Mitologija zodijačkih sazvežđa

Sazvežđe Ovan (Aries)


Ovo sazvezdje grcki mit povezuje sa Friksom. On je bio sin kralja Atamanta i Nefele. Nefelu je Zevs stvorio po Herinom liku. Ipak i pored Nefeline lepote kralj Atamant se zaljubio u drugu zenu koja se zvala Ina. On je doveo na svoj dvor iako je na dvoru vec bio sa Nefelom. Posto nije imala drugog izbora Nefela se obratila Heri za pomoc, jer je ona bila zastitnica zena. Hera je resila da kazni kralja Atamanta zbog nepostovanja svoje zene. Ina je da bi zastitila svog kralja Atamanta izvadila iz zemlje sva posejana zrna zita jer je to htela da pripise Atamantovom sinu Friksu. Zavladala je glad jer prinosa od zetve nije bilo. Ina se posluzila svojim lukavstvom i optuzila je Friksa, Atamantovog sina, da je on kriv za gubitak zetve. Samim tim zahtevala je da se Friks zrtvuje. Ni manje ni vise nego je licno njegov otac kralj Atamant trebao da ga ritualno ubije. U momentu kada je Friks trebao da dobije smrtonosni udarac pojavio se Herkul i istrgao srp iz Atamantovih ruku. U istom momentu po naredbi Here tu se stvorio krilati zlatni Ovan koga je Friks odmah uzjahao. Friksova sestra Hela je zelela da ode sa svojim bratom pa je Friks i nju poveo sa sobom. Posto su visoko leteli Hela je dobila vrtoglavicu i nakon toga pala u moreuz. Ovaj moreuz je po njoj kasnije dobio ime Helespont. Kada je Friks stigao na Kolhadu zrtvovao je Zevsu zlatnog Ovana a njegovo zlatno runo prikovao je na hrast. Kada je zlatno runo bilo ukradeno Zevs se naljutio i zajedno sa zlatnim runom postavio ga na nebo kao sazvezdje Ovna.
U ovom sazvežđu nema mnogo zvezda, najveće su DIFIDA i MIRAH (zvezde druge veličine).

Iz ovog mita mozemo zakljuciti da je Ovan neoprezno leteo i da nije dovoljno pazio na Helu. Iako je hteo da pomogne, njegova nepaznja i nesmotrenost uzrokovala je da Hela padne u more. To cesto predstavlja sliku Ovna koji hoce da pomogne i ima hrabrost za to ali njegova nepredvidivost, prevelika brzina, nesmotrenost i nepaznja prema drugima, uzrokuju da pokvari ono sto je dobro zapoceo. Ovde je jasno da osoba treba da razvija bolji odnos sa drugima jer previse paznje obraca na sebe pa i ne vidi kada se drugi zbog njega nadju u problemu. Iz tog razloga se Venera (koja je ovde u izgonu) i Mesec kao zenski principi ne osecaju bas najbolje u znaku Ovna. Zato se nasuprot Ovnu nalazi Vaga jer od nje treba da nauci da bude tolerantniji i da uspostavlja harmonicne odnose sa drugima.

Sazvežđe Bik (Taurus)

Evropa, cerka kralja Atenora, bila je izuzetno lepa i Zevs se u nju zaljubio. Mit kaze da je Zevs uzeo oblik snezno belog bika koji je imao veliki podvaljak i male rogove koje je razdvajala crna pruga. Evropi se ovaj bik izuzetno dopao te je prisla da se sa njim poigra. U momentu kad se Evropa popela na bika i zajahala ga, on je brzo otrcao u more i tako plivao do ostrva Krit gde je poprimio oblik orla i tako silovao lepu Evropu. Posle je Zevs povratio svoj bozanski izgled i nekoliko godina je proveo sa Evropom u ljubavi. Posejdonu, koji je umirio more dok su on i Evropa prolazili do Krita, zrtvovali su bika, koga je kasnije Posejdon postavio u nebo kao sazvezdje Bika.
Najvažnije zvezde su ALMAH i ALGOL.

Bikom vlada Venera planeta ljubavi i uzivanja. Nije cudo sto je Zevs poprimio bas taj oblik i njime opcinio Evropu. Ovde Bik ima simboliku culnosti, ljubavi, posesivnosti, uzivanja ali i seksa. To mozemo videti i kroz opozicioni znak Skorpije. U astrologiji se desava da znacenja opozicionog znaka uticu na onaj znak koji se nalazi nasuprot njega. Zato Skorpija i nije slucajno nasuprot Bika, jer to silovanje kao i orao u koga se Zevs preobrazio nije nista drugo do sibmolika Skorpije koja bas stoji nasuprot Bika.

Sazvežđe Blizanci (Gemini)

Po legendi, iz grčke mitologije, sazvežđe Blizanaca povezano je sa legendom o braći Kastoru i Poluksu, koji su zajedno izvršili značajan broj podviga i dela. U jednom od podviga, jedan od braće, Kastor, je poginuo. Poluks, je bio toliko beskrajno potrešen, smrću brata blizanca, da je pao pred Zevsa – Jupitera – i molio ga da njegovom bratu pokloni, ili podari besmrtnost. Jupiter, ili Zevs, je tada besmrtnost podelio na ravne časti i omogućio je braći da mogu da žive, ali na zajedno, već smenjujući jedan drugog. Zato se braća nikad nisu mogla zajedno pojavljivati u društvu bogova, isto kao što se zajedno ne pojavljuju ni glavne zvezde sazvežđa Blizanaca. Kada jedna izlazi na videlo, druga se sakriva za horizontom. Ovo sazvežđe predstavlja sinove blizance Lede i Zevsa po imenima Poluks i Kastor. Neki smatraju da mogu predstavljati Apolona i Herakla.
Ovo sazvežđe je prepuno velikih zvezda, od kojih najveća ALDEBARAN (oko Bika), RIGEL, KAPELA, BETELGEZ. Aldebaran označava i istok, prolećnu ravnodnevnicu i jedna je od četiri carske zvezde.

Blizancima mnogo znace braca i sestre bez obzira da li su bliizanci (rodjeni zajedno) ili ne. Jasno je da zbog ove simbolike ne mozemo reci da Blizanci kao znak nisu osecajni. Ovaj mit to u potpunosti opovrgava. Poluks je odbacio besmrtnost jer je nije mogao deliti sa bratom, sto znaci da su medjusobno bilo izuzetno vezani. S druge strane ovaj mit govori da je Blizancima uvek potreban neko. Ne zele i ne mogu da budu sami bez obzira da li se radi o ljubavi, prijateljstvu ili nekim drugim odnosima. Blizanci ce uvek teziti da imaju nekog pored sebe. Kada su sami postaju ocajni i psihicki vrlo uznemireni. To mozemo videti na primeru Poluksa koji je spreman da zrtvuje i svoj zivot za brata. Znaci ovaj znak predstavlja i zrtvovanje ali tek kad se potone u ambis.

Sazvežđe Rak (Kanser)

Ovo sazvezdje je povezano sa Herkulovom borbom protiv viseglave vodene zmije Hidre. Ona je bila jedna od Tifonove dece i zivela je u Leriskom jezeru. Nanosila je veliku stetu natapavsi plodnu zemlju pretvarajuci je u mocvarno tlo. Iz tog razloga Herkul dobija zadatak od kralja Euristeja da ubije Hidru. Kaze se da je bila toliko otrovna da se moglo umreti samo od njenog daha. Nju je bilo tesko unistiti posto je imala puno glava. Kako bi Herkul odsekao jednu glavu na isto mesto bi se pojavile dve nove, tako da je morao spaliti to mesto koje je odsekao kako ne bi porasle nove glave. Kada je bila skoro ubijena, Hidri je u pomoc pritekao Rak stipajuci Herkula za noge. Herkul ipak uspeva sa smrska ljusturu Raka i ubije ga a nakon toga pobedjuje i Hidru. Posto je Herkul bio vanbracno Zevsovo dete, Hera ga je mrzela a raka u znak zahvalnosti zbog toga sto je ometao Herkula postavlja na nebo kao sazvezdje Raka.
Najveće zvezde ovog sazvežđa su SIRIJUS, KANOPUS, POLUKS i PROKION (Tu su zvezde Poluks i Kastor, gde se Poluks smatra kraljevskom zvezdom. Deluje snažno na rođene od 10-13 jula.

