Misterije Maja

Misterije Maja

Maja glifDuboko unutar džungli Meksika i Gvatemale šireći se ka vapnenačkom grebenu poluostrva Yucatán [Jukatan] nalaze se čuveni hramovi i palate civilizacije Maja. Dok je Evropa bila zavijena u Srednjevekovnu tamu, ovaj inovativni narod sačinio je astronomske mape neba, razvio jedini pravi i originalni sistem pisanja na američkom kontinentu, usavršio matematiku i neverovatno precizan kalendar. Bez prednosti koje pružaju metalne alatke, bez zaprežnih životinja pa čak i bez točka, Maje su gradili velike gradove koji i danas zadivljuju svojom arhitektonskom preciznošću i raznolikošću. Njihovo kameno nasleđe, koje je preživelo mnoge vekove, nastavlja da živi na mestima poput Palenque, Tikal, Tulum, Chichén Itzá, Copán i Uxmal, kao i među sedam miliona potomaka civilizacije Maja.


Teritorija civilizacije MajaMaje su verovatno najbolje poznata kultura od svih klasičnih civilizacija koje su se razvile na području koje danas nazivamo Mezoamerika. Javljaju se na poluostrvu Yucatán oko 2600. godine pre Hrista, vrhunac dostižu negde oko 250. godine nove ere na teritoriji današnjeg Meksika, Gvatemale, severnog Belizea i zapadnog Hondurasa. Gradeći na nasleđenim izumima, znanjima i idejama ranijih civilizacija kao što su Olmeci, pamte se i po svojoji studioznoj i dekorativno bogatoj ceremonijalnoj arhitekturi, uključujući hramove-piramide, palate i opservatorijume sagrađene u potpunosti bez korištenja metalnih alatki. Bili su vešti zemljoradnici, krčili su velike površine tropske šume i gradili pozamašne podzemne rezervoare za kišnicu tamo gde nije bilo dovoljno površinske vode. Poznavali su i veštine pletenja, bili dobri grnčari i krčili puteve kroz džungle i močvare podstičući razvoj zanata i razmenu zanatlijskih proizvoda sa udaljenim narodima i plemenima.


KonkistadorOko 300. godine pre Hrista Maje su usvojile hijerarhijski sistem vladavine sa kraljevima i plemstvom. Civilizacija se zatim razvila u detaljno strukturisana kraljevstva tokom Klasičnog perioda koji je trajao od 200. do 900. godine nove ere. Njihovo društvo sastojalo se od mnogo nezavisnih država, a svaka od njih imala je sela u kojoj su se stanovnici pretežno bavili poljoprivredom ali i urbana središta sagrađena oko ceremonijalnih centara. Civilizacija Maja počinje da propada oko 900. godine nove ere kada su - iz razloga koji do danas ostaju pod velom misterije - Maje sa juga napustile svoje gradove. Kada su Maje sa severa asimilirane u društvo Tolteka oko 1200. godine nove ere njihova dinastija je praktično i završena, iako su neki periferni centri nastavili da prosperiraju sve do dolaska Španskih Konkistadora početkom XVI veka.

Istorija Maja može da se okarakterizuje kao ciklus uspona i padova: gradovi-države se uzdižu do slave pa zatim propadaju samo da bi bili zamenjeni novim, još većim. Mogla bi, također, da se okarakterizuje i kao istorija kontinuiteta i promene, vođena religijom koja ostaje temelj njihove kulture. Oni koji i danas poštuju drevne Majanske tradicije kao što su verovanje u uticaj kosmosa na živote na zemlji i potreba iskazivanja poštovanja Bogova kroz rituale izražavaju se kroz moderni spoj Hrišćanstva i Majanske vere.

Ljudi, Geografija i Jezik Maja

OlmekPradomovina Maja naziva se još i Mezoamerika, etno-geografsko područje u Centralnoj Americi koje obuhvata Gvatemalu, Belize, severozapadne delove Hondurasa i El Salvadora i Meksičke provincije Yucatán, Quintana Roo, Campeche i Tabasco. Postoje indicije da je narod koji zovemo Maja migrirao iz Severne Amerike na visoravni Gvatemale oko 2600. godine pre Hrista, živeci seoski, poljoprivredni način života. Kultura pre-klasičnih Maja mnogo toga preuzela je od starije civilizacije Olmeka koja je doživela procvat oko 1200 godina pre Hrista.

Do trenutka kada je civilizacija Maja dostigla svoj vrhunac (200-900. godine nove ere), Maje su se prostirale na oko 311 hiljada kvadratnih kilometara teritorije podeljene u tri glavna područja:


Nizinsko područje tropskih šuma, koje se proteže od severozapada Hondurasa kroz Petén regiju Gvatemale u Belize i Chiapas. Ovo područje postalo je srce civilizacije Maja Klasičnog perioda i ponosilo se veličanstvenim gradovima kao što su Copán, Yaxchilán, Tikal i Palenque.
Visoravni Gvatemale i obale Pacifika, gde je uticaj Asteka u ranom klasičnom periodu prouzrokovao razlike u kulturnom razvoju Centralnih, ili Maja nizije
Severno poluostrvo Yucatán, gde se nalaze Labná, Chichen Itzá i Uxmal, karakterizuje oskudna vegetacija, tanak sloj zemlje i malo površinske vode. Nakon kolapsa gradova u nizijama, na kraju klasičnog perioda, pojačala se migracija Maja na Yucatán gde su nastavili da žive sve do dolaska militantno nastrojenih Tolteka.

Reke: Nekoliko reka izvire u planinama i teče prema Tihom Okeanu na zapadnoj obali i prema Meksičkom zalivu u južnim nizijama Petén-a. Ove reke su služile kao plovni putevi za kanue na putu od jednog grada ka drugom. Većina Majanskih gradova klasičnog perioda izgrađena je pored reka koje su obezbeđivale vodu za stanovništvo kao i plovne puteve i pristup trgovinskim rutama. Samo u nizijama severnog Yucatána nema većih reka.

Prašuma: Većina Mezoamerike, izuzev planinskih masiva vulkanskog porekla, prekrivena je gustom prašumom. Prašuma predstavlja neku vrstu staklene bašte, sa mnogo toplote, vode i svetlosti i u njoj raste izuzetno velik broj različitih biljnih vrsta. Za razliku od bogatog humusa koje obezbeđuju šume umerenog temperaturnog pojasa, zemljište u prašumi je siromašno i slabog kvaliteta. Da bi preživela, tropska vegetacija je razvila vrlo efikasan sistem korenja koje apsorbuje hranjive sastojke iz uginulih biljaka koje se brzo raspadaju zbog visoke temperature i vlažnosti vazduha.

Zemljište visokog kvaliteta preovladava u nižim delovima visoravni na jugu gde su vulkanske erupcije obogatile tlo. Kontinentalna klima i plodne doline učinile su visoravni na jugu popularnim područjem za naseobine i pored pretnje erupcija vulkana u okolini. Danas na ovom području živi najveći broj pripadnika Maja naroda.

Jezik: Iako su narodi koji su govorili jezikom Maja na ovom području međusobno delili mnoge sličnosti, njihova geografska raspršenost uslovila je evoluciju jezika u mnogo srodnih jezika i narečja, ali sa dovoljno različitosti da u današnje vreme različite grupe Maja naroda ne mogu da se međusobno razumeju. Ovakva raznolikost jezika nimalo ne doprinosi naporima da se prevedu hijeroglifski zapisi drevnih gradova-država. Naučni svet još uvek pokušava da rekonstruiše porodično stablo jezika Maja i danas nalazimo različite interpretacije, ali je opšte prihvaćeno da je četiri ili pet jezičnih grupa nastalo još u Srednjem Pre-klasičnom periodu.


Drevni gradovi Maja

Hram Maski - TikalGradovi Maja bili su ritualni i administrativni centri regija koje su se sastojale od samih gradova i okoline koja se bavila poljoprivredom. Najveći gradovi bili su prilično gusto naseljeni. U jednom od najvećih centara, Tikalu na primer, na površini od samo 15 kvadratnih kilometara nalazilo se preko 10 hiljada individulanih građevina, u rasponu od hramova-piramida pa do koliba sa krovom od pletenog pruća. Procenjeno je da je Tikal imao oko 60 hiljada stanovnika, čineći gustoću stanovništva nekoliko puta većom od one koju su imali prosečni gradovi Evrope i Amerike toga doba. Tipičan grad Maja Klasičnog perioda obično se sastojao od serija stepenastih platformi na kojima su se potom zidale građevine. Ovakve strukture okruživale su velike trgove ili parkove. Arhitekturu Maja karakteriše sofisticirani osećaj za dekoraciju i umetnost, izražen kroz bareljefe i zidno slikarstvo. U glavnim centrima, poput Tikala, velike građevine i kompleksi su verovatno bili povezani kamenim putevima ili prolazima.

Gradovi Maja retko su bivali raspoređeni u pravilne mreže i čini se da su razvijani neplanski. Maje su bile u stanju da ruše hramove i palate i grade ih ponovo iznova i tako kroz vekove. Zbog ovako nasumičnog načina gradnje, danas je često veoma teško sa sigurnošću odrediti tačne granice gradova Maja. Neki gradovi bili su okruženi odbrambenim kanalima i zidovima ali je ovakav način gradnje neobičan kada su Maje u pitanju. Gradske zidine retka su pojava, sa izuzetkom nekoliko nedavno otkrivenih gradova iz vremena kolapsa Maja civilizacije, kada su odbrambeni zidovi odjednom podignuti oko gradova pod opsadom.

