigrava na Hrpu nekog od igrača.
5)Ako ništa od predhodno navedenog nije moguće,karta se spušta na svoju Hrpu za Odbacivanje.

Dokle god ne odigra na svoju Hrpu,igrač nastavlja svoj potez,tj. vuče dalje.I u nastavku poteza,prioritet odigravanja karata je nepromenjen.Sa odigravanjem na svoju Hrpu,potez se u svakom slučaju završava.

TAČ : Kada neko naruši redosled igre,bilo koji protivnik može reći :
„Tač!“Igraču koji je pogrešio,svi daju sa dna svojih Kupova po jednu poslednju kartu,a on ih stavlja u svoj Kup, odozdo.Pošto najpre ispravi grešku,isti igrač nastavlja svoj potez.Ako zaboravi na ispravku,što je vrlo čest slučaj,već odmah krene u produžetak poteza,ponovo može uslediti „Tač“ ,a pri tome stižu i nove kaznene karte od protivnika..

Primer:

Igrač A previđa mogućnost odigravanja Cetvorke,pa je dovoljno samo da dodirne svoju kartu sa Kupa i bilo ko može reći : „Tač!“

Kada se neki Lični Kup istroši,njegov vlasnik okreće Hrpu za Odbacivanje i bez mešana je postavlja,licem na dole.Ona predstavlja novi Lični Kup pomenutog igrača.Okretanje Hrpe se vrši,neposredno pre povlačenja karte sa Kupa.Pre toga,on mora u potpunosti ispoštovati redosled poteza,tj,najpre igrati gornju kartu Hrpe.

Cilj je,što pre se osloboditi svih svojih karata,a kome to prvom pođe za rukom,postaje pobednik.Ostali nastavljaju igru,a igrač koji poslednji ostane sa kartama u Kupu,ili Hrpi je gubitnik.

DODATNA NAPOMENA : Ako se igra u dvoje,ili četvoro,talon je na početku partije prazan.Prvi Kec koji se pojavi,dolazi na talon i pretstavlja početak Centralnog Kupa.U prvom delu igre,dok se Kec ne pojavi na talonu,igrači ne mogu sa svojih Hrpa,ređati na protivničke.

Kada Centralni Kup stigne do Kralja,jednostavno se produžava :Kec;Dvojka itd.

Blackjack






Primjer dijeljenja Blackjacka

Blackjack (također i ajnc) je kartaška igra na sreću, popularna u kockarnicama. Igra se s 1-8 špilova od po 52 karte, bez džokerâ. Poznata je kao jedna od malobrojnih igra na sreću protiv kuće u kojima igrač može steći statističku prednost nad kockarnicom.


Početak igre

Prije igre igrač mora uložiti određeni iznos novca. Nakon što su svi igrači za stolom uložili, djelitelj dijeli svakom igraču dvije karte licem gore, a sebi jednu licem gore i jednu licem dolje ("hole card"). Cilj igre je postići broj karatnih bodova veći od djeliteljevog, a da igrač ne prijeđe 21. Ako prijeđe 21, automatski gubi igru. Karte s brojevima vrijede onoliko bodova koliki je broj, a dečko, dama i kralj vrijede 10 bodova. As vrijedi 11 bodova ako je zbroj drugih karata 10 ili manji; odnosno 1 bod ukoliko je zbroj drugih karata 11 ili veći. Međutim, ako igrač ima dva asa, jedan od njih mora vrijediti 11 bodova, osim ako sve ostale karte zajedno vrijede 10 ili više bodova. Ako igrač ima asa od 11 bodova, tada mu je zbroj mekan (soft), a ako nema asa ili ima asa od jednog boda, tada mu je zbroj tvrd (hard). Ukoliko igrač pobijedi djelitelja, ulog mu se isplaćuje 1:1 (npr. ako je uložio 10 eura i pobijedi, natrag će dobiti 10 uloženih eura i još 10 eura, ukupno 20).Pravila: kada dva igraca imaju 21 u ukupnom zbiru njihovih karata onaj ko ima vecu kartu pobedjuje osim ako onaj drugi ima 4 i 7 u tom slucaju drugi pobedjuje

Opcije

Igrači redom mogu birati između dvije opcije: hit ili stand. Katkada su prisutne i druge moguće opcije, iako neke kockarnice dozvoljavaju samo hit i stand.

