|
| |
Autor | Poruka |
---|
Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 5 Mar - 10:13 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 5 Mar - 10:14 | |
|
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Čet 5 Mar - 12:26, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 5 Mar - 10:14 | |
|
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Čet 5 Mar - 12:26, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 5 Mar - 10:14 | |
|
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Čet 5 Mar - 12:27, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 5 Mar - 10:15 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 5 Mar - 10:15 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Čet 8 Maj - 11:18 | |
| Борбена заштитна опрема старих Словена
Упоредо са развојем оружја, човек је проналазио начине да се заштити од њих, а опет по проналаску одређеног заштитног средства тежило се да се створи ново оружје које це га надјачати. На овај начин стварала се непрекидна трка у наоружању која траје већ вековима. Што се коришћења оклопа и заштитне опреме тиче стари Словени нису заостајали за осталим „варварским“ народима тог доба. То потврђују многи писани и археолошки извори. Ипак, када је реч о овој врсти опреме треба посебно објаснити пар ствари. Прво оклопи за тело оног времена били су прилично вредни предмети, а неки комади далеко су надмашивали цене оружја. Због овога оклопе су куповали искључиво они коју су се бавили ратним „занатом“ и коме је рат био посао. Како сој стајаће војске у ово време међу Словенима није постојао, или је био ограничен на мање дружине које су стално биле под оружјем, схвата се зашто су оклопи били веома ретки. Оклопи су, због своје велике вредности, представљали породичну драгоценост, вредан дар и преношени су са колена на колено. Остатак војске који је у случају ратова био регрутован из становништва ређе је користио оклопе, поготову оне скупље, док су они јефтинији као што су штитови били веома чести, чак и међу таквом војском. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pon 26 Maj - 13:14 | |
| ШтитовиШтит је врста заштитне опреме којом се ратник заклањао од напада противника. Реч штит словенског је порекла и од најранијих времена извори који помињу Словене наводе да они користе штитове. Нажалост, исти се не слажу око облика и величина (врсте штитова). Прокопије пише да Словени, „наваљују на непријатеља групно, носећи у рукама мале штитове.“ Псеудо-Маврикије и Лав VI дају слично објашњење „оружају се ... добрим, али тешко носивим штитовима,“ односно „штитовима великим и дугим, попут тиреја.“ Ипак захваљујући општим археолошким, ликовним изворима који се тичу како Словена тако и њихових суседа, у стању смо реконструисати врсте штитова који су били у употреби од стране наших предака. Као прво, сви штитови овог доба правили су се од дрвета, у поменутом периоду од 6. до 10. века нема штитова од метала, а и кроз целу историју они су веома ретки. Најчешћа врста штита која се користила у целој Европи у раном средњем веку јесте округли штит. Ова врста штита води порекло још из античких времена. Захваљујући округлом облику овај штит је пружао веома добру покривеност ратника који га је носио, а да уједно није био гломазнијих димензија. Такође овај облик погодовао је како појединачној, тако и борби у формацији. Као што смо рекли овај штит је био израђиван од дрвета. Најчешће се правио од дасака које су на унутрашњој страни биле причвршћиване ексерима или закивцима за дрвене летвице или металне лајсне. Дрво које се најчешће употребљавало у ову сврху јесте липа, због своје мале тежине и добре издржљивости, али су и други типови дрвета били у употреби. Предња страна штита најчешће се пресвлачила животињском кожом или тканином, а по ободу штит се такође могао обрубити додатним слојем коже или тканине, што му је давало додатну чврстину. Такође, обод штита се могао окивати и танким металом било у целости (што је ретко) или местимично најчешће на местима где се додирују две даске штита. Постоје две основне врсте хвата овог штита. Хват уз помоћ два каиша је вероватно био чешћи јер је био јефтинији и лакши за израду, а и на тај начин тежина штита је мање оптерећивала борца јер би се рука провлачила кроз каишеве и тежина штита би била равномерније распоређена. Овакав хват често се практиковао у Византији и међу јужним и источним Словенима.
