Kako su i po kome neka jela dobila imena

Melba tost



Jedna vrsta tosta dobila je ime po pevačici Nellie Melbi. Rođena kao Helen Porter Mitchell, Melba je počela pevati u ranoj dobi te posle dodala umetničko ime. Godine 1987. čovjek po imenu Auguste Escoffier bio je toliko fasciniran pjevačicom da je stvorio vrstu tosta i nazvao ga po njoj. U stvari se radi o običnom, tanko narezanom tostu koji odlično paše uz neke juhe, ali ime je zaživjelo te i dalje podsjeća na fascinaciju pevačicom.

Crepes Suzzete



Tanke palačinke prelivene likerom od naranče također je smislio Auguste Escoffier u čast Suzanne Reichenberg. Ona je bila francuska glumica, a umrla je 1924. godine. Neki pak tvrde kako je ovu vrstu palačinki smislio mladi pomoćni kuhar koji je radio za kraljicu Viktoriju i njezinog sina.

Rigo Janči



Krajem XIX veka u celoj Evropi veliku senzaciju je napravila ljubavna avantura čuvenog maðarskog tamburaša romskog porekla Rigo Jančija i i francuske kneginje Šime.
Rigo Janči je roðen u Maðarskoj i potiče iz porodice romskih muzičara. Kao dete svirao je violinu, a kasnije osnovao svoj orkestar. sa kojim je obišao ceo svet. Godine 1895. gostovao je u jednom otmenom francuskom restoranu, gde je tom prigodom večerao francuski knez Šime sa svojom lepom suprugom. Mladu plavušu oduševila je pesma tamburaša, tako da je počela češće da dolazi u taj restoran. Posle izvesnog vremena izgleda da joj se svidelo i nešto više izuzev muzike. I, kako to obično biva,ubrzo je izbio skandal. Plavuša je ostavila muža i dvoje maloletne dece i pobegla iz Pariza u Maðarsku, zajedno sa Rigo Jančijem.
Ovaj skandal je tamo izazvao veliku pažnju u javnosti, a u rodnom mestu je Rigo Jančiju napravljena velika svečanost, onako kako to samo Romi umeju.
Zamislite situaciju u tom vremenu. Novinari izveštavaju o svemu što se dešava, pa i o najmanjim sitnicama i pikanterijama, dok se u Francuskoj vodi brakorazvodna parnica.



Pošto su i tada postojali preduzimljivi i sposobni ljudi, jedan poslastičar iz Budimpešte se dosetio da napravi ukusan desert koga je nazvao Rigo Janči.
U meðuvremenu obavljena je i svadba meðu ovo dvoje zaljubljenih golubova, a interesantno je i to da su im kumovi bili engleski i američki ambasador.
Ljubav, normalno, nije trajala dugo, kao došla tako i otišla. Ali, ostao je čuveni desert, koji se i dan danas ubraja u najomiljenije svetske deserte.



Rigo Janči

Potrebno je:

300 gr čokolade za kuvanje, 100 gr putera, 2 jaja, 5 kašika šećera u prahu, 1 kašika brašna, 1 kašika kakaa, 2 kašike šećera, 1 kašika želatina, 1 kašika ulja, 6 dl slatke pavlake.

Odvojte belanca od žumanaca i žumanca mutite mikserom. dodajte šećer,ulje, umućena belanca i kako pomešan sa brašnom.
U tepsiju obloženu papirom naspite testo, i pecite 15 minuta na 200 C stepeni.
Čokoladu kuvajte na pari, a puter topite u posebnom sudu.
Kuvajte razmućeni želatin i vodu dok se ne zgusne. Mikserom mutite slatku pavlaku dok šlag ne dobije potrebnu gustinu. Dodajte topljenu čokoladu, rastopljeni puter, želatin i šećer u prahu. Pravougaoni kalup obložite najlonskom folijom. Predhodno ispečeni patišpanj presecite na pola po dužini i stavite jednu koru u kalup. Nanesite fil i dodajte drugu koru. Kad se stegne, prevrnite kolač i odstranite foliju. Preostalu čokoladu topite na pari i dodajte ulje da dobije sjaj. Rastopljenom čokoladom premažite gornju površinu kolača.