Hit

Kad igrač napravi hit, dobiva još jednu kartu. U nekim kockarnicama igrač automatski pobijeđuje kad skupi 6 ili 7 karata, dokle god je zbroj prvih 5 (6) karata 20 ili manji. Hit se obično u kockarnicama označava dodirivanjem stola kažiprstom.

Stand

Kad igrač napravi stand, ne dobiva dodatne karte i njegov red završava. Svi igrači moraju napraviti stand, prijeći 21 ili završiti igru na neki drugi način (nije moguće u svim kockarnicama) da bi djelitelj mogao početi sa svojom igrom. U kockarnicama se označava pokretom ruke iznad karata.

Double down

Kad igrač napravi double down, dobiva još jednu kartu i njegov je red završio. Igrač pritom mora uložiti iznos jednak svojem početnom ulogu. Double down se u većini kockarnica smije raditi samo sa svim mekanim zbrojevima i tvrdim zbrojevima 10 i 11 (katkad i s 9). Novi ulog se ne smije stavljati na početni, već pokraj njega (već uloženi novac se u kockarnici ne smije dodirivati).

Split

Ako igrač dobije dvije iste karte, može ih razdvojiti (split). Za razdvajanje mora uložiti iznos jednak svojem početnom ulogu (kao double down). Nakon toga igra svaku kartu kao zaseban igrač. Ukoliko na jednoj od tih karata ponovo dobije dvije iste karte, može ih opet razdvojiti. Većina kockarnica ima ograničenje broja razdvajanja u jednom dijeljenju (obično 3 ili 4), dok neke razdvajanje uopće ne dozvoljavaju. Igrač označava split tako da doda novi ulog kao u double downu, a zatim nad kartama napravi pokret rukama kao da će ih razdvojiti. Važno je da pritom ne dodirne karte, jer radi dodirivanja pit boss može poništiti dijeljenje.

Surrender

U rijetkim kockarnicama prisutna je i opcija surrender (može se zvati i late surrender). Igrač može napraviti surrender samo odmah nakon što je dobio svoje prve dvije karte (nikad nakon splita ili bilo koje druge akcije). Ako napravi surrender, njegov je red završio kao u standu. Međutim, igrač ne uspoređuje karte s djeliteljevima, nego automatski dobiva natrag polovicu svog početnog uloga. Ova opcija je iznimno rijetko profitabilna, a igrači ju prečesto koriste kad je nepotrebna.

Blackjack

Ukoliko igrač na dijeljenju nakon bilo koje akcije dobije zbroj 21, njegov red se automatski završava. U tom slučaju može imati remi samo ako djelitelj ima 21, inače pobjeđuje. Međutim, ako je dobio 21 isprve (mora imati asa i kartu višu od desetke, ali ne dva asa), igrač ima blackjack, te dobiva dobitak isplaćen 3:2 (npr. ako je uložio 20 eura, dobiva natrag 20 uloženih i još 3÷2×20=30 eura, ukupno 50). Igrač ne dobiva ništa samo ako djelitelj također ima blackjack. Tada se dogodi remi.

Osiguranje

Neke kockarnice zahtijevaju od djelitelja da igračima ponude osiguranje (insurance) ukoliko je njihova karta licem gore as (ponekad se dozvoljava i 10, dečko, dama ili kralj). Bez obzira ima li ili nema blackjack, igrač može uložiti do polovice početnog uloga kao osiguranje. Ako igrač ima blackjack, djelitelj će mu ponuditi even money. To je isto kao i osiguranje. Ako itko od igrača prihvati osiguranje ili even money, djelitelj će zaviriti pod drugu kartu tako da igrači to ne vide i reći ima li blackjack ili ne. Ukoliko ima, igračima s osiguranjem iznos osiguranja se vraća u omjeru 2:1. Igrači koji također imaju blackjack su u remiju i dobivaju svoj početni ulog natrag, a oni koji nemaju automatski gube igru. Ukoliko nema, kuća pokupi uloge osiguranja i ne isplaćuje ih, a igra se normalno nastavlja, a igrači s blackjackom odmah dobivaju isplatu 3:2.

