Arandjelovac

Aranđelovac





Aranđelovac se nalazi u centralnom delu Šumadije, okružen vencima Bukulje i Venčaca, na nadmorskoj visini od 270 metara. Materijalni tragovi starih kultura potvrđuju da se na ovom prostoru život odvijao u kontinuitetu još od starijeg kamenog doba.
Naselje Vrbica, iz kog će se kasnije razviti Aranđelovac, prvi put se pominje 1735. godine kao „Šanac Vrbica“, naseobina sa 50 kuća i 300 stanovnika. Uredbom knjaza Miloša o ušoravanju okolnih sela nastaje 1839. godine varošica podno brda Risovača koja se razvila levom obalom Kubršnice prema Mladenovcu, a kasnije prema izvorima mineralne vode u Bukoviku. Tako je Aranđelovac dobio formu tipičnog drumskog naselja, nastalog od dela sela Vrbice i dela sela Bukovika.
Za vreme druge vladavine, na proputovanju kroz varošicu, knjaz Miloš daje obećanje da će podići crkvu „Svetij Aranđel“, pa Dekretom od 1. avgusta 1859. godine to i potvrđuje i u poslednjoj rečenici kaže: „... varoš Vrbica nek se od sad zove Aranđelovac.“

Od ulaza u grad, nekad sela Vrbica a danas užeg gradskog područja, vodi dugačka glavna ulica sve do centra grada, gde je na prostoru od 24ha prelepog parka smeštena Bukovička banja. Trgovačko-zanatska zona danas je zaštićena kao stara čaršija kojom se, kao i nekad, nižu radnje, kafei, poslastičarnice, restorani... Ulica
danas nosim ime osnivača grada, knjaza Miloša, i spaja dve zaštićene kulturno istorijske celine: banjski park i Muzej paleolita u pećini Risovača. Orašac, treća zaštićena zona, nalazi se na ulazu u grad.

U delu grada koji čini banju, u miru zelenila i cvetnih aleja, smešteni su banjski objekti, hoteli, izvori mineralne vode i privatne kuće sa sobama za izdavanje. Park je danas jedan od najvećih evropskih muzeja skulpture u otvorenom prostoru nastalih tokom 45 godina simpozijuma „Beli Venčac“. Na otvorenoj sceni se, tokom leta, održavaju pozorišne predstave, folklor kao deo smotre „Mermer i zvuci“. Banjski park je danas urasta u svoje zaleđe, planinu Bukulju sa koje u letnjim večerima vetar donosi spasonosnu svežinu. Na padini Bukulje, podignut je Muzej grada koji sa vilom Karadžić i bukovičkom crkvom čini celinu. Od banjskog parka prema Muzeju i dalje, prema vrhu planine, vodi obeležena pešačka staza, ali i dobar
asfaltni put. Sa druge strane Bukulje leži akumulaciono jezero Garaši, pravi raj za pasionirane ribolovce.

Grad i banja su stekli poverenje mnogobrojnih sportskih klubova koji su stalni gosti, jer za njihove pripreme ovde vlada idealna klima; izgrađeni su sportski tereni, fidbalsko igralište, hala i teniski tereni.


izvor:bukovickabanja.rs

Položaj aranđelovačke opštine određen je koordinatama između 44 stepena i 12 minuta severne geografske  širine i 20 stepeni i 25 minuta,  istočne  geografske dužine  (po Griniču).

   

         Aranđelovac leži u severoistočnom  podnožju šumovite planine Bukulje (696 m. n.v.), na nadmorskoj visini oko 250 m  i to izvorišnom delu reke Kubršnice. Opština se prostire na 375,89 km2 i ima 48.000 stanovnika.

