Ljubavne bajalice

Ljubavne bajalice





U Indiji postoji veoma veliki broj ljubavnih magija. One obično slijede uspostavljeni obrazac poistovjećivanja prizivača s nekom natprirodnom silom' smatra istraživac Idriz Shah. Nakon deklamovanja tvrdnje da je on (ili ona) obdaren magijskom moći' obavezno se priziva duh da pruži usluge izvođaču. Neke čarolije uključuju i iskopavanje biljke pogodnim čarobnim riječima. Bajalicu koju ovdje objavljujemo koristi žena protiv suparnice da bi bila sigurna da se ona neće udati:
'Moć ove žene' njeno bogatstvo' njene prednosti' sve dođoše k meni. Ona ih više ne posjeduje. Ona će' poput planina' sjedeti u kući svojih roditelja ineće se udati!
O' Jama' veliki kralju' ova će žena pripadati tebi' nikome drugom. Ona će morati ostati u majčinom domaćinstvu iti u domaćinstvu svog oca ili brata!
Ona će samo za tebe održavati kuću' kralju Jama: tebi je' evo' predstavljam! Ostat će sa svojom familijom sve dok joj kosa ne otpadne!
O' ženo' tvoju sam sreću sakrila kao u duboku kutiju. Ovo radim u ime Asite i Kasjape i Gaje. Sve će ostati skriveno!...'


· Magije protiv suparnika
U slučaju da se žena plaši da bi je druga mogla istisnuti iz muževljevog ili udvaračevog srca koriste se sledeće čini. Vadeći biljku s uzdignutim lišćem' žena iznad nje čita sljedeću formulu:
'Ja kopam ovu biljku istinski' ovu moćnu biljku za određenu svrhu. Ova trava posjeduje moć; moć da izbaci ženu koja mi je suparnica; moć da dobijem ili zadržim muža.
O' biljko s tako uspravnim lišćem' tako lijepa' neka ovaj muškarac bude samo moj. Neka moja rivalka odleti; upotrijebi snagu koju imaš' kao i snagu duhova.
Veća sam od druge' važnija sam' snažnija. Protejrajmo je zajedno' daleko je otjerajmo' dalje od svega u nadama njenim.
Puna sam snage. Ti si' o' biljko isto svemoćna u ovom. Zajedno ćemo lako savladati ovu ženu!
O' muškarče! Ja sam te omađijala vrlinom ove biljke. Ništa nije jače od sile koju sam prizvala i na tebe prenijela. Tvoje misli neće nikada odlutati od mene; one će me pratiti kao što voda slijedi svoj utvrđeni tok' kao tele svoju majku!...'

· Bajlica za sina!
Nakon što se dobije muž ili žena' sljedeći logičan potez prema vedskoj magiji jesu čini za osiguranje rođenja sina' a jedna od bajalica glasi ovako:
'Gle' sjeme se pomiješalo' a to je put ka rođenju sina. To je uredio Pragapati' Pragapati' Anumati' Sinivali' oni ga napraviše. Pragapati će urediti da se ženska djeca rađaju kod drugih — nama će napraviti sina!..'

· Čini za sprečavanje pobačaja
'Baš kao što Zemlja stvara živa bića' tako će i dijete uspješno da se stvori! Tvoj zametak' kao zametak planina' biće čuvan i dijete će biti zdravo rođeno!...'
Pod istim ovim naslovom dolaze recepti za magiju mržnje.

· Čini da žena ostane besplodna
U društvu u kojem su brakovi s mnogo žena česti' rođenje djeteta jednoj ženi neizbježno joj donosi čvršći položaj nego ženama bez djece. Shodno tome' mnoge žene se nadaju da će one jedine rađati djecu' iako je žena mnogo u domaćinstvu.
Ako muž dovede kući još jednu ženu' njene suparnice u haremu ponavljače ovu bajalicu:
'O' Gatavedas' spriječi one koji su na putu da se rode! Tvoju utrobu' o' ženo' ovim sam magičnim činima začarala i ona je naopako okrenuta i neće stvorili potomstvo! Ti si besplodna' uzimam ovaj kamen koji predstavlja tvoju neplodnost!...'

· Čini protiv ljubomore
U isto vreme' žena koja zna za ljubomoru druge žene' ojačaće svoj položaj ovako:
'Tu ljubomoru koju prema meni osjećaš' taj snažni osjećaj ja uništavam. Vatru ljubomore ja razgonim kao što vjetar razgoni požar. Kao šio je smrt sigurna' kao što su mrtvi mrtvi' tako je i tvoja mržnja mrtva! Istisnula sam ljubomoru iz tvog srca kao što se iz mjehura istisne vazduh...'

Čarobnjak koji je često plaćen prema tome koliko čini baci' često potstiče svog klijenta da zbog veće sigurnosti upotrijebi više madija u istu svrhu. Žena čiji muž gubi interes za nju upotrijebit će jedne čini za povratak njegove ljubavi' a druge za sopstveno uljepšavanje.

· Magija za uljepšavanje
'Aratija' tog demona koji me čini ružnom' ja odbacujem. Sav nedostatak ljepote otkloniće moćni Varuna i Mitra. Arjamane' ruke moje uljepšaj' učini me srećnom. Sreća je cilj zbog kojeg je žena stvorena!
Neka sva ružnoća nestane uz pomoć duha Savitara! Sve nepoželjne stvari uma' tijela i izgleda' sve će nestati.
Sve mane' svaki nedostatak ljepote' sve je to otjerano!...'