Ostaci TikalaHramovi-piramide bile su najimpozantnije građevine grada Maja Klasičnog perioda. Građene su na ručno klesanim blokovima krečnjaka i nadvisivale su sve ostale okolne građevine. Iako su sami hramovi imali jednu ili više prostorija, one su bile toliko uske da su verovatno korištene samo u ceremonijalne svrhe bez masovnog prisustva javnosti.

Iako su hramovi-piramide bile najveće strukture u gradu Maja, velika većina građevina bile su palate, jednospratne zgrade građene kao hramovi-piramide ali na mnogo nižim platformama i sa nekoliko desetaka prostorija obloženih gipsom. Za razliku od hramova-piramida, palate su često sadržavale jedno ili dva velika unutrašnja dvorišta.

Danas nema usaglašenog objašnjenja čemu su ustvari služile ovakve palate. Vladari i vladajuća kasta mogla je da živi na ovakvim mestima, iako su prostorije veoma sabijene, male i spartanski opremljene. Arheolozi predlažu verziju po kojoj je plemstvo verovatno živelo u građevinama koje su imale mnogo kraći vek trajanja i kojima se danas izgubio svaki trag. Po njihovom mišljenju, u ovakvim palatama sa malim, gusto sabijenim prostorijama mogli su da žive monasi ili sveštenici, iako nalazimo veoma malo dokaza o postojanju monaških redova ili religijskih organizacija među narodima Maja.

Neke regije imale su veoma malo površinske vode pa su neki gradovi, Tikal naprimer, imali velike veštačke rezervoare za vodu kako bi stanovnici mogli da čuvaju rezerve vode koju su koristili tokom sušne sezone. Mnogo gradova ponosilo se plesnim podijumima, neki su imali javna kupatila, verovatno usvojena iz Meksika. Važniji gradovi imali su spomen ploče i spomenike podignute na popločanim trgovima ili ulicama, obično ispred važnih hramova i palata. Spomen-ploče su se nalazile na malenim platformama koje su podržavale strukturu hramova-piramida i obično se ispred njih nalazio nizak i na vrhu ravan oltar.

Društvo

Prvi stanovnici koji su naseljavali poluostrvo Yucatán bili su lovci koji se pojavljuju pre oko 11.000 godina. Živeli su nomadskim načinom života okupljeni u mala porodična plemena. Oko 2500.godine pre Hrista započeli su uzgoj žitarica i napustili nomadski način života smestivši se u sela okružena kukuruznim poljima.

Maje su stvarale obradive površine sekući i paleći šume. Uzgajali su žitarice ali i pasulj, tikve i duvan. Na zapadnim visoravnima do obradivog zemljišta dolazili su pravljenjem terasa na obroncima i padinama brdovitih terena, u nizijama su krčili šume. Svake dve godine pomerali su bašte i njive na nove lokacije, a iskorišteno zemljište su ostavljali netaknuto deset godina kako bi zemljište imalo vremena da se obnovi.

Živeli su u malim selima u kojima su kuće imale popriličan broj članova familije. Njihove kuće sa krovom pletenim od pruća obično su imale jednu veliku prostoriju, koja je bivala pregrađena drvenim stubovima, međusobno povezanim pletenim prućem i oblepljenih blatom čineći zidove. Ovakve kućice služile su prvenstveno za spavanje, a dnevne aktivnosti kao, naprimer, kuvanje obavljale su se napolju. Podela rada između muškaraca i žena bila je jasno definisana. Muškarci su gradili kuće i obrađivali zemlju a žene pripremale hranu, pravile odeću i brinule se o svim ostalim potrebama domaćinstva. Ovakve davne metode i porodične tradicije preživele su vekove i danas se praktikuju u mnogim seoskim sredinama.

Do Srednjeg Preklasičnog perioda, verovanja i ideje Olmeca naroda o hijerarhijskim metodama organizovanja društva verovatno su se infiltrirale u društvo Maja. Maje na visoravnima juga ujedinile su se pod vođstvom kraljeva ili poglavica visokog ranga, ali je većina Maja nizija izdržala pritisak da se povinuje, zadržavajući plemenske konfederacije koje nisu priznavale veći autoritet od onog kojeg su imale njihove seoske starešine. U Kasnom Preklasičnom periodu pojavljuje se «ahau», ili kralj, i niču kraljevstva širom Maja teritorija. Sledećih hiljadu godina obeležili su prisustvo kraljeva i kraljevina među narodima Maja.

U svakom takvom kraljevstvu, društvo je bilo organizovano hijerarhijski, uključujući kraljeve, plemstvo, učitelje, pisare, ratnike, arhitekte, administratore, zanatlije, trgovce, radnu snagu i zemljoradnike. Pored glavnog grada, kraljevstva su uključivala i okolne gradove, sela i zaseoke i poveće zemljoradničke farme u vlasništvu bogatijih familija.

Transport terakota posuđa Verovatno postoji više razloga koji su naveli Maje da napuste stari način života sa malim poljoprivrednim zajednicama kojima su vladale lokalne starešine i prihvate novi način života u kompleksnim kraljevstvima Klasičnog perioda. Pronalazak načina za sakupljanje kišnice i racionalnije korištenje obradivog zemljišta koje je donosilo više prinosa verovatno su dva najvažnija činioca koja su omogućila promenu. Brojna radna snaga organizovana je u izgradnju i održavanje kompleksa vodovoda (rezervoara, cisterni i kanala) i brigu oko obradivog zemljišta. Ova dostignuća omogućila su povećanja u proizvodnji hrane, omogućavajući stvaranje zaliha koje su zatim omogućile razvoj i jačanje trgovinskih puteva sa okolnim državama/kraljevstvima, ali i porast stanovništva. Potreba za vladom koja bi se brinula o brojnim detaljima novog, komplikovanijeg urbanog i seoskog načina života može delimično da objasni razloge koji su naveli Maje da prihvate kralja kao vrhovnog vladara.

Gradovi koji su nastavili da rastu po veličini i broju stanovnika zauzimali su i koristili sve više i više obradivog zemljišta. Broj stanovnika je rastao iz dana u dan, delom zahvaljujući prilivu ljudi izvan granica regija. Porast stanovništva, suše i uništeni ili nedovoljni prinosi žitarica dovodili su do nestašica hrane i slabije ishrane među stanovništvom. Kada bi žetva propala, stanovništvo je bivalo primorano da se preseli na drugo mesto kako bi preživelo. Pored toga, još nekoliko stvari moglo je da utiče na kolaps gradova u južnim nizijama oko 900.godine nove ere:

Razvoj neprijateljstava u kasnijem Klasičnom periodu
Visoka cena sve češćih ratovanja
Troškovi izdržavanja kraljeva i plemstva i građenja sve većih, viših i komplikovanijih hramova
Žrtvovanje običnog naroda ( u ranom Klasičnom periodu samo kraljevi i zarobljeno plemstvo bivalo je prinošeno kao žrtva bogovima)

Koji god bili razlozi za to, Maje su odlučili da se vrate mnogo jednostavnijem načinu života, gajeći kukuruz i živeći u malenim selima kako, uostalom, žive i danas.

Maje sa severa također su ušli u novu fazu kada su pali pod uticaj Tolteca i drugih grupa koje zu živele na poluostrvu Yucatán. Ova era nastavila se sve do dolaska Španskih Konkistadora 1541.godine, era koja se pretvorila u mračan period u kojem je spaljivana Maja literatura u nameri da se u potpunosti uništi i izbriše religija Maja naroda.

Kosmologija i religija Maja

Maje su verovali u cikluse stvaranja i uništavanja koji se ponavljaju i ako na svaki od njih gledamo kao na eru, svaka traje oko 5.200 modernih godina. Sadašnji ciklus je po verovanju Maja počeo 3114. ili 3113. godine pre Hrista po našem kalendaru, i trebalo bi da završi 2011. ili 2012. godine. Sa znanjem koje danas posedujemo o Maja civilizaciji nije nam lako da rekonstruišemo i razumemo u potpunosti njihovu kosmologiju, mada je jasno da su verovali da je Zemlja ravna i da ima četiri ugla. Svaki ugao nalazio se na mestu velike važnosti i imao svoju određenu boju; crvena je bila za istok, bela za sever, crna za zapad i žuta za jug. Centar je bio mesto za zelenu boju. Neke Maje su također verovale da je nebo sastavljeno od više slojeva i da ga na uglovima drže četiri božanstva neopisive fizičke snage koja su zvali «Bacabs». Druge Maje su verovale da je nebo naslonjeno na četiri drveta različite boje i vrste sa zelenim ceiba drvetom u sredini.

Pernata Zmija Zemlja u svojoj ravnoj formi je po njihovom verovanju ustvari bila površina leđa džinovskog krokodila koji se odmara u bazenu punom vodenih ljiljana. Kao što je zemlja imala svog krokodila, tako je nebo imalo svoju dvoglavu zmiju, koncept koji se verovatno bazira na činjenici da je reč «nebo» u rečniku Maja veoma slična reči «zmija». Na hijeroglifima, ne samo da je telo nebeske zmije označeno njenim vlastitim znakom ukrštenih traka, već i sa Suncem, Mesecom, Venerom i drugim nebeskim telima.

Verovalo se da nebo ima trinaest slojeva i da svaki zaseban sloj ima svoje božanstvo. Najviše od svih bila je muan ptica, nalik vrsti sove. Podzemlje je imalo devet različitih slojeva, a svaki od njh imao je pripadajućeg Gospodara Noći. Podzemni svet bio je hladno i nesrećno mesto i, prema verovanju, destinacija za većinu Maja posle smrti. Nebeska tela kao što su Sunce, Mesec i Venera su također, prema verovanju, prolazila kroz Podzemni svet svaki put kada nestanu ispod horizonta.