Djeliteljeva igra

Djeliteljeva je igra strogo propisana i u njoj ne postoji element vještine jer djelitelj ne može donositi nikakve odluke o njoj. Kad svi igrači završe svoj red, djelitelj okreće svoju kartu licem nagore. Zatim uzima nove karte sve dok ima 16 ili manje. Ako dobije 18-21, djelitelj stane i drugi igrači uspoređuju svoj broj bodova s njegovim. Ako ima više od 22, djelitelj je automatski izgubio i svi preostali igrači dobivaju. Ako djelitelj ima tvrdih 17 (nema asa ili ima asa i 16 bodova u drugim kartama), staje. Ako ima mekih 17 (as i 6 bodova u drugim kartama), tada njegova igra ovisi o pravilima kuće. Za igrača je profitabilnije da djelitelj u toj situaciji staje.

Uspoređivanje karata

Ako djelitelj ima više bodova nego igrač, igrač gubi. Ako je obrnuto, igrač dobiva i dobitak mu se isplaćuje 1:1. Ako igrač i djelitelj imaju jednak broj bodova, igrač dobiva svoj ulog natrag, ali bez dobitka, osim kada jedan od njih ima blackjack, a drugi normalnih 21. Tada onaj s blackjackom dobiva.

Briškula

Briškula, izgled karata

Briškula (od talijanskog izvornika Briscola) je talijanska kartaška igra udomaćena na hrvatskom i crnogorskom priobalju i otocima. Iznimno je popularna i lako se uči.

Najčešće se igra s tršćanskim kartama (tal. Carte Triestine). Ima 40 karata u jednom "macu" (špilu). Po istim osnovnim pravilima igra se obična i dupla briškula. Običnu briškulu igraju dva igrača ili u parovima (ukupno četiri igrača), a rijetko kada više igrača (3 ili 5), svatko za sebe. Dupla briškula se igra u dvoje.

Postoje različite varijacije igre i pravila, a ovdje je opisan način igre u Splitu i okolici.



Miješanje i dijeljenje karata

Svi igrači naizmjenično, po redu, miješaju i dijele karte. Pravilno je dijeliti karte u smjeru suprotnom od kretanja kazaljki na satu . Nakon miješanja karata, prethodni djelitelj prediže karte ili "tuče" (udara rukom po macu).

Ako su karte predignute, djelitelj dijeli:

a) u običnoj briškuli, po jednu kartu svakom igraču naizmjenično, ukupno tri karte svakome,

b) u duploj briškuli, po dvije karte svakom igraču naizmjenično, ukupno po četiri karte.

Nakon pola podijeljenih karata okreće se jedna karta licem prema gore i na nju se stavlja preostali mac karata, nakon završetka dijeljenja preostalih karata.

Ako su karte tučene (nisu predignute), djelitelj dijeli:

c) u običnoj briškuli po tri karte odjednom svakom igraču,

d) u duploj briškuli po četiri karte karte odjednom svakom igraču.

Na kraju dijeljenja okreće se jedna karta licem prema gore i na nju se stavlja preostali mac karata.

Pravila igre

Okrenuta karta ispod maca, predstavlja "zog" (boju), u koji se igra. Taj zog je jači od svih ostalih, a za to dijeljenje predstavlja briškulu (odnosno adut).

Postoje 4 zoga: kupe (kope), bate (baštone), špade i dinare. Unutar svakog zoga postoje karte od broja 1-7 i od 11-13. Unutar jednog zoga, najjači je as (aš) (1), pa trica (3), pa kralj (13), konj (12), fanat (11) i dalje od sedmice (7) prema dvici (2). As i trica se još zovu i "karik" (korga, karig).

As se broji kao 11 punata (bodova), trica vrijedi 10 punata, a karte 2 i 4-7 zovu se "lišine" ili "škart" i ne donose punte (usporedi s izrazom lišo bez punta). Kod ostalih zbrajaju se znamenke pa kralj vrijedi 4 punta, konj 3, a fanat 2 punta. Prema originalnom pravilu, i karta 2 je nosila 10 punat. Ove zadnje 3 karte sa slikama, u igri se zbirno nazivaju – figure ili punti. Ima ukupno 120 punata, tako da partija može završiti i neriješeno, a za pobjedu je potrebno sakupiti 61 punat.

Igrači bacaju po jednu kartu naizmjenično, dok svi ne bace, a zatim najjača strana pokupi bačene karte. Time je završila jedna "ruka" te partije. Nakon toga svaki igrač, počevši od pobjednika te ruke, "peška" (uzima) po jednu kartu s maca i započinje nova ruka, i tako dok se ne odigraju sve karte. Izuzetno, u duploj bruškuli, ako se igra u dvoje, svaki igrač baca po dvije karte u svakoj odigranoj ruci, jednu po jednu, a isto tako i peškaje 2 karte s maca, jednu po jednu.