· Bajalica muškosti
Muškost se smatra toliko važnom da posebni iscjelitelji sav život posvećuju proučavanju njegovog nastajanja. Da bi se obezbijedio ovaj cilj pjevaju se divne pjesme u toku pripremanja čini. Postoji vjerovatnoća da psihološki momenat igra veliku ulogu.
Upotrebljavaju se dvije biljke: mucuna pruritus i koren biljke feronia elephantum. One se vade uz sljedeće riječi:
'O travo' tebe iščupaše bikovi' - karakteristični deo simbolike koji se nalazi u mnogim indijskim magijskim obredima - „ti si bik koji obiluje silinom strasti: i za takvog bika ja te danas vadim!...'
Za čupanje biljke koristi se gvozdeni raonik - a biljka je jedna od gore navedenih. Često se dešava da se vade obe biljke' negdje u isto vrijeme. Pošto se zgnječe i namoče u vodu' tečnost iz njih pomijša se s malo mlijeka. Sljedeći na tučku ili kocu' pacijent pije smješu' ponavljajući ovu bajalicu muškosti:
'Ti si biljka koju Varuna za sebe izvadi od Gandarve' ti moćna i strasna travo koju mi isčupasmo.
Usas' Surja' Pragapati' svi su sa mnom: svi će mi dati silu koju tražim; ona ima toplinu vatre. Kao mužjak antilope' o Travo' ti imaš svu snagu koja postoji' kao brat velikog Some...'
Ova pjesma završava crtanjem i prizivanjem svih moći Indre koje se porede sa „strasnom životinjskom silinom".

Ljubavne bajalice i recepti

Za Đurđevdan stradaju jaganjci i - mnoga ženska i muška srca! Devojke tad pletu vence i stavljaju ih na glavu da bi se dopale momcima, beru travu kopitnjak, da momci kopne za njima, valjaju se u mladom ječmu i grabuljaju oko graba,da momci "ržu" za njima i grabe se za njih...



Evo podsecanja kako su se nekada mladi "nalazili u snu i na javi", zašto su ponedeljkom ugovarane svadbe, a subotom žene tukle muževe, koje su se sve radnje praktikovale za Svetog Trifuna ili Djurdjevdan...

Moguće da je, recimo, već u februaru pripomogao Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, ali mnogi srećno oženjeni Srbi, pogotovo vremešniji, i ne slute da su "u san došli - na javi ostali". Za razliku od aktuelnih đuvegija, koje su u brak namamile udavače sa silikonskim adutima, nekadašnje cure su svoje prirodne čari dopunjavale raznim bajalicama ne bi li u svoje mreže ulovile onog na kojeg su bacile oko. Tako u Čačku i okolini i danas postoji verovanje u bajalicu koju potencijalna udavača primenjuje kad se prvi put na nebu pojavi mlad mesec, piše "Politika".



Evo recepta, koji pominje etnolog Dragomir Antonić u knjizi "Običajnik kod Srba".

"Kad se prvi put ugleda mlad mesec treba ispod leve noge uzeti malo zemlje, zaviti je u parče hartije i skloniti. Za vreme večere prvi i poslednji zalogaj hleba se posoli, zagrize, a potom neprimetno sakrije. Prilikom polaska na spavanje sastave se zemlja, hleb i so u jedan zamotuljak i stave pod jastuk na kome će se spavati. Dok se to radi u potaji glasno se izgovore reči bajalice: 'Meseče novače, tako ti zemlje i neba, soli i hleba, reci mi za koga ću se udati'."

Ovu bajalicu, koja u san priziva lik ili ime suđenog proverile su mnoge generacije devojaka u Čačku, navodi Antonić.

A valja znati i to da se ponedeljkom ugovara ženidba, udadba, kumstvo, dok utorkom to valja izbegavati, jer je brak sklopljen na taj dan bez izgleda na uspeh, veruje narod.

Četvrtkom, koji se smatra najboljim u nedelji, obavljaju se svadbeni ispiti, dogovori i pripreme da bi mladenci bili srećni i dugovečni s brojnim porodom.

Neverni i loši muževi bi subotom trebalo da beže iz kuće, jer je Bog dozvolio ženi da toga dana može da bije svoju jaču polovinu!

Nedeljom, koja je blagi dan, dozvoljeno je da udavače obavljaju poslove kao što je vez, štrikanje, heklanje i šivenje, jer se to radi za tri kuće - roditeljsku, svekrvinu i svoju.

LJUBAVNA MAGIJA I PRIMENA

OBREDI  LJUBAVNE  MAGIJE!!!

Poznat obred ljubavne vlaške magije počinje u svitanje. Vračara sa onim ko naručuje čini odlazi na potočić koji teče u pravcu istok-zapad i opkorači ga. Baje praćkajući strukom bosiljka po reci, a potom vodicu prska preko teglice sa medom. Med se kasnije daje osobi koju treba privući. Mažu se usne, trepavice i obrve, a ponekad i vrhovi prstiju kojim se voljena osoba dotiče.

U bajalici treba naglasiti stihove:
"Stavila mi na glavu Mesec sjajni, na prsa blještavo Sunce, na ramena dve zvezde Danice, na leđa ružu crvenu, po naručju i bedrima sitne zvezde, da ceo svet gleda u njih, a sa još većim žarom (ime onoga koji se privlači), da mu ne daju mira, ni kad leži, ni kad spava, ni kad priča, dok meni ne dođe da sebi srcu olakša..."

Vlasi misle da ponekad ponešto iz onoga što je suđeno može i izostati. Tada ljudi treba da se obrate za pomoć ne bi li sledili svoju kob. Za tu priliku vlaške vračare koriste posebne rituale namenjene onima koji se do poznog životnog doba još nisu usrećili, oženili ili udali:
"Motam tkanicu u smotuljak da se u crnog petla pretvori, da kroz odžak izleti da ga kljunom u glavu kljucne, da ga tucne, da ga udari, da ga probudi, da mu mira ne da.
Maramo, maramče u odžak te hitnuh u petla te pretvorih sa čeličnim krilima i gvozdenim kljunom. Kada na mog suđenog naiđeš, kljunom ga čukni, krilima mlatni, kandžama ogrebi, iz sna ga probudi, k' meni ga uputi, u snu da ga usnim na javi da ga poznam".

Lek za prevarene

Blaži oblik lečenja neverstava je vrlo popularni obred sa tek omacenim mačićima. Obično supruga okupa mačiće koji još nisu progledali i tu vodu podmetne svom mužu da popije. Kažu da on nakon toga postaje slep kod očiju i kada su u pitanju druge žene.