Danas se veoma malo zna o božanstvima Maja. Maje su imale velik broj božanstava, a barem 166 imalo je i svoje ime. Svaki od njih posedovao je nekoliko aspekata. Neki su bili i muškog i ženskog pola, neki su pak mogli da budu i mladi i stari istovremeno, i svako božanstvo koje je predstavljalo neko od nebeskih tela imalo je i svoje drugačije lice za Podzemni svet, koje se pojavljivalo kada božanstvo «umre» svake večeri. Neki izvori pominju jedno vrhovno božanstvo, po imenu Itzamná, zaštitnika umetnosti i nauke koje je zaslužno i za stvaranje pisma. Njegova supruga bila je Ix Chel, boginja pletenja, medicine i rođenja, a bila je i drevna boginja Meseca.

Uloga sveštenstva bila je blisko povezana sa kalendarom i astronomijom.. Sveštenici su kontrolisali učenje i rituale i bili zaduženi za računanje vremena, festivale, ceremonije, verske praznike i proslave, proricanje budućih događanja, lečenje bolesti, pisanje i rodoslove. Sveštenici su mogli da zasnivaju bračne zajednice i sinovi su često dobijali priliku da naslede položaje svojih očeva.



misterije.com

Kalendar Maja

Svi rituali Maja zasnivali su se na Svetom Cikličnom kalendaru koji je imao 260 dana i svi ritualni obredi imali su simbolična značenja. Uzdržavanje od polnih odnosa strogo se poštovalo pre i za vreme takvih obreda, i samopovređivanje je bivalo podsticano kako bi se obezbedila krv kojom su se posvećivale relikvije. Elita je bila opsednuta krvlju - kako vlastitom tako i onom njihovih zarobljenika - i ritualna puštanja krvi bila su glavni deo bilo koje važnije svetkovine u kalendaru. Ritualno puštanje krvi također je priređivano kako bi se odobrovoljili bogovi, i kada je civilizacija Maja počela da propada, vladari velikih teritorija su, kako nam govore pronađeni dokazi, u žurbi priređivali ritualna puštanja krvi u gradovima širom teritorija pod kontrolom ne bi li očuvali svoja raspadajuća kraljevstva.

Ritualno Puštanje Krvi

Kao ljudske žrtve prinošeni su zatvorenici i zarobljenici, robovi i posebno deca; siročad i deca iz nedozvoljenih odnosa koja su kupovana specijalno za ovakve prilike. Pre ere Tolteka umesto ljudskih žrtava češće su kao žrtve prinošene životinje - ćurke, psi, veverice, prepelice i iguane samo su neke od vrsta koje su smatrane dostojnim Bogova Maja.

Za vreme prinošenja ljudskih žrtava sveštenik je kao pomoćnike imao četiri starija muškarca zvana chacs, nazvana u čast Boga Kiše, zvanog Chac. Oni bi za vreme ceremonije držali žrtvu za ruke i noge dok bi joj druga osoba zvana nacom otvarala grudni koš. Sve bi se ovo dešavalo uz prisustvo chilam-a, šamana koji je primao poruke bogova u stanju transa i čija proročanstva je tumačilo prisutno sveštenstvo.



Maje su verovale da, nakon smrti, ljudi ulaze u svet Podzemlja kroz pećine ili kroz cenote. Kralj bi, nakon smrti, pratio put povezan sa kosmičkim kretanjem Sunca i zatim pao u Podzemni svet; ali su kraljevi posedovali natprirodne moći i bivali su ponovo rođeni u Zvezdanom Svetu i postajali bogovi. Strah od smrti prirodnim putem bio je rasprostranjen među narodima Maja, pogotovo zato što mrtvi nisu «automatski» išli u raj. Obični ljudi sahranjivani su ispod podova vlastitih kuća, usta su im punjena hranom i kamenčićima od žada. Sahranjivani su sa predmetima religijskog karaktera kao i predmetima koje su koristili za vreme života; grobnice sveštenika sadržavale su knjige.

Plemstvo je bivalo kremirano - običaj Meksičkog porekla - i hramovi su podizani iznad njihovih urni. U ranijim vremenima, plemstvo je sahranjivano u komore ispod mauzoleja. Neke Maje su čak mumificirale glave preminulih velikaša. One su potom čuvane u porodičnim kapelama i «hranjene» u regularnim intervalima.

Karneval

Nakon invazije španskih Konkistadora pojavljuje se mnogo sličnosti između hrišćanskih verovanja i verovanja Maja. Neki arheolozi ukazuju na mnoge sličnosti: i Maje i Hrišćani su palili razne mirise tokom vršenja verskih obreda, veličali su otelotvorenja bogova predstavljena kao slike, imali sveštenstvo i veoma detaljne obrede usko povezane sa ritualnim kalendarom.

U današnje vreme, većina Maja sledi religiju sačinjenu od davnih verovanja Maja, animizma i Katolicizma. Neke Maje, na primer, i dalje veruju da su njihova sela ceremonijalni centri sveta potpomognutog bogovima na sva svoja četiri ugla. Kada jedan od ova četiri boga prebaci teret svoga tela sa jedne na drugu nogu, prema njihovom verovanju, nastaju zemljotresi. Nebo iznad njih pripada Suncu, Mesecu i zvezdama; ali je Sunce naprimer, jasno povezano sa Hristom a Mesec sa devicom Marijom.

Balam ili Jaguar

Mnogo Maja ubeđeno je da su planine koje ih okružuju analogija davnim hramovima-piramidama. Planine i brda su, prema predanju, također mesta gde žive božanstva njihovih predaka: postarije figure oca i majke koje se u kućama poštuju molitvom i darovima kao što su mirisi, crni pilići, sveće i alkohol. U mnogo sela današnjih Maja, tradicionalni šamani i dalje nastavljaju da se u planinskim hramovima mole za duše bolesnih. Maje također veruju u Vladara Zemlje - debelog, pohlepnog poluboga koji živi u pećinama i cenotes, kontroliše sve podzemne bunare i prouzrokuje munje i kišu.

Među njima također postoji natprirodno verovanje u duhove šuma. Neka sela u današnje vreme imaju četiri para krstova i četiri «duha jaguara» ili balam na sva četiri ulaza u selo kako bi se sačuvali od zla. Poljoprivredni običaji i dalje nalažu prizivanje božanstava šume, a i dalje se veruje da su zli vetrovi koji su na slobodi uzrokuju bolesti širom sveta.

Pismo i Hijeroglifi


Sistem pisanja Maja arheolozi smatraju najsavršenijem sistemom ikada razvijenom na području Mezoamerike.

Maje su pisale koristeći 800 individualnih znakova ili glifova, uparenih u stupce koje se čitaju zajedno s leva na desno od vrha ka dnu.

Maja glifovi predstavljaju reči ili slogove koji mogu da se kombinuju u bilo koju reč ili koncept u jeziku Maja, uključujući brojeve, vremenske periode, imena kraljeva, titule, dinastičke događaje, imena bogova, pisara, skulptora, objekata, građevina, mesta i namirnica.

Hijeroglifi su bivali uklesani u kamen i drvo na spomenicima i arhitekturi Maja, ili su slikani na papiru, gipsanim zidovima i grnčariji.

Jedinica koju su maje koristile za pisanje, a koja je ekvivalent današnih reči i rečenica u modernom jeziku je cartouche.




Maja cartouche sadržavao je barem tri ili četiri glifa, a neki su imali i do pedesetak glifova. Svaki cartouche sastojao se od različitih glifova, prefiksa i sufiksa.

Maja nisu imale alfabet kakav se danas koristi širom sveta.

Pisanja Maja nisu jednostavna za prevođenje iz više razloga. Prvo, glifovi ne predstavljaju samo zvukove ili ideje, oni mogu da predstavljaju oboje, tako da nije lako znati na koji način bi svaki glif ili cartouche trebao da se pročita. Pored toga, mnogi Maja glifovi mogu da imaju više od jednog značenja, i mnogi Maja pojmovi mogu biti pisani na više nego načina. Brojevi, na primer, mogu biti pisani kao numerički simbol, kombinacijom ili kao slika Boga kojeg povezuju sa tim brojem , ili kombinacijom pomenutih. Pojedini glifovi predstavljaju više od jednog fonetičkog zvuka, dok u isto vreme predstavljaju i ideju. To znači da svaka ideja može biti pisana na više različitih načina. Na primer, ime kralja Palenque, Pacal, čije ime doslovno prevedeno znači 'ručni štit', ponekad se pojavljuje kao slika štita za ruke, a ponekad fonetički kao pa-cal-la, a u nekim slučajevima kao kombinacija slikovnog simbola i fonetike.

Dešifrovanje tekstova Maja je postalo lakše uz pomoć kompjutera, crteža i znanja akumuliranog kroz vekove naučnih istraživanja. Hijeroglifi Maja nisu potpuno dešifrovani i još uvek mogu biti samo objašnjeni umesto pročitani. Do danas, približno 85 procenatapoznatih hijeroglifa Maja je dešifrovano.

Maje su pisanje smatrale darom Bogova. Najstarije Maje nisu umele da čitaju, zato što je veština čitanja i pisanja ljubomorno čuvana od strane malobrojne elitne klase, koja je verovala da samo oni mogu da komuniciraju direktno sa Bogovima i posreduju između Bogova i običnog naroda.

Od samog početka Maje su koristile pisanje kao propagandno oruđe, više nego sredstvo za beleženje istorije. U hijerarhijskom društvu gde su se elite takmičile za prestižne i vladarske pozicije, pisanje se koristilo da ojača vladarevu vojnu snagu i da ozakoni njegovo poreklo od plemenitih predaka i Bogova. Zapisi na kamenim spomenicima su bili namereni da prikažu vladare u najboljem svetlu, tako da stari zapisi pišu uglavnom o istorijskim događajima, brakovima, rođenjima, vojnim kampanjama i pobedama, vladarevim i drugim dinastičkim aferama.