Поред овог вида, округли штитови могли су имати хват у виду дршке. Код оваквих штитова у самом њиховом центру била је прављена рупа нешто шира од склопљене песнице. С предње стране на рупу се закивао метални умб, тј гвоздени део налик на полулопту који је служио да заштити шаку борца. Најчешћа дебљина ових умбова била је око 2 мм, а облик им варира, мада је најчешће најсличнији полулопти. Са унутрашње стране код ових штитова потом би била постављана ручка за коју би се штит држао. Овакав вид хвата на штитовима масовно је био коришћен од стране нордијских и осталих европских народа, па изузетак нису ни Словени. Овакви штитови пружали су могучност да се противник задржи на већем одстојању (пошто рука у којој се држи може да се испружи), али и већу покретљивост самог штита. [You must be registered and logged in to see this image.]Прелеп цртеж на коме се виде сви детаљи округлих штитова са умбом и централним хватом. Просечан пречних округлих штитова варира од 40 цм за најмање примерке, па све до 110 цм за највеће. Ипак, невезано за врсту хвата, пречник округлих штитова се најчешће кретао од 80 до 100 цм. Дебљина ових штитова такође варира, а креће се од 4 мм за најтање па до 12 мм, а један пронађени примерак у Скандинавији имао је дебљину од 30 мм, мада се претпоставља да је у питању штит за ритуалну намену. Тежина ових штитова кретала се најчешће од 3 до 5 килограма, а све преко ово тежине постајало би веома тешко за ношење и употребу. Поред округлих, претпоставља се да су Словени под византијским утицајем користили и овалне штитове сличних одлика као и округли, код којих се такође јављају обе врсте хвата. Пар извора спомињу да Словени користе правоугаоне штитове, али за ово нема даљих доказа. Предња страна штитова вероватно да је била осликавана. Подаци о овоме су слаби, али пар нађених нордијских штитова били су вишебојно исликани. Такође знамо засигурно да су и остали народи, у првом реду Византинци, исликавали своје штитове. Један од поузданих показатеља да су и Словени исцртавали и украшавали своје штитове јесте византијски спис који говори о опсади Цариграда од стране руског кнеза Олега у деветом веку. Наиме, приликом те опсаде, кнез је закуцао за врата Цариграда свој штит на коме је био црвеном бојом исцртан коловрат. Због свега овога и штитови старих Словена вероватно да су били исцртавани. Штитом су се у борби такође задавали ударци било ободом, лицем, или код штитова са централним хватом, гвозденом површином умба. Штитом је опреман највећи број војника, од најсиромашнијег до најбогатијег, штит је био лак и јефтин за производњу и прост за употребу, а поготову већи штитови пружали су одличну заштиту било од противничких удара, било од пројектила.
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Pet 6 Mar - 11:24, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pet 30 Maj - 14:15 | |
| Шлемови Шлем је врста оклопа који служи за заштиту главе борца. Главни делови шлема су калота, носник и вратник, мада је калота основни део самог шлема. Реч шлем готског је порекла. У периоду од 6. до 10. века шлем је био један од заступљенијих делова оклопа, али ипак није свако могао да га приушти. У прилог овоме говори и да је код Нордијаца реч „styraesman“, која у преводу значи „онај који носи шлем“, означавала капетана брода или касније официра, што је свакако виши и богатији сталеж. Ипак свако ко се бавио војничким „занатом“ могао је (или морао) да приушти шлем понајвише због тога што је, чак и поред употребе штита, глава прилично незаштићен део тела. И писани и археолошки извори потврђују употребу шлема од стране старих Словена. У ''Чудима св. Димитрија'' стоји да су словенски војници опремљени оклопима и шлемовима. Велики број шлемова који се приписују Словенима пронађен је у Русији и то у Осколу (VII в), Чернигову (IX в), Смоленску (IX-X в) итд. Шлемови које су користили стари Словени били су прављени од неколико металних (гвоздених делова) који су били занитовани један за други, овакви шлемови најчешеће се у стручној литератури називају „спангенхелм“ што би у дословном преводу значило „занитовани (закивени) шлем“. Овај тип шлема био је лак и брз за производњу, био је доминантан тип шлема у целој Европи, а може се наћи и шире. Овакви шлемови