Prevareni supružnik pak, služi se jajetom kukavice. Kada ga bušenjem iglicom na vrhu isprazni i izduva, u šuplju ljusku stave se dlačice koje su od oba supružnika iseckane ispod pazuha. Rupica na jajetu se zalije voskom i u gluvo doba noći ono se odnese u neki skroviti deo stana ili se sakrije u šupljinu na zidu kuće.

Kada bračni par zajednički želi da se zaštiti od iskušenja neverstva treba da pođe u potragu za retkim puževima blizancima (koji nose dve slepljene kućice) i za slepim mišem. Vrhove njegovih krila treba odseći, staviti ih u šupljine puževih kućica i zaliti ih voskom. Na vrhu kućica zagrejanom iglom probušiti dve rupice i provući lančić kako bi se amajlija nosila oko vrata. Muškarci amajliju pripremaju tako što vrh desnog krila stavljaju u levu kućicu puža blizanca, a žene obrnuto.

U ovoj vrsti svakodnevne jednostavne magije koristi se i moć kukavice. Treba se prišunjati drvetu sa koga ptica kuka, odlomiti parče kore, probušiti kroz nju rupu i tiho progovoriti "Kao što ti kukavice kukaš tako da i (ime) kuka za mnom". Kada vidi osobu koja joj se svidi treba da je pogleda kroz to parče kore, pa će se kletva pred drvetom sigurno ispuniti.

Strah od nesreće urokljivih očiju

Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli. Beli luk je za Vlahe hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona i verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti

Zle oči poznate su i vlaškoj tradiciji. I mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basmama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesreće i to uglavnom nesvesno.

Kako kaže vračara Desanka Perić, kada ugledaju nešto lepo oni to nekontrolisano požele tako jako, da čak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome nestane, pa makar mu i od samog Boga bilo dato.

Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli. Ali polje delovanja urokljivih očiju se praktično ne može ograničiti jer je dovoljno da se oni koji se inače bave magijom, samo nečemu začude ili zadive. Pod njihov uticaj tada padaju svi, pa čak i imanja, kuće, životinje ili stvari.

Urok se u porodici uviđa odmah kroz bezrazložnu napetost koja se iznenada useli u nju. Stalne svađe i nervoze koje mogu imati i gore posledice brzo se evidentiraju, pa Vlasi danas odmah posećuju vračare u potrazi za lekom.

Neophodno je prvo utvrditi da li je uopšte u pitanju urok. To se radi gašenjem ugljena i vidi se kada ugrevak pri gašenju padne na dno posude. Potom se traži krivac.

Ne poimenice, nego odrednicima pola, srodstva ili komšijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom uz bajalicu:
"Pošao (ime) putem, stazom, poš'o drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa urokom i uročicom, sa počudištem se na njemu sreo. Možda je ureknut od udate žene, možda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, jer je debeo jer nije debeo, jer je lep jer nije lep...". Kada se izgovori svojstvo ili ime urokljivog ugljen treba da padne na dno posude i tada počinje ritual.

"Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude muško ispuklo mu mudo, ako bude žensko ispukla joj sisa, ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge podsmevale". Basme su različite ali se obično završavaju jakom željom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, već da ga svi ismeju. Vračanje zla vlaške vračare ostavljaju za ozbiljnije situacije. A najgora kazna za takav čin po Vlasima je da za lakomost ili zavidljivost sazna javnost, i to preko sramote koju će urokljivac doživeti. Efikasan lek protiv uroka je i basma koju i danas znaju mnogi u Timočkoj krajini i koriste je za preventivu. Zabeležio je i preveo etnolog Paun Durlić po kazivanju Sofije Zlatić iz Crnajke. Za vračanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov, a potom se dok se sa njega sliva, prihvati u sud u kome će se kasnije bajati. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i izgovara se: "Pošla (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer će se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uročio - svisnuo, ko je urekao - prsnuo, oči prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao - o glavi mu bilo. (Ime) osta svetla, čista, ko zvezda na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude". Moć tamjana i belog luka Baka Ikonija iz Klokočevca, pogađa prošlost i proriče budućnost zrnevljem od kukuruza i kad ustanovi šta je stvarna potreba onog ko je pod urokom, pravi napitak nad kojim satima baje. Ona najčešće koristi bajalicu protiv uroka, koja kaže nikome ne može da naškodi, a sigurno pomaže kod problema. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju ponavlja se: "Crkni đavole, ti nemaš tamjan, ti nemaš nož, ja imam tamjan i imam nož, tamjanom te kadim, nožem te sečem, u vodi te gnječim. Voda se penuša a (kaže se ime onoga ko se brani od uroka), te više ne sluša. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko omađijao ako je neko na njega ljut, više nema uroka, slobodan mu je put, odvezala sam mađiju niko više nije ljut. (Ime), ostaje čist kao svet kad se kupa u sunčevom sjaju, (ime) ostaje čist kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje čist kao bosiljak u prolećnom gaju, (ime) ostaje čist kao Sveta deva Marija nebeska...." I beli luk koji ima istoriju staru koliko i samo čovečanstvo vrlo je uvažen u magiji i etnomedicini Vlaha. On je hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona. Verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti. Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka. Tokom života pouzdana je amajlija koja na putovanjima čuva od "razbojničkih" prepada đavola i nervoznih vila. Ali i od krvopija kada se noću prolazi pored groblja. Vlasi misle da beli luk i inače donosi dobro ukućanima pa nanizane vence kače o dovratak kuće. Sa leve strane on štiti od demona i donosi duhovni mir i sreću. Okačen sa desne strane vrata venac belog luka štiti dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, sprečava svađe i obezbeđuje i materijalno blagostanje. Venac obešen u štali štiti životinje a u polju useve. I taj se metod preduzima kad god postoje nagoveštaji nekih bolesti, epidemija ili prirodnih nepogoda. Nošen u džepu, čen belog luka može sprečiti mučninu i nesvesticu a uz druge dodatke njegovi eterični mirisi vraćaju one koji padnu u trans, leči alkoholičare i epileptičare. Ako se nosi pod kapom beli luk otklanja urok i migrenu koja sa njim ide. Po receptu koji je zapisala etnolog Gordana Živković, beli luk izgnječen i uvijen u gazu služi i za masažu čela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mašću. Pomešan sa pelinom dezinfikuje i leči rane po koži. Nakon što simptomi bolesti prođu, gazu sa masom ili čen koji je otklonio nelagodnosti treba baciti u vatru ili reku sa rečima "Sa (ime) rane na beli luk prešlo i u vatru došlo". Kod bolnih menstruacija, za koje se isto sumnja da su od zlih očiju, žene Timočke krajine jele su ogromne količine belog luka i zapirale su se rastvorom od četiri kašike sirćeta na dva litra mlake vode. Urokom se diže i pritisak a da bi se regulisao preporučuje se da se tri glavice luka potope uveče u čaši vode i da se ispije na prazan stomak ujutru. Beli luk je Vlasima nezamenjivi pratilac i do onog sveta. Dobro je da se pred smrt okači oko umirućeg jer štiti od eventualnih napasti koje čoveka mogu naterati da zaluta ili se povampiri. A predostrožnosti radi neke porodice u okolnim selima Bora i Zaječara, venčiće belog luka odnose na groblje i prvih 40 dana. Da bi, kažu svojim jakim mirisom rasterao lutajuće demone koje bi možda da uznemire mrtve.