Salisbury odrezak



Njega je smislio James Salisbury 1886. godine, kada je shvatio da neka hrana pomaže riješiti zdravstvene probleme kao što su bronhitis, tuberkuloza i kila. Prema njegovim tvrdnjama, svi oni koji jedu dobro pripremljenu govedinu i uz to popiju veliku čašu vode, nikada se neće razboljeti.

Benedictova jaja



Lemuel Benedict bio je društvenjak koji se u svoj hotel jedne noći vratio jako pijan. Zamolio je osoblje da mu donese komad tosta, slaninu, umak holandez i poširano jaje. Konobar je pobrkao narudžbu te mu umjesto tosta donio muffin, a umjesto slanine šunku. Od tada je ta kombinacija poznata kao Benedictova jaja.

Salata Cobb



Ugostitelj Robert Cobb trebao je jedne večeri svojim posebnim gostima poslati jelo, no svo mu je osoblje već otišlo kući. On se dobro snašao; sve je ostatke hrane iz frižidera potrpao zajedno i u nekoliko sekundi napravio salatu. Gostima se toliko svidjela salata da je ugostitelj svoj recept morao dodati na jelovnik.




Sastojci

Broj osoba:
4 osobe

1 pileća prsa
200 gr zelene salate
200 gr rikule, endivije ili neke druge pikantnije salate
2 jaja
1 avokado
4 manje šnite slanine
100 gr mekanog kozjeg sira
1 mali stručak vlasca
maslinovo ulje, senf, limun, sol i papar



Priprema

1
Pileća prsa narežite na šnite i ispecite na gril tavi. Ispečeno meso narežite na trake ili kocke.
2
Skuhajte tvrdo kuhana jaja.
3
Avokado narezite na veće komade.
4
Slaninu narezanu na trakice ispržite da postane hrskava.
5
U zdjelu stavite obje vrste salate i pomiješajte. Dodajte meso, jaja i avokado. Na vrh stavite komadiće sira.
6
Od maslinovog ulja, nasjeckanog vlasca, žličice senfa, pola limuna, soli i papra napravite umak (dressing). Polij te ga po salati.
7
Na vrh stavite slaninu.

Posluživanje

Ova salata je salata samo po imenu, po hranjivim vrijednostima i kalorijama je kompletni ručak. Slaninu dodajte tek na kraju, kako bi ostala hrskava.
U originalnom receptu umjesto kozjeg sira, koristi se blue cheese, tj. sir s plemenitom plijesni. Kao i rajčice, koje sam izostavila jer su mi jednostavno bile previše.

Cezar salata



Mnogi misle kako je Cezar salata nazvana po velikom rimskom vladaru, ali zapravo je dobila ime prema restoranu zvanom Ceaser Cardini. On je prvi počeo posluživati listove s češnjakom pored kanapea, a kasnije je odlučio iste servirati u manjim komadićima.

POTREBNO JE

300 g pilećeg belog mesa, mešavina zelenih salata, 2 čena belog luka, so, biber, krutoni od hleba, ulje


ZA PRELIV 200 ml majoneza , kašičica senfa, 2 kašike soka od limuna, kašika parmezana, biber


PRIPREMA

Piletinu posolite, ispecite je na teflonskom tiganju, pa je isecite na štapiće. Na vrelo ulje stavite cele čenove belog luka i hleb isečen na kockice. Pržite dok hleb ne postane hrskav. U posudu stavite majonez, senf, parmezan i sok od limuna, pa začinite biberom i sve dobro promešajte. U činiji sjedinite piletinu, krutone i usitnjenu salatu, te sve prelijte pripremljenim prelivom od majoneza.

Žerbo kocke

Za one koji neznaju Emil Žerbo je čovek koji je izmislio mašinsku proizvodnju čokolade. Rođen je 1854, godine u Ženevi u poznatoj švajcarskoj porodici. 1884, godine preselio se sa porodicom u Budimpeštu i počeo da radi za u to vreme poznatog poslastičara Kuglera. Sa svojim izumima mlađani Žerbo takmičio se na raznim takmičenjima, osvajajući uglavnom prve nagrade.
Žerbo ubrzo otvara vlastitu poslastičarnicu u kojoj su bile ponuđene na stotine vrsta kolača, ukusne torte sa kremom od putera, punjene čokoladne bombone, a među njima i najpoznatija - punjena čokoladna bombona sa višnjom i konjakom. Svi ovi proizvodi su se zvali Žerbo.