били су израђивани тако што би се за металну основу, која се састојала од металних трака, закивале веће плоче које би попуниле простор међу њима. Били су коничног облика и често су имали носнике различитих облика и димензија. Спангенхелм из Гјермунда, са носником у виду „наочара“. Под бројем 1 је носник словенског шлема нађен у Кијеву, а под бројем 2 - носник шлема из Локруме. Носник, тј. део шлема који је служио да заштити нос али и лице, најчешће је био продужетак металне траке која се пружала попреко у правцу носа и потиљка, али су неретко посебно обликовани носници били закивани за шлем. Под нордијским утицајем међу источним Словенима био је веома популаран вид носника у облику наочара, који је пружао веома добру заштиту носа и очију, а састојао се из посебног металног дела који је био закиван на предњи део шлема. Овакав носник има и пронађени викиншки шлем из Гјермунда (Норвешка). На шлем се често додавао и вратник, тј. део који је служио за заштиту врата, а могао је био израђен од брње (карика плетених од жице) или од кожних и металних плочица, а могао је покривати само задњи део врата или цело лице и врат, скоро све до половине груди. Наравно, овде су варијације честе, поготову ако је овај део био прављен од брње, јер се заиста јављају разни видови покривања лица и врата са шлема. Унутрашњост шлема била је најчешће обложена тканином, а за њу је често могла бити закивана и подкапа која је била начињена од тканине пуњене вуном или неким другим материјалом. Ово је омогућавало како удобније ношење, тако и одређену амортизацију самог шлема приликом удара оружја о њега. Под источњачким утицајем, поготову код источних Словена (и ако се овај стил касније преко Византије раширио по Балкану) јавља се нешто шиљастији, тј. купастији облик шлема са извученим шиљастим врхом који се звао шишак. Металне плоче ових шлемова често су биле закиване једна за другу без металних трака, а шишак се могао закивати накнадно. Такође и код коничних шлемова касње се почињу напуштати металне траке и површине се закивају једна за другу. Пред сам крај периода о коме говоримо постају популарни шлемови који су били израђивани из једног комада метала, али у периоду о ком говоримо нису били истисли „закивене шлемове“. Два словенска шлема са шишком из десетог века: 1 - слем из Гнездова, 2 - шлем из Чернигова. На цртежу се лепо види “спанген” конструкција шлема број 1, али и конструкција без додатних гвоздених трака на шлему број 2. Просечна дебљина метала од кога су се шлемови израђивали кретала се од 1,5 до 2 мм, а најчешће се њихова тежина кретала око 2 кг, мада су већи шлемови са деловима (носником и вратником) који су осигуравали и додатну протекцију могли имати и преко 4 кг. Шлемови су пружали одличну протекцију тако да ни једно од ручних оружја тог доба није могло да их пробије, мада остаје дискутабилно да ли би се удар оружја као што су дуге секире могао издржати, а да се не доживи озбиљна физичка траума врата или главе. Шлемови су због своје цене представљали вредан део опреме који се брижљиво чувао, поправљао и преносио са колена на колено, и могло је проћи и до стотину година пре него што би се одређени комади избацили из употребе. Такође вреднији комади често су били богато украшени.
Poslednji put izmenio Abu Dabi dana Pet 6 Mar - 11:26, izmenio ukupno 2 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sre 4 Jun - 23:37 | |
| БрњаБрња је врста оклопа за тело који је сачињена од многобројних међу собом спојених прстенова од жице. Прстенови су били спајани системом 4 у 1, што значи да је сваки прстен спајао четри најближа, што се понављало изнова и изнова. И ако се данас у литератури за ову врсту оклопа користи израз „верижњача“, тај термин није био коришћен у средњем веку. Такође израз панцир или панцерија, дошли су много касније из италијанског и немачког језика. Израз који се од старине Словена користио у периоду који обрађујемо, а и касније, јесте „брња“ и потиче од готског „бруња“. И дан данас брњица означава карику, или танак прстен од жице. Ова врста оклопа била је масовно раширена по Европи у целом средњем веку. Још су је стари Гали користили, а од њих касније је преузели Римљани код којих је опстала као главна врста оклопа све до пада царства.