   Aranđelovca je udaljen od Beograda 74 km autoputem preko Mladenovca. Udaljenost od Kragujevca je 55 km, Mladenovca oko 22 km, Topole 14 km  i Lazarevca oko 33 km.

izvor:bukovickabanja.rs

Bukovička banja 1811-2011
   

Od vajkada su ljudi ovog kraja znali za blagotvornost bukovičke  kisele vode. Još pre 1811. godine njom je svoje zdravlje krepio znameniti srpski  prosvetitelj Dositej Obradović. Na lični zahtev knjaza Miloša Obrenovića dopremana  je u „butelima“ i korišćena na dvoru kao stona voda.      U prvoj deceniji ovog veka počinje ručno flaširanje bukovičke kisele vode „Knjaz Miloš“ podignutom nad istoimenim izvorom.      Prvo stručno priznanje za lekovitost ova voda je dobila od E.  Lindermajera,
načelnika saniteta Knjaževine Srbije početkom prošlog veka, da bi  se, kao stona vod, u decenijama ovog veka okitila navišim međunarodnim odličjima  za kvalitet (1906. u Briselu, 1907. u Londonu, 1996. u Briselu i Varni).      



Specijalna bolnica za rehabilitaciju  “Bukovička banja”


   Blagotvorna svojstva bukovičke kisele vode korišćena su tokom  dva veka za okrepljenje i lečenje. Danas se u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju  „Bukovička banja“, na bazi lekovitosti mineralne vode, gline i klime, primenjuju  najsavremenije terapijskeske metode u lečenju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog  sistema, bolesti respiratornog, kao i povrede i oboljenja lokomotornog sistema.    U rekreacionom bloku, pored standardnih hidroterapijskih procedura,  postoji: bazen sa đakuzi kupkom i podvodnom masažom, sauna, hidrokinetički tuševi,  tuš-masaža sa promenljivim pritiskom i temperaturom, blatne kupke i fitnes kabinet.

   Terapijske metode i procedure


   Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“, na bazi lekovitosti mineralne vode, gline i klime, primenjuje najsavremenije terapijske metode u lečenju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog sistema, bolesti respiratornog, kao i povrede i
oboljenja lokomotornog sistema.

   U rekreacionom bloku, pored standardnih hidroterapijskih procedura, postoji: bazen sa đakuzi kupkom i podvodnom masažom, sauna, hidrokinetički tuševi, tuš-masaža sa promenljivim pritiskom i temperaturom, blatne kupke i fitnes kabinet.


izvor:bukovickabanja.rs

ETNO SELO BRESTOVI & VIZIJE



U Arandjelovcu na padinama Bukulje,nalaze se etno apartmani i sobe Brestovi & vizija.
Brestovi i vizija, nalaze se na 350 metara nadmorske visine, odakle puca vidik na pola Šumadije, do Venčaca, preko Topole i Oplenca, Kosmaja, Homoljskih planina ...
Posedujemo dva apartmana i tri sobe, prenociste u sobama po osobi je 1500 dinara!

Otvoren je i restoran domaće kuhinje sa čuvenim kuvarom Vladom Nikolićem!









izvor:381 info

Etno selo Divljakovac

VRATA ETNO SELA BAJKA SU OTVORENA SVAKOM GOSTU, DOBRO DOŠLI!!!

U srcu Šumadije, na padinama Bukulje, živi selo koje će Vas na trenutak provesti kroz magični lavirint prošlosti i ispičati Vam čarobnu priču Srbije devetnaestog veka. Selo u kome Bajka svakodnevno živi, u kome opija britki, planinski vazduh, miris polja i miris davnih vremena...
Opuštanje u ambijentu iz Bajke i blagodeti i čari Šumadije. Sve ovo će Vas dočekati ukoliko Vas put dovede u etno selo Bajka.

Selo se nalazi na 400 metara nadmorske visine, na Bukulji, nadomak Aranđelovca.
Sastoji se iz 6 vajata koji datiraju još od kraja devetnaestog odnosno početka dvadesetog veka. Vajati čuvaju u sebi zalutali deo srpske istorije. U sobi stari drveni kreveti, ćilimi šarenice, kroz prozor pogled kao sa razglednice...

Toplina koju svaki vajat krije u sebi ne može se opisati, mora se doživeti... Pred ulazom fenjer, mala terasa sa drvenim stolom i stolicama, cvetna bašta... Pored vrata okačeni klipovi kukuruza mame ptice svojom svojom bojom zlata. Staze
crepulje povezuju vajate, rasute po blagoj padini, kao po travnatoj livadi. U dvorištu drvene saonice, stari plugovi koji su preorali mnoge njive. Pored pletene ograde umorno dahće seoski pas...