Ovde je vrlo jasno prikazana rakova zelja da nekog zastiti. Iako je znao da je Herkul od njega izuzetno mocniji rak ga je ipak stipao za nogu kako bi zastitio Hidru. Za razliku od drugih sazvezdja gde Zevs postavlja nekog na nebo, ovde to cini boginja Hera. Ona jeste zastitnica zena a Rak u sebi nosi puno zenskog principa. Zato je i povezan sa majkom, porodicom, zastitom ali i strahom da mu neko ne razbije oklop koji mu je ustvari jedina zastita. Zato se rakovi cesto uvlace u svoju ljusturu kako bi ostali nepovredjeni. Iz ovog mita se vidi, da kada je neko drugi u opasnosti Rak izlazi i suocava se opasnoscu.

Sazvežđe Lav (Leo)

Lava je stvorila boginja Selena od morske pene a kasnije ga je Irida bacila u pecinu blizu grada Nemeje. Lava nije moglo probosti nikakvo oruzije koje je covek stvorio. Hera, koja je mrzela svu Zevsovu vanbracnu decu, nagovorila je kralja Euristija da posalje Herkula da ubije nepobedivog lava. Hera je znala da lava niko ne moze ubiti i bila je sigurna da ce Herkul tako stradati. Ipak borba Herkula i lava bila je izuzetno viteska. Iako je izgledalo da ce lav odneti pobedu, Herkul u poslednjem trenutku hvata lava ispod svog pazuha i davi ga, jer je lav prethodno vec bio osamucen udarcem Herkulove toljage. Od neprobojne lavlje koze koju je odrao njegovim kandzama napravio je oklop, a od glave lava napravio je svoj slem. U zelji da napakosti Zevsu, Hera je lava postavila na nebo kao sazvezdje Lava.
U ovom sazvežđu najveća je kraljevska zvezda REGULUS. Oznacava sever i leto.

Iz ovog mita vidimo da Lav predstavlja izuzetno veliku snagu, hrabrost i upornost. Lav se borio do poslednjeg daha ali nije on zapoceo borbu vec je bio izazvan. Herkul dolazi u njegovu pecinu i tu ga izaziva. On prihvata dvoboj i kao nagradu za veliku hrabrost Hera ga postavlja visoko na nebo kao sazvedzdje Lava. Ovde mozemo videti veliku borbu i upornost u kojoj niko ne popusta. To takodje simbolizuje ovaj znak. Zato Lav i jeste fiksni vatreni znak. Ipak, vidimo da je Lava tesko pobediti i da je na neki nacin njegova koza neprobojna. Znaci pobediti lava nije bilo lako. Ipak posto je Herkul sin boga Zevsa uspeo je da se sa njim izbori sto bi malo kome poslo za rukom. Samim tim sto lava ubija upravo jedan od najjacih antickih junaka shvatamo da je bio itekako mocan. Ipak Herkul dobija slavu a lav nebo. A biti visoko na nebu sigurno je bolje nego biti u pecini.

Sazvežđe Devica (Virgo)

Sazvezdje Device je povezano sa dva mita. Prvi govori o boginji Demetri cija je cerka Persefona pola godine (jesen i zimu) morala da provodi u podzemnom svetu kod njenog oca Hada, a pola godine (prolece i leto) iznad zemlje kod svoje majke Demetre. Kada je Persefona bila kod nje ona je bila srecna i zadovoljna. Sunce je tada sijalo, priroda je cvetala i davala plodove. Kada je Persefona odlazila u Had, Demetra je bila ocajna. Stalno je tragala za svojom cerkom. Tada je bila sama i ocajna, sto se u prirodi prikazuje kao odumiranje, sivilo, hladnoca i depresija.

Drugi mit govori o kralju Ikariju koga su pastiri ubili i zakopali pod jedan bor, nakon sto ih je kralj ugostio vinom. Ovo je video pas Marja koje je doveo Erigonu, Ikarijevu cerku na mesto zlocina. Ona se od zalosti i ocajanja zbog ubistava oca obesila o taj bor. Zevs je Iakrija postavio na nebo kao Botes, psa Marju kao Malog psa a Erigonu zbog njene velike ljubavi i tuge u sazvezdje Device.
U ovom sazvežđu najveća je zvezda DENEBOLA. Inače, ovo je najveće zodijačko sazvežđe, proteže se na najvećem području.

U prvom slucaju Demetra gubi cerku u drugom Erigona gubi oca. Obe postaju psihicki labilne i vrlo depresivne. Tuga nadvladava njihov um i u tom stanju Demetra se razboljeva a Erigina izvrsava samoubistvo. Ovde vidimo jednu tuznu sliku ovog znaka. Zato su Device cesto same, tuzne, zabrinuti i ocajne. Ipak Devica je vrlo osetljiva i spremna da zrtvuje sebe ako nekog istinski voli. Nekad na nju uticu okolnosti bez njene moci da nesto promeni. Ta situacija je baca u ocaj i time joj povecava bol. Osobe rodjene u ovom znaku treba da se cuvaju depresija i drugih psihiloskih problema. Cista i verna Devica ponekad ostaje sama jer joj moze biti uskraceno upravo ono sto najvise voli. Ako se to dogodi ne treba da pada u ocaj jer se time svesno ili nesvesno moze unistiti. Ipak kao nagradu za svoja osecanja sigurno nalazi mir i blazenstvo, bas kao sto je to Erigona nasla visoko na nebeskom svodu.

Sazvežđe Vaga (Libra)

Sazvezdje Vage povezano je sa mitom o tri Sudjaje koje su bile cerke Temide i Zevsa, vrhovnog boga Olimpa. Jedna od njih zvala se Tiha koja je bila izuzetno pravedna. Upravo njoj Zevs daje moc da odlucuje o sudbinama ljudi. Ona sa vagom u rukama vezanih ociju nadgleda ponasanje ljudi i bez ikakve privrzenosti, donosi svoj sud. O ovome obavestava Zevsa koji na kraju donosi konacnu odluku o nagradi ili kazni. Da bi ljudi stalno imali na umu kosmicki princip pravde Zevs je Tihu postavio na nebi kao sazvezdje Vage.
Najveće zvezde su SPIKA (kralj zvezda) – blagotvornog uticaja i ARKTURUS.

Ovaj mit naglasava pravednost i postenje i to bez ikakvih emocija i privrzenosti. Na to ukazuje Tihin povez preko ociju sto govori da ona ne vidi kome sudi. Ona samo gleda dela koja je neko pocinio. To znaci da je Vaga vrlo nepristrasan znak i ne bas preterano emotivan. Dokaz za to je i Saturnova egzaltacija u ovom znaku koga takodje mozemo posmatrati kao sudiju ali i kao kaznu, odnosno karmu koju osoba zbog proslozivotnih zasluga dobija.

Sazvežđe Škorpija (Skorpio)

Orion, sin Posejdona, vazio je za najlepseg coveka na zemlji. Nije bas bio omiljen medju bogovima Olimpa. Prvi gnev bogova iskusio je zbog svog neumesnog ponasanja prema Meropi, Ojnopionovoj cerci. Zbog nedolicnog ponasanja Orion je bio oslepljen. Vid je uspeo da povrati gledajuci u Sunce koje se radjalo. Nakon toga Orion se hvalio da ce udruzivsi se sa Artemidom i pobiti sve divlje zveri na zemlji sto je uzrokovalo da Apolon nagovori majku Geu da na Oriona posalje cudnovatu skorpiju koja nije mogla biti ubijena nikakvim oruzijem. Ona je trebala da ubije Oriona. Dok se sa njom borio u vodi Orion je greskom bio pogodjen Artemidinom strelom, jer je Apolon rekao da se u vodi nalazi njen neprijatelj. Posto je bila ocajna kada je saznala da je ustvari pogodila Oriona, Artemida je od Asklepija trazila da vrati zivot Orionu. Iako je Asklepije prihvatio Artemidin zahtev Zevs ga je udarom groma u tome sprecio. Ipak Zevs ih je kasnije sve zajedno postavio na nebo. Tako je nastalo sazvezdje Skorpije, ali je sazvezdje Oriona odvojio od sazvezdja Asklepija, kako Asklepije ne bi mogao da ozivi Oriona.
Najveće zvezde AKRUKUS, AGENA i BUNGULA.