[/size][/justify] Словени су свакако знали и користили ову врту оклопа. Извори који помињу опсаду Солуна говоре да Словени користе оклопе. Такође веома је познат налаз словенске брње у Русији, који се датира на VIII век, а млађи налази су много чешћи. Према наводима једног руског летописа, приликом измирења печењешког хана са војводом Претићем размењени су дарови; хан је војводи даровао сабљу, стреле и коња, а војвода њему мач, штит и брњу. [You must be registered and logged in to see this image.]Начин повезивања прстенова брње системом 4 у 1. На слици се јасно види место и закивак на сваком прстену. Просечна брња прављена је у облику слова Т, тачније тако да понајвише подсећа на дуге тунике које су тада биле одевни предмет. Биле су из једног комада и најчешће би досезале до мало испод струка борца, а дужи комади могли су досезати и до мало испод колена. Дуже брње имале су један или два шлица, било са бокова или напред и позади, како би олакшале кретање. Рукави су најчешће били кратки и ретко кад су досезали до испопод лакта. Брња просечне дужине могла је тежити од 11 до 15 кг и имала је и десетине хиљада прстенова (познати су комади који имају око 30.000 прстенова). [You must be registered and logged in to see this image.]Дугачка брња какву су носили и словенски ратници. Шлицеви који омогућавају бољу покретљивост су напред и позади. Прстенови би по спајању били закивани да би се осигурало да се не отварају, чиме би се оклоп учинио чвршћим. Просечна дебљина жице од које су прстенови били израђивани била је око 1,2 мм, али су честе варијације између 1 до 2 мм. Пречник прстенова такође је варирао од 5 мм па све од 1 цм, а на већини налаза износио је око 8 мм. Наравно, дебља жица намотавала се у прстенове већег пречника. Предност брње над осталим оклопима овог доба јесте што је она омогућавала добру покретљивост борца, а уједно пружала најбољу заштиту. Тежина брње би се „обуздованала“ тако што би се око ње качио појас у висини струка, тако да се тежина равномерно распоређивала на рамена и кукове. Многе од нађених брња на себи имају и незанитоване или прстенове других димензија, што јасно показује да су ови оклопи временом били репарирани. Овакав оклоп био је веома скуп и могли су да га приуште само богатији. Брња је пружала одлучну заштиту од сечења, али је била слабија на убоде; и поред тога, већина тадашњег оружја није успевала да је пробије.
Poslednji put izmenio Abu Dabi dana Pet 6 Mar - 11:26, izmenio ukupno 2 puta |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 7 Jun - 22:28 | |
| Ratna oruđa za koja nikad ne biste rekli da su postojalaIstorija je puna primera ljudske kreativnosti koja se otrgla kontroli. Konstruisanje naoružanja u tom pogledu ne predstavlja nikakav izuzetak. Istorija ratovanja nudi brojne primere vrlo domišljatih, ali u isto vreme nepraktičnih borbenih sredstava. 1. Slepi miš bomba [You must be registered and logged in to see this image.]Razvila ju je vojska SAD, za borbu protiv Japana u II svetskom ratu, i doslovno je ono što joj i ime kaže. Mogla je da sadrži do 40 slepih miševa u hiberniranom stanju, pri čemu bi za svakog bili prikačeni mala napalm bomba i tajmer. Bomba je imala sopstveni padobran, što je slepim miševima ostavljalo vremena da odlete i potraže mesto za da se ugnjezde. Nakon toga bi trebalo da eksplodiraju, i spale mesto koje su izabrali za svoj novi dom. 2. Protivtenkovski psi [You must be registered and logged in to see this image.]U očajničkom pokušaju da zaustave nacističko napredovnaje na svojoj teritoriji, Sovjeti su pse opremili eksplozivom i dresirali ih da se zavlače pod nemačke tenkove. Sovjetska propaganda je tvrdila da je na taj način uništeno oko 300 tenkova. Program je obustavljen tek 1966. 3. Podmornice nosači aviona [You must be registered and logged in to see this image.]Na vrhuncu II svetkog rata, japanska mornarica aktivirala je podmornice klase Sen Toku I-400. Bile su dovoljno velike da pod vodom nose tri aviona “aiči” M6A “seiran”, da izrone, puste ih da uzlete, i opet zarone. Podmornice su bile opremljene i torpedima i bilo ih je ukupno tri. 4. Nukelarna artiljerija [You must be registered and logged in to see this image.]Konvencionalno nukelarno oružje u stanju je da uništi čitave gradove. Tokom Hladnog rata javila se, međutim ideja o “taktičkom” nukelarnom oružju. Male nuklarne granate i rakete kratkog dometa bile su ispaljivane sa Zemlje, na ciljeve na bojnom polju. 