Beli mantili sve crnji
Zašto je u Srbiji povećan broj lekara koji su zagazili u kriminalne vode.Ukupna šteta od korupcije i raznih prevara u zdravstvu 500 miliona evra godišnje
ZATVORE u Srbiji poslednjih godina počeli su sve češće da pune lekari i direktori zdravstvenih ustanova! Svoje bele mantile dobro su "ocrnili" raznim aferama oko nabavke lekova, nameštaja, medicinskih aparata, nesavesnog lečenja, uzimanja mita, pa čak i poslovima sa drogom.
Prema istraživanjima Svetske banke, prosečna vrednost mita u zdravstvu prošle godine bila je 255 evra. Inače, naša zemlja ima najveću potrošnju za zdravstvo u Evropi, a ukupna šteta od korupcije i prevare u ovoj grani jeste 500 miliona evra godišnje.
- Poslednjih nekoliko godina došlo je do etičke degradacije u čitavom zdravstvenom sistemu - priča dr Draško Karađinović, koordinator NVO "Doktori protiv korupcije". - Treba razlikovati "malu" korupciju koja se odnosi na mito i „veliku“ koja podrazumeva malverzacije prilikom javnih nabavki. Najveći problem jeste legalna korupcija koja je zakonom omogućena.
Među najvećim aferama koje su uzdrmale srpsko zdravstvo svakako su malverzacije sa citostaticima na Institutu za onkologiju i radiologiju. Suđenje akterima, na čelu sa direktorom Instituta prof. dr Nenadom Borojevićem, koji je označen kao organizator grupe, počinje u utorak u Specijalnom sudu. Borojevićev branilac Strahinja Kastratović tražio je izuzeće postupajućeg tužioca Mirjane Ilić, jer tvrdi da je namerno iz optužnice izostavila Gorana Orlića, koji tereti sve ostale optužene, i na čijem iskazu zasniva navode svoje optužnice, čime mu je omogućila da stekne status ključnog svedoka u tom procesu. O predlogu za izuzeće Ilićeve trebalo bi da odluči tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Tu je i afera sa nabavkom nameštaja i rekonstrukcijom kliničko-bolničkih centara gde se rukovodioci zdravstvenih ustanova terete da su oštetili budžet grada za više od 65 miliona dinara.
- Ovi manji gledaju šta njihovi rukovodioci rade i onda nije ni čudo što lekari traže mito - ističe dr Karađinović. - Protiv korupcije u zdravstvu treba da se bore institucije i sistem. To znači da bar 5.000 ljudi, među kojima su nadležni u ministarstvu, inspektori, direktori, načelnici, prima platu da izađe na kraj sa ovim problemom. To se, nažalost, kod nas ne dešava. I definitivno je potrebna demonopolizacija, da čovek ima pravo da bira gde hoće i kod koga da se leči. A kad lekar zađe u kriminal, sasvim je svejedno čime će da se bavi.
Da lekarima nije bitno šta će da rade samo da dođu do novca, govori i hapšenje članova grupe doktora Milana Zarubice, koji se sumnjiče za nedozvoljenu trgovinu i proizvodnju amfetamina. Među njima je i doktor Goran Lazović, šef intenzivne nege za maksilofacijalnu traumatologiju Urgentnog centra u Beogradu. Inače, policija je još 2003. godine uhapsila Zarubicu zbog istog dela.
POLITIKA I ZDRAVLJE
SAMO od vanstandardnih usluga ustanove su zaradile za godinu oko 300 miliona evra - objašnjava dr Karađinović. - Taj novac nalazi se na računima zdravstvenih ustanova i o njima odlučuju direktori i upravni odbori. Njih su, opet, postavile političke partije. Zato i ne čudi da se iz zdravstva finansiraju i političke partije.
U fioci tužioca već godinama se nalazi i slučaj iz 2006. godine, kada je bivši direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski ukazao na usku saradnju između pojedinih lekara i pogrebnika.
- Odmah posle toga zdravstvena inspekcija je utvrdila da je u više od 50 slučajeva bilo greške i propusta prilikom reanimacije - ističe dr Karađinović. - Kod nas korupcija sa zdravstva prelazi na pravosuđe. Ovde nema pravne države, pa je sve moguće.
Priča o trgovini listama za zračenje u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici takođe je dobro uzdrmala javnost. Stručnjaci koji su upućeni u ovu aferu, kažu da je zbog navodnog ugovora između Instituta i osiguranja Republike Srpske, da se kod nas zrači 450 stranih državljana, isto toliko ljudi iz Srbije ostalo bez ove terapije.
- Ko ne može da plati, ne može ni da se leči - zaključuje Karađinović.
AFERA ''JUCIT''
IZLEČENJE nije videla ni afera "Jucit" iz 2006. godine, prilikom kupovine sanitetskih vozila za beogradsku Hitnu pomoć. I tada su državne pare završile na nečijem privatnom računu.
Naime, Ministarstvo zdravlja je dalo nalog Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da plati sav novac za kupovinu 50 novih sanitetskih vozila sa najsavremenijom opremom firmi "Jucit". Odmah po uplati preduzeće je proglasilo bankrot, a krivci su još na slobodi.
novosti