Orion je izuzetno nadmen i ukazuje da je bio previse ponosan na svoju moc i snagu. Jedina koja je mogla da mu se suprodstavi bila je skorpija. Ona se sa njim borila u reci ali greskom Orion biva savladan strelom koja ustvari nije bila namenjena njemu. Skorpija je ovde prihvatila da se suoci sa onim koji je pretio da ce sve pobiti. U tome vidimo njenu snagu, hrabrost, pozrtvovanost i spremnost da se suoci sa opasnoscu i sa smrcu, kojom Skorpija i vlada. Skorpija je u reku uvucena pa nije ni cudo sto rekom i vlada, jer je bas u reci Orion, njen neprijatelj bio i pogodjen

Sazvežđe Strelac (Sigitarius)

Sazvezdje Strelca a kasnije i znak, dobili su ime po najpoznatijem kentauru Kironu. On je bio sin Kronosa i prelepe nimfe Filire. Posto se rodio kao polu covek - polu konj majka Filira se zgrozila i odbacila ga je od sebe. Tako Kirona prihvata i odgaja Apolon koji ga je naucio mnogim vestinama i znanjima. (borbu lukom i strelom, medicinu, filozofiju, poeziju i sl.). Kasnije Kiron ovo znanje prenosi drugima velikim mitskim licnostima. Njegovo ranjavanje u koleno od strane Herkula bice rana koju Kiron nikada nije mogao da zaleci. Herkulova strela je bila umocena u otrovnu krv Hidre zbog cega rana nikako nije mogla da zaceli. Iako je bio najpoznatiji iscelitelj, sebe nije mogao da izleci. Tako je neizmerno patio. Ipak, posto je bio besmrtan, nije mogao ni umreti. Herkul nije hteo namerno da pogodi Kirona. To se desilo slucajno u jednoj od borbi sa kentaurima. Zato je pokusao da pomogne Kironu tako sto je zamolio Zevsa da Kiron kao besmrtno bice zameni Prometeja i umesto njega ode u tartar. Zevs je pristao ali se i sazalio nad Kironovom teskom sudbinom pa ga je na nebu ovekovecio kao sazvezdje Strelca..
Najveća zvezda je ANTARES, označava zapad i jesenju ravnodnevnicu.

Ovaj mit oslikava simboliku Strelca ali i asteroida Kirona. Zbog filozofske i avanturisticke prirode Kirona i ovaj znak imaju slicne osobine. Kiron voli da zivi slobodno i nesputano. Voli sirok prostor aktivan je. Moralan je i voli druge da poducava. Zato Strelac i simbolizuje visoko obrazovanje. Interesantno je to sto je Kiron bio odbacen od roditelja a narocito od majke. To moze da ukaze da ce Strelac ukoliko ima ugrozen horoskop mozda stvarno biti odbacen. To ne mora biti samo od roditelja! Odbacenost moze biti od partnera, prijatelja, drustva i sl. Ovo ce narocito pokazati mesto Kirona u horoskopu. Tamo gde se on nalazi mozemo imati neku ranu koja ne moze da zaceli. Tu cemo biti povredjeni ili cemo imati nekih neprijatnosti vezani za kucu u kojoj se Kiron nadje ili sa planetom sa kojom pravi konjunkciju. Ipak Strelac govori o jednom visoko filozofskom umu, optimisti koga povredjuje neko blizak pa iako po prirodi velikodusan, inteligentan i hrabar, ispasta zbog tudje greseke i nemarnosti. Vidimo da ga Herkul na neki nacin spasava iako ga je on i povredio. Pa eto, shvatamo da strelceve povredjuju i spasavaju isti ljudi. Najblizi mu mogu doneti nepremostiv problem ili bol. To cesto moze da bude bas neko iz kuce.

Sazvežđe Jarac (Kaprikornus)

U vreme ratova Bogova sa Titanima bogovi su bili prognani cak do Egipta. Posto si Titani bili uzasno jaki Bogovi su morali da promene svoj oblik kako bi mogli da pobegnu. Bog Pan se pretvorio u polu - ribu polu - jarca. Naime, gornji deo tela je bio jarac a donju deo ribe. Prerusen u ovakvo bice Pan je skocio u reku Nil i tako se spasao od Tifoina.

Drugi mit kaze da je sazvezdje Jarca povezano sa kozom Augokeros koja je hranila Zevsa (Jupiter) u pecini planine Ido na Kritu. Majka Rea je Zevsa sakrila tamo kako ga Kronos (Saturn) ne bi sa ostalom decom prozdrao.
Najveća zvezda u ovom sazvežđu je VEGA – (na Arapskom Al–vaka ili lešinar, označava ozbilnost, trezvenost).

Iz ova dva mita mozemo videti da je Jarac snazan i jak, ali i da zna da pobegne na jedan lukav nacin. Pretvaranja u polu-ribu polu-jarca ukazuje da je svakako srodan sazvezdju Ribe. Ranije se sazvezdje Jarca i obelezavalo ovim sombolom (spoj jarca i donjeg dela ribe) sto i ukazije na njegovu prirodu. Bezanje u vodu je svakako vreme opasnosti za Jarca zato je njegov vladar Saturn u izgonu u Raku. Ipak slicnost sa Ribama moze biti u tome sto se i Jarac kao znak cesto zrtvuje za nesto ili za nekoga. To vidimo i po kozi Augokeros koja se brinula za mladog Zevsa. Znaci da Jarac predstavlja brigu ali i zastitu. Ova koza je zivela u pecini na planini sto je u svakom slucaju simbolika Jarca, koji upravo planinama i pecinama i vlada.


Sazvežđe Vodolija (Aquarius)

Postoje dve priče o nazivu ovog sazvežđa.
Sazvedje Vodolije predstavlja Ganimed, mladic izuzetne lepote koga je Zevs u obliku orla preneo na nebo da bude peharnik bogova. Naravno i ovo je naljutilo Heru Zevsovu zenu. Ona je smatrala da se tim postupkom vredja njena cerka Heba koja je pre Ganimeda vrsila tu funkciju. Zbog Herine reakcije Zevs se naljutio i Ganimeda postavio na nebo kao sazvezdje Vodolije.

Neki ovo sazvdje povezuju i sa Deukalionom koji je jedini sa svojom zenom Parom preziveo veliki potop. Da bi se secali velikog potopa Deukalion je uznesen na nebo kao sazvezdje Vodolije.
Vodolija je simbol čoveka, najljudskiji od svih znakova.
Simbol avijacije je let Ganimeda a najveća zvezda ALTAIR.

Iz ovog mita mozemo videti da je Ganimed izabran direktno od Zevsa da sluzi bogove. Bio je obdaren izuzetnom lepotom sto je takodje bozanska odlika. Zbog poziva Zevsa da ode na nebo Ganimed je bio blizu zvezda pa zato Vodolija i vlada astrologijom. Kaze se da je Ganimed bio izuzetne lepote a u astrologiji se ljudski znaci smatraju lepim. Jedan od njih (pored Blizanaca i Device) je i Vodolija. Svakako da ovo sazvezdje (iako po elementu vazduh) vlada i velikom kolicinom vode, jer pored potopa koji ovo sazvedje simbolicno u sebi nosi ono predstavlja i amritu ili nektar besmrtnosti koji piju samo bogovi. Zato ovaj znak predstavlja vise stanje svesti, slobodu od ropstava, nezavisnost ali i zavist zena, jer Hera nije ovo Zevsu nikada oprostila. Vidimo da je Ganimed posvecen sluzbi bogova pa ga time mozemo smatrati njihivim slugom

Sazvežđe Ribe (Pisces)

Afrodita (Venera) je sa svojim sinom sedela na obali reke Eufrat kada je u jednom momentu naisao veliki Tifon, najgroznije cudoviste koje je ikada rodjeno. On je bio neprijatelj svih bogova na Olimpu. Da bi spasla sebe i svog sina Afrodita je skocila u opasni reku. Ipak dve ribe su joj pomogle da se spasu i ona ih je u znak zahvalnosti postavila na nebo kao sazvezdje Ribe. Drugi mit govori o Darketi koja je skocila u more kako bi okoncala ovozemaljski zivot. Da bi je kaznio zbog pocinjenog greha Posejdin (Neptun) ja pretvorio u morsku sirenu. Darketa je ipak nastavila da zivi ali negde izmedju dva sveta pa je tako lutala morima kao polu zena - polu riba.
Najveća zvezda je FOMALHAUT (Kraljevska zvezda, označava Jug i zimu), zaštitinik je rođenih od 20-24 januara. Tu je i blagotvorna zvezda AHERNAR (utiče na osobe rođene od 5-8 marta.