 

izvor:novasvest

Riznica


     Narodni muzej u Aranđelovcu      


     Narodni muzej u Aranđelovcu čuva i izlaže brojne eksponate  iz oblasti paleontologije,  arheologije,  etnologije, istorije i istorije umetnosti, kao
svedočanstva materijalne i duhovne kulture koja se razvijala na prostorima  ovog dela Šumadije.  Pored stalne izložbene postavke koja  svedoči o prošlosti grada i okoline od kamenog doba do dvadesetog veka, posetioci   u Muzeju mogu videti i izložbu sjajnih ostvarenja  savremene umetničke keramike.    
     

Od 2. marta 2011. posetioci mogu videti novu stalnu postavku, pod nazivom
''Milenijumi''.  Postavka vas vodi kroz milenijume u kojima je područje opština
Aranđelovac i Topola  kontinuirano naseljavano.

Najstariji izloženi predmeti govore o životu neandertalskog  čoveka. Radi se o
oruđu pronađenom u pećini Risovači. Na velikim ploterima možete  videti prikaz stepe sa vrstama sisara koje su živeli u starijem kamenom dobu u ovim  krajevima, kao i slike koje prikazuju život neandertalskog čoveka.Centralno mesto  paleontološkog dela postavke zauzima kostur pećinskog medveda. Arheološki deo postavke  nas vodi kroz mlađe kameno doba (6. i 5. milenijum p.n.e.), sa predmetima starčevačke  i vinčanske kulture.
Možete videti osam milenijuma staru keramičku posudu, antropomorfne  figurine, keramičku posudu staru 32 veka i još mnogo toga. Postavka nas vodi i kroz  bakarno, bronzano i gvozdeno doba. Izloženi su predmeti pronađeni u keltskim nekropolama,  koji dokazuju trajnije naseljavanje Kelta i u unutrašnjosti današnje Srbije. Antička  kultura je prikazana kroz izložene rimske stubove i kamenog lava iz antičkog perioda.  U okolini Aranđelovca i Topole registrovano je 26 kasnoantičkih
lokaliteta, a većinu  čine ostaci rimskih seoskih vila.


     Deo postavke čini lapidarijum, u kome su izloženi srednjovekovni nadgrobni spomenici i fragmenti srednjovekovnih crkava i manastira.  Među izloženim spomenicima je i spomenik iz XIV/XV veka, koji ukazuje na postojanje  do sada nepoznate srpske vlasteoske porodice Živčić (braća Mildrug, Dobruj i Plnoša).  Veći deo natpisa je raščitan,i iznenađuje do sada nepoznatom kaznom izvršenom nad  počiniocem ubistva dva brata.


Novija istorija pokriva oba srpska ustanka. Među izloženim  oružjem se nalazi i
originalna puška Tanaska Rajića. Možete videti i zaboravljenu  prangiju, kojom su ustanici obeležavali svoje pobede. Deo postavke koji seodnosi  na Prvi i Drugi svetski rat prikazuje opremu solunskog i austro-ugarskog vojnika,  ali i veliki broj pušaka i mitraljeza. Dok su se vodili ratovi, život na selu je  tekao svojim tokom.


U etnografskom delu postavke možete videti rekonstrukciju ognjišta,  tipove šumadijskog graditeljstva, predmete koje su koristili ratari i stočari, ali  i stare zanate karakteristične za naš kraj: opančarski, ćurčijski i abadžijsko-terzijski.  Najnovija istorija se odnosi na razvoj grada Aranđelovca i Bukovičke banje, koja  ove godine slavi veliki jubilej - dva veka postojanja. Osim fotografija starog
Aranđelovca  i Bukovičke banje, možete videti i saobraćajne dozvole za fijaker, banjsku čašu  iz 30-ih godina prošlog veka, fotoaparat iz 1931,skamiju i prikazane znamenite  ličnosti ovog kraja. Izložba je obogaćena veoma informativnim i ilustrativnim opštim  legendama, koje omogućavaju posetiocima da sami obiđu postavku, a na raspolaganju  su vam i naši vodiči i kustosi, ukoliko želite stručno vođenje kroz postavku.

     U  pripremi je dopunski edukativni i radionički program, koji će postavku i vašu posetu  učiniti interaktivnom i, nadamo se, još interesantnijom.