Žerbo je u svoju poslastičarnicu doneo i duh Pariza, tadašnje prestonice evropske kulture. Stolovi su bili od mermera, stilske stolice poznatih dizajnera nameštaja, a interesantno je i to da je na zidu imao ogroman, prelep goblen, čiji duplikat se nalazi u Vatikanu.
Klijentela mu je bila iz aristokratskih slojeva, poznati umetnici i bogati industrijalci toga vremena.

Za Emila Žerboa slobodno i spravom može da se kaže, da je bio čovek koji je postigao i dostigao sam vrh u svojoj profesiji. Stekavši bogatstvo i slavu svetskih razmera. Njegovi deserti su i dan danas poznati širom sveta i zovu se njegovim imenom.


Od slatkih izuma, svakako je najpoznatiji Žerbo kolač .




Potrebno:

400 gr marmelade od kajsija, 140 gr čokolade za kuvanje, 300 gr putera, 400 gr mlevenih oraha, 600 gr brašna, 300 gr šećera, 2 jaja, malo sode bikarbone, 15 gr svežeg kvasca, malo soli, 100 gr šećera, 100 ml mleka, 50 ml ruma.

Mutimo kašiku brašna, kašiku šećera, zagrejano mleko i kvasac. Ostavimo da naraste.
Mikserom mutimo brašno, puter, žumanca, so, sodu bikarbonu, narasli kvasac i šećer pomešan sa rumom. Testo nastavimo da mesimo rukom i ostavimo da odstoji oko sat vremena.
Pripremimo fil. Mešamo marmeladu od kajsija, mlevene orahe i 300 gr šećera.
Razvlačimo testo u duguljastu formu i sečemo na 3 dela. Razvlačimo kore i prvu stavljamo u puterom namazanu i papirom obloženu tepsiju. Premažemo filom, pa nanesemo drugu koru. Filujemo preostalim filom i stavimo treću koru. Viljuškom izbockamo testo na nekoliko mesta i ostavimo da odstoji 45 minuta na toplom mestu. Potom pečemo 30 minuta na 200 C.
Kolač prelijemo rastopljenom čokoladom i sečemo na pravougaonu parčad.

Fettuccine Alfredo



Alfredo di Lelio pripremio je ovo jelo svojoj supruzi dok je bila trudna te nije ništa mogla jesti zbog stalnih mučnina. Zbog umaka i sira te vrhnja i maslaca smatrao je kako je upravo to dobra kombinacija da joj povrati snagu. Postalo je poznato jelo nakon što ga je servirao poznatima u svom restoranu, a oni su bili oduševljeni.



Potrebni sastojci:

80 g maslaca
500 ml kisele pavlake
100 g rendanog parmezana
po ukusu soli
2 čena belog luka
400 g Fettuccini paste
0.5 kašičice belog bibera

Pripremanje:

Očistite beli luk i sitno ga isecite.
Kuvanje testenine
Sipajte vodu u šerpu odgovarajuće veličine, poklopite je i ostavite da proključa. U ključalu vodu dodajte so i testeninu. Kuvajte na umerenoj temperaturi, nepoklopljeno, 10-12 minuta.
Kad je testenina kuvana, ocedite vodu, poklopite i ostavite sa strane.
Često je na samom pakovanju naznačeno koliko dugo bi testeninu trebalo kuvati. U tom slučaju, sledite dato uputstvo.

Sos

U malo dubljem tiganju, na umerenoj temperaturi, rastopite maslac i na njemu kratko propržite beli luk, ne duže od jednog minuta.
Dodajte 1 ½ pavlaku i kuvajte 3-4 minuta mešajući sve vreme. Smaknite sa ringle, dodajte biber i promešajte.
Priprema sosa će biti znatno olakšana ako ste pavlaku unapred malo razmutili.
Ovaj sos prespite u šerpu sa kuvanom testeninom, dodajte ostatak pavlake, oko 80 g parmezana i soli po ukusu. Stavite na toplu ringlu i zagrevajte mešajući 1-2 minuta.

Posluženje
Pastu ukrasite svežim ili sušenim peršunom i uz nju, u posebnoj činijici, priložite ostatak rendanog parmezana.