Iz prvog mita mozemo videti pozrtvovanost i zelju za zastitom. Afrodita zajedno sa svojim sinom skace u nepoznato i samim tim u neizvesno kako bi spasla sebe i svoje dete. Ustvari drugog izbora nije ni bilo ali je imala srecu da je neko u najvecoj opasnosti spase. Tada se pojavljuju dve ribe koje im pomazu da pobegnu i srecno se vrate na kopno. Ipak ako je osoba dovoljno hrabra da se sa time suoci neko ce se sigurno pojaviti i pomoci joj. Potrebna je samo jaka vera. Ribe takodje predstavljaju i veru pa vidimo da se verom i prihvatanjem nepoznatog osoba moze spasiti. Beg je tekodje vezan za ovaj mit kao i skrivanje. Drugi primer govoro o bezanju od stvarnosti i prihvatanje linije manjeg otpora. Darketa zeli da se utopi i time se oslobodi teskog zivotnog tereta. Ona ne zeli da zivi u ovom svetu koga smatra surovim pa se odlucuje da sebe lisi zivota. Posejdon je zbog toga pretvorio u sirenu. Ona zivi u nekom potpuno drugom svetu. Tako i znak Riba ima potpuno drugaciji pogled na svet. Ona vise zivi u masti, bajci i obicno ne voli onu realnost u kojoj se nalazi. Zato cesto od nje bezi kroz umetnost, religiju ili glumu. Ipak lako moze zakoraciti i u svet narkomanije i drugih opijata koje je opet iz ovog sveta odvode.



Izvor:jovanalg.astrology

Ovan
Friks, sin beotijskog kralja Atamanta, bio izlozen svakodnevnim
maltretiranjima od svoje zle macehe Ine. Jednoga dana, ne mogavsi vise
izdrzati torturu, Friks, zajedno sa sestrom Helom, zaskoci na krilatog
zlatorunog ovna. Medjutim, Helu u jednom trenutku uhvati vrtoglavica i
ona pade u more koje se nekada zvalo Helespont (danas je poznato pod
imenom Dardaneli).
Friksa zlatoruni ovan sretno donese do Kolhide. Tu se on ozeni
Halkiopom, kcerkom kralja Ejeta. Zlatorunog ovna Friks zrtvova u znak
zahvalnosti Zeusu. Zlatno Runo pokloni kralju (i tastu) Ejetu koji ga
prikova o hrast u svetom vrtu, odredivsi zmaja da ga cuva od
kradljivaca.
U to vrijeme u Tesaliji je zivio neki Jason, koji se pobuni
zbog posjeda koje naslijedi njegov brat Pelijas, pa svom ocu, kralju
Ezonu, postavi kao uvjet osvajanje Zlatnog Runa. Uz pomoc boginje Here,
Zeusove zene, Jason napravi ladju 'Argo' i sa 50 drugova podje na
Kolhidu. Poslije mnogih dramaticnih situacija Jason je, uz pomoc
princeze Medeje (najmladje Halkiopine sestre), uspio ukrasti Zlatno Runo
i donijeti ga u Grcku. Ali, Zeus, smatrajući se grdno uvrijedjenim,
oduze Zlatno Runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavi ga na nebo.

Lav
Sazvijezdje Lava , po mitologiji, nastalo je zahvaljujuci svadji
vrhovnog boga Zeusa i njegove žene Here. Naime, bilo je poznato da je
Zeus sa svojom ljubavnicom imao sina Herakla koji je imao status
polu-boga i besprimjernu snagu, kao niti jedan čovijek do tada! U ta
vremena harao je sumama oko grada Nemeja, u Argolidi, ogroman lav kojeg
nije bilo moguce raniti ili ubiti bilo kojim oruzjem izradjenim ljudskom
rukom.
Znajuci za to, Hera, nadajuci se da ce lav ubiti Herakla,
nagovori mikenskog kralja da ga posalje u boj protiv nepobjedive nemani.
Heraklo, sretnuvsi lava, potrosi sve svoje strijele, ali uzalud, pa
zatim uze svoj ogroman malj, no uspije samo da ga slomi o zivotinju.
Vidjevsi da je razoruzan i nemocan, on odluci da ga napadne golim rukama
- svojim vlastitim snagama, jer su ljudske tvorevine umjetne. On se
zatvori u kavez sa lavom i upusti u borbu prsa u prsa. Uhvativsi ga
svojim snaznim rukama, Heraklo mu koljenom pritisnu grudi i zadavi ga. A
Hera je, vidjevsi da joj zavjera nije uspjela, u zelji da napakosti
Zeusu, podigla nemejskog lava na nebo kao sazvijezdje koje i danas nosi
to ime...

Strijelac
On predstavlja najpoznatijeg Kentaura - Hirona, koji je bio pola
covjek a pola konj. Hiron je bio sin boga Krona (otac Zevsov) i boginje
Filire. Bio je najmudriji od svih Kentaura, simbol sveg ljudskog znanja
i vrstan lovac. Smatra se da su njegovi ucenici bili najpoznatiji
heroji stare Grcke: Odisej, Tezej, Kastor, Poluks, Nestor...
Jednoga dana Heraklo je, progoneci Kentaure zbog neke uvrede,
naisao i na Hirona iza koga su se ovi u strahu sklonili. Ne zeleci,
pogodi ga otrovnom strijelom (ciji je vrh umocio u Hidrinu krv), u nogu,
pa kako ovaj, buduci da je bio besmrtan, nije mogao umrijeti, nastavio
je zivjeti u strasnim mukama.
Trazeci lijek za prijatelja, Heraklo naidje na okovanog
Prometeja (titana koji je stvorio prve ljude na Zemlji), kome je orao
kljucao jetru. Prometej takodje. kao besmrtnik nije mogao umrijeti,
nije mogao biti oslobodjen sa kavkaske stene sve dok mu se ne pronadje
odgovarajuca zamijena.
Zato Heraklo smisli odlican plan: otrovnom strijelom ubi orla i
oslobodi Prometeja a na njegovo mjesto se dobrovoljno postavi Hiron koji
je ubuduce trebalo ispastati za ljudske grijehove! Prometeju, Heraklo
iskova prsten u koji stavi kamencic od stijene za koju je bio okovan i
stavi mu ga na prstenjak desne ruke. Tako je Prometej, zahvaljujuci
Heraklovoj dovitljivosti, i dalje bio 'okovan', ali vise nije bio u
ropskom polozaju i mogao je ponovo pomagati ljudima.
Na Hirona se, ubrzo, sazalio Zeus i uznio ga na nebo postavivsi ga kao simbol najboljeg strijelca i vrsnog lovca

Bik
Po legendi nekada davno je u Grckoj vladao kralj Agenor koji je
imao tri sina: Kilika, Feneja i Kadma, i kcer - Europu. Za Europu se
pricalo da je najljepsa djevojka na svijetu, pa se moglo ocekivati da ce
je zapaziti i vrhovni bog Zeus. Kako je on bio po prirodi veliki
avanturista, nije mu bilo teško sici na Zemlju i potraziti Europu. Ipak,
da je ne bi uplasio, on se pretvori u snjeznobijelog bika i tako joj
pridje. Ona ga prvo pomilova a onda se pope na njegova ledja i uhvati za
rogove. Zeus – u liku bika tada pojuri prema moru i preplivavsi ga
brzinom munje stize na ostrvo Krit. Tamo je ponovo uzeo svoje oblicje pa
se Europa odmah zaljubi u njega. Provela je s njim nekoliko lijepih
godina (naravno, nisu sve vrijeme bili zajedno jer je Zeus, kao vrhovni
bog imao i drugih poslova na Olimpu) i rodila tri sina: Minoja,
Radamanta i Sardegona. Europu su svi voljeli i u znak te ljubavi
kontinent na kojem i mi živimo dobio je po njoj ime. A Posejdon, bika
kojeg su mu Zeus i Europa zrtvovali, u znak zahvalnosti postavi na nebo i
posveti mu jedno sazvijezdje....

Djevica
Je prisutna uz Demetru, boginju zemlje i poljoprivrede, majku
Persefone. Po Grckoj mitologiji Djevica je personifikacija boginje
zemljoradnje Demetre koja je sa vrhovnim bogom Zeusom imala vanbracnu
kci Persefonu.
Jednog dana Zeus odluci da kćer uda za svog brata, boga
podzemnog svijeta, Hada. Persefona se opirala toj ideji ali Had uz pomoc
Gee, boginje Zemlje, smisli lukavstvo i stvori cvijet nevjerovatne
ljepote i mirisa! Kada je Persefona taj cvet pomirisala, zemlja ispod
nje se otvori i ona propadne pravo u sam Had. Iza nje je ostao samo krik
koji je cula njena majka Demetra.
Trazeći kcer Demetra saznade da je ova u podzemnom svijetu iz
koga joj vise nema povratka. Od bijesa i zalosti, Demetra zapusti brigu o
zemljoradnji i uskoro na Zemlji zavlada glad. Kada je Zeus saznao za
Demetrinu osvetu, naredi joj da odmah obnovi zemljoradnju, ali ona mu se
odupre zahtjevom da joj vrati kcer.
Njenoj molbi Zeus nije mogao udovoljiti, a da ne uvrijedi boga
Hada, konacno se sve troje dogovorise da Persefona dvije trecine vremena
provodi na Zemlji sa majkom a jednu kod muza! Taj period Persefoninog
boravka u podzemnom svijetu poznat je na Zemlji kao zima.