     Retrospektivna izložba savremene umetničke keramika      


На галеријском простору Народног музеја у   Аранђеловцу од 21. јануара можете погледати Ретроспективну изложбу   керамике настајале на симпозијуму ''Свет керамике''  од 1974, у оквиру   манифестације ''Мермер и звуци''. Музеј има једну од најбогатијих збирки   уметничке керамике у Европи, која броји око 600 предмета.    На овој изложби заступљена су 54 уметника чије је ствралаштво допринео   утемељењу савремене уметничке керамике и њеном равноправном статусу у   односу на друге ликовне дисциплине у српској и тада југословенској   уметности.
Истовремено,  одабрана су и  дела еминентних страних уметника   који су своја остварења оставили нашем граду.     Међу страним ауторима су Мерили Оперман (Бразил), Андре Вилокс   (Белгија), Федерико Боналди (Италија), Тадеј Братељ (Словенија), Гамал   Елдин Ахмед Абуд (Египат), Пандуранга Дароз (Индија) и др.     Од домаћих аутора заступљени су Мирјана Исаковић, Мирко Орландини,   Велимир Вукићевић, Тијана Дујовић, Ана Попов, уметници млађе генерације   попут Биљане Лане Ракановић, Ларисе Ацков и Иване Рацков, и многи   други.

    izvor:bukovickabanja.rs

Manifestacije


     Smotra "Mermer i zvuci"


Simpozijum skulpture „Beli Venčac“


     Grupa umetnika i ljubitelja umetnosti iz Beograda i Aranđelovca daleke   1966. godine odlučila se za Simpozijum skulpture „Beli Venčac“. Istog   leta u rudniku mermera, poznatom od davnina u svetu, na Venčacu, sedmoro   umetnika kleše svoje skulpture koje će ostaviti u raskošnom ambijentu   parka Bukovičke banje i tako stvoriti jedinstven muzej i zbirku   skulptura od belog mermera pod otvorenim
nebom. Vredna su spomena   njihova imena: Matija Vuković, Angelina Gatalica, Mira Jurišić, Oto   Logo, svi iz Beograda, Raja Nikolić iz Aranđelovca, Jovan Soldatović iz   Novog Sada i Šošana Hejman iz Izraela. Od tada, svoje skulpture su, u   okviru simpozijuma „Beli Venčac“ realizovali: Lin Ćedvik, Dušan   Džamonja, Kjus Kjubruk, Vida Jocić, Nikola Kolja Milunović, Oto Logo,   Ante Marinović, Dragomir Mileusnić, Slavoljub Radojićić, Ratko   Vulanović, Klod Lost, Đo Pomodoro, Olga Jevrić, Kengiro Azuma i mnogi   drugi.  Više od 200 umetnika je realizovalo svoja dela na simpozijumu   „Beli Venčac“ a 66 se nalazi u parku Bukovičke banje u Aranđelovcu.

     Posebno smo ponosni na domete 44. simpozijuma „Beli Venčac“   jer je u Aranđelovcu prvi put realizovana dugogodišnja ideja među   skulptorima svetske asocijacije monumentalne skulpture - da nekoliko   umetnika napravi spregu svojih ideja i umetničkog doživljaja i realizuju   jednu skulpturu. Tako je u 2009. godini, prema ideji tadašnjeg   selektora Anteta Marinovića, gostovalo pet umetnika sa pet
kontinenata i   oni su dali predlog za realizaciju jedne skulpture, koja će biti   izvedena na jednom od gradskih trgova u Aranđelovcu. Njihova imena su:   Betino Francini iz Italije, Ted Karasko iz Bolivije, Saravut
Duandžumpa   sa Tajlanda, Mohamed Omar Tuson iz Egipta i Felipe Tohi sa
Novog   Zelanda.



     Festivalskih programa Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“


      Na dan 4. jula 1968. godine prvi put su se oglasile fanfare i najavile   susret zvuka sa mermerom i smotru najvrednijih muzičkih, folklornih,   dramskih, baletskih, književnih, likovnih i filmskih ostvarenja. Posebno   mesto u sećanju onih koji prate Smotru „Mermer i zvcuci“ zauzimaju   istaknuta imena raznovrsnih i renomiranih umetnika- književnika,   kritičara, reditelja,teatrologa, kompozitora, dirigenata, novinara,   publicista, političara, kulturnih poslenika. Na hiljade umetnika davali   su i daju
kako početne tako i za budućnost 21. veka programske impuilse i   smernice, istrajavajući na održavanju visokih umetničkih kriterijuma u  odabiru festivalskih programa Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“.