5. Sovjetski ekranoplan [You must be registered and logged in to see this image.]Ekranoplan klase “lun” bio je dug 90 metara i konstruisan tako da leti samo nekoliko metara nad zemljom ili vodom, zahvaljujući efektu koji su stvarala njegova krila. Trebalo je da bude revolucionarno trasnportno sredstvo - veći od bilo kog aviona i brži od svakog broda. Mogao je da nosi i nuklearne bojeve glave, ali nikada nije ušao u široku proizvodnju, niti je upotrebljen u akciji. 6. Torpeda kaiten [You must be registered and logged in to see this image.]Konstruisala ih je mornarica Japana i bila su u upotrebi od 1944. do 1945. Imala su ljudsku posadu, i predstavljale su jednu varijantu samoubilačkih oružja kojima je Japan pribegao pri kraju rata. Torpeda su ispaljivana iz podmornica, a u njima je sedao čovek koji je po potrebi mogao da ih navodi, kako bi nanela maksimalnu štetu. 7. Rakete navođene pomoću golubova [You must be registered and logged in to see this image.]Razvio ih je bihejviorista B.F. Skiner, tokom projekta Golub. Projekt je konačno ukinut zbog nepraktičnosti, ali ideja je obećavala. Raketa je spreda imala niz sočiva, koja su pojektovala sliku mete na unutrašnji ekran. Golubovi su bili uslovljeni da kljucaju metu na ekranu, čime su ispravljali putanju leta rakete. Biznis insajder/DM |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pon 14 Jul - 9:29 | |
| Povijest samostrela - oružje koje je obilježilo srednji i novi vijek[You must be registered and logged in to see this image.]Samostrel je jedno od najpoznatijih oružja srednjeg i novog vijeka makar postoji još od antike. Preteča je ručnog vatrenog oružja, a korišten je u dugom vremenskom razdoblju od feudalnih srednjovjekovnih borbi prsa u prsa do bitki regimentnih pješadijskih jedinica. Samostrel (lat., arucs balistus, manus balistus, poznat u Нjemačkoj kao Armbrust, Rusiji kao самострел, Engleskoj kao crossbow, Francuskoj kao arbaléte, Italiji kao balestra) je oblik ručnog bacačkog oružja za borbu, lov i sport. Njime se izbacuju gvozdene i zapaljive strjele, kamene i metalne kugle. Sastoji se od drvenog kundaka s dijelovima za zapinjanje (zatezanje) i odapinjanje tetiva, luka (drveni, rožni i čelični) te tetive. Za borbu oko tvrđava samostreli su imali i postolja. U odnosu na luk samostjel je imao veći domet (u prosjeku oko 500 m) i veću probojnost oklopa (mogao je probiti kacigu na udaljenostima do 300 koraka, a prsni dio oklopa do 125 koraka), lako se zapinjao pa su ga mogli upotrebljavati i nevješti i fizički slabiji strjelci (učenje vještine luka i strijele zahtijevalo bi bar dvije godine). Problem je bio što je brzina gađanja bila manja, pa su obično strjelci lukom i strjelom mogli u minuti ispaliti oko sedam strjela, a samostrel samo dvije. Također, bio je neprecizniji zbog manje kontrole na pravilnosti leta strjele. Naposlijetku bio je teži i zahtijevniji za rukovanje. Pri gađanju se samostrel oslanjao na rame borca ili na naslon. Kratka povijest moćnog oružja na napinjanjeNastao je od luka, a onjemu prvi piše rimski povjesničar F. Vegecije u Epitoma rei militaris, M. Amijam u Rerum gestarum navodi da ga posjeduju Goti u 4. stoljeću nakon Krista. Njegova uporaba raširila se tek oko 10. stoljeća. Rusi ga 991. masovno koristi u borbama kod Novgoroda, a Bizant ga poznaje kao tzangra. U 12. stoljeću koriste ga već gotov sve vojske u Europi. Katolička crkva pokušava na drugom Lateranskom saboru 1139. zabraniti njegovu upotrebu protiv kršćana no na zabranu se nitko nije obazirao. Do 13. stoljeća samostrel se ručno zatezao prek otetive, no u 14. stoljeću dobio je stremen i kuku. Pri zapinjanju samostrelac bi nogom pritisnuo stremen i u sagnutom stavu zakačio tetivu za kuku privezanu o pojas, a zatim se ispravio i time zategnuo i zapeo tetivu. To je povećalo snagu hica, ali je brzina gađanja ostala i dalje mala. Od 15. stoljeća usavršava se mehanizam za zapinjanje da bi se povećala brzina gađanja, pa se kao rezultata javljaju samostreli s polugom različitog oblika te samostreli sa