Jarac
Jarac je u mitologiji vezan za Boga EA, zastitnika vode i
razuma. Po Grckoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim
mlijekom othranila Zeusa dok je bio beba, te ju je on u znak
zahvalnosti, postavio na nebo.
A dogodilo se to ovako: prije nego što je stvorio svijet, bog
Uran je znao za prorocanstvo da ce ga sin zbaciti s vlasti i zato je
svako svoje novorodjeno dijete bacao u mracni ponor Tartar.
Gea, Uranova zena, odluci prekinuti sa njegovom surovoscu, te uz
njenu pomoc najmladji sin Kronos porazi oca a bracu oslobodi iz
Tartara. Nakon sto je preuzeo vlast, Kronos se ozeni svojom sestrom
Rejom i s njom dobi kceri Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i
Posejdona. Ali, kako je i za njega vazilo proročanstvo da ce ga sa
vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao!
Kada je Reja osjetila da je ponovo u drugom stanju, odluci da to
sakrije od opakog Kronosa. Ode tajno na Krit i svog sina Zeusa sakrije u
jednu pecinu povjerivsi ga kozi Amalteji na cuvanje.A Kronosu, dade da
proguta kamen umotan u pelene.
Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i
iz tog roga pio je i hranio se mali Zeus. Kada je dovoljno odrastao i
ojacao, Zeus je otisao na Olimp i pobijedivsi oca Kronosa natjerao ga da
povrati svu njegovu bracu i sestre. S njima je podijelio vlast,
zadrzavsi najvisi polozaj za sebe. Ozenio se sestrom Herom sa kojom je
bio u stalnom sukobu zbog mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od
ljubavnica imao je i sina Dardana koji je bio daleki predak trojanskog
kralja Prijama. A propasti Troje umnogome je doprinijela bas ljubomorna
Hera...

Blizanci
Grcka legenda govori da je u davna vremena sirom svijeta bila
poznata ljepota Tindarajeve (spartanski kralj) zene Lede. Jasno je da
njena lepota nije mogla promaci svevidecem Zeusu koji se pretvorio u
labuda nevjerojatne ljepote i tako se priblizio Ledi.
Poslije izvjesnog vremena Leda rodi blizance Poluksa i Jelenu,
istu onu zbog koje ce mnogo godina kasnije izbiti i trojanski rat! Tako
je Leda, pored sina Kastora i kceri Klitemnestre iz braka sa Tindarejom,
imala i par vanbracnih blizanaca.
Poluks i Kastor su bili priblizno istih godina, zajedno su
rasli i nisu se ni jednog trenutka razdvajali. Medjutim, Poluks je bio
besmrtan (tu moc podario mu je svemocni otac Zeus) a Kastor je bio
obican smrtnik, što je znacilo da ce kad - tad morati umrijeti i otici u
Had (kraljevstvo mrtvih).
Na zalost, to se dogodilo prije nego sto se tome iko i nadao!
Poluks i Kastor su imali jos dva brata, takodje smrtnika, sa kojima nisu
bili u dobrim odnosima. Jedan od njih, Id, u svadji probode kopljem
Kastora te ovaj umre.
Poluksova tuga je bila velika ali pomoci nije bilo. Ali, tada se
opet umijesa Zeus i predlozi Poluksu mogucnost da po jedan dan,
naizmjenicno, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Ovaj to bez
razmisljanja prihvati a Zeus, vidjevsi njihovu neizmjernu ljubav,
obojicu pretvori u zvijezde i postavi ih na nebo da zajedno svijetle i
ljude podsijecaju na bratsku ljubav.

Vaga
U svim tradicijama Vaga se nalazi izmedju ruku bogova Pravde i
Poslednjeg Suda. U starom Egiptu Oziris mjeri duse umrlih, kao i sveti
Arhandjeo duse krscana, ili andjeo Rasni duse Perzijanaca. U Grckoj je
Vaga, katkada, Hermesov amblem (koji mrtve uvodi u Pakao), iako
najcesce amblem boginje Pravde, Temide.
Temida, Uranova kci Neba i Zemlje, bila je stalno pored Zeusa,
kojemu je bila privrzena. Ona je odrzavala red, trudeci se nametnuti
vlast uzvisenog razuma i mjere, karakteristike buducih podanika Vage,
stiteci pravedne, a kaznjavajuci zle.
Prema legendi, vrhovni bog Zeus imao je sa boginjom Pravde i
opsteg poretka, Temidom, tri kceri: Eunomiju, Irenu i Diku. Dika (cije
ime znaci Pravedna) imala je zadatak da sa simbolima svoje majke (vagom i
zavezanim ocima) obilazi cijelu zemlju i nadgleda sprovodjenje zakona. O
postupcima ljudi morala je, redovno, obavijestavati Zeusa koji bi,
potom, odmjeravao kazne.
Kasnije, Zeus je na nebo postavio Vagu - simbole Temide i njene
kceri Dike , kako bi je svi ljudi vidjeli i stalno vodili brigu o redu i
pravdi.

Vodolija
Legende kazu da su u davna vremena ljudi, zivjeli mirno i bez
vecih problema. Ali kako je vrijeme prolazilo, zlo je sve vise zahvatalo
ljude. Poceli su da medjusobno ratuju, varaju jedni druge i ubijaju...
I tako Zevsu dopru do usiju glasovi o nevaljalstini ljudi i
sidje na zemlju da se i sam uvjeri u price. Obukavsi se u odjelo
prosjaka, dodje do dvora kralja Likaona i zatrazi prenociste. Ovaj ga
prvo odbi a kad mu rekose da je to sam Zevs, Likaon rijesi da mu se
naruga. Naredi da se ubije i skuha jedan rob (neke legende kazu da je to
bio njegov sin) i posluzi Zevsu za jelo. Zevs, razumljivo, shvati sta
mu Likaon nudi i, razbjesnvsi se, pretvori ga u vukodlaka. Onda se vrati
na Olimp i pusti na zemlju strasan pljusak koji sve zivo potopi.
Spasio se samo Prometejev sin Deukalion sa zenom Pirom (kcerkom
Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda
Parnasa i tu su, pred razvaljenim zrtvenikom boginje Temide poceli da
mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je uslisio molbu i tako su ljudi
ponovo nastanili nasu planetu.
Ova legenda posluzila je, kasnije, kao podloga za pricu o pravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju...

Rak
Legenda kaze da je Heraklo (Herkul) dobio nalog od mikenskog
kralja Euristeja da ubije strasnu Hidru koja je zivjela u Argolidi. Tu u
mocvarama pokraj grada Lerne, ubijala je stoku i ljude i radila mnoga
zla.
Hidra je bila devetoglava zmija od kojih je osam glava bilo
smrtnih a samo deveta, ona u sredini, besmrtna. U borbu protiv Hidre,
Heraklo je krenuo zajedno sa Jolajom. Zapaljivim strijelama istjerali su
Hidru iz jazbine a onda ju je Heraklo poceo udarati motkom. Ali, kad
god bi joj neku glavu otkinuo, na njeno mjesto bi odmah izrasle druge
dvije!
Medjutim, Jolaj je ipak uspijevao da u pojedinim trenucima
prodje uzarenim ugarcima preko Hidrinog vrata (onog sa kojeg bi bila
otkinuta glava) i tako ovoj uskrati mogucnost da stvori nove glave. Kada
je vec bilo jasno da ce Heraklo pobijediti, Hidri je priskocila u pomoć
Zeusova zena (i sestra) boginja Hera, koja nije voljela Herakla i koja
Hidri salje u pomoc jednog velikog raka sa oklopom, koji ranjava heroja u
nogu. Heraklo je i njega brzo savladao.
Najzad, Heraklo pobijedi i posljednju, devetu Hidrinu glavu a
zatim je zakopa pored puta stavivsi na nju tezak kamen. U Hidrinu krv,
je, potom, umocio svoje strijele koje su, kasnije, njegovim
neprijateljima nanosile smrtonosne povrede.
A Hera, u znak zahvalnosti, postavi onog raka na nebo i podari mu sazvijezdjee koje je danas poznato pod tim imenom.