Graham krekeri



Sylvester Graham odrastao je u uvjerenju da bi ljudi trebali jesti cijele žitarice, voće i povrće, a izbjegavati crveno meso i bijeli kruh. Zbog toga je i stvorio ove ukusne krekere.

Sendvič John Montagu



Legenda kaže kako je John Montagu bio vrlo gladan, ali se nije mogao ustajati od stola dok bi često igrao poker. Stoga je naslagao govedinu na tri kata. Danas je to četvrti najpopularniji sendvič na svijetu.

Ćevapi



Ćevapčići ili ćevapi su jelo napravljeno od mlevenog mesa, oblikovano u male valjke i ispečeno na roštilju. Javljaju se u svim krajevima Balkana, a posebno bivše Jugoslavije u kojima su vladali Turci. Vrste mesa se razlikuju od mesta do mesta, a često i od veroispovesti koja preovladava u nekom kraju. Mogu se naći i kao vrsta brze hrane u pogači i sa prilozima (najčešće luk i kajmak).
Do XX veka nisu korišćene mašine za mlevenje mesa pa se ono seckalo na sitno na panju. Tvrdi se da je to još uvek najbolji način usitnjavanja jer meso ostaje sočnije i ne može da zagori. Kada se uz dodavanje začina umesi masa istiskuje se kroz levak da dobije karakterističan oblik i stavlja na roštilj (skaru) koja je obično ložena ćumurom od bukovog ili hrastovog drveta.
Kiosk ili radnja u kojoj se spravljaju ćevapčići se zove ćevabdžinica, a zanatlija koji ih spravlja je ćevabdžija.

Naziv ćevapčići, ćevapi i ćevap izvorno potiču iz persijskog jezika, (pers. كباب - kebab, kebap, kabab, kebob, kabob, kibob, kebhav, kephav, qabab) i u izvornom obliku su korištene za meso koje nije pečeno već prženo. Iako koren sadašnjeg naziva jela potiče iz neevropskih jezika, ovo jelo je prisutno u Evropi od antičkog vremena. Najranija verzija ćevapa se pominje u Staroj Grčkoj, čak u 8. veku p. n. e. Jelo od mesa u obliku „obeliska“ se pominje u Homerovoj Ilijadi, Odiseji, kao i u delima Aristofana, Ksenofonta i Aristotela.

Prema pisanju Branislava Nušića, ćevapi su u Beogradu prvi put služeni šezdesetih godina devetnaestog veka u kafani „Kod Tanaska Rajića“ koja je bila na Velikoj Pijaci (današnji Studentski trg). Vlasnik kafane, gazda Živko za koga se pretpostavlja da je poreklom iz leskovačkog kraja, se prema Nušićevim rečima, toliko obogatio da je od zarade sazidao crkvu u rodnom kraju.

Ajsberg



Ajsberg (ledeni breg) salata je dobila naziv oko 1900. godine kada su železnicom počeli da je dopremaju u Kaliforniju. Pošto je put do Kalifornije bio dug, farmeri su vagone punili salatom, a onda je prekrivali ledom, pa su vagoni podsećali na santu leda.

Kada se izgovori, kulebjaka ima totalno drugačiju konotaciju nego pita od lososa, ali je to u osnovi isto. Ruska kulebjaka je pita od lososa da dodatkom raznog povrća. Često se dešava da jelo dobije naziv na osnovu regiona iz koga potiče, načina pripreme ili glavnog sastojka i tako zaživi u narodu.



U Španiji, olla zauzima posebno mesto u srcu seljaka. Olla, ili lonac, je posuda u koju se ubacivao dnevni ulov zajedno sa začinima i biljem koje je brano u dvorištima. Ovaj lonac se retko prao, i samo se dopunjavao, pa su ga zvali olla porida, ili u prevodu truli lonac. Ovo je nešto što se često nalazi na menijima lokalnih restorana u Španiji.

Francuzi imaju gvozdene šerpe koje nazivaju chadiere (od latinske reči za vrelo), i autori su naziva chowder koji označava supu zgusnutu hlebom ili pirinčem. Englezi je zovu sop. Francuzi su preuzeli ovaj izraz, dodali malo začina u supu i slova u naziv i nazvali je soupe. Druga jela koja su naziv dobila po posudama u kojima se prave su terrine (terin) i petite marmite, čorba koja se služi u posudi u kojoj se kuvala.