Po zapisu dr Aleksandra Nicića i dr Jovana Protića, žena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv, pa muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom. Muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena Kada je M. L. (44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka nedavno shvatio da mu seksualna moć drastično opada poverovao je tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka žena uz pomoć vlaške magije učinila impotentnim. Pronašao je "zloću", nakon silnih rasprava uspeo je da dobije beleg kojim je "vezan" i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu. Skandal doduše nije prešao granice njihovog zaseoka, ali je opšte poznato da se slični slučajevi ponavljaju već decenijama i da muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena. Tim pre što medicina još uvek nema tačna obrazloženja za uzrok impotencije, a još manje lek za nju. Čak se i profesor dr Savo Bojović, naš poznati seksolog, slaže da je to veliki problem. A prva iskustva farmacije pokazuju da se impotencija, ukoliko je hronična, ne može suzbiti ni "vijagrom". Zato valjda muškarci iz Timočke krajine i veruju u sve priče o vlaškim vračarama. A dugi niz godina njih sakupljaju i naši najeminentniji lekari koji se bave istorijom narodne medicine i etnolozi. Među njima je najpoznatija Zorica Divac koja je radila obimna istraživanja na ovu temu. Ona je razgovarala sa mnogo muškaraca koji su bili nesposobni za bilo kakav seksualni doživljaj, sve dok nisu uvideli da im polni organ (bez obzira na stvarnu želju) "proradi" samo sa određenom ženom. Utvrdivši da su omađijani a ne bolesni nije im preostajalo ništa drugo nego da se i sami za pomoć obrate vračarama. Trojka za seks! "Simptomi impotencije po kazivanju naroda su vezanost muškarca da ne može ni sa jednom ženom ili da ne može samo sa određenim ženama. Sem polne nemoći muškarac se oseća loše, napuštaju ga i snaga i volja da se bori, pa može i da umre... U ovako tešku situaciju muškarca dovodi žena koja uz pomoć vračare baca čini i (zbog posesivnosti, strašne ljubomore ili osvete) vezuju svog muža ili ljubavnika", piše Zorica Divac i navodi reči jedne svoje sagovornice iz Gamzigradske banje kod Zaječara. "Mog prijatelja je ljubavnica vezala gvožđem, kako je ne bi varao sa svojom suprugom. Čoveku su čak šlogirala i leđa. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne. Tek kada je saznao za magiju ljubavnica ga je, pod pretnjom, odvezala i on se oporavio". Postoje i primeri kada žena vezuje svog muža da bi dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni život. I to obično obave vlaške vračare koje za razliku od drugih ovu vrstu čini ne nazivaju crnomagijaškim. One ne boluju od takvih predrasuda jer smatraju sebe pozvanima da pomognu svakome ko im se obrati za pomoć. Svoje psihičke moći Vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Bitni brojevi u bajalicama koje izgovaraju dok vračaju su trojka - simbol seksa, sedmica broj ljubavi i devetka, kontakt sa višim zlim silama. Od boja se koriste crna koja upija i crvena koja ograničava, svejedno štiti li upad pozitivne ili negativne energije. Izbegavaju samo zelenu koja oslobađa. Blaži oblik vezanosti muškarac može da doživi i ukoliko je bio žrtva zanimljivog magijskog rituala sa prstenom. Po zapisu dr Aleksandra Nicića i dr Jovana Protića, žena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv. Muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom, žiganja i trnjenje ispod pleksusa. Razvezivanje se vrši na kućnom pragu kada vračara muškarcu veže noge konopcem i onda ih munjevitim pokretom razveže. Vezivanje na daljinu Vlaška magija jedna je kažu od retkih koja vezuje i na daljinu. Kada ošacuju muškarca koga žele, a sa njim još uvek nisu stupile u fizički kontakt, žene se u Rudnoj Glavi služe obredom sa crnim koncem. Sačeka se da željeni naiđe i dok skoncentrisano gleda u njega, na koncu vezuje devet čvorova uz određenu basmu. Najjače dejstvo međutim među rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izlučina iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Do njih se teško dolazi jer pokojnika rodbina budno čuva baš zbog moguće zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "nečiste" radnje. Ali se vračare vođene unutrašnjim instinktom ipak snađu. Ušunjaju se i neprimetno u odelo umirućeg zabodu špenadlu. Vade je kada bolesnik umre i još dugo nakon toga koriste je za obrede. Ženi koja bi da veže ljubavnika vračara dâ iglu i ova treba da svog dragana bocne u stražnjicu i to u trenutku orgazma kada on tu bol neće osetiti. Mađija, kažu, sa svojim delovanjem počinje odmah a da žrtva kasnije ne zna da objasni šta joj se to tako neobično desilo i kako je to "vezana". Bez tog podatka međutim retko da ga koja vračara može osloboditi pritiska. Najupornije vračare za odvezivanje muškaraca traže pomoć i od svete djeve Marije. Ali su im za svaki slučaj pri ruci i užarci kojima započinju obred, gvozdeni nož da iseku vezu, tamjan da oteraju zle demone i beli luk da spreči dela. Vračare se trude da otkriju bar neki detalj vezan za osobu koja je čini naručila i potom nesrećnika nateraju da pođe u potragu za njom. To je uglavnom badava posao, pa se muškarci često služe pretnjama ili silom prema partnerki na koju sumnjaju da ih je vezala. Tada može doći čak i do tragedija. Po zapisu Zorice