Maja glifovi su također slikani na pločicama pravljenim ili od jelenske kože ili od izbledelog papira napravljenog od smokvinog drveta koje je tada bilo pokriveno sa tankim slojem gipsa i savijeno kao harmonika. Zapise takve vrste slikali su visoko trenirani pisari i sadrže rituale, hronologije i važne događaje.

Detalj sa Pločice sa 96 glifova iz Palenque koji se smatra jednim od najlepših Maja glifovaVećinu takvih Maja zapisa spalili su španski Konkistadori u XVI veku kada su pokušali da pokatoliče Maje i privedu ih Hrišćanstvu.

Nekolicina preostalih zapisa su dragocen izvor informacija o religioznim verovanjima Maja i njihovim ritualima i beleže informacije o Bogovima koji su povezani sa svakim danom u kalendaru Maja kao i astronomske beleške koje daju osnovu ciklusa Venere i drugih nebeskih tela.

Nakon dolaska Španaca u XVI veku pojavili su se mnogi rečnici Maja kao i knjige molitvi. Oni su važni izvori za interpretaciju Maja hijeroglifa. U XVI veku Maje su također naučili da zapisuju svoje jezike koristeći rimska slova, i nakon toga radovi Maja više ne predstavljaju pisanje hijeroglifima, nego fonetski prevod jezika Maja u rimsko pismo.

Četiri poznata pre-španska zapisa do sada otkrivena pišu uglavnom o religiji i astronomiji. Oni su većinom pisani u arhaičnom Yucatec jeziku, jednom od trideset i jednog jezika Maja.


Drezdenski zapis koji sadrži 78 stranica i verovatno je napisan u gradu Chichén Itzá u razdoblju od 1200-1250 godine. Neki arheolozi veruju da je ovaj zapis pola veka stariji i da je mogao biti napisan negde drugde u Yucatánu. Drezdenski zapis sadrži kalendare, računanja dana, predskazanja, tabele pomračenja i pomeranja planete Venere, kao i proročanstva. Zapis je dugačak 3.5 metra i veruje se da ga je slikalo najmanje osam pisara.

Madridski zapis sastavljen je iz dva dela - također je poznat i kao Tro-Cortesano zapis. Sastoji se od 112 stranica i sadrži religiozne zapise i predskazanja.

Paris ili Peresano zapis sastoji se od 22 stranice i sadrži predskazanja i kalendar.

Madridski Zapis

Grolier zapis je poslednji koji je otkriven i prvi put javno je objavljen u Grolier Klubu u New Yorku u ranim sedamdesetim godinama. Pronađen je u drvenoj kutiji u pećini u Chiapas.U lošem je stanju i sadrži oko pola od 20 stranica dugačke tabele koja govori o pomeranjima planete Venere. Ovaj Zapis je iz 1230 godine, što ga čini najstarijim zapisom iz razdoblja pre dolaska Španaca.

Ostale važne knjige Maja su:

Popol Vuh

Popol Vuh je velika epska poema koju su napisale Quiche Maje i koja čuva njihovu svetu i svetovnu historiju. Zapisana je sa strane vladara Quiche Maja u Chichicastenango između 1554 i 1560 godine koristeći Rimsko pismo

Chilam Balam su knjige pesama, proročanstva i kalendari sačuvani prepričavanjem i nebrojenim prepisivanjem. Ove knjige sadrže posmatranja, kalendare i predskazanja proroka po imenu Balam, i poznate su po svom mestu porekla.

Alfabet Diega de Lande

Dnevnici Cakchiquel-a su također poznati kao Solola Hronike i napisani su 1605 godine u jeziku Cakchiquel-a. Dnevnici su prvo prevedeni u engleski jezik a posle u španski, a po sadržaju su slični Popol Vuh-u.

Prikaz stvari u Yucatánu je napisan sa strane Oca Diega de Lande, koji je bio odgovoran za uništavanje velikog broja tekstova, zapisa i dokumenata starih Maja. Neki smatraju njegovu knjigu kao objašnjenje zašto je uništio toliko zapisa; drugi to vide kao pokajanje Lande zbog uništavanja toliko mnogo zapisane historije.

Diego de LandaPostoje također i 93 različita istorijska i geografska zapisa Maja. Oni pišu o flori, fauni, stanovnicima i ruševinama, a uključuju i običaje, tradiciju i istoriju.

1962 godine hijeroglifi Maja su po prvi put sortirani. Od 1980 godine veliki napredak načinjen je u dešifrovanju novih glifova nađenih u Palenque, Tikal i drugim gradovima. Taj napredak obećava da mnoge misterije koje okružuju Maje možda jednoga dana budu razrešene.




misterije.com

Matematika


Matematika koju su koristile Maje najsofisticiraniji je matematički sistem ikada razvijen na Američkom kontinentu.

Njihov sistem računanja zahtevao je samo 3 simbola: tačku koja je predstavljala jedinicu, crtu koja je imala vrednost pet i školjku koja je predstavljala nulu. Ova tri simbola korištena su u različitim kombinacijama pri računanju vremena i beleženju raznih datuma u kalendaru, u prošlosti i u budućnosti, a korištenje ova tri simbola bilo je toliko jednostavno da su čak i ljudi bez ikakvog obrazovanja bili sposobni da vrše jednostavne aritmetičke operacije neophodne za trgovinu i razmenu dobara i usluga.

Sama činjenica da su Maje razumevale vrednost nule je od neprocenjivog značaja - većina civilizacija sveta tog vremena nije poznavala i koristila nulu u aritmetičkim operacijama.

Maje su za svoja računanja koristile brojevni sistem sa bazom 20 umesto današnjih 10. To znači da su umesto brojeva poput 1, 10, 100, 1 000, i 10 000 koje mi danas koristimo Maje koristile 1, 20, 400, 8 000 i 160 000.

Brojevi su, uključujući datume u kalendaru, pisani odozdo nagore umesto horizontalno kako ih mi danas pišemo. Broj 3 naprimer predstavljale su tri tačke postavljene horizontalno jedna do druge, broj 12 predstavljale su dve crte, jedna iznad druge, sa dve tačke iznad njih, broj 19 pisan je uz pomoć tri crte sa četiri tačke iznad njih. Brojevi veći od 19 predstavljani su na isti način, ali je tačka stavljana iznad broja za svaku grupu od 20. Tako je naprimer broj 32 pisan uz pomoć simbola za broj 12, ali sa tačkom povrh njega koja je predstavljala dodatnu grupu od 20. Tako je sistem mogao da se proširuje u beskonačnost.

Sistem matematičkih simbola omogućavao je čak i neobrazovanim ljudima da sabiraju i oduzimaju kako bi trgovali. Da bi sabrali dva broja, naprimer, simboli za oba ta broja bili bi ispisani jedan pored drugoga a zatim sažeti u jedan novi celi broj koji je predstavljao zbir dva broja. Tako, naprimer, dve crte i tačka koje predstavljaju broj jedanaest mogu biti pridodane jednoj crti koja predstavlja broj pet čineći tako tri crte i tačku, odnosno šesnaest.

Maje su verovale da neki brojevi imaju veću važnost od drugih i imali su svoje svete brojeve. Tako je jedan od tih posebnih brojeva bio i broj 20 a predstavljao je ukupan broj prsta na obe ruke i noge. Trinaest je također bio sveti broj po broju izvornih, originalnih bogova Maja. I 52 je bio sveti broj koji je predstavljao broj godina u jednoj grupi, veličini koja je po konceptu slična jednom veku ili nizu od stotinu godina. Broj 400 također je bio sveti broj, a predstavljao je broj bogova noći.

Brojevi Maja - Glifovi Maje su također koristile glifove koji predstavljaju glave kao numeričke znakove. Broj 1 naprimer često je predstavljan kao mlada zemaljska boginja, broj dva predstavljan je kao bog žrtvovanja i tako dalje. Ovi glifovi su slični drugim glifovima koji predstavljaju božanstva i to je uzrok mnogim nesuglasicama i nesporazumima koji se javljaju tokom dešifrovanja glifova. Da bi zabuna bila još veća, glifovi koji predstavljaju brojeve mogli su da budu pisani i kao zbir. Tako je naprimer broj 13 mogao biti napisan kao glif koji predstavlja broj 10, a za njim bi zatim sledio glif koji predstavlja broj 3. Ovakvi numerički glifovi mogli su isto tako da se koriste u kombinaciji sa običnim tačkama, crtama i školjkama.

Matematika je bila važna disciplina u kulturi Maja pa je danas nalazimo i u njihovoj umetnosti; na freskama, na kojima se prepoznaju pisari ili matematičari sa zapisima koji sadrže brojeve, a koje oni nose pod rukom. Interesantan je podatak da je prvi takav matematičar koji je identifikovan na jednom od glifova bila žena.

Kalendar Maja

Kalendar Maja u svojoj finalnoj formi najverovatnije potiče iz 1. veka pre Hrista, i moguće je da korene vuče iz civilizacije Olmeka. Neverovatno je tačan i proračuni sveštenika Maja toliko su precizni da je korekcija kalendara jedan deset hiljaditi deo dana preciznija nego kalendar koji mi danas koristimo.

Od svih davnih kalendara, kalendar Maja i drugih kultura Mezoamerike je najkompleksniji i najinteresantniji. Mesec je po njemu imao 20 dana i imao je 2 različite kalendarske godine:

Religiozni kalendar Maja

Sveti Ciklus ili tzolkin, koji je imao 260 dana i

Solarni kalendar Maja


Neodređena Godinu ili haab koja je imala 365 dana. Ova dva kalendara podudarala su se svake 52 godine. Ovaj period od 52 godine nazivao se „svežanj" i Majama je značio otprilike isto što nama danas predstavlja jedan vek.