Igru započinje igrač kojemu su prvom podijeljene karte. Bačena karta predstavlja zog u kojemu se igra ta ruka. Igrač s najjačom kartom te ruke, kupi karte, prvi uzima novu kartu s maca i započinje novu ruku. Prva bačena karta može se "ubiti":

1. jačom kartom istog zoga,

2. ili bilo kojom briškulom.

Igrači nisu dužni poštivati boju, niti "iberovati". Ako je ruka dobivena uz bacanje karika, to se zove "štrocatura". Npr. za igrača koji je na briškulu svog druga, u dobivenoj poziciji bacio karika, kaže se da je: "štroca' karika". Postoji još jedan aspekt sagledavanja odigranih karata u igri koji se podrazumjeva pod pojmom franko karta iliti frankuša a vezan je za najjače karte koje su u igri a nisu briškule. Često se pod tim izrazom sagledavaju kraljevi, konji i fanti pa i u datim trenutcima i ostale karte istog zoga kojima u igri nisu ostali asevi i trice te se zbog toga ukoliko su odigrane prve ne mogu ubiti ničim osim adutom. Pod odigravanjem ovih karata prvih po redu igranja, protivnika se prisiljava da ubija briškulama (troši briškule) karte koje ne nose značajne punte ili da propušta ubiti ili nema uopće briškula za ubiti takve karte, koje strana koja ih odigra koristi za sakupljanje što više punata uz minimalni rizik gubitka punata ukoliko je franko karta presječena briškulom.

Specifičnost igre u parovima jest da je dopuštena komunikacija drugova unutar para za cijelo vrijeme igre osim zadnje ruke. Kada igrači peškaju zadnje karte s maca, daljnja komunikacija mora prestati. Međutim tada drug drugu pruža svoje karte, koje se pregledaju i zatim vrate, pa se u tišini odigra zadnja ruka te partije, nakon čega se pristupi brojenju dobijenih punata i proglašavanju pobjednika te partije. Postoji varijanta da obje strane imaju po 60 punata, tada igrač koji je mješao tu ruku ponovno miješa i dijeli karte a partija se kaže da je ostala bez pobjednika ili po šezdeset.

Igra se na 4 dobijene partije. Evidencija o pobjedama se vodi tako da se na papiru nacrta jedna okomita crta i preko nje 4 vodoravne crte. Za svaku pobjedu označava se crna točka na strani pobjednika. Ako jedna strana završi partiju sa 4 pobjede, u 4 odigrane partije – to se zove "češalj".

Osobitosti igre

Osobito je interesantna igra parova, jer je dopuštena komunikacija, ali i tajni znakovi tzv. "moti". Osobe koje čine jedan par su "kumpanji" ili "drugovi". Drug s drugom ima, ili prethodno dogovara tajne znakove kojima daju do znanja kakvim kartama raspolažu (davanje signala može biti i lažno). Uobičajeni moti su:

široko otvaranje usana nakratko – označava karika,
nakratko napućiti usne – označava asa od briškule,
namignuti ili usne na stranu – označava tricu od briškule
podizanje obrva – označava kralja od briškule,
podizanje jednog ramena – označava konja od briškule,
pokazivanje vrha jezika - označava fanta od briškule,
lagano udaranje prstom po svojim kartama - vlasnik ima malu briškulu

Dakle, moti mogu biti i namigivanje, znakovi ustima, obrvama i razne mimike lica i tijela, a svrha im je da protivnički par ne dozna koje su informacije motima razmijenjene, ili zavarati protivnike. Uobičajena komunikacija svodi se na kratke poruke: "karik" (korga, karig), "lišo", "punti", "briškulu", "briškulicu", "malu"...i predstavljaju upute igraču u paru, koju kartu baciti u tom trenutku.

Partije strastvenih igrača, ponekad se igraju za piće, "marendu", "kilo pečenoga"...u kojim slučajevima partije karata imaju poseban emotivan naboj, a često su začinjene prigodnim "beštimjama" (psovkama) i gestikuliranjem u skladu s mediteranskim temperamentom, ali uvijek u granicama pristojnosti i bez osobnih uvrjeda.