Divac jedan je mladić često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila.Orgijanje kao božanska zapovest U njemu učesnici ponovo u sebi oživljavaju božanstvo Savremeno zanimanje za čarobnjaštvo i magiju deo je opšte sklonosti za onostrano - ezoteriju i okultno, koje se njime bave, i deo je šireg zanimanja za astrologiju i pseudo-spiritualističke pokrete okupljene u raznim sektama i neformalnim, zatvorenim grupama, koje se bave hermetikom, alhemijom, zenom, jogom, tantrama, te raznim drugim gnozama i umećima. Poreklo magija je u vezi sa mnogim arhaičnim prethrišćanskim verovanjima i obredima koji su se razvijali u praistorijskim ljudskim zajednicama, te u Egiptu, Persiji, Maloj Aziji, Grčkoj, Indiji, Kini... Na Zapadu, čarobnjaštvo i tzv. orgijanje veštica izjednačeno je sa lažnom verom i to je bio središnji deo optužbe protiv njih. Proganjanje odvajkada prisutnih veštica i čarobnjaka delo je crkvene organizacije i istrage protiv magičara, koje je vodila papska uprava i inkvizicija. U pozadini je stajala srednjovekovna teologija i široki uticaj sholastičke demonologije, pod čijim uticajem je vođen istražni postupak protiv lažne vere. Magija se ne može uspešno razumeti bez pomoći drugih naučnih predmeta interesovanja, kao što su narodni običaji, etnologija, sociologija, psihologija i istorija religije. Dokumenti vezani za istoriju religije naročito doprinose pravilnom određivanju magije. Arhaični, magijski scenario, temelji se na spajanju i izmirenju suprotnih principa na kojima počiva mitsko-obredni obrazac. Scenariji mitoloških paganskih obreda i verovanje uključivali su borbu između dve suprotne sile utelovljene u mitskim, a kasnije narodnim likovima. Nakon obrednih borbi, sledilo je izmirenje suprotnih grupa. Pretpostavljena obredna podeljenost zajednice podrazumevala je i izvesnu podvojenost, jer je jedna od dve suprotne grupe uvek predstavljala negativno stanovište, izražavajući proces univerzalnosti života i plodnosti. Nadalje, u izvesnom istorijskom trenutku ili u nekim prilikama, izražavanje negativnog principa može se protumačiti kao očitavanje zla. Arhaični, mitsko-obredni scenariji, opisivani u srednjem veku kao magija, postali su u periodu od 14. do 17. veka mahnitanje veštica. Bez obzira na vreme i doba u kojem su izvođena, sva obredna orgijanja vršena su da bi se sprečila neka prirodna ili društvena kriza: suša, epidemija, bolest, čudne meteorološke i kosmičke pojave, ili da bi se podržali neki prigodni događaji (venčanje, rođenje, sahrana) oslobađanjem i pojačavanjem neiskorišćenih snaga nagonskog i seksualnog. Ti najarhaičniji tipovi obrednog orgijanja ponovo ostvaruju iskonsku težnju oživljavanjem trenutaka stvaranja ili blaženog početka, kada su seksualne zabrane, moralna i društvena pravila tek bila utvrđena. NJihovo obredno kršenje zapravo je njihovo potvrđivanje kroz negaciju, gde pravila i zabrane privremeno ne važe, jer je svet na časak prestao da postoji, svet kakav ustvari jeste. Orgijanje protiče u skladu sa božanskim i društvenim zapovestima - u njemu učesnici ponovo u sebi oživljavaju božanstvo. Naslage podsvesti Ritual, u kome ne važe sve zabrane, jeste religiozno-simbolička težnja za mitskim počecima i nekom vrstom osvešćivanja dubokih nagonskih naslaga podsvesti. Delatnost okultista počiva na magiji. Okultizam (lat. occultus - skriven) je učenje po kojem su sve stvari, zahvaljujući dejstvu tajanstvenih prirodnih sila koje se obično personifikuju i prizivaju, međusobno nužno povezane i pripadaju jednoj jedinstvenoj celini. U okultizam spadaju fenomeni telepatije, telekinezije, levitacije i slično. Danas je okultizam povezan sa parapsihologijom (prema gr. - pred, protiv i - duša), koja se bavi učenjima u koje spadaju manifestacije duševnog života koje je prirodno-naučna psihologija dužna da objasni, ali to, ipak, ne čini - jer ih, navodno, izazivaju nepoznate duševne sile što potiču iz podsvesnih i nesvesnih čovekovih moći. Parapsihologija obuhvata različite spiritualističke pojave: vidovitost, kriptoesteziju, prekogniciju... Mitska svest Okultnim delovanjem na skrivene i tajne snage prirode, okultisti imaju za željene i nameravane posledice empirijske rezultate, kao što je spoznaja empirijskog toka događanja ili njegova promena. Pod ezoterijom (grč. - unutrašnji) podrazumeva se onaj religijsko-filozofski verski sistem mitske svesti u čijoj pozadini se nalaze okultna umeća i delatnosti, odnosno radi se o opsežnijim sredstvima, epistemološkom i ontološkom odrazu mitske stvarnosti čije predstave stvaraju okosnicu znanja, što osigurava temelj za naredna okultna delovanja. Ezoteričan način izražavanja, kojim se u međusobnom opštenju služe pripadnici jedne zatvorene društvene grupe, za ostale koji joj ne pripadaju, jeste nerazumljiv. Poreklo mu treba tražiti u kultnim zajednicama, u dvostrukom strahu od imenovanja tabua i profanacija.      