Sveti Ciklus od 260 dana sastavljen je od dva manja ciklusa

Svaki od dana predstavljen je imenom boga koji nosi vreme preko neba i tako označava smenu dana i noći. Imena dana su Imix, Ik, Akbal, Kan, Chiccan, Cimi, Manik, Lamat, Muluc, Oc, Chuen, Eb, Ben, Ix, Men, Cib, Caban, Eiznab, Cauac i Ahau. Neki od ovih su bogovi životinja, kao što je Chuen - pas i Ahau - orao. Arheolozi su istakli da Majanski redosled životinja ima sličan redosled sa lunarnim zodijakom mnogih Istočnih i Jugoistočnih Azijskih civilizacija.

U 260 dnevnom tzolkin-u, vreme ne teče pravolinijski, nego se kreće u ponavljajućem krugu sličnom spirali. Dva ciklusa od 13 i 20 dana prepliću se i ponavljaju bez prekida. Kalendar bi počeo sa 1 Imix, 2 Ik, 3 Akbal, i tako dalje sve do 13 Ben, nakon čega se ciklus nastavlja sa 1 Ix, 2 Men, i tako dalje. Ovoga puta dan Imix bio bi pod brojem 8 Imix, i poslednji dan u 260-dnevnom ciklusu bio bi 13 Ahau.

Niko nije siguran kako je tako neobičan kalendar uveden u upotrebu. 260-dnevni ciklus može da poveže nekoliko nebeskih pojava, uključujući konfiguraciju Marsa, pojave Venere, ili sezone pomračenja. Može čak da predstavi i interval između začeća bebe i njenog rođenja.

260-dnevni kalendar je korišten da odredi važna događanja kako za ljude tako i za bogove.

Bio je korišten da imenuje pojedince, predoči budućnost, da odredi povoljne dane za bitke, brakove i tako dalje. Svaki dan imao je svoje znamenje i svoju asocijaciju, i nemilosrdni marš od 20 dana je bio kao neprekidna mašina za proricanje koja je određivala sudbine Maja.

Haab

Neodređena godina ili haab, koja je brojila 365 dana slična je današnjem, modernom kalendaru. Sastavljena je od 18 meseci od kojih svaki sadrži 20 dana, sa nesrećnim periodom od 5 dana na kraju. Ovaj svetovni kalendar bavio se isključivo godišnjim dobima i poljoprivredom i bio je baziran na sunčevom ciklusu. Meseci su se, po redu, zvali ovako: Pop, Uo, Zip, Zotz, Tzec, Xuc, Yaxkin, Mol, Chen, Yax, Zac, Ceh, Mac, Kankin, Maun, Pax, Kayab i Cumku. Nesrećni period od 5 dana je bio poznat kao uayeb, i smatrao se za zlosutno vreme koje je moglo da uzrokuje opasnost, smrt i lošu sreću.

Po Majanskom "sunčevom" kalendaru pretpostavlja se da je nova godina počinjala u Julu po našem današnjem kalendaru sa mesecom zvanim Pop. Majanski 20-dnevni mesec uvek je počinjao sa završetkom prethodnog meseca i nastavljao se sa danima od 1 do 19 dok je 20 dan opet bio početak sledećeg meseca i tako dalje. Iz tog razloga Maje su verovale da svaki mesec vrši uticaj na sledeći. Prema tome bi nova godina u kalendaru Maja počela sa 1 Pop, praćena sa 2 Pop, sve do 19 Pop i bila nastavljena sa početkom meseca Uo koji bi se označavao kao 0 Uo, pa tek onda 1 Uo, 2 Uo, i tako dalje.

Povezivanjem kalendarskih godina (Tzolkin i Haab) nastaje ciklus od 18 980 dana ili približno 52 kalendarske godine. Kraj ovog ciklusa od 52 godine uvek je unosio strah u ljude jer se verovalo da bi došlo do kraja sveta i nebo bi palo na zemlju ukoliko bogovi nisu bili zadovoljni načinom na koji su ljudi izvršavali svoje obaveze. 52-godišnji ciklus je međutim bio neadekvatan da meri proticanje vremena.

Iz tog razloga nastao je treći kalendar nazvan Dugački kalendar

koji je bio baziran na sledećim vremenskim jedinicama: kin (jedan dan); uinal (mesec sadržan od 20 dana); tun (godina od 360 dana ili 18 meseci); katun (20 godina); baktun (400 godina). Postojale su i veće vremenske jedinice koje su se zvale: pictun, calabtun, kinchiltun i analtun. Svaki analtun je bio jednak periodu od 64 miliona godina!

Dugački kalendar počinje od samog postanka pa sve do danas. Datum tog postanka je 3114. godina pre Hrista ili 3113 godina pre Hrista po današnjem kalendaru. Ta godina je postavljena kao početna godina - slično kao što i mi koristimo Hristovo rođenje.

Da označi datum, kalendar Maja koristio je 5 brojeva u ovom redosledu: baktun, katun, tun, uin, kin. Ovo bi bilo napisano kao, na primer: 9.10.19.5.11 10 Chuen 4 Kumku, što se prevodi kao 9 baktun-a (1, 296 000 dana), 10 katun-a (72 000 dana), 19 tun-a (6840 dana), 5 uinal-a (100 dana), 11 kin-a (11dana). To daje zbir od 1,374,951 dan (približno 3 764 godine) od postanka. To bi, prema kalendaru koji danas koristimo bila 651. ili 652. godina nove ere.

Jedna od najvećih uloga ovih kalendara nije bila da odredi tačan datum nego da uskladi postupke vođa Maja sa istorijskim i mitološkim događajima. Dela koja su bogovi izvodili po tim mitovima ponovo su izvođena od strane vođa Maja, često na godišnjicu originalnog događaja, koju su sveštenici Maja prethodno pažljivo izračunali. Kalendar je također korišten da označi vreme prošlih i budućih događaja. Neki spomenici Maja, na primer, beleže događaje koji su se desili pre 90 miliona godina, dok drugi predviđaju događaje koji bi trebalo da se dese za 3 000 godina.

Kalendar također predviđa budućnost na principu današnjeg horoskopa. Na primer, Maje su verovale da datum rođenja osobe određuje njenu sudbinu kroz život. Tako je svaka osoba od svog rođenja bila pod uticajem određenog boga. Neki bogovi su bili povoljniji od drugih, a dete rođeno pod uticajem dobrog boga smatrano je srećnim. Dete rođeno pod uticajem ne toliko dobrog boga je moralo kroz čitav svoj život da se brine da mu bog bude naklonjen, posebno za vreme peroda od 5 nesrećnih dana sunčevog kalendara.

Mnogi naučnici su se pitali zašto je kalendar Maja toliko komplikovan. Delomično, iz razloga što su sveštenici Maja sve odluke u vezi datuma donosili shodno sa svetim (duhovnim) događajima i poljoprivrednim ciklusima. Iz tog razloga nije bilo potrebno za prosečnu osobu da razume kalendar, tako da su sveštenici mogli da ga razrađuju koliko god su to smatrali potrebnim.

Stari kalendar Maja se još uvek koristi u južnom Meksiku i brdovitim predelima Maja pod starateljstvom sveštenika koji još uvek koriste 260-dnevni kalendar u svrhu obožavanja i drugih šamanističkih aktivnosti.

Astronomija

Od svih drevnih kalendara, Majanski i drugi Mezoamerički kalendari najkomplikovaniji su i najtačniji. Majanski astronomi-sveštenici tražili su odgovore posmatrajući nebo. Koristili su opservatorije i posmatrali horizont tragajući za kompleksnim kretanjima Sunca, zvezda i planeta da bi to posle zabeležili u svojim zapisima. Koristeći svoja posmatranja i zapise Maje su pisale kalendare da bi pratili kretanja nebeskih tela i protok vremena. Maje su također pratili pomeranja Meseca premda nisu osnovali formalan mesečev kalendar.

Uz pomoć račvanog štapa, i posmatranja golim okom astronomi-sveštenici su izračunavali putanje Venere i drugih nebeskih tela. Iz beleški na osnovu svojih posmatranja mogli su da predvide pomračenje sunca sa velikom preciznošću.

U gradovima Maja, ceremonijalne građevine bile su precizno postavljane u skladu sa kompasom. Za vreme letnje ravnodnevnice, na primer, bilo je podešeno da sunčeve zrake prolaze kroz male otvore u opservatorijama i osvetljavaju unutrašnje zidove.

Piramida Kukulkana

Druga podešavanja bila su na spoljašnjim zidovima hramova i palata. Najpoznatiji primer ove vrste može da se vidi u Chichen Itza, glavnom gradu Maja na poluostrvu Jukatan. Ljudi se još uvek sakupljaju svake godine, kao što su to radili kroz vekove, da posmatraju kako sunčeve zrake osvetljavaju stepenište piramide posvećene bogu Quetzalcoaltl-u, Perjanoj Zmiji. Za vreme jesenje ravnodnevnice, Sunce postepeno osvetljava stepenište piramide i glavu zmije na svojoj bazi, kreirajući oblik zmije koja klizi niz svetu planinu prema Zemlji.

Zašto su se Maje toliko trudile da podese svoje ceremonijalne građevine i hramove sa Suncem i zvezdama? Delimično, iz poštovanja prema bogovima. Pacal-ov grob u Hramu Natpisa u Palenque, na primer, je poravnat sa Suncem. Za vreme zimske ravnodnevnice Sunce zalazi iza visokog grebena koji se nalazi iza hrama, postavljenog u liniji sa krovom hrama. Kako sunce prelazi preko neba, zrake ulaze kroz vrata hrama, oslikavaju se na zadnjem zidu, i izgleda kao da silaze niz stepenice hrama u Pacal-ov grob. Pacal-ova smrt i ulazak u Podzemlje se izjednačava sa smrću Sunca i njegovim ulaskom u Podzemlje.