     Međunarodni festival „Svet keramike“
       
       Od 1973. godine sintezi mermera i zvuka pridružuju se i   keramičari, rađa se Međunarodni festival „Svet keramike“. Već od naredne 1974. godine do danas svakoga leta u Aranđelovcu se okupljaju naši i inostrani keramičari, radeći u najkvalitetnijoj glini, nastojeći da   povrate ugleda najstarijoj umetnosti civilizacije. U Narodnom muzeju u  Aranđelovcu, gde se trenutno nalazi zbirka umetničke keramike ovog   festivala, čuva se oko 800 komada umetničkih dela nastalih na ovom   simpozijumu Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“.          
       
     Najzad, ostvaren je koncept totalnog umetničkog festivala,   sinkretičkog karaktera, gde se svakoga leta susreću i kreiraju sve   umetničke tvorevine ljudskog duha umetnici iz zemlje i sveta pod znakom Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“.


     Proslava Sretenja i Dana državnosti


   U Orašcu pored  Aranđelovca već se godinama obeležava jedan od najznačajnijih  datuma srpske nacionalne istorije, 15 februar, dan dogovora o podizanju Prvog srpskog  ustanka i Dan državnosti Republike Srbije.

izvor:bukovickabanja.rs

KAMEN, VODA I VAZDUH

Nastao u podnožju dve planine, na brojnim izvorima lekovite i termalne vode, sa prijatnom klimom i povoljnim geografskim položajem, Aranđelovac je bio predodređen da postane važna turistička destinacija

Aranđelovac je od davnina predodređen da postane važna turistička destinacija. Nažalost, turistički potencijali nisu iskorišćeni, a najveći problem je nedostatak odgovarajućeg smeštaja.



Mapa lokacije Aranđelovca

Bukovička banja će za četiri godine obeležiti redak i značajan jubilej – dva veka od kako je iz Beča stigla potvrda delotvornosti njenih izvora i isto toliko vremena od kako je posetio prvi zvanični gost, Dositej Obradović. Nažalost, ako se u dogledno vreme ne reše brojni problemi u aranđelovačkoj opštini, može se dogoditi da ova godišnjica ne protekne u očekivanoj svečanoj atmosferi. Naime, zbog svega što se poslednjih godina dešavalo sa hotelskim objektima podni Bukulje, Aranđelovac je ostao bez odgovarajućeg smeštaja, a to je, između ostalog, jedan od najvažnijih uslova da se jedna banja nađe na spisku lekovitih i klimatskih mesta. Ipak, turistički radnici se nadaju da će rekonstrukcija hotela "Izvor" konačno biti završena, ali i da će "Staro zdanje", jedan od najstarijih i najznačajnijih hotela u Srbiji, uskoro dobiti pravog domaćina.

Prvi gost Dositej



Pogled na grad

Područje današnjeg Aranđelovca je bilo naseljeno još u paleolitu. Arheološki nalazi u Risovačkoj pećini i okolnim selima ukazuju da je čovek ovde živeo pre više od 40 hiljada godina. Naš predak, verovatno, nije previše znao o lekovitosti vode koju je koristio, ali je osećao njenu delotvornost. Sem toga, provetrenost vazduha u podnožju Bukulje i Venčaca, prijatna klima i dobar geografski položaj, doprineli su da ovo područje bude nastanjeno tokom cele ljudske istorije.

Početkom XIX veka, tačnije 1811. godine, ovde dolazi Dositej Obradović u nadi da će kiselom vodom i zdravim vazduhom popraviti svoje narušeno zdravlje. Istovremeno, Emerihu Lindemajeru, tadašnjem doktoru vojnog štaba i načelniku državnog saniteta, naloženo je da ispita lekovitost ovdašnjih izvora. Prvi rezultati su bili povoljni, a naučna potvrda je ubrzo stigla i iz laboratorije u Beču. Ovi događaji se, po rečima Mirjane Alošević, direktora ovdašnje turističke organizacije, smatraju i zvaničnim početkom rada Bukovičke banje. Ipak, najveće zasluge za nastanak i razvoj današnjeg Aranđelovca se pripisuje knezu Milošu Obrenoviću.