Čuda vlaške magije: Magovi Timoka O vlaškoj magiji - crnoj ili beloj, svejedno, još uvek se ispredaju brojne priče i legende. Oni koji su se bavili ovom tematikom kažu da je vlaška magija jedna od nastarijih i najmoćnijih na svetu. Gotovo da nema sela u Timočkoj krajini bez tzv. vračara. Nije ih teško pronaći, jer se o ovim ljudima gotovo sve zna i u gradskim sredinama. Mnogi su iz znatiželje dolazili do najčešće udaljenih domova pomenutih poznavalaca magije. Treba reći da publicitet ovim ljudima nije potreban. Oni su na ovim prostorima delovali vekovima, bar tako kažu istraživači. A ljudi - k'o ljudi, bez obzira na status i obrazovanje, i dalje posećuju vračare i pričaju. Mnogi traže samo utehu ili nadu u trenucima kada ovozemaljski (racionalni) recepti ne pomažu. U Srbiji se u mnoge "moći" i danas slepo veruje. Uz seoske rečice, kao i na obalama Timoka i Dunava, i sada se mogu videti prizori poput onih iz bajki: modroplava reka osvetljena mesečinom, a u njoj gole, mlade žene sa venčićima oko glave... Obdareni vančulnim saznanjima, šamani, druidi, veštice ali i vlaške vračare, svojim moćima služe se isključivo u odgovarajućem, prigodnom ambijentu. Deluju tamo gde se okupljaju njihovi čudni saveznici - vile, đavoli i vampiri koji se bude najčešće noću. Dok svetski magovi i vlaške vračare tvrde da tako čuvaju svete kultove svojih predaka, običan svet sumnja da oni tumaraju po nečastivim mestima da bi navukli zlo. Posebnu snagu činima daju i mesta na kojima su nasilno ugašeni ljudski životi, napuštena groblja ili stoletno stablo bez krošnje. A ako se više toga ispreplete na jednom mestu - stekli su se uslovi za savršeno sklonište za potajni rad majstora magije, posebno za čuvene vlaške vračare koje tamo odlaze najčešće u gluvo doba noći, same i u tišini. Komplikovani rituali koji zahtevaju angažovanje mnogih duhova, božanstava prirode, ponekad čak i energiju Sunca, Meseca i zvezda, moraju se, bez obzira na moć vračare, izvoditi na za to određenim mestima. Tako se zvezda Danica dozive posle ponoći i to pod stablom šljive na njivi, jer je čovek verovatno na tom msetu učinio neku nepriličnu radnju. Za obračun sa drakom (vampir) mora se naći najbliža vodenica jer on uvek obitava u njenoj blizini. A prizivanje drugih demona, bilo za borbu protiv tuđih vradžbina, ili kao apel za pomoć, izvodi se ritualno na raskršćima. Raskrsnica je, inače, od pamtiveka mesto na kojem se nešto koncentriše i potom ponovo razgranava. Čak se i kovčeg spusti i pop zastane na raskrsnici pri polasku na groblje. Tako se odaje počast davnim precima. Ali, kako mnogi Vlasi tumače, ovaj običaj služi i za zbunjivanje pokojnika. Ukoliko se, ne daj Bože, povampiri, neće umeti da se vrati kući. Znajući sve to, raskrsnicom se kao kultnim mestom za uspešno "mađijanje" služe i profesionalci ali i običan svet. Ona je prebivalište mnogih magijskih moći, bilo da se tu nešto ostavi ili se sa nje pokupi. Otuda i mnoga sujeverja vezana uz nju. Prva opasnost vreba već kada se neoprezno preseče raskršće puteva. To nikada ne treba činiti, jer na raskrsnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokušavaju da "ubace" svoju nesreću nadajući se da će ona preći na druge koji ih slučajno nađu. U tu se svrhu, naravno, najčešće ostavlja ono čemu ljudi teško odolevaju - zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira, jer ono teško gubi svoja dobra zračenja koja nosi iz utrobe zemlje, novac je pravi rekvizit za prenošenje nesreće. U Timočkoj krajini mnogi veruju da tako mogu izlečiti svoje bolesti poput kožnih osipa, glavobolje i drugih nedaća za koje se teško nalazi uzrok, pa i lek. Zato tri večeri zaredom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom, a potom je ostave na raskrsnici da je neko pohlepan pokupi. Pri tom ih, kažu, ne grize savest, jer se osećaju kao da su svoje izlečenje nečim platili. Duboku noć, kada se krv ledi u žilama od tišine, pred raskrsnicom se skidaju gole vračare i samo njihov tihi šapat kojim izgovaraju bajalice para sablasni muk. Tako obično mole određene demone da izađu i pomognu da se neutrališu tuđe čini ili da se slične pošalju. "Osim raskrsnice, mesta iza i ispred vrata smatraju se kultnim mestima gde prebivaju duše predaka koje se često prizivaju u nesreći. Važno je i stepenište koje je oduvek bilo simbol uspeha. Vradžbine se izvode od najvišeg stepenika i završavaju na kućnom pragu. Prag, inače, funkcioniše i kao granica između svetog u kući i profanog van doma. Pevanje uz stepenište u narodu znači napredovanje prema boljem, ali i postepeno savladavanje nedaća koje garantuje uspeh", govorila je poznata borska vračara Desanka Perić. Vlaška magija, navodno, leči sve bolesti i tradicionalno je, već vekovima smatraju posebno moćnom u tretmanu medicini i danas zagonetne bolesti - epilepsije. Ne samo zbog toga što se tvrdi da neke vračare zaista mogu da "oteraju" ovu bolest, koja i uzrokom i simptomima počiva na stabilnosti nerava, već i zbog toga što se misli da Vlajne koje padaju u trans ili granična stanja apatije i euforije iz kojih najbolje predviđaju, preživljaju epileptične trenutke. Narod u Timočkoj krajini lek za epileptične napade tražio je pre svega u vračanju vrlo čudnim ritualima ali i u melemima i čajevima od bilja i trava, od crnog i belog luka, kadulje, ivanjskog cveća, pelina, kopriva i posebno - odoljena za koji na Timoku tvrde da je "vilina trava". Za epileptičare se žrtvuju pas ili lastavica čijom se krvlju bolesnik poji. Daju mu se i pečena jaja od grlice ili obareno srce crne kokoške i šumskog ježa. Epileptičari se kade i nad spaljenim krilima slepog miša, kao i upaljenom zmijskom košuljicom dok jedu obrok spremljen od njenog srca. Delotvorna je i slepoočna kost svinje zaklane na Božić. Kosti se nakon praznika naknadno dopeku za ritual, dok se ne pretvore u prah. Potom se, pomešane