čekrkom. Samostreli su važni jer se od njih razvilo prvo ručno vatreno oružje. Prijelazni tipovi bili su samostreli s žlijebom i sa cijevi, a postojale su i kombinacije samostrela i vatrenog oružja bez šire primjene. Turska je također imala janjičarske jedinice naoružane samostrelima - teški samostreli koji su upotrebljavani u borbama oko tvrđava zvali su se zenberk, zenburk, čangra. Zbog prednosti (veći domet, veća brzina gađanja i bešumnost) nad prvim streljačkim vatrenim oružjem (arkebuze i muskete) samsotreli su ostali do 18. stoljeća u upotrebi. Izvan Europe on je korišten dugo, pogotovu Kini, Burmi i Vijetnamu gdje su samostreli bili ključno oružje, a korišteni su i u Zapadnoj Africi. U Dubrovniku se samostrel javlja u 14. i 15. stoljeću pod nazivom balestra, balistra, balista i širi u ostale krajeve. Po dubrovačko mstatutu (1272) svaki brod veće nosviosti morao je imati samsotrele ili lukove. U ostatku Hrvatske samostrel se prvi put spominje 1275. (zanimljivo u Srbiji tek 1386.). (Dnevno.hr) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pon 14 Jul - 9:31 | |
|
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Čet 5 Mar - 12:14, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pon 14 Jul - 9:31 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pon 14 Jul - 9:32 | |
|
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Čet 5 Mar - 12:14, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Pon 14 Jul - 9:38 | |
| NEVEROVATNO: Pronađeno smrtonosno oružje glinenih vojnika![You must be registered and logged in to see this image.]Kada su rekonstruisani samostreli, utvrđeno je da je ovo oružje vojnika od terakote bilo 20 vekova ispred drugih naprava tog dobaCara čuvalo 8.000 vojnika... Otkrivena grobnica Najsavršenije oružje... Kineski samostrelPrethodna stranicaSledeća stranica PEKING - Zagrobni ratnici. U grobnici prvog kineskog cara Ćin Ši Huanga pronađeno je 8.000 glinenih vojnika u prostoru koji je veći nego što se ranije verovalo. Novim otkrićem potvrđeno je da je oružje iz grobnice, za razliku od vojnika, ne samo pravo već i da je decenijama naprednije od ostalog oružja iz tog perioda pre 2.200 godina. NapredniRatnici iz Sjena, kako ih još nazivaju po gradu u Kini u kojem su pronađeni, bili su smrtonosne vojne formacije sa naprednim borbenim sredstvima kojima su pustošili sve što se pred njima nađe. Detaljno istraživanje sprovedeno na grobnici koja je otkrivena još 1974. pokazalo je da tamo pronađeni samostreli i drugo oružje nisu replike, već najpreciznije smrtonosne alatke tog vremena. Naučnici su na osnovu novootkrivenih informacija konstruisali identične strele i samostrele koje su 200 godina pre nove ere koristili kineski ratnici i pokazali da je samo jedan hitac bio dovoljan da se probije ratnički oklop iz tog perioda. - Samostreli su bili dva milenijuma ispred svog vremena - rekao je istoričar Majk Louds, ekspert za drevno oružje. [You must be registered and logged in to see this image.](Kurir) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 17:51 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 17:52 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 17:53 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 17:54 | |
| [You must be registered and logged in to see this image.]Napinjanje samostrela, reljef na katedrali St. Sernin u Tuluzu, 11 stoljeće
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Ned 20 Jul - 9:42, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 17:55 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 17:55 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 19 Jul - 18:00 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Ned 10 Avg - 18:35 | |
