Elektricitet

Бенџамин Франклин (1706-1790)
Електрицитет

Заинтригиран феноменом муње, Франклин се 1752. године потпуно посветио том питању – продао је сву своју дотадашњу имовину, штампарију, алманах и часопис, како би се бавио експериментима



Текст: С. Бубњевић

Назив електрицитет је древан колико и људско знање. И заправо значи нешто сасвим друго, пошто је потекао од грчког назива за ћилибар. Овај необични материјал није случајно повезан са електрицитетом, а његова популарност у антици је допринела да се уоче његове електричне особине.

Ћилибар је одавно познат и још у праисторији је коришћен као накит. То је жута и црвенкаста смола која се фосилизовала. Тако стврднута, представљала је драгоценост у раним људским културама и првим цивилизацијама.

Стари Грци су за ћилибар користили реч „електрон“. Према овом називу преносиоци унутар електричног поља названи су електрони, а сам набој добио је име електрицитет.

Наравно, било је и других назива за ову појаву, као што су хумор, флогистон, витријум или ефлувијум. Током хиљаду година дуге историје истраживања електрицитета, мењала се и идеја о овој појави.



Талес из Милета је у 7. веку пре нове ере први испитивао ћилибар због његових чудних својстава. Наиме, кад се ћилибар протрља крпом, он тада привлачи и подиже паперје и комадиће папира. Сличну појаву уочио је и Талес, али није могао да објасни шта се то са ћилибарем дешава.

Касније, са открићем компаса и развојем науке о електромагнетизму, све више мислилаца сматра да је електрицитет нека врста флуида.

Праву природу електричног флуида детаљно објашњава амерички научник, изумитељ и народни вођа Бенџамин Франклин (1706–1790), који наводи да наелектрисање може бити негативно и позитивно. Такође, он први формулише и познати закон о одржању наелектрисања.

Но, Франклин је посебно познат по томе што је открио и објаснио електричну природу муња.

Заинтригиран феноменом муње, Франклин се 1752. године потпуно посветио том питању. Продао је сву своју дотадашњу имовину, штампарију, алманах и часопис, како би се бавио експериментима са електрицитетом.

Електрицитет који се сакупља на површинама облака ствара јако електрично поље између земље и облака. Када дође до промене у јонизованости ваздуха, отвара се канал кроз који од облака ка земљи протиче струја велике јачине. Ово електрично пражњење праћено је јарким бљеском и продорним звуком, а назива се гром.

У свом чувеном огледу пуштао је змаја са оштрим металним врхом како би ухватио муњу и установио њену природу. Змај је био везан влажним канапом који проводи електрицитет, а на дну се налазио метални кључ.

Франклин је свој опасни експеримент извео уз велике мере опреза. Змаја је пуштао уочи невремена, при чему је стајао заклоњен вратима и испод надстрешнице, а влажни канап је држао свиленим концем који не проводи струју.



Популарна слика у којој Франклин лови муњу на ливади, док око њега сева је погрешна, пошто би у том случају несумњиво погинуо од удара грома, као што се то десило са Рихманом, научником који је покушао да понови овај оглед. При експерименту, кључ на дну канапа је варничио што је показало да је муња електрични феномен.

Након што је Франклин установио да се наелектрисање одржава, његова истраживања је наставио енглески научник Џозеф Пристли, који је уочио зависност електричне силе од количине наелектрисања и растојања.

ОД ЕЛЕКТРИЦИТЕТА ДО СТРУЈЕ

Читав низ истраживача током 18. и 19. века бавио се електрицитетом. Кулон је 1785. године математички формулисао Пристлијеве закључке о инверзној квадратној зависности у такозвани Кулонов закон. Француски физичар Ампер је експериментисао са електричним струјама у проводницима и установио да се они понашају као магнети. Мајкл Фарадеј је почетком 19. века потврдио закон о одржању електрисања и Кулонов закон, чиме је комплетирана електростатика. Уз то, Фарадеј је 1831. године открио електричну индукцију и први предложио принцип рада електричних мотора. Посебно је значајан рад енглеског научника Мексвела, који је поставио електромагнетну теорију и математички објаснио понашање електрона, али и електромагнетних таласа и светлости. У међувремену, италијански научник Александро Волта конструисао је прву батерију за складиштење електрицитета. Батерије су се развијале са временом и омогућавале даљи напредак истраживања.


Elementarium