Neka hrana je dobila naziv po predmetima na koje podseća, na primer tuile, Francuski naziv za pločicu; noissette krompir – nazvan tako zato što po veličini i obliku podseća na lešnik (noisette); langue du chat je nazvan na osnovu sličnosti sa mačjim jezikom i na kraju, klasik za one sa bujnom maštom je engleski toad in the hole (žaba u rupi), pečeno testo kao za palačinke sa kobasicom u sredini za koju su smatrali da podseća na žabu koja se krije u rupi.

Priču ćemo završiti sa pivom Bock . Pivo Bock je nazvano po jarcu čije ponašanje su imitirali nemački vojnici koji su pili pivo.

Karađorđeva šnicla



Nezaobilazno jelo po restoranima kod nas svakko je karađorševa šnicla. Nju je prvi napravio Mića Stojanović pedesetih godina prošlog veka, dok je radio kao glavni kuvar u beogradskom restoranu „Golf”. Na to ga je inspirisala gošća restorana, koja je u to vreme radila kao spiker na Radio-Beogradu, a koja je naručila kijevski kotlet - pileću šniclu na puteru.

Kako nije u tom trenutku imao pileću šniclu, Stojanović je razlupao svinjsko meso, nadenuo ga kajmakom i poslao gošći. Njoj se jelo dopalo, što je ohrabrilo Stojanovića da svoj recept predstavi na stručnoj izložbi ugostitelja.

Jelo je nazvao po osnivaču dinastije Karađorđević, računajući na zvučnost toga imena i u zemlji i van nje. Originalna dekoracija od trake tartar sosa i koluta limuna s kriškama paradajza bila je omaž ordenu Karađorđeve zvezde. Osim ove čuvene šnicle, iz kuhinje Stojanovića izašli su i brojni drugi specijaliteti prepoznatljivih naziva, kao što su mišarski i njeguški stek, kaluđerske sarme, medaljoni mumalo anjeli (smišljeni povodom potpisivanja ugovora s Đovanijem Anjelijem o proizvodnji fiće u Kragujevcu), oplenačke palačinke u obliku šajkače (napravljene u čast Šarla De Gola) i smederevsko đule (loptice od mlevenog mesa, belog sira, slanine i jaja sa sosom od povrća).

Šopska salata



Iako se ne pominje u domaćim kuvarima starijim od tridesetak godina, šopska salata je tradicionalno jelo balkanske (ponajpre srpske,bugarske i makedonske) kuhinje. Poreklo vodi sa Šar-planine, gde su u srednjem veku stada napasali stočari koje su stanovnici carskog grada Prizrena nazivali Šopovima ili Šopima. Kraj u kom su ovi stočari živeli bio je poznat širom Evrope po izuzetno kvalitetnom ovčijem i kravljem tvrdom siru (i u današnjem nazivu tog kraja, Sirinićka župa, zadržala se uspomena na dobar sir). Pošto ga je bilo u izobilju, Šopovi su sir rendali i u salatu od paradajza, krastavca, crnog luka i paprike. Ovaj dovitljiv narod s vremenom se stopio s okolnim stanovništvom i preselio istočnije od Torlaka u Bugarskoj, gde se i danas govori šopskim dijalektom bugarskog, koji umnogome sliči srpskom.

Sendvič



Kriške hleba sa takvim ili drukčijim prilogom – najčešće od mesa – ljudi poznaju već dugo. Ali je interesnatna priča o tome kako je ta hrana dobila ime. Grof Sandwich, britanski aristokrata iz 18. veka, strastven igrač karata toliko se zanosio kartama da nije imao vremena za hranu. I onda je izmislio kombinaciju hleba i mesa koju je mogao da drži u jednoj ruci dok je karte držao u drugoj ruci. I taj običaj brzo se proširio mednju plemstvom a ime je dobilo po grofu.

Zaher torta je poznata bečka torta i verovatno najpoznatija čokoladna torta svih vremena. Sastoji se od čokoladnog patišpana koji se seče na tri dela između kojih se stavlja džem od kajsija. Potom se cela torta premaže džemom, to jest, odozgo i sa strane. Međutim, to nije sve. Cela torta se zatim prelije slojem čokolade i servira sa šlagom.