Tajne dobre igre sastoje se u memoriranju prethodno odigranih karata, zbrajanju i memoriranju dobijenih punata i savršenoj koncentraciji na igru. U igri često može biti presudno, tko će peškati donju kartu briškulu, pa se lukavstvom u odigravanju predzadnje ruke nastoji navesti protivnika dobiti tu ruku i prvi peška, odnosno navesti protivnike u situaciju da igraju prvu ili drugu ruku, ovisno kako je povoljnije u situaciji.

Briškula na računalu

Postoji mnogo programa briškule za računalo. Međutim, jedne od boljih programa napisali su Hrvati Joško Martinac i Dražen Beljan. Kod oba programa može se igrati obična i dupla briškula s tršćanskim kartama, a umjetna inteligencija programa je takva da predstavlja izazov i vrlo iskusnim igračima.

VIST

Za Vist se kaže da je naj-Engleskija igra na Svetu,a i najstarija,koja se u neizmenjenom obliku održala sve do danas.To mu je,pre svega,omogućila neprestana težnja Engleza ka očuvanju tradicije na svim poljima.Nastao je u XVI-om Veku,a sve do XIX-og je u intelektualnim krugovima najuvaženija igra sa kartama.Sa pojavom Vinta,kao njegove podvrste, Vist je po malo odgurnut u stranu,ali se ipak održao.

U XIX-om Veku,Vist se igra u svim zemljama Sveta.U nekoliko navrata se pojavljuje i u delima Puškina,što govori o njegovom intenzivnom prisustvu i u Rusiji.Danas je i dalje jako popularan u Engleskoj i svim zemljama Komnovelta,a prisutan je i na svim drugim krajevima Planete.

Osobenost Vista se ogleda u tome,što se sva pažnja usmerava ka samoj igri,a manje ka ostalim elementima.Odsustvuju "Najave", "Licitacija" i tome slično.Poštovanje boje prve odigrane karte u štihu je obavezno,ali se u njenom nedostatku ne mora odigrati adut. Ovo pravilo povećava broj mogućih kombinacija,pa ono što je u Preferansu rutina,u Vistu se može odigrati na stotine različitih načina.Upravo ovaj način igre je kasnije preuzet u Bridžu i Skatu,gde je doveden do savršenstva.Vist pre svega ostaje popularan među onima,koji prosto vole "igrati karte" i svojim umećem žele da utiču na ishod partije,ali bez posebne napetosti, dugotrajnih dogovora,blefiranja i kontriranja.

Koristi se standardni špil,sa engleskim rangom karata.Najjači je Kec,pa sledi: K,Q,J, 10,9 itd,do Dvojke,kao najslabije.Ovaj redosled se upravo u Vistu pojavljuje prvi put,a danas se u Svetu tretira kao standardan.O značaju Vista na razvoj kartanja uopšte,govori i činjenica,da se sam način igre,gde svako u krug odigrava po jednu kartu,a najjača nosi štih,upravo prvi put pojavljuje u njemu.Takođe i pravilo,da jedno nošenje predstavlja jedan štih,potiče odavde,a to je danas osnova većine igara sa kartama.Procena je,da oko 80% savremenih igara,svoje praporeklo vuče iz ovog poslavlja.

U ovom delu izdanja,postoji još mnogo toga zanimljivog.Opisan je "Vint",koji je bio najcenjenija igra XIX-og Veka i najbliži predak Bridža.Takođe,kao vrsta Vista se javlja i "Boston",najpopularnija igra Amerike.Za 500 godina postojanja,od standardnog oblika Vista, pojavljuju se i mnoge njegove varijante,a neke od njih su i ovde opisane.Treba napomenuti,da su sve one uglavnom nastale van Engleske,dok su Englezi,već punih 5 Vekova privrženi izvornom obliku.

Kako je ovo tipično "englesko" poglavlje,sve igre su opisane,u svom originalnom levom smeru.Na ovaj korak smo se odlučili,pošto mnogi Vist uče,kao uvod u Bridž.Postojanje ogromnog broja knjiga i priručnika iz ove oblasti,uslovilo je poštovanje smera igre.

VIST


Pod imenom "Vist",ovde se pojavljuje njegov savremeni oblik,koji u Engleskoj predstavlja,najpopularniju "porodičnu igru".

BROJ IGRAČA : Vist uvek igraju 4 igrača,od kojin su,po dvojica partneri i za stolom sede,jedan preko puta drugog.Partneri zajedno računaju odnete štihove i upisuju ostvarene bodove.Znači,u igri postoje dve suprotstavljene strane.