Opservatorijumi koje su gradile Maje kao, uostalom, i mnoge druge građevine građene su u skladu sa kretanjem nebeskih tela. Jedan od primera jeste skup hramova u mestu Uaxactun, koji obeležava položaj izlaska Sunca za vreme letnje sunčeve ravnodnevnice, dve ravnodnevnice i zimsku sunčevu ravnodnevnicu. Položaj hrama Caracol u Chichen Itza je također u skladu sa pojavom nebeskih tela kao što su Plejade i Venera. Hram u Uxmal, naprimer, sadrži na stotine simbola Venere.

Astronomska poređenja i nebeske pojave definisale su rituale Majanskih vođa. Imenovanja kraljeva pojedinim centrima bila su usklađena sa letnjom ravnodnevnicom. U Palenque, natpis pokazuje da je Pacalov sin Chan-Bahlum posvetio skupinu hramova u obliku krsta 23. Jula 690. godine - što se poklapa sa vezom Jupitera, Saturna, Marsa i Meseca. Možda je Majama ovaj događaj predstavljao praiskonsko rođenje tri pretka bogova dinastije Palenque sa Prvom Majkom (Mesecom), i to bi bio prigodan trenutak za gradnju spomenika.

Freske i reljefi Maja pokazuju vođe kako nose nebeske simbole, uključujući i remen napravljen od niza simbola koji su u vezi sa Mesecom, Suncem, Venerom, danom, noći i nebom. Vođe su također prikazivane kako nose šipke koje su dekorisane kao nebo što ukazuje na to da će imati nebeski mandat. Ponekad su prikazivani kako sede okruženi nebeskim prstenom što vođi daje oreol nebeske pripadnosti. Vođe su također volele da asociraju na povoljne bogove neba kao što je Bog Sunca. Vladajuća kasta i sveštenici Maja voleli su da se ogrću u kožu jaguara, čije tačke su predstavljale zvezde ( "ogrtali su se nebesima" ).

Maje su verovale da su bogovi vodili Sunce i Mesec preko neba. Maje su verovale da čak i u mračnim noćima Sunce i Mesec nastavljaju svoje putovanje kroz podzemlje, pod pretnjom zlih bogova koji su pokušavali da ih zaustave. Iz tog su razloga Maje verovale da nebeska tela trebaju ljudsku pomoć, koju su oni pružali kroz svete rituale kao što su mučenja i prinošenja ljudskih žrtava. Majama je pružanje ovakve pomoći jednostavno značilo cenu koja treba da bude plaćena da bi se nastavio život univerzuma. Smrt u takvim ritualima bila je privilegija i donosila je besmrtnost umrlima ili onima koji su prinosili same sebe kao žrtve.

Ciklusi nastajanja i razaranja koji su se neprestano ponavljali kao što je to opisano u mitologiji Maja bili su podsetnik na posledice do kojih bi došlo ukoliko bi se negirale obaveze prema bogovima. Ljudska rasa imala je konstantnu odgovornost prema bogovima koji su omogućavali postojanje ljudskog života. Prema kalendaru Maja, svaki period od 52 godine signalizovao je ponovnu mogućnost uništenja sveta. To je bilo zastrašujuće vreme kada su se bogovi i druge sile nastanka i haosa borile u svetu smrtnika, odlučujući na taj način sudbinu svih živih bića na Zemlji.

Planeta Venera bila je Majama posebno značajna; bog Quetzalcoatl, na primer, bio je poistovećen sa Venerom. Drezdenski Kodeks, jedna od četiri preživele hronike Maja, sadrži proširen tabelarni prikaz pojavljivanja Venere, i bivao je korišten za predskazivanje budućnosti.

Maje su gledajući u nebo, posebno Veneru, odlučivale i o ratovima što se vidi i u mnogim reljefima. Ratovi povezani sa pokretanjima Venere bili su prošireni po čitavoj Mezoamerici.

Kalendari Maja, njihova mitologija i astrologija bili su integrisani u jedan sistem verovanja. Narodi Maja posmatrali su nebo i kalendare da bi predvideli pomračenja Sunca i Meseca, cikluse planete Venere i pomeranja sazvežđa. Ove pojave značile su mnogo više nego puka mehanička pomeranja nebesa, i verovalo se da su to bila dejstva bogova koji su ponavljali mitološke događaje iz doba nastanka sveta.

I danas u regionima u kojima žive Maje postoje sveštenici koji prate 260-dnevni kalendar da bi predočili buduće događaje kao i za druge šamanističke aktivnosti. Mnoge komponente ovog sistema verovanja su nastale na nebu, ali su bile manipulisane na Zemlji od strane astronoma-sveštenika koji su vezivali svete strukture kosmosa sa dešavanjima na Zemlji.

Maje danas

Maje danas broje oko 6 miliona ljudi čineći tako najveću domorodačku grupu ljudi severno od Perua. Neke od najvećih grupa Maja nalaze se u Meksiku. Najvažniji od njih su Jukateci ( 300 000 ), Tzotzil (120 000), i Tzeltal (80 000). Jukateci žive na toplom, tropskom poluostrvu Jukatanu, a Tzotzil i Tzeltal žive u brdovitim područjima koja se nazivaju Chiapas. Preostale velike grupe Maja uključuju Quiche i Cakchiquel Maje koji žive u Gvatemali, Chontal i Chol Maje koji su nastanjeni u Meksiku i Kekchi Maje koji zive u Belizeu. Svaki od 31 grupe Maja kroz čitavu Centralnu Ameriku govore različite, međusobno nerazumljive jezike, premda svi pripadaju jezičkoj familiji Maja.

Usprkos modernizaciji i sklapanju brakova sa španskim imigrantima, zajednice Maja uspele su da sačuvaju svoj identitet i način života. To je bilo moguće održati kroz istoriju delimično zato što je njihov smeštaj bio ograničen na mali, povezan prostor južnog Meksika, Gvatemale, Belizea i zapadnih delova Hondurasa i El Salvadora.

Među najosetljivijim grupama Maja danas su grupa koja se zove Lakandon i koja naseljava tropske šume područja Chiapas. Lakandonci su malena grupa koju sačinjava 200 ljudi ( po popisu iz 1980. godine ) i privlače veliki interes istrazivača iz razloga što oni nikada nisu pokršteni i još uvek praktikuju drevnu religiju Maja, što ih stavlja pod veliki pritisak od strane današnje civilizacije. 50-ih godina ovog veka Lakadonci su još uvek išli u lov sa lukom i strelom. Od tada su njihova staništa otvorena za prolaz putnika i za turiste i sami Lakadonci putuju van svoje šume da prodaju svoje rukotvorine. Postoji velika zabrinutost da njihov način zivota neće preživeti još dugo.

Maje se suočavaju sa velikim izazovima pored prodora turizma. Regioni Maja bili su pod uticajem velikih političkih pomeranja u poslednjh nekoliko decenija. Mnogo ljudi izgubilo je život i ekonomska situacija se znatno pogoršala. Veliki broj pripadnika naroda Maja izgubio je život u građanskim ratovima. Mnogo njih iz država kao što je Gvatemala morali su da napuste svoje domove i potraže utočiste u Meksiku, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Pripadnici grupa za ljudska prava bore se da stave tačku na nepravde koje se vrše nad ovim narodom i vlade rade na tome da nađu trajno rešenje za probleme diskriminacije i kulturnog genocida.

Maje se također suočavaju sa problemima koje su sami stvorili, posebno u područjima kao što je Peten regija u Gvatemali, koje sadrži najveće prostranstvo šuma u Centralnoj Americi. U Peten regiji, tropska prašuma krči se neverovatnom brzinom da bi se napravilo mesta za polja kukuruza. Populacija Petena je naglo porasla sa 15 000 1950. godine na više od 300 000 danas. Još više doseljenika stiže iz južne Gvatemale svaki dan stavljajući veliki pritisak na postojeće prirodne resurse. Istraživanja NASA-e i National Geographic Society otkrila su da je u četverogodišnjem periodu između 1988. i 1992. godine iskrčeno 4.5 hiljade kvadratnih kilometara šume od strane samih farmera. Problem je postao tako velik da je Gvatemala, 1990. godine, od 40 procenata površine Peten regije napravila prirodni rezervat Maja.

Kako šume nestaju, tako nestaju i njena blaga. Sav život u divljini nestaje, drevne ostavštine Maja izložene su pljačkašima, i cela poglavlja ljudske istorije bivaju izbrisana ili pod pretnjom. Članovi zabranjenih društava za zaštitu okoline često se suočavaju sa pretnjama smrću i spaljivanjem njihovih stražarskih mesta od strane ljudi koji profitiraju od uništavanja šuma.

Narod Maja bivao je suočen sa velikim izazovima od kojih se mnogi nastavljaju i u današnje vreme. Neki etnolozi čak i sumnjaju u sposobnost kulture Maja da preživi napade današnjeg doba. Ali, pogled na načine na koji su Maje opstale i sačuvale svoju kulturu do danas, svoju zemlju i način verovanja daje nadu u opstanak.

Maje su uspele da sačuvaju tradiciju u poljoprivredi i trgovini. Kao i njihovi preci, većina domaćinstava se bavi uzgojem kukuruza i zanatstvom, tkanjem naprimer, a zatim se deo proizvoda prodaje na tržištu. Za razliku od svojih predaka, većina muškaraca napušta svoja sela i odlazi u nizije gde jedan deo godine rade na plantažama kafe i pamuka.