u vodi, daju bolesnom da ozdravi. Moćne ljubavne čini Najrasprostranjeniji predmet u ritualima ljubavne magije je katanac - simbol nečega što se da zarobiti i osloboditi. Ako je verovati savetima vlaških vračara, proleće je pravo vreme da se prikupe svi rekviziti da bi se tokom godine svi lepo zabavili praktikujući ljubavnu magiju. Moralne norme uvrežene u staroj evropskoj tradiciji, Vlahe nisu zanimale. Ljubomora, posesivnost ili kratkotrajna promena partnera nisu bile zlo zbog kojeg bi se neko mučio grižom savesti ili bi bio postavljan na stub srama. Zato je još čudnije što je ljubavna magija kod Vlaha najrazvijenija, a romantične bajalice najbrojnije, najdelotvornije i gotovo sve odreda imaju moć psihičkog vezivanja ljudi koje liči na opsesiju. Pored već pomenutog katanca, koristi se med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, ugalj koji u magiji simboliše ono što pali i bosiljak koji svojim aromatičnim mirisima opija. Crveni ili beli konac, so, šećer i voda iz kuće, obavezni su za identifikaciju ličnosti u magiji, a dodaci na svu tu hrpu naizgled nasumično sakupljenih predmeta zavise od pojedinačnog problema. Po priči Milke D. iz Majdanpeka udala se za momka koga nije poznavala, ali joj se veoma dopao na prvi pogled. I danas, nakon desetak godina, seća se kako joj je bilo smešno kada joj je vračara sa obližnjeg brda Krš bajala čisteći sobicu u svojoj oronuloj kućici od blata. Vračara je tri puta bajala dok je mela po kući. Sakupljeno đubre iznosila je napolje i bacala ga u onom pravcu gde je Lale živeo. Prekrstila bi se i tri puta ponovila basmu: "Ne metem slamu, ne metem đubre, već metem sve mraviće, već metem sve stenice. Metlom ih pometoh, po Laleta poslah. Kada na njega naiđete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori, dok se meni ne pojavi", priseća se Milka. Lale, na koga je bio usmeren ovaj ritual, postao je prava žrtva iznenadne strasti koju je ostetio. Kako je već na prvom sastanku priznao Milki, patio je otkako ju je prvi put ugledao u holu bioskopa. Kada je M. L.(44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka nedavno shvatio da mu seksualna moć drastično opada, poverovao je tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka žena uz pomoć vlaške magije učinila impotentnim. Pronašao je "zloću" i, nakon silnih rasprava, uspeo je da dobije beleg kojim je "vezan" i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu. A da bi ga "urekla", žena sa kojom je imao seksualni odnos pogledala ga je dok je spavao - kroz prsten zamočen u menstrualnu krv... Svoje psihičke moći Vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Jedan je mladić često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom, iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila. Lek za prevarene Blaži oblik lečenja neverstava je vrlo popularni obred sa tek rođenim mačićima. Obično supruga okupa mačiće koji još nisu progledali i tu vodu podmetne mužu da popije. Kažu da on nakon toga postaje slep kod očiju za sve druge žene. Prevareni supružnik, pak, služi se jajetom kukavice. Kada ga bušenjem iglicom na vrhu isprazni i izduva, u šuplju ljusku stavi dlačice oba supružnika isečene ispod pazuha. Rupica na jajetu se zalije voskom i u gluvo doba noći ono se odnese u neki skroviti deo stana ili se sakrije u šupljinu na zidu kuće. Kada bračni par zajednički želi da se zaštiti od iskušenja neverstva treba da pođe u potragu za retkim puževima blizancima (koji nose dve slepljene kućice) i za slepim mišem. Vrhove njegovih krila treba odseći, staviti ih u šupljine puževih kućica i zaliti ih voskom. Na vrhu kućica, zagrejanom iglom, treba probušiti dve rupice i provući lančić da bi se amajlija nosila oko vrata. Muškarci amajliju pripremaju tako što vrh desnog krila stavljaju u levu kućicu puža blizanca, a žene obrnuto. Po shvatanjima vlaške magije najpodložniji uroku su deca ali i nezaštićeni odrasli. Beli luk je za Vlahe lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona i verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti. Beli luk, čija je istorija stara koliko i čovečanstvo, vrlo je uvažen u magiji i etnomedicini Vlaha i verni je pratilac čoveka od njegovog rođenja do smrti. Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka, a pouzdana je amajlija koja na putovanjima čuva od "razbojničkih" prepada đavola i nervoznih vila. Zle ili urokljive oči poznate su i vlaškoj tradiciji. Mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basnama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesreće i to uglavnom nesvesno. Ali, polje delovanja urokljivih očiju ne može se ograničiti jer je dovoljno da se oni, koji se inače bave magijom, samo nečemu začude ili zadive. Pod njihov uticaj tada padaju svi, pa čak i imanja, kuće, životinje ili stvari. Baka Ikonija iz Klokočevca pogađa prošlost i proriče budućnost zrnevljem kukuruza i kad ustanovi šta je stvarna potrebno onom ko je "pod urokom", priprema napitak nad kojim satima baje. Ona najčešće koristi bajalicu protiv uroka koja, kaže, nikome ne može da naškodi, a sigurno pomaže. U desnu ruku uzme britvu, u levu tamjan, i dok ih lagano primiče, ponavlja: "Crkni, đavole, ti nemaš tamjan, ti nemaš nož, ja imam tamjan i imam nož, tamjanom te kadim, nožem te sečem, u vodi te gnječim. Voda se penuša a (kaže se ime onoga ko se brani od uroka), te više ne sluša"

