Život po MMF: Više rada, manje plate

Život po MMF: Više rada, manje plate

Život običnog građanina po receptu Međunarodnog monetarnog fonda. Duži radni vek, tanje plate i penzije, pomoć „na kašičicu“



ŠTEDNjA, odricanje, više rada, kraći platni spisak, pomoć na kašičicu, prepolovljen „minus“ i kočnica na kredite. Sve ovo od srpskog budžeta očekuje Međunarodni monetarni fond. I sve ovo moglo bi se primeniti i na građane Srbije. Život po receptu MMF-a za prosečnog stanovnika znači duži radni vek. Za penzionera, ako se prevremeno penzionisao, mogao bi da „utanji“ primanja. Radniku donosi „fleksibilniji“ ugovor, a svim potrošačima, u jednom trenutku, cene komunalnih usluga bliže ekonomskom nivou. Znači - veće.


S druge strane, i bez MMF-a i sa MMF-om Srbija će većinu reformi morati da sprovede. Na to je tera „minus“ u budžetu koji podmiruje kreditima. Već krajem ove godine javni dug će „probiti“ i 60 odsto bruto domaćeg proizvoda i sledeće godine ćemo samo na kamate dati 90 milijardi dinara. Primera radi, za socijalnu zaštitu je predviđeno svega deset milijardi dinara više.

- Život uz prisustvo MMF-a je pre svega odnos dužnika i vrlo rigidnog poverioca čiji je osnovni zadatak da dužnika svim makroekonomskim merama uslovljava da bude kreditno sposoban - objašnjava ekonomista Dragovan Milićević. - Njihove mere se svode na kontrolu budžetskih rashoda iz kojih se isključuje razvojna komponenta države, jačanje konkurentnosti kroz depresijaciju kursa, kontrolu domaće potrošnje i deregulaciju privrede.

GAZDE U JAVNIM PREDUZEĆIMA
DOBAR deo javnih preduzeća posluje sa gubitkom. MMF predlaže profesionalizaciju njihovog upravljanja i u dužem roku - privatizaciju. Ulazak strateških partnera znači i poslovanje sa profitom. Za građane bi to značilo veće cene njihovih usluga. - Usluge javnih preduzeća bi trebalo da su po ekonomskim cenama i kada njima upravlja država - dodaje Arsić. - Ako punu ekonomsku cenu ne plaćaju korisnici usluga, onda na kraju, kroz subvencije dražve, plaćaju ih svi građani zemlje.
PREDLOG budžeta za 2013. godinu predviđa 281 milijardu dinara dotacija PIO fondu, što je više od četvrtine, oko 26 odsto, svih rashoda. Tako da MMF, s obzirom na lošu demografsku situaciju u Srbiji, preporučuje stvaranje održivog penzionog sistema na srednji rok. Takav bi mogao da bude ili uz smanjenje penzija ili uz duži rad. Pošto je prosečna penzija u Srbiji već mala, MMF-u je bliže drugo rešenje. Da je reforma penzija neophodna, slaže se i dobar deo domaćih ekonomista.

- Mislim da je produžavanje radnog veka opravdano, ma koliko ljudima delovalo neprihvatljivo - smatra profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. - Sve je duži ljudski vek, a sve manje ljudi radi. Produženje radnog veka je nešto što se dešava i u mnogo bogatijim zemljama. To se u Srbiji ne može izbeći. Ljudi moraju to da prihvate kao nužnost.

Sa MMF-om se dogovara i kretanje penzija i plata u javnom sketoru. Tokom sledeće godine, budžet dozvoljava ukupan rast od oko 4,5 odsto.

- Zahtevi za štednju u kratkom roku ne bi bili oštriji nego što planira Ministarstvo finansija i privrede - dodaje Arsić. - Mislim pre svega na plate i penzije. To bi bilo na nivou koji je Ministarstvo planiralo.

Manja javna potrošnja donosi i manju privatnu potrošnju. Istovremeno, zbog ravnoteže u budžetu, država mora da smanji i subvencije. I Ministarstvo je to već uradilo predlogom budžeta za 2013. godinu. Ukupne subvencije su manje za oko sedam milijardi dinara.



- Ugovor sa MMF-om znači biti spreman za dalja smanjenja i odricanja od potrošnje, pre svega najširih slojeva stanovništva - kaže Dragovan Milićević. - Poštovanje pravila donosi i pad realnih primanja, preraspodelu bruto domaćeg proizvoda u korist kreditora, kontrolu budžeta, smanjenje socijalnih davanja i podsticaja privredi. To je cena aranžmana koju sve vlade moraju da prihvate. Uloga MMF prilikom privatizacije i restrukturiranja privrede Srbije početkom devedesetih godina je poseban problem.


FINANSIJSKI POLICAJAC
- AKTIVNOSTI MMF u nekim zemljama su bile kontraproduktivne - napominje Dragovan Milićević. - Došlo je do valutne krize u jugoistočnoj Aziji i nekim zemljama Afrike. Pravila isključuju razvojnu komponentu domaće privrede, jer su usmerena na štednju i rigorozno ograničenje potrošnje. Isključuju i potpunu slobodu države u formulisanju i vođenju ekonomske, platnobilansne, devizne i poreske politike. MMF je pre svega finansijski policajac koji je uslovio i pad mnogih vlada.

JEDNA od nezaobilaznih reformi je i zaposlenost u javnom sektoru. Viškovi se, osim u državnoj upravi, javnim preduzećima, vide i u obrazovanju i zdravstvu. Inače, zaposleni će budžet 2013. godine koštati čak 266 milijardi dinara.

- Detaljnije analize pokazuje da ima oko 20.000 viška zaposlenih u javnom sektoru - kaže Milojko Arsić. - Toliko bi moglo da izgubi posao, a da se pritom ne ugrozi dostupnost tih usluga i njihov kvalitet. Od ukupno 435.000 zaposlenih u javnom sektoru, 125.000 radi u obrazovanju, 108.000 u zadravstvenoj zaštiti. U Vojsci i policiji je oko 80.000 ljudi. Uštede treba sprovesti tamo gde ne postoji potreba za radom ljudi. Ne linearno smanjivati broj.

Posao će biti neizvestan i za dobar deo radnika zaposlenih u preduzećima uz koja godinama stoji odrednica - u restrukturiranju. MMF dugo upozorava Srbiju da su to firme na koje se, kroz direktne i inedirektne subvencije, troši puno novca i da se njihova sudbina mora odrediti. Država je to već prihvatila i najavila da će novi rok za završetak restrukturiranja biti kraj juna 2014. U ovim preduzećima se oko 60.000 ljudi vodi kao zaposleno.

UZ sve uštede, da bi budžet opstao, neophodno je da se pokrene privatni sektor. Jer on, preko poreza, puni kasu. A MMF veruje da će se zapošljavanje u privatnom sektoru pokrenuti, između ostalog, i promenom radnog zakonodavstva. Ona bi poslodavcima omogućila da otpremnine obračunavaju samo po godinama staža provedenim kod njih, ali i da zapošljavaju na određeno i do tri godine. Sledeća tema bi bila reforma kolektivnog pregovaranja.

- Ispostavlja se da je promena radnog zakonodavstva, njegova liberalizacija, u interesu samih radnika, jer znači lakše zapošljavanje i otpuštanje - kaže Arsić. - U krajnjem slučaju dovodi do veće stope zaposlenosti. Privremeno će neki radnici ostati bez posla, ali će naći neki drugi.

novosti