Panorama Bukovičke banje

Sredinom XIX veka, tačnije 1859. godine, jedno naizgled obično selo prerasta u varoš. Odluku o tome donosi knjaz Miloš koji će, uzgred, promeniti i naziv mesta. U spomen i slavu svetog arhanđela Gavrila, tadašnja Vrbica menja ime u Aranđelovac, a sem naziva, kum će podariti i bogat prilog za izgradnju nove crkve. Kneževim dekretom tadašnje selo je trebalo ušoriti, završiti formiranje banjskog parka i na njihovom rubu izgraditi zdanje koje će se koristiti kao letnja rezidencija Obrenovića.



Banjski park

U središtu banje se i danas može uživati u parku površine dvadesetak hektara. Projektovan je pre više od 150 godina i imao je obeležje dve tada prestižne škole eksterijera. Prvi deo, u blizini hotelskog kompleksa, bolnice i kupatila, građen je u skladu sa francuskim miljeom – sa širokim alejama cveća, drvoredom i jasnim geometrijskim oblicima. Drugi, "engleski" deo, bliži je podnožju planine, pošumljen je i ima nekoliko trim-staza. Formiranje parka je započeto 1856. godine i odmah po prosecanju pešačkih staza, postavljanju drvoreda i travnjaka, oko parka je počelo da se formira današnje naselje. To je razlog što se ni danas ne može tačno reći da li je varoš urbani deo Bukovičke banje ili je sama banja nastala u centru grada. Srećom, iako se ova kombinacija retko sreće, prirodni sklad nije ničim ugrožen.

Staro zdanje baš staro



Hotel "Staro zdanje"

Hotel "Staro zdanje", prvi u varoši i jedan od najstarijih u Srbiji, uskoro će obeležiti vek i po postojanja. Nažalost, razloga za slavlje neće biti jer je zatvoren već nekoliko godina. Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja država ga je proglasila spomenikom kulture i stavila pod zaštitu. Nažalost, kako stvari stoje, baš će mu to "doći glave". Naime, spomenici kulture se ne mogu prodavati i privatizovati, već se jedino na određeno vreme mogu davati u zakup. Sa druge strane, baš zbog velikog istorijskog i kulturnog značaja, potencijalnim investitorima su unapred "vezane ruke" kada je reč o obnovi i adaptaciji, pa zainteresovanih zakupaca skoro i da nema. U međuvremenu, drvene žaluzine se sve više suše i propadaju, stakla na prozorima se razbijaju, pa neće biti čudo ako se ovaj spomenik kulture uskoro ponudi nekom u bescenje.

Zahvaljujući radoznalosti i novinarskoj upornosti, ipak smo uspeli da se prošetamo sablasno pustim odajama nekadašnjeg velelepnog zdanja. Duh prohujalih vremena se oseća na svakom koraku, a najimpresivnije deluje nekadašnja balska dvorana, takozvana Kneževa sala. Zbog autentičnog prostora dugo se koristila za snimanje prigodnih televizijskih emisija, a ljubitelji vremeplova lako će zamisliti atmosferu prvog oficirskog bala na kome se mlada Nemica Lujza, ćerka glavnog nadzornika radova na zgradi, "smrtno" zaljubila u mladog poručnika Živojina Mišića. Budući srpski vojvoda je uzvratio simpatije, oženio je i time dokazao da je sa Nemcima znao u svakoj prilici – i u ratu i u ljubavi. Ni oni sa manje istančanim duhom za maštu neće biti lišeni impresija iz prošlosti. Počev od isušenog parketa i škripavog nameštaja, pa sve do zidova koji "ne pamte" kada su poslednji put okrečeni.



Park

Slično stanje je i u susednom hotelu "Šumadija". Građen je uoči Drugog svetskog rata i sa tadašnjim banjskim kupatilom i otvorenim bazenom, koji se punio mineralnom vodom, bio je preteča današnjih velnes i spa centara. Nažalost, sve je to lepa, ali davna prošlost. "Šumadija" je i danas otvorena za goste, ali je njeno stanje takvo da nije kategorisana. Ne radi ni bazen u banjskom parku, pa danas u Bukovičkoj banji, koji inače leži na brojnim izvorima termalne vode, više nema ni jednog gradskog bazena.