Skorpija
Grcko-latinska tradicija nudi nam jednu od najreprezentativnijih
legendi, mit o Orionu kojeg je napao i ujeo jedan ogromni i otrovni
skorpion kojeg je poslala Artemida.
Legenda je da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog
dana zatrazio utociste u domu seljaka po imenu Hirieus. Ovaj udovac
nije imao djece, a prije smrti svoje zene zakleo se da se nece više
zeniti. Dirnut i pocascen posjetom bozanskih gostiju, on im pokloni
jedino june koje je imao.
Odusevljeni, bogovi ga upitase sta bi zelio, a on im rece da bi
neizmjerno volio imati jedno dijete ali bez ljubavi sa zenom. I tako, u
toku devet mjeseci juneca koza pretvori se u dijete. Hirieus nazva
Orion. Vremenom, Orion izraste u lijepog mladica atletu, ali sa malo
pameti: emocije su mu bile krajnje nerazvijene, preostre i krute.
Jednom, dok se nalazio u lovu, Orion iznenada sretne lijepu
boginju Artemidu (koja je i sama bila lovac), pozeli je za ljubavnicu i
povjerova u laku pobjedu. Ali boginja ne dopusti da mu se tako lako
preda. Razljucena i uvrijedjena njegovom brutalnoscu, bjezeci pred
Orionom, Artemida stize do jedne livade i da bi se zauvijek zastitila i
odbacila Oriona pronadje jednu malu i cudnu zivotinjicu sa otrovnim
zalcem. Nju posalje na Oriona kojeg ona ujede i on izdahnu.
Ali, Artemida ubrzo zazali zbog Orionove smrti, pa zamoli
Jupitera da ga smjesti na nebo, da nastavi sa lovom, pod blijedim
zracima boginje lova Dijane - Artemide, tako da on postade najsjajnija
zvijezda, tj. sazvijezdje skorpiona.
Ribe
Grcke legende o nastanku ovog sazvijezdja kazuju slijedecu
pricu: Svakog jutra sa pojavom boga Heliosa (bog Sunca) iz morskih
dubina se pojavljuje 50 Nereida, kceri morskog kralja Nereja. Jedna od
njih, Galateja, ugledala je jednog dana ljepotana Akida i ljubav izmedju
njih rodi se istog trena.
Medjutim, u Galateju se zaljubio i jednooki kiklop Polifem, sin
boga mora Posejdona. Nakon Galatejinog odbijanja, Polifem se razljuti i
posla na njih krdo konja. Od njihovog topota zemlja se strasno tresla a
more uzburkalo da su se dizali valovi visoki kao najvise planine.
Prestravljeni, Galateja i Akid se bace u more i, pretvorivsi se u
ribe, krenu da u njegovim dubinama nadju zastitu. Da se ne bi izgubili,
povezali su se dugom, plavom trakom. Vidjevsi njihovu neizmjernu
ljubav, bogovi se sazale i uzdignu ih na nebo te od njih postade
sazvijezdje riba...

Izvor:Jovanalg.astro

Ovan




Prvi u Zodijačkom krugu je Ovan. Grčka legenda kazuje da je u davna vremena Friks, sin beotijskog kralja Atamanta, bio izložen svakodnevnim maltretiranjima od svoje zle maćehe Ine.

Jednoga dana, ne mogavši više da izdrži torturu, Friks, zajedno sa sestrom Helom, zaskoči na krilatog zlatorunog ovna.

Međutim, Helu u jednom trenutku uhvati vrtoglavica i ona pade u more koje se nekada zvalo Helespont (danas je poznato pod imenom Dardaneli).

Fiksa zlatoruni ovan sretno donese do Kolhide. Tu se on oženi Halkiopom, kćerkom kralja Ejeta. Zlatorunog ovna Friks žrtvova u znak zahvalnosti Zevsu. Zlatno Runo pokloni kralju (i taštu) Ejetu koji ga prikova o hrast u svetom vrtu, odredivši zmaja da ga čuva od kradljivaca.

U to vreme u Tesaliji živeo je neki Jason, koji se pobuni zbog poseda koje nasledi njegov brat Pelijas, pa svom ocu, kralju Ezonu, postavi kao uslov osvajanje Zlatnog Runa. Uz pomoć boginje Here, Zevsove zene, Jason napravi lađu „Argo“ i sa 50 drugova pođe na Kolhidu. Posle mnogih dramatičnih peripetija Jason je, uz pomoć princeze Medeje (najmlađe Halkiopine sestre), uspeo da ukrade Zlatno Runo i da ga donese u Grčku. Ali, Zevs, smatrajući se grdno uvređenim, oduze Zlatno Runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavi ga na nebo.

Od tada je Ovan prvi znak u Zodijaku pošto se tu, u davna vremena, nalazila prolećna ravnodnevnica. Zna se da je i u Egiptu kult Ovna prethodio kultu Bika Apisa. Civilizacija Ovna, dakle, prethodi pastoralnoj eri Bika, a ova – hrišćanskoj eri Riba, koja je upravo istekla, tako da je prolećna ravnodnevnica već stotinak godina u Zodijačkom znaku Vodolije – čije smo dejstvo itekako osetili…

Bik




Drugi znak u Zodijačkom krugu je Bik. Kult Bika je verovatno rođen još u ranoj Aziji, 4500 godina pre Hrista. U feničanskoj mitologiji, bik često asocira na bogove, najpre boga Sunca, Ela, koji daje plodnost rekama i morima. On je ovde vezan za ideju o apsolutnom suverenitetu i moći.
Takav aspekt kulta Bika blizak je negativnom Biku i psihi rođenih u njegovom znaku: preimućstvo instinkta, nekontrolisani bes, gnev, ali i upornost, strpljenje…

Ali, najpoznatija i najubedljivija od svih legendi, posvećenih mitu Bika je ona o Minotauru. Prema toj legendi nekad davno je u Grčkoj vladao kralj Agenor koji je imao tri sina: Kilika, Feneja i Kadma, i kćerku – Europu (Evropu). Za Europu se govorilo da je najlepša devojka na svetu, pa se moglo očekivati da će je zapaziti i vrhovni bog Zevs. Kako je on bio po prirodi veliki avanturista, nije mu bilo teško da siđe na Zemlju i potraži Europu. Ipak, da je ne bi preplašio, on se pretvori u snežnobelog bika i tako joj priđe. Ona ga prvo pomilova a onda se pope na njegova leđa i uhvati za rogove. Zevs – bik tada pojuri prema moru i preplivavši ga brzinom munje stiže na ostrvo Krit. Tamo je ponovo uzeo svoje obličje pa se Europa odmah zaljubi u njega. Provela je s njim nekoliko lepih godina (naravno, nisu sve vreme bili zajedno jer je Zevs, kao vrhovni bog imao i drugih poslova na Olimpu) i rodila tri sina: Minoja, Radamanta i Sardegona. Europu su svi voleli i u znak te ljubavi kontinent na kojem i mi živimo dobio je po njoj ime. A Posejdon, bika kojeg su mu Zevs i Europa žrtvovali, u znak zahvalnosti postavi na nebo i posveti mu jedno sazvežđe…

Blizanci




Treći u Zodijačkom krugu su Blizanci. Grčka legenda govori da je u davna vremena širom sveta bila poznata lepota Tindarajeve (spartanski kralj) žene Lede. Jasno je da njena lepota nije mogla da izmakne svevidećem Zevsu koji se pretvorio u labuda neverovatne lepote i tako se približio Ledi.

Posle izvesnog vremena Leda rodi blizance Poluksa i Jelenu, istu onu zbog koje će mnogo godina kasnije izbiti i trojanski rat! Tako je Leda, pored sina Kastora i kćerke Klitemnestre iz braka sa Tindarejom, imala i par vanbračnih blizanaca.

Kako su Poluks i Kastor bili približno istih godina zajedno su rasli i nisu se ni jednog trenutka razdvajali. Međutim, Poluks je bio besmrtan (tu moć podario mu je svemoćni otac Zevs) a Kastor je bio običan smrtnik, što je značilo da će kad – tad morati da umre i ode u Had (kraljevstvo mrtvih).

Na žalost, to se dogodilo pre nego što se tome iko i nadao! Naime, Poluks i Kastor su imali još dva brata, takođe smrtnika, sa kojima nisu bili u dobrim odnosima. Jedan od njih, Id, u svađi probode kopljem Kastora te ovaj umre.

Poluksova tuga je bila velika ali pomoći nije bilo. Ali, tada se opet umeša Zevs i predloži Poluksu mogućnost da po jedan dan, naizmenično, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Ovaj to bez razmišljanja prihvati a Zevs, videvši njihovu neizmernu ljubav, obojicu pretvori u zvezde i postavi ih na nebo da zajedno svetle i ljude podsećaju na bratsku ljubav.