Drevni kalendar Maja također je preživeo svo ovo vreme. U visoravnima, gde se nalaze većine zajednica Maja još uvek postoje Šamani čiji posao je da prate drevni kalendar Maja i da sprovode tradicionalne rituale kako za individue tako i za celu zajednicu.

Intelektualci, pripadnici naroda Maja, počeli su da shvataju da se raznovrsne jezičke skupine Maja moraju držati zajedno kako bi sačuvali svoju kulturu kao i svoje jezike. Iznenađujuće je to da se stanovništvo Maja povećava a ne opada kako bi to mnogi očekivali, a neki veruju da će njihova povećana svesnost o sebi kao o jednom narodu sa veličanstvenom proslošću i sposobnošću da se prilagodi pomoći da prežive još mnogo vekova.


misterije.com

---

Najstariji majanski kalendar na svetu pronađen je nedavno u maloj sobi u majanskim ruševinama Gvatemale i u njemu se uopšte ne pominje propast sveta krajem ove godine, saopštili su arheolozi. "Drevne Maje predvidele su da će svet preživeti i da će 7.000 godina od danas stvari biti iste", kaže jedan od istraživača.

---

---

Na zidovima sobe u ruševinama Ksultuna arheolozi su pronašli 1.200 godina stare astronomske podatke i kalendar koji su pisali kraljevski pisari u pokušaju da pronađu "harmoniju između nebeskih događaja i svetih rituala", navodi se u studiji objavljenoj u listu "Sajns".

Hijeroglifi na zidovima datiraju iz devetog veka što ih čini stotinama godina mlađim od do sada poznatih kalendara u Majanskim kodeksima koji su iz perioda 1300. do 1521. godine.

Neki predstavljaju solarni kalendar, drugi ciklus venere od 584 dana i ciklus meseca od 780 dana, kaže vođa tima, arheolog Vilijam Saturno sa Univerziteta Boston.

---

---

---

Stručnjaci upozoravaju da nema nikakvih naznaka u kalendaru da će do kraja sveta doći, odnosno kalkulacije pronađene u sobici navode na zaključak da će svet postojati i posle 2012.

- Prvi put možemo da vidimo šta su na zidovima, kao na tabli, pisali pisari čiji je posao bio da budu zvanični arhivari majanskog društva. Drevne Maje predvidele su da će svet preživeti i da će 7.000 godina od danas stvari biti iste - rekao je Saturno.

- Zašto bi pisali ove silne brojke ako su znali da će svet nestati krajem ove godine - pita stručnjak za majansku astronomiju Entoni Aveni sa Univerziteta Hamilton u Njujorku.

Sve što se završava 2012. je jedan od ciklusa kalendara, kaže Aveni.

Soba je deo većeg kompleksa majanskih ruševina u kišnim šumama Ksultuna na severoistoku Gvatemale. Na zidovima se nalaze i potreti kralja koji sedi i drugih figura, ali je očigledno da one nisu povezane sa astronomskim računanjima, kažu naučnici.

---

---

---

---

---

---

Arheolozi kažu da su crteži po zidovima među prvim primerima majanske umetnosti u enterijeru.

Na jednom od zidova nalazi se kalendar za mesečevim menama koji pokriva period od oko 13 godina. Istraživači smatraju da je kalendar korišćen kako bi se imalo u vidu koje božanstvo u određenom trenutku "nadgleda" mesec.

Aveni objašnjava da je kalendar omogućavao pisarima da predvide kada će biti pun mesec godinama unapred. Takvi kalendari bili su srce majanske astrologije i rituala i korišćeni su za savetovanje kraljeva o odlasku u rat ili žetvi, rekao je on.

- Ovde vidite astronomiju koju pokreće religija - rekao je Aveni.

Na susednim zidovima nalaze se brojevi koji indiciraju četiri prolaska vremena. Za sada nije jasno šta bi oni trebalo da predstavljaju budući da su pisari koristili zidove kao tablu na kojoj su beležili najčešće korišćene formule ili proračune.

Arheolozi, međutim, veruju da je reč o kombinaciji kalkulacija i određenih astronomskih događaja kao što su kretanje Marsa, Venere ili meseca.

Ksultun, koji se prostire na površini od 31 kvadratnog kilometra bio je grad u kome su živele na desetine hiljada ljudi. Grad je otkriven pre oko 100 godina, ali je kuća u kojoj se nalazi kalendar prvi put primećena 2010. godine.

---

---

---

blic ,online

Dominantna slika o Majama kao “naprednoj” civilizaciji, koja, ipak, ne izlazi iz neolitskih okvira, treba biti suštinski izmenjena. Nauka im priznaje domete u matematici, astronomiji ili pismu koje još, većim delom, nije uspela dešifrovati. Ali ih, zbog nepoznavanja točka, metalurgije ili paganskih obreda žrtvovanja, ne smatra ozbiljnim partnerom danačnjem “visoko-tehnološkom” svetu.

Dve i po hiljade godina unazad, na poluostrvu Yukatan (Mayab) i džunglama Guatemale, nije bilo konja da vuku prikolice niti volova da se upregne plug. Za obrede vađenja srca iz još živih tela, kojima je svedočio Cortez u tadašnjem Aztec-kom carstvu, smatra se da vuku poreklo iz kraljevstva Maja. Objašnjenje treba tražiti još malo ranije. Prvi, klasični period Maja (do 830. g.n.e.) nije poznavao ovakav vid žrtvovanja. Umesto srca božanstvima su se darovale emocije; srce, kao njihov simbol, počelo se bukvalno prinositi na odar u postklasičnom periodu Maja. Sa duhovnog i naučnog stanovišta ovaj period se smatra inferiornim.

Naše školstvo je zasnovano na mitu o progresivnom tehnološkom razvoju i superiornosti “naše” civilizacije. Stoga se pojave “neobjašnjivog”, kao na primer UFO, paranormalna iskustva, fenomeni na Marsu, Malteški podzemni hramovi, izjave astronauta itd. skrivaju od javnosti. Oni drugi fenomeni koji strše, kao egipatske piramide, crop circles, kamene građevine na Uskršnjim Ostrvima i slično se minimiziraju i obavijaju plaštom dezinformacija.

Izvucimo na površinu osnovne procese na Planeti kojima upravlja homo sapiens sapiens: industrijski ekocid, potrošački mentalitet, politički elitizam (i na njemu zasnovane socijalne razlike i ratovi). Vraćajući se samo u bližu istoriju, pitanje je: da li su, uporedo, živele inteligentnije civilizacije u odnosu na našu? Da li je postojala superiornija naučna istina? Briljantna civilizacija Maja je jedan takav primer. španski konkvistadori su u svom bezumnom osvajačkom pohodu na Centralnu i Južnu Ameriku primenjivali isti obrazac: ubijanje, pljačka, paljenje bibilioteka, pokrštavanje i slanje dragocenosti kralju Filipu. Azteci su imali vrlo bogatu ostavštinu iz perioda Maja koja je uglavnom uništena. Tek poneka knjiga je završila na španskom dvoru, a odatle, vremenom, i u nekoliko evropskih bibilioteka. Krajem XIX veka u Drezdenskoj bibilioteci je jedan od bibliotekara uspeo da pronikne u kód hijeroglifa i piktoglifa Maja. Napokon su se tajne počele otključavati.

Poslednjih dvadeset godina, istraživanje Majanskih dokumenata i građevina dovelo je do fascinirajućih otkrića:

- Ljudska istorija je, većim delom, određena galaktičkim snopom kroz koji Sunce i Zemlja prolaze svakih pet hiljada i dvesta godina. Momenat ulaska u sledeći snop je 21.12.2012. Astronomija je nedavno i potvrdila ovu tvrdnju. Tog datuma, naime, Sunčev sistem ulazi u redak položaj prema Mlečnom Putu, koji se javlja tek svakih 5,200 godina.

- Aktivnosti i ljudska kultura na Planeti je određena “galaktičkim sezonama”. Njihov kód su Maje odredile matematički i simbolički. (“Pojava homo sapiensa predstavlja poseban stadijum u evolucionarnom ciklusu Sunčevog sistema; nivo na kome se integrišu četiri prethodna perioda svesnosti. Ovaj nivo traje 26.000 godina i sastoji se od pet perioda
od 5.200 godina”, (“The Mayan Factor”, Jose Arguelles, 1987). Drugim rečima, živimo u klimaksu, tačnije rečeno, u poslednjih 13 godina ciklusa koji traje 26.000 godina!

- Svaka osoba ima moć da se direktno spoji – senzualno, čulima I elektromagnetno – sa energijom/informacijama galaktičkog snopa koji, opet, dolazi iz galaktičkog središta i to dovodi do “buđenja” istinskog, višeg misaonog sklopa.

- Istaknuto mesto u simbolici Maja zauzima zvezdani sistem Plejada (zovu je svojom “domovinom”, misteriozni “Valum Chivim”). škrta moderna astronomska znanja su potvrdila da Maje znaju raspored zvezda (Mayan Prophecies, A. Gilbert/M. Cotterell) u zvezdanoj konstelaciji Plejada; naša astronomija još uvek nije u mogućnosti da potvrdi postojanje i raspored planeta u tom sistemu. Neizbežna je asocijacija na drevni Egipat i njihovo idolopoklonstvo zvezdanom sistemu Orion, koga su Egipćani (?) tačno opisali (uostalom piramide su napravljene prema rasporedu tri zvezde koje sačinjavaju ovaj sistem).

- Kroz numerologiju/”harmonični modul” – Tzolkin (jednostavan sistem koji izražava vrlo kompleksne procese), Maje predstavljaju galaktički kod, koji opet upravlja svim informacijama koje utiču na “svetlosni ciklus.” Ovaj ciklus definiše rezonantnu frekvenciju radijantne energije: elektricitet, toplotu, svetlo, radio talase. Drugim rečima, žive i anorganske fenomene u celosti.