Ovu oporu sliku aranđelovačkih hotela upotpunjuje i priča o najvećem i najpoznatijem objektu u banji – hotelu "Izvor". Kada je pre nekoliko godina privatizovan, novi vlasnici su najavili da će posle potpune rekonstrukcije ovo biti jedan od najlepših hotela u Srbiji. Nažalost, nisu rekli kada. Svi rokovi su davno prošli, nova obećanja više niko i ne sluša i svi bi, da se to može, zaboravili savremeni "Skadar na Bojani" i vratili vreme kada je ovaj hotel sasvim pristojno radio i goste iz svih krajeva zemlje primao.

Na raskršću vekova



Risovačka pećina

Uprkos problemima, Aranđelovac je i danas zanimljiv brojnim putnicima i turistima. Dolazi se da bi se lečilo, predahnulo, da bi se nešto videlo. U okolini grada su brojna izletišta, kulturno-istorijska mesta i zanimljivi prirodni fenomeni. Na ulasku u grad, iz pravca Mladenovca i Topole, na stenovitom bregu koji spaja Venčac sa Bukuljom, nalazi se ulaz u Risovačku pećinu. Potiče iz doba paleolita i prohodna je dužinom do 180 metara. Smatra se da je ova pećina jedna od najposećenijih u Srbiji, a za turiste je otvorena od aprila do kraja oktobra.



Orašac, Marićeva jaruga

Nadomak Aranđelovca, u Orašcu, turisti i danas mogu videti Marićeva jarugu u kojoj je na Sretenje 1804. godine narod podigao Prvi srpski ustanak. Uspomenu na to doba čuva i muzej u Karađorđevom gradu Topoli, svega desetak kilometara od Aranđelovca, ali će tada mnogi iskoristiti priliku da posete i velelepni mauzolej Karađorđevića, podignut na Oplencu, brdu iznad nekadašnje voždove prestonice.



Velelepni mauzolej Karađorđevića na Oplencu

Nedostatak bazena u samom gradu mnogi će iskoristiti da posete i Garaško jezero, veliku akumulaciju udaljenu svega par kilometara od Bukovičke banje. Poslednjih godina je ovde izgrađeno nekoliko kafića, sportskih igrališta i peščanih terena, pa će na obali kraj vode uživati i ribolovci i rekreativci.



Garaško jezero

Pažnju gostiju svakako će privući glavna ulica u gradu, koja se, ne tako davno, u večernjim satima pretvarala u korzo. tada su i krošnje drveća bile znatno veće, šetalo se u debeloj hladovini, ali se poslednjih godina zaštita od sunca uglavnom traži ispod suncobrana. Glavnu ulicu, inače, krase brojne male radnje u kojima, jedni do drugih, egzistiraju i stari zanati i savremeni butici. Od kafana sa kariranim stolnjacima i roštiljem na ćumur, do modernih kafića i restorana sa gastronomskom ponudom raznih svetskih kuhinja.



Restoran "Aleksandar"

Bez obzira na godine i ukus, mesto gde svako treba da svrati, bar na palačinke, nalazi se otprilike na polovini šetališta. Restoran "Aleksandar" je višestruki dobitnik raznih ugostiteljskih priznanja, ali ono što ga čini posebnim su brojne kulturne manifestacije koje se ovde održavaju. Po pravilu, reč je najčešće o onim vrstama umetnosti za koje imamo sve manje vremena i para, a najčešće sluha, pa se ovde, uz "iće i piće", još ponekad može čuti i poetska reč, pogledati izložba slika ili odslušati minikoncert nekog mladog pijaniste.

Aranđelovac, očigledno, ima šta da ponudi. Ima i tradiciju i odane goste, ima odlične saobraćajne veze i prelepu okolinu. Međutim, kao da nema dovoljno volje da se turistički potencijali iskoriste na pravi način, kao da se na turizam i dalje gleda kao na uzgrednu privrednu granu.

P.Travel