U sazvežđu, od tada nazvanom Blizanci, nalazi se i tačka do koje se prividno popne Sunce u vreme letnjeg solsticija…

Rak


Četvrti znak u Zodijaku, istovremeno i prvi letnji, je Rak. Legenda kaže da je Heraklo (Herkul) dobio nalog od mikenskog kralja Euristeja da ubije strašnu Hidru koja je živela u Argolidi. Tu je, u močvarama pokraj grada Lerne, ubijala stoku i ljude i činila druga zla.

Hidra je bila devetoglava zmija od kojih je osam glava bilo smrtnih a samo deveta, ona u sredini, besmrtna. U borbu protiv Hidre, Heraklo je krenuo zajedno sa sinovcem Jolajom. Zapaljivim strelama isterali su Hidru iz jazbine a onda ju je Heraklo počeo udarati motkom. Ali, kad god bi joj neku glavu otkinuo, na njeno mesto bi odmah izrasle druge dve!

Međutim, Jolaj je ipak uspevao da u pojedinim trenucima prođe užarenim ugarcima preko Hidrinog vrata (onog sa kojeg bi bila otkinuta glava) i tako ovoj uskrati mogućnost da stvori nove glave. Kada je već bilo jasno da će Heraklo pobediti, Hidri je priskočila u pomoć Zevsova žena (i sestra) boginja Hera, koja nije volela Herakla i koja Hidri šalje u pomoć jednog velikog raka sa oklopom, koji ranjava heroja u nogu. Međutim, Heraklo je i njega brzo savladao.

Najzad, Heraklo pobedi i poslednju, devetu Hidrinu glavu a zatim je zakopa pored puta navalivši na nju težak kamen. U Hidrinu krv, je, potom, namočio svoje strele koje su, kasnije, njegovim neprijateljima nanosile smrtonosne povrede.

A Hera, u znak zahvalnosti, postavi onog raka na nebo i podari mu sažvežđe koje je danas poznato pod tim imenom…

Lav




Peti Zodijački znak, Lav, po induskoj tradiciji istovremeno simboliše početak i kraj. To sazvežđe, po mitologiji, nastalo je zahvaljujući svađi vrhovnog boga Zevsa i njegove žene Here. Naime, bilo je poznato da je Zevs sa svojom ljubavnicom imao sina Herakla koji je imao status polu-boga i besprimernu snagu, kao nijedan čovek do tada! U ta vremena harao je šumama oko grada Nemeja, u Argolidi, ogroman lav koga nije bilo moguće raniti ili ubiti bilo kojim oružjem izrađenim ljudskom rukom.

Znajući za to, Hera, misleći da će lav ubiti Herakla, nagovori mikenskog kralja da ga pošalje u boj protiv nepobedive nemani. Herakle, sretnuvši lava, sasu, jednu za drugom sve svoje strele, ali uzalud, pa zatim uze svoj ogroman malj, no uspe samo da ga slomi o robusnu životinju. Videvši da je razoružan i nemoćan, on reši da ga napadne golim rukama – svojim vlastitim snagama, jer su ljudske tvorevine veštačke. On se zatvori u kavez sa lavom i upusti u borbu prsa u prsa. Uhvativši ga svojim snažnim rukama, Herakle mu kolenom pritisnu grudi i zadavi ga. A Hera je, videvši da joj zavera nije uspela, u želji da napakosti Zevsu, uznela nemejskog lava na nebo kao sazvežđe koje i danas nosi to ime…

Naravoučenije ovog mita je u potrebi da budemo otvoreni prema koncepciji velikog beskraja, da se tu osećamo sjedinjeni sa sobom i stalno promenljivim granicama ljudskog iskustva. I to je ono sto ljudskom biću zaista omogućava da ispuni svoju zemaljsku rolu i sudbinu, kao što Sunce, gospodar Lava, neprestano sledi svoju putanju kroz Zodijak, od Ovna do Riba, odakle opet počinje svoje večno kretanje…

Devica




Šesti znak u Zodijačkom krugu je Devica. Po Grčkoj mitologiji Devica je personifikacija boginje zemljoradnje Demetre koja je sa vrhovnim bogom Zevsom imala vanbračnu kćerku Persefonu. Jednog dana Zevs odluči da kćerku uda za svog brata, boga podzemnog sveta, Hada. Persefona se opirala toj ideji ali Had uz pomoć Gee, boginje Zemlje, smisli lukavstvo i stvori cvet neverovatne lepote i mirisa! Kada je Persefona taj cvet pomirisala, zemlja ispod nje se otvori i ona propade pravo u sam Had. Iza nje je ostao samo krik koji je čula njena majka Demetra.

Tražeći kćer Demetra saznade da je ova u podzemnom svetu iz koga joj više nema povratka. Od besa i žalosti za kćerkom, Demetra zapusti brigu o zemljoradnji i uskoro na Zemlji zavlada glad. Kada je Zevs saznao za Demetrinu osvetu, naredi joj da odmah obnovi zemljoradnju, ali ona mu se odupre zahtevom da joj vrati kćerku.

Pošto njenoj molbi Zevs nije mogao da udovolji, a da ne uvredi boga Hada, konačno se sve troje dogovoriše da Persefona dve trećine vremena provodi na Zemlji sa majkom a jednu kod Hada.Taj period Persefoninog boravka u podzemnom svetu poznat je na Zemlji kao zima. Njen dolazak na Zemlju (početkom aprila) obeležen je pojavom sazvežđa Device koje na nebu sija sve do sredine septembra kada polako počinje da nestaje. Sa pojavom tog sazvežđa na nebu, ljudi započinju sa poljskim radovima i moraju ih sve obaviti do kraja septembra, jer od tada počinju hladniji dani koji najavljuju skori dolazak zime. U vezi s tim, zanimljivo bi bilo napomenuti da se pojavom sazvežđa Device može zapaziti i najsjajnija zvezda poznata pod imenom Klas – nalazi se na južnom delu neba i leti se pojavljuje pre nego se smrači…

Vaga





Sedmi znak u Zodijačkom krugu je Vaga. U svim tradicijama Vaga se nalazi između ruku bogova Pravde i Poslednjeg Suda. U starom Egiptu Oziris meri duše umrlih, kao i sveti Arhanđeo duše Hrišćana, ili anđeo Rasni duše Persijanaca. Vaga je, u stvari, Grčki pojam. U Grčkoj je Vaga, katkada, Hermesov amblem (koji mrtve uvodi u Pakao), mada najčešće amblem boginje Pravde, Temide.

Temida, Uranova kći Neba i Zemlje, bila je stalno pored Zevsa, kome je bila privržena. Ona je održavala red, trudeći se da nametne vlast uzvišenog razuma i mere, karakteristike budućih podanika Vage, štiteći pravedne, a kažnjavajući zle.

Prema legendi, vrhovni bog Zevs imao je sa boginjom Pravde isveopšteg poretka, Temidom, tri kćerke: Eunomiju, Irenu i Diku. Ova poslednja (čije ime znači Pravedna) imala je zadatak da sa simbolima svoje majke (terazijama i zavezanim očima) obilazi svekoliku zemlju i nadgleda sprovođenje zakona. O postupcima ljudi morala je, redovno, da obaveštava Zevsa koji bi, potom, odmeravao kazne.

Kasnije, Zevs je na nebo postavio Vagu – simbole Temide i njene kćerke Dike – kako bi je svi ljudi videli i stalno vodili brigu oredu i pravdi.

Inače, Vagom vlada Venera, kao i Bikom. Ali, ova jesenja nije tako egzaltirana, senzualna, žestoka, čak vatrena kao ona majska, prolećna, „Bikovska“. To nije više Venera Genitriks, boginja zadovoljstava i čulnih, ovozemaljskih uživanja boginje Sibel, već je to graciozna i sveža, mladalačka Afrodita, čija je moć nad ljudima, bogovima i životinjama, neizmerna. Afrodita je idealna forma i suština svih oblika…

Škorpija





Osma u Zodijačkom krugu je Škorpija. Grčko-latinska tradicija nudi nam jednu od najreprezentativnijih legendi, Orionov mit, ili mit o Orionu koga je napala i ujela jedna ogromna i otrovna Škorpija koju je poslala Artemida.

Okolnosti nastanka ovog mita su same po sebi čudne i slikovite. Priča se da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog dana zatražio utočište u domu seljaka po imenu Hirieus. Ovaj udovac nije imao dece, a pre smrti svoje žene zakleo se da se neće više ženiti. Dirnut i počašćen posetom božanskih gostiju, on im pokloni jedino june koje je imao.

Oduševljeni, bogovi ga upitaše šta bi najviše želeo, a on im reče da bi neizmerno voleo da ima jedno dete ali bez ljubavi sa ženom. I tako, u toku devet meseci juneća koža pretvori se u dete. Hirieus ga usvoji i nazva Orion. Vremenom, Orion izraste u lepog mladića. Bio je atletski tip, ali sa malo pameti: emocije su mu bile krajnje nerazvijene, preoštre i krute.