| SamostrelPovijest samostrela počinje oko 600 god. pr. Kr. u Staroj Kini. Grci i Rimljani također su poznavali ovo oružje, a isto tako je jedno od karakterističnih oružja srednjeg vijeka. Njegova izrada temelji se na upotrebi konstrukcije kratkog luka. Strelice za samostrel bile su manje od običnih strijela, a usto i smrtonosne. Raspon samostrela bio je 350-400 jarda (1 jard = 0.9144 m), ali su se iz njega mogle ispaliti samo dvije strelice u minuti. Ovo oružje bilo je jednostavno za uporabu i zahtijevalo je minimalan stupanj obuke. [You must be registered and logged in to see this image.]Samostrel je imao drvenu osnovu, uglavnom od jasena, lijeske i slično, premazanih ljepilom ili materijom sličnom laku. Luk samostrela bio je izrađen od drveta, željeza i čelika. Žice su izrađivane od vlakana konoplje, najčvršćih i najmanje elastičnih tada dostupnih vlakana. Bile su natopljene u ljepilu koje je služilo kao neka vrsta zaštite od vlage. Za napinjanje žice nije bila potrebna posebno velika fizička snaga, tako da je ovo oružje bilo idealno za mladiće, starce ili vojnike koji bi se razboljeli. Strelice bi se položile u utor na vrhu baze samostrela i povukao bi se okidač. Samostrelom je mogao upravljati čak i neobučeni vojnik, a oružje je, za razliku od dugog i kratkog luka, moglo biti napunjeno do kraja. Smrtonosni samostrel mogao je ubiti vojnika u punom oklopu i strelica je lakše dolazila do cilja nego kod dugog i kratkog luka. Vojnici kojima je u borbi bio povjeren samostrel nosili su odjeću ojačanu komadima kože, metalnim trakama ili prošivanom tkaninom. (Arheološki portal) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest Sub 6 Sep - 9:47 | |
| Оклопи од плочица Оклопи од плочица су можда једна од најстаријих врста оклпа за тело које је човек користио. Било да су плочице израђиване од коже, кости, рожине или метала,овај оклоп јавља се кроз целу антику. Током средњег века, овај оклоп је био народчито популаран; номадски народи нашироко су га користили, као и Византинци где је дуго остао у употреби. У средњовековној Србији је овај оклоп такође био веома популаран што се види на могобројним фрескама. Ипак, немамо много доказа који директо говоре да су Словени користили баш овакве врсте оклопа, али будући да су сви народи у њиховом суседству користили исте, тешко да су Словени представљали преседан. Поједни археолошки извори доказују ово; доста плочица оклопа је пронађено на стаништима источних Словена и на Балкану. Такође засигурно знамо да су Словени не само плаћеници већ и комаданти у византијској војсци у периоду када је ова врста оклопа у њој била веома раширена. Највероватније да су Словени користили два вида оклопа од плочица. Љуспасти оклоп или крљушти начињен је плочица, коже, кости, рожине или метала које су пришивене за подлогу тако да често хоризонтано и вертикално преклапају једна другу. Плочице ових оклопа најчешће су на доњој страни биле заобљене, те доста подсећају на крљушти. Димензије ових оклопа сличне су као и димензије брња, с тим да је овај оклоп био доста лакши и чвршћи, али је пружао много мању покретљивост. Сл. 19. Детаљ ламеларног оклопа на коме се види најчешћи облик плочица, као и начин повезивања истих. Поред ове врсте оклопа од плочица постоје индиције да су Словени у поменутом пероду користили и ламеларне оклопе који су били направљени од многобројних плочица, које су уместо за подлогу биле везиване једна за другу, и тако сачињавале оклоп за тело. Особине и изглед овог оклопа су сличне особинама и изгледу љуспастог оклопа. [You must be registered and logged in to see this image.] Сл. 20. Плочице словенских оклопа пронађене у Русији (датирају пред крај 10. века). Оно што је сигурно када је реч о оклопу од плочица јесте да су га Словени засигурно користили после или пред крај периода којим се овај рад бави. Већина заиста многобројних археолошких налаза, писаних и ликовних извора, указују на то. Све ово као и логичан сплет околности указују да су стари Словени и у раном средњем веку користили ове оклопе. Такође, ови оклопи су били јако скупи и вредни, те су били доступни богатијем слоју становништва, мада су оклопи од плочица који су израђивани од јефтинијих материјала вероватно били много јефтинији и тиме чешћи. (Немања Слепчевић ОРУЖЈЕ И РАТНА ОПРЕМA СТАРИХ СЛОВЕНА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ)
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Pet 6 Mar - 11:34, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Oružje kroz povijest | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 6 od 25 | Idi na stranu : 1 ... 5, 6, 7 ... 15 ... 25 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 397 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 397 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|