KARTE : Koristi se špil od 52 karte,sa standardnim rangom:A,K,Q,J,10,9,....,2. Karte nemaju svoje bodonosne vrednosti,pošto jedno nošenje,predstavlja jedan štih.Njega čine 4 odirane karte u istom krugu.Boje nemaju svoje jačine i rang,ali se uvek mora igrati karta istog znaka,sa prvom odigranom u tom krugu igre.U svakom deljenju,jedna boja je adut i ona je dominantna u odnosu na ostale tri.
DELJENJE : Delitelj deli redom,jednu po jednu kartu,dok ne razdeli ceo špil.Svako dobija po 13 karata.Poslednju,koja pripada njemu,pre toga za trenutak okrene,a njena boja je adut u tom deljenju.
Svako deljenje,ima svoju adutsku boju.

Kada se odigraju sve karte i upišu bodovi,sledeći levi igrač ih skuplja i deli za novu igru.Delitelj se menja,redom u krug.

TOK IGRE : Prvu kartu odigrava igrač levo od delitelja.Svi ostali moraju igrati karte iste boje sa prvom odigranom.Ako neko nema ni jednu takvu,može igrati kartu u adutskoj boji,ali na to nije obavezan.Drugim rečima,u nedostatku boje,igra se bilo šta,pa i adut.

Ako su sve 4 karte u istoj boji,štih nosi najjača.Ako je bilo ko odigrao aduta,štih nosi najjači,ili jedini adut.
U sledećem krugu igre,prvi na potezu je osvajač predhodnog štiha.

Tako se igra,svih 13 krugova igre.

BODOVANJE : Kako igrači na početku deljenja dobijaju po 13 karata,postoje 13 krugova deljenja,a samim tim,i 13 štihova.Pobednička strana je ona,koja ih osvoji više,a to znači,preko 6. Upravo,svaki štih preko šestog se i boduje i donosi po 1 bod.Prvih 6 nošenja se ne boduju,a nazivaju se "Osnovni Štihovi".
Npr,ako pobednička strana osvoji 7 štihova,dobija samo 1 bod;za 8 štihova,dobila bi 2 boda itd.
HONORI : Pored bodova za štihove,sukobljenim stranama se dodaju i bodovi za "Honore".
"Honori" su,četiri najjače adutske karte:A,K,Q,J.

Prilikom odigravanja svoje prve karte,svako redom govori,koliko drži "Honora" u rukama.Ako se kod igrača jedne strane nađu 3 Honora,oni za njih dobijaju 2 boda.U slučaju,da su sva 4 Honora kod jedne strane,nagrada je 4 boda.Ovi bodovi se odmah upisuju i ne zavise od daljeg toka igre.
UPISIVANJE BODOVA : Bodovi se u Vistu zapisuju u tri zasene Tabele,što se najbolje može razumeti na primerima:

U I-om deljenju,strana A je osvojila 8 štihova,pa im se u Tabelu 1 upisuju 2 boda.Na početku II-og deljenja,kod igrača strane A su se našla 3 Honora,pa im se pre početka igre,u Tabelu 1 upisuju 2 boda.Na kraju tog deljenja,strana B je ostvarila 9 nošenja,pa se njima u istu Tabelu upisuju 3 boda.
Strana,koja ima tekući rezultat u I-oj Tabeli 4 boda,ne dobija bodove za "Honore".
U našem primeru,to je strana A.

"Gem" traje do 5 bodova.Ako je jedna strana sa tekućim rezultatom manjim od 4 boda, a poseduje 3,ili 4 Honora,upisuju im se bodovi za njih,a u slučaju da su tom prilikom osvojili Gem (5.ili više bodova),igra se u tom deljenju prekida.

U III-em deljenju,strana A poseduje 3 Honora,ali pošto ima 4 boda,nagrada za njih se ne može upisati,već se prelazi na igru.Strana A osvaja 9 štihova i za njih dobija 3 boda u I-oj koloni.Sa njima je prešla granicu od 5 bodova i ostvarila je "Gem".U I-oj tabeli se podvlači crta ispod rezultata.
Posle svakog završenog "Gema",za njega se odmah sređuju rezultati,upisuju u Tabelu 2,a zatim se igra sledeći.Osvajač Gema može u Tabeli 2 dobiti 1,2,ili 3 boda.Gem se zove "Singl" i donosi 1 bod,ako protivnička strana u tom trenutku ima 3,ili 4 boda.Gem je "Dubl" i donosi 2 boda,ako protivnici imaju u Tabeli 1,samo 1,ili 2 boda.I najzad,Gem je "Trebl",ako protivnici nisu osvojili u njemu ni jedan bod,a vredi 3 boda.
U našem primeru, "Gem" je "Singl",pa se strani A upisuje u Tabelu 2,samo 1 bod.