Jednom, dok se nalazio u lovu, Orion iznenada susrete lepu boginju Artemidu (koja je i sama bila lovac), požele je za ljubavnicu i poverova u laku pobedu. Ali boginja ne dopusti da mu se tako lako preda. Razljućena i uvređena njegovom brutalnošću, bežeći pred Orionom, Artemida stiže do jedne livade i da bi se zauvek zaštitila i odbacila Oriona pronađe jednu malu i čudnu životinjicu sa otrovnom žaokom. Nju posla na Oriona koga ona ujede i on izdahnu.

Ali, Artemida ubrzo zažali zbog Orionove smrti, pa zamoli Jupitera da ga smesti na nebo, da nastavi sa lovom, pod bledim zracima boginje lova Dijane – Artemide, tako da on postade najsjajnija zvezda, tj. sazvežđe Škorpije…

Strelac





Deveti znak u Zodijačkom krugu je Strelac. On predstavlja najpoznatijeg Kentaura – Hirona, koji je bio pola čovek a pola konj. Hiron je bio sin boga Krona (otac Zevsov) i boginje Filire. Bio je najmudriji od svih Kentaura, simbol sveg ljudskog znanja i vrstan lovac. Smatra se da su njegovi učenici bili najpoznatiji heroji stare Grlke: Odisej, Tezej, Kastor, Polideuk, Nestor…

Jednoga dana Heraklo je, progoneći Kentaure zbog neke uvrede, naišao i na Hirona iza koga su se ovi u strahu sklonili. Ne želeći, pogodi ga otrovnom strelom (čiji je vrh umočio u Hidrinu krv), u nogu, pa kako ovaj, budući da je bio besmrtan, nije mogao da umre, nastavi da živi u strašnim mukama.

Tražeći lek za prijatelja, Heraklo naiđe na okovanog Prometeja (titana koji je stvorio prve ljude na Zemlji), kome je orao kljucao đžigericu. Pošto ni Prometej kao besmrtnik nije mogao da umre, nije mogao da bude oslobođen sa kavkaske stene sve dok mu se ne pronađe odgovarajuća zamena.

Zato Heraklo smisli odličan plan: otrovnom strelom ubi orla i oslobodi Prometeja a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron koji je ubuduće trebalo da ispašta za ljudske grehove! Prometeju, pak, Heraklo iskova prsten u koji stavi kamenčić od stene za koju je bio okovan i stavi mu ga na domali prst desne ruke. Tako je Prometej, zahvaljujući Heraklovoj dovitljivosti, i dalje bio „okovan“, ali više nije bio u ropskom položaju i mogao je ponovo da pomaže ljudima.

Na Hirona se, ubrzo, sažalio Zevs i uzneo ga na nebo postavivši ga kao simbol najboljeg strelca i vrsnog lovca…

Jarac




Deseti, poslednji znak u kalendarskoj godini je Jarac. U godišnjem ciklusu Jarac predstavlja najdužu noć, a najkraći dan i, dok Rak obeležava sredinu godine i trujumf svetlosti, dotle Jarac simbolizuje polovinu godine koja ulazi u duboku tamu i mrak, ponoć Bozića, gde najslabije Sunce ide prema unutrašnjoj svetlosti.

Jarac, po Grčkoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom othranila Zevsa dok je bio beba, te ju je on u znak zahvalnosti, kada se dočepao vrhovne vlasti, postavio na nebo.

A dogodilo se to ovako: pre nego što je stvorio svet, bog Uran je znao za proročanstvo da će ga rođeni sin zbaciti s vlasti i zato je svako svoje novorođeno dete bacao u mračni ponor Tartar.

Ali, Gea, Uranova žena, reši da prekine sa njegovom surovošću, te uz njenu pomoć najmlađi sin Kronos porazi oca a braću oslobodi iz Tartara. Pošto je preuzeo vlast, Kronos se oženi svojom sestrom Rejom i s njom dobi kćerke Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i Posejdona. Ali, kako je i za njega važilo proročanstvo da će ga sa vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao!

Kada je Reja osetila da je ponovo u drugom stanju, reši da to sakrije od opakog Kronosa. Ode tajno na Krit i svog sina Zevsa (jer je to bio on) sakrije u jednu pećinu poverivši ga kozi Amalteji na čuvanje. Kronosu, pak, dade da proguta kamen umotan u pelene.

Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i iz tog roga pio je i hranio se mali Zevs. Kada je dovoljno odrastao i ojačao, Zevs je otišao na Olimp i pobedivši oca Kronosa naterao ga da povrati svu njegovu braću i sestre. S njima je podelio vlast, zadrzavši najviši položaj za sebe. Oženio se sestrom Herom sa kojom je bio u stalnom sukobu zbog mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od ljubavnica imao je i sina Dardana koji je bio daleki predak trojanskog kralja Prijama. A propasti Troje umnogome je doprinela baš ljubomorna Hera…

Vodolija





Jedanaesti po redu znak u Zodijaku je Vodolija. Za razliku od Saturna i Jarca koji označavaju fatalnost inkarnacije snaga, Uran i Vodolija donose nadu i oslobođenje od materijalnih okova. Saturn je Vreme, dok Uran nema trajanja, već je trenutačan, transcendentalan; tu se radi o razdvajanju, uništenju i reanimaciji dugo zatvorene, interne, paralizovane svesti…

U davna vremena su ljudi, kazu legende, živeli mirno i bez većih problema. Ali kako je vreme prolazilo, zlo je sve više zahvatalo ljude. Počeli su da međusobno ratuju, varaju jedni druge i ubijaju…

I tako Zevsu dopru do ušiju glasovi o nevaljalštini ljudi i siđe na zemlju da se i sam uveri u priče. Obukavši se u odelo prosjaka, dođe do dvora kralja Likaona i zatraži konak. Ovaj ga prvo odbi a kad mu rekoše da je to sam Zevs, Likaon reši da mu se naruga. Naredi da se ubije i skuva jedan rob (neke legende kazuju da je to bio njegov sin) i posluži Zevsu za jelo. Zevs, razumljivo, shvati šta mu Likaon nudi i, razbesnevši se, pretvori ga u vukodlaka. Onda se vrati na Olimp i pusti na zemlju strašan pljusak koji sve živo potopi.

Spasao se samo Prometejev sin Deukalion sa ženom Pirom (kćerkom Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda Parnasa (gde je danas Sveta gora) i tu su, pred razvaljenim žrtvenikom boginje Temide počeli da mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je uslišio molbu i tako su ljudiponovo nastanili nasu planetu.

Ova legenda poslužila je, kasnije, kao podloga za priču opravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju…

Ribe





Poslednje sazvežđe u Zodijaku su Ribe. Jedna od legendi koja nosi obeležje ovog znaka i njegove psihologije je priča o Derseti. Skromnog porekla, lepa devojka Derseto jednoga dana oseti da će postati majka i zaprepasti se. Ne beše sposobna da se prilagodi toj situaciji, normalnoj svim smrtnicima. Toliko se postide, da zažele da pobegne od same sebe, pa skoči u more. Tom prilikom, bog Neptun, polovinu njenog tela pretvori u ribu.

Može se pomisliti, kako se obično i dešava u mitovima sa zasluženom kaznom, da ovaj mit odgovara jednoj nepriznatoj želji koja beše u mentalitetu ovog bića. I ona bi ostvarila svoj tajni san: da ne bude ni žena ni riba!

Grčke legende o nastanku ovog sazvežđa kazuju i sledeću priču: Svakog jutra sa pojavom boga Heliosa (bog Sunca) iz morskih dubina se pojavljuje 50 Nereida, kćerki morskog kralja Nereja. Jedna od njih, Galateja, ugledala je jednog dana lepotana Akida i ljubav između njih rodila se istog trena.

Medjutim, u Galateju se zaljubio i jednooki kiklop Polifem, sin boga mora Posejdona. Pošto ga je Galateja odbila, Polifem se razljuti i posla na njih krdo konja. Od njihovog topota zemlja se strašno zatresla a more uzburkalo da su se dizali talasi visoki kao najviše planine.

Prestravljeni, Galateja i Akid se bace u more i, pretvorivši se u ribe, krenu da u njegovim dubinama nađu zaštitu. Da se ne bi izgubili, povezali su se dugom, plavom trakom. Videvši njihovu neizmernu ljubav, bogovi se sažale i uzdignu ih na nebo te od njih postade sazvežđe Riba…


Astro profil