- Tzolkin-ov simbolični partner, kineski Ji Djing, je sinhronizovan sa genetskim kodom. DNA takođe ima vibracijsku infrastrukturu – “svetlosno telo” – koje korespondira gorepomenutom spektrumu radijantne energije kojim upravlja Tzolkin. Drugim rečima, Tzolkin se odnosi prema Ji Djing-u kao svetlo prema životu.

- Maje su, naravno, sva kosmička tela smatrali živim. Tako su za Sunce tvrdili da ima 23-ogodišnji ciklus disanja. Jedanaest i po godina za udisaj i isto toliko za izdisaj. Dve hiljade godina kasnije naša nauka “pronalazi” da ove solarne inhalacije tačno odgovaraju kretanju binarnih sunčevih pega. One, opet, izazivaju poremećaje u bio-elektromagnetnom polju Zemlje. (Krupne poremećaje, dodajmo. Od TV i drugih komunikacionih signala, do ženskih menstrualnih ciklusa i nataliteta.)

Sledeći dalje tu logiku Maje prepostavljaju da Sunce poseduje inteligenciju – veliku i neshvatljivu u uobičajenoj terminologiji. Sa ovim postaje malo jasnije zašto su oni slavili “božansko” Sunce. I ne samo oni. Drevne civilizacije Egipta, Meksika, Perua i Mesopotamije su poznavale Sunčev sistem bolje nego što mi mislimo i na tome zasnivali tzv. idolopoklonstvo Suncu kao inteligentnom solarnom organizmu.

Još jednom o zimskom solsticiju koji počinje 2012. godine. Prema Majama, kada se ovaj ciklus napokon završi, ne predstoji kataklizmički kraj Planete i civilizacije. Na Zemlji će, prolazeći kroz galaktički snop, doći do akceleracije naprednih DNA životnih formi (recimo da i mi tu spadamo). Drugim rečima do suštinskog unapređenja koji će se ogledati u “prelasku iz treće, materijalističke dimenzije u četvrtu, spiritualnu dimenziju”. Možda najspektakularniji događaj koji se vezuje za Maje je njihov “nestanak” 830 g.n.e. Na vrhuncu razvoja, sa već izgrađenim piramidama, hramovima I gradovima, bez straha od spoljne opasnosti, velika većina Maja netragom nestaje. Njihove građevine su poruka onima koji dolaze iza njih. Naravno, nama je trebalo dugo da počnemo da razumevamo o čemu su to oni pisali. Kako smo širili sopstvenu spoznaju tako smo mogli više da shvatimo domete ove bizarne civilizacije koja je za sebe tvrdila da je “poseta Planeti Zemlji njihova četvrta misija” i “po kompletiranju će otići na sledeći zadatak”.

Put ka Istini o Univerzumu jeste dug. Ali, ako se ne startuje iz pozicije antropocentrizma (setimo se Crkve i Galilea) već skromno prizna da smo tek na početku, možda imamo šansu. Maje su interesantan putokaz koji razbija naše iluzije.

Svoju pradomovinu, zvezdani sistem Plejada, Maje su detaljno opisale i pri tome su tvrdile da je “poseta planeti Zemlji njihova četvrta misija”.

Astronomija je već potvrdila njihove tvrdnje da Sunce i Zemlja prolaze kroz galaktički snop svakih 5.200 godina i da se svake 23 godine kreiraju binarne sunčeve pege (“Sunce ima dvadesettrogodišnji ciklus disanja”).


Misterije

Šta se stvarno desilo sa Majama

Mnoge su civilizacije u istoriji imale svoje uspone i padove, ali malo koja je iščezla tako iznenada i tako temeljito kao kultura Maja.



Jedno od zdanja drevnih Maja

Šta je krenulo naopako?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su dati mnogi naučnici. Najnovija istraživanja pokazuju da su veliku kulturu, koja je vekovima cvetala u mnogim aspektima, uništile klimatske promene i društvene aktivnosti, a ne neke katastrofe poput vulkanskih erupcija, oluja ili bolesti. Suočeni sa strašnim, dugotrajnim sušama, Maje su jednostavno pokupile svoje stvari i odselili se.



Civilizacija Maja svoj je vrhunac dosegnula između 300. i 600. godine nove ere. U tom tzv. klasičnom razdoblju od Gvatemale, preko Beliza do Jukatana niknulo je 60-ak gradova u kojima je živelo između 60 i 70 hiljada stanovnika. Izgradili su svetišta, igrališta i složene sustave skladištenja vode; raspravljali su o filozofiji, uživali u prvoj vrućoj čokoladi na svetu i razvili vrlo precizan astronomski kalendar koji su neki pogrešno interpretirali pa zaključili da predviđa kraj sveta u decembru 2012. Poljoprivreda je takođe cvetala – padine brežuljaka pretvorene su u terase s kojih se hranila sve brojnija populacija.



Ali onda se dogodio pad koji je trajao više od dva veka. Do 1100. nekada napredni gradovi postali su pusti. Zašto su se Maje odselile i kuda su otišli?



Složeni razlozi

Kada su u 19. veku arheolozi počeli da iskopavaju prve srednjoameričke ruševine pojavile su se brojne teorije o katastrofičnim uzrocima propasti Maja. Međutim, nove studije otkrivaju da su ti razlozi bili brojni i složeni – od ratova do suše i gladi.



Prema poslednjem istraživanju, predstavljenom u novom broju časopisa Science, klimatske promene odigrale su ključnu ulogu u ovom procesu, a Maje su i sami bili delimično odgovorni za njih. Dugotrajne suše izazvale su probleme u poljoprivredi i nestabilnost koja je rezultirala ratom i padom velikih gradova. Nakon političkog pada nastupila je još jedna velika suša koja je onemogućila oporavak civilizacije.



Ova teorija nije nova; neki naučnici su već ranije potkrepili određenim dokazima. Međutim, u novoj studiji stručnjaci su proveli dosad najpreciznije analize vremenskih prilika i razmera suša zapisane u špiljama i pokušali su da slože ceo mozaik priče o propasti Maja.



Međunarodni tim na čelu s Daglasom Kenetom, antropologom s Pensilvanija Stejt Univerziteta uzeo je uzorke stalagmita u pećini Jork Balum koja je otkrivena nedaleko od drevnog naselja Maja. Stalagmiti, koji se stvaraju taloženjem minerala u vodi koja kaplje odozgora, rastu brže u kišnijim godinama. Zbog toga su dobri indikatori klimatskih okolnosti. Jedan od prikupljenih uzoraka toliko je velik i star da pokazuje kakve su bile vremenske promene u poslednja dva veka.



Autori studije pišu da su njihove analize utvrdile da je rano klasično razdoblje Maja bilo neobično vlažno, vlažnije od prethodnih hiljadu godina. Tokom tog razdoblja, od 440. do 660, populacija je rasla i niknuli su gradovi. Sva važnija postignuća civilizacije Maja ostvarena su u tih 200-tinak godina. Ako stalagmiti otkrivaju da su ova dva veka zapravo bila anomalija. "Majanski sustavi bili su utemeljeni na uzorcima vremena u kojima je bilo obilje kiša", rekao je Kenet i dodao: "Kada su se uzorci promijenili više se nisu mogli održavati."


Nepoverenje i nestabilnost

Verski i politički sistem Maja temeljio se na verovanju da vladari direktno komuniciraju s bogovima. Kada ta komunikacija više nije stvarala kiše i žetve, razvile su se napetosti. Na primer u samo 25 godina od 750. do 775. 39 zaraćenih vladara naručilo je isto toliko kamenih spomenika koji svedoče o sukobima, ratovima i strateškim savezima. Ali okolnosti su s vremenom postale još teže. Od 1020. do 1100. regiju je zahvatila najduža suša u 2000 godina. S njom su pali urodi, a nastupili glad, iseljavanje i pomor. Do dolaska konkvistadora u 16. veku broj Maja u unutrašnjosti pao je za 90 odsto, a brojni gradovi bili su već napušteni.

Ljudski uticaj na klimu

Naučnici smatraju da su Maje delomično i sami uzrokovali klimatske promene i suše. "U regiji su živeli deseci miliona ljudi koji su gradili gradove i farme na račun šuma", naglasio je klimatolog Benjamin I. Kuk. Njegove računalne simulacije pokazale su da je seča šuma prekinula prirodni ciklus toka vlage iz tla u atmosferu i lokalno smanjila vlažnost za katastrofalnih pet do 15 odsto. Kada se tome pribroje prirodni trendovi, jasno je da je situacija bila neizdrživa. Kuk upozorava da nam se slično može dogoditi i danas.

Zašto se Maje nisu oporavile?

Prema istraživanju koje je u avgustu u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences objavio Bili Li Tarner civilizacija Maja nije prestala da postoji ni nakon pada gradova niti nakon dolaska konkvistadora. 'U tom području još uvek postoje ljudi naroda Maja. Njihova kultura i tradicije su se održali, međutim, gradovi nisu', rekao je Tarner koji smatra da je jedan od retkih sličnih istorijskih primera tako radikalnog iseljavanja kambodžanski grad Angkor Vat iz 15. veka.


Iako su se vremenske prilike u regiji s vremenom popravile, stanovništvo se nije vratilo u gradove. Zašto? Prema Tarneru Maje su nastanili obale i verovatno zaboravili na gradove. Život u umerenoj klimi priobalja bio je ugodniji i sigurniji – nije bilo katastrofalnih potresa i bolesti, a s vremenom su se promenile i trgovinske rute.

Vesti online