Sijaset je i prazničnih običaja kojima se pomaže sudbinski susret bliskih duša. Tako su, da bi prepoznale budućeg muža, ili namamile đuvegiju u bračne okove cure u okolini Vlasenice na Mali Božić, pre svanuća, pred kuću bacale obuću da vide sudbinu, jer se verovalo da se neće udati ako se obuća okrene ka kući.


Te noći su devojke u san tonule sa zagriženom jabukom pod jastukom namenjenom momku kojeg žele da im u san dođe, navodi etnolog amater Dragovan Lazarević - Laza, novinar Tanjuga, u knjizi "Nenačeta voda".

Na Badnje veče udavače, staju na veštičje prevozno sredstvo - metlu, osluškujući lavež pasa, verujući da će im mladoženja doći sa one strane odakle kevtanje dopire. Devojke su, verujući da se bogojavljenski snovi uvek ispunjavaju, jer se tad nebesa otvaraju, a Bog sreću deli, na razne načine predskazivale hoće li se te godine udati. Ukoliko im se posreći i ne budu neskromne i požele više od te jedne želje, verovalo se da će im je Gospod ispuniti.

Sveti Trifun, 14. februar je zavetni dan u Šumadiji, koji štiti od grada i poplava, što bi, prevedeno, moglo da znači i od gromovitih svađa i obilatog plača. Predanje veli da je Sveti Trifun ubio lubenicom čoveka koji je kudio devojke, što se smatra grehom nad grehovima, te mu je Bog oprostio to ubistvo.


Dan kasnije, na Sretenje se vrapci venčavaju, a imajući u vidu to da su kratkoveki i da sve obavljaju na brzinu, tog dana nije poželjno sklapati brak da ne bi mladenci prošli kao dživdžani.

Inače, na taj dan devojke paze i koga će prvog sresti, jer se veruje da će se za takvoga udati. Stoga se mnoge vraćaju u kuću kad opaze da im u susret ide neko ko im nije po volji. A kad, izvirujući kroz pendžer, ugledaju srcu milog, ispadnu mu kao slučajno u susret!

Mladence, 22. mart, slave mladi bračni parovi, kojima je to prva godina u braku. Tada počinje vrbopuc, a mudri narod govori da kad mlade vrbe napupe, ženska narav i priroda se "uspaljuju".

U kolubarskim selima vele da se tad zagrevaju "mangupske furune" i prolistavaju "hajduk Veljkove garsonjere", koje mnogima zamenjuju sobe kod gazdarica i štite ih od strogih očiju roditeljskih i ljubopitljivih komšija.

U četvrtak uoči praznika Cveti, oni koji nisu mogli zvanično da se uzmu, pre svega stariji parovi, svog životnog saputnika dovodili su do starije vrbe, koju triput obiđu, nakon čega ih "svet smatra venčanim". Uostalom tako se venčao prota Matija Nenadović pošto je ostao udovac, a lično mu je oko vrbe kumovao Knjaz Miloš!

Amajlije koje imaju dejstva, a ne moraju ih praviti i obajati vračare, u vlaškim selima izrađuju se od maslačka za devojke i od trave "muški raskov" za mladiće. Trava se ispresuje u hartiji, a potom se uvije u maramicu i nosi stalno uz sebe sa leve strane.

Za Đurđevdan stradaju jaganjci i - mnoga ženska i muška srca! Devojke tad pletu vence i stavljaju ih na glavu da bi se dopale momcima, beru travu kopitnjak, da momci kopne za njima, valjaju se u mladom ječmu i grabuljaju oko graba, da momci "ržu" za njima i grabe se za njih.



"A posle svih tih običaja sledi najugodniji - đurđevdansko jagnje na ražnju, odnosno đurđevdanska pečenica", konstatuje trezveno Dragovan Lazarević.

Vidovdanski običaj je da devojke pred spavanje mole slovensko božanstvo: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svog suđenog. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti". Veruje se i da "koga momka uoči Vidova dne devojka usni, za njega će i poći". Jer, Sveti Vid je svevideće božanstvo, čija su proricanja najizvesnija, veruje narod. Na Ivanjdan, 7. jula, devojke od poljskih trava ispletu venčiće, propuste ih kroz nedra bujna, pa kroz njih "progleđuju" seoske momke. Vele da momak mora "poludeti" za onom koja kroz taj venac bude progledala.

Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Ponegde na taj dan udavače stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Ali da se zna: nisu samo devojke bajale, ni momcima to nije bilo strano. Tako je u Banatu muškadija prispela za ženidbu uoči Petrovdana, 12. jula, kradomice pod devojčin pendžer u kuću ili u dvorište ostavljala jabuku petrovaču, simbol mladalačke ljubavi.

Na Svetog Iliju su gružanske devojke izlazile gole u baštu, kidale cvet suncokreta da se momcima za njima pamet obrne, i probadale glavu suncokreta vretenom da se "združe" s momcima.


Nije sve u silikonima, zlatnim nitima, niti u uvoznim svecima poput Svetog Valentina, ima ponešto i u domaćim čarima i čarolijama.



(MONDO)

Ritual “cveće ljubavi”

Čarolija za privlačenje ljubavi

„Ja želim da moja prava ljubav dođe do mene i ljubav među nama da bude istinita

Talisman za privlačenje ljubavi

Ritual za ljubav

Ljubavni ritual

Ljubavna čarolija

Čarolija sa kartama

Magična torbica za ljubav

Ljubavna čarolija

Čarolija za privlačenje nove ljubavi

Ritual za privlačenje ljubavi

Ljubavna čarolija sa ogledalom

Mesečev ritual za ljubav

Ritual za ljubav