Prelazi se na II Gem.U njemu,obe strane u prvoj Tabeli startuju od nule.

U I-om deljenju,strana A dobija 2 boda za "Honore",ali strana B osvaja 7 štihova i dobija 1 bod.Pre početka II-og deljenja,sva 4 Honora su se našla u posedu strane B,pa oni za njih dobijaju 4 boda,sa čime dobija "Gem",a igra u tom deljenju se i ne izvodi."Gem" strane B je "Dubl",pa za njih slede 2 boda u Tabeli 2.Ponovo se podvlači crta u Tabeli 1 i kreće igra za sledeći Gem.

Strana koja osvoji 2 "Gema",ostvarila je "Reber".Za njega joj se pišu još 2 boda u Tabeli 2.
U sledećem deljenju,strana A poseduje 3 Honora i za njih dobija 2 boda u Tabelu 1. U istom deljenju,osvaja i 10 štihova,pa dobija još 4 boda,sa čime je dobila "Gem".Pomenuti "Gem" je "Trebl" i donosi strani A,čak 3 boda u Tabeli 2.

Strana A je ostvarila "Reber",pa se podvlači rezultat i u Tabeli 2.Pre toga se strani A upisuju još 2 boda za ostvaren "Reber".Pravi se razlika u Gem-bodovima iz Tabele 2,a ona u našem primeru iznosi 4 boda,koja se upisuju u Tabelu 3.Igra se nastavlja za novi "Gem" i "Reber".

Za konačnu pobedu u partiji,potrebno je u Tabeli 3 ostvariti 8 bodova.Često je za to neophodno odigrati i po nekoliko "Rebera",ali se događa,da se sve završi i samo u jednom,što je ipak retkost.

Igrači se mogu dogovoriti da se igraju 3 "Rebera",a pobednici su igrači,koji sakupe više bodova u Tabeli 3,koja je u ovom slučaju jedina merodavna za konačni ishod.

Savremeni Vist


U savremenom Svetu,van Engleske,vrlo je teško objasniti postojanje "Honora",koji su ipak čista sreća.Međutim,iz Vista ih je jako teško istisnuti,pošto oni predstavljaju deo engleske tradicije.I ne samo to,već engleski teoretičari objašnjavaju potrebu za njihovim postojanjem. Naime,svako se upravlja time,da svoj rezultat ne dovodi na 4 boda,što pretstavlja svojevrsno ograničenje.Sa druge strane,protivnici imaju suprotan cilj i to je ono što dodatno ulepšava i usložava igru.Kod iskusnijih igrača,cela igra se i svodi na uspešnu manipulaciju Honorima i osećaj,kada će oni doći i rešiti partiju.Bez njih,igra bi bila suviše prosta i daleko od misaone i intelektualne.Poput Kribidža,uticaj igrača na konačan ishod partije je skriven,a sve postaje jasno tek posle više odigranih partija sa ravnopravnim konkurentima.

Van Engleske je u primeni jedno dodatno pravilo,koje igračima omogućava,da na direktan i očigledan način utiču na ishod partije.Ako jedna strana ima rezultat u tekućem "Gemu" manji od 4 boda,a tokom deljenja,dobije većinu "Honora",njeni članovi se izjašnjavaju, da li žele da za njih upišu bodove.Ako se izjasne pozitivno,imaju obavezu,da u tom deljenju ostvare "Mali"(12 nošenja),ili "Veliki Slem"(13 nošenja).Za njih dobijaju 1,ili 3 boda i to,direktno u Tabelu 3,dok se u prve dve u tom deljenju ne piše ništa.Naravno,osim onih,koji su već upisani za posedovanje "Honora".U slučaju da ne ostvare bar "Mali Slem",1 bod u Tabelu 3 se upisuje protivnicima.Ako igrači odbiju bodove za "Honore",igra se nastavlja uobičajenim tokom.