Имају ли животиње свест?
„Мој живот нема смисао, ни правац, ни циљ, ни сврху, а ипак сам срећан. Ја не могу да укапирам шта ја заправо радим, је л’ тако?“, Снупи
[You must be registered and logged in to see this image.] Текст: Марија Николић
Нема тог власника пса који не верује у то да га његов пас разуме. Такви људи су просто убеђени да су пси скоро исти као и људи, само се некако догодило да они имају четири ноге, да су обавијени крзном и да говоре другим језиком. Само пробајте да једној таквој особи кажете да његов љубимац нема емоције и да је потпуно несвесно биће.
За разлику од власника кућних љубимаца, велики број научника (бар онај део који врло вероватно нема кућне љубимце) су ментофобичари. То је израз који је сковао биолог са Харварда Доналд Грифин, а који означава праксу критиковања нељудских бића као створења која немају било какву свест. Са друге стране, Грифин не тврди да животиње имају високо софистицирану и развијену свест као што је имају људи, али он верује да животиње ипак поседују неку свест.
Претпоставка да су животиње свесна бића способна да осећају негативне сензације и емоције је свакако централна тема оних који се баве заштитом права животиња. Теорије и технике когнитивне науке свакако обећавају некаква нова открића у том правцу. Докази за постојањем свесних и несвесних когнитивних процеса код људи инспирише све већи број научника да трагају за сличним процесима и код животиња. Те и ти подухвати логично отварају низ нових питања етике и морала у опхођењу према нашим малим или великим, чупавим или глатким земаљским комшијама.
ОГЛЕДАЛО ТЕСТ
[You must be registered and logged in to see this image.]Једног дана шездесетих година, док се бријао испред огледала у купатилу, психолог Гордон Галуп се запитао шта би се догодило да ставимо свог кућног љубимца испред огледала.
Галуп је измислио оно што се зове огледало тест, по ком су примати који су раније излагани сопственим обрисима у огледалу, пошто би им у анестезији обојили делове изнад обрва или на уху, и даље били у стању да препознају свој одраз у огледалу. Тада су две врсте примата, шимпанзе и орангутани, у 75% случајева прошли огледало тест – додирујући обојене мрље на свом лицу – што је за Галупа био доказ за његову тврдњу да су ове врсте заправо самосвесне.
Да животиње прижељкују неке ствари док од других страхују, покушава већ две деценије да докаже и биолог са Харварда, већ споменути Доналд Грифин, који је у тренутку настанка овог експеримента сматрао да нема много смисла мислити да само две врсте примата, које су прошле овај тест, показују тенденцију самосвести, већ ту особину морају имати и остале врсте мајмуна, а врло вероватно и друге животиње. Развојни научници су последњих година излагали велики број животиња овом тесту и показали да се, поред мајмуна, у огледалу препознају и слонови, делфини, китови убице, али и вране и свраке. Оно што је занимљиво, а што тврди Данијел Повинели, когнитивни научник са Универзитета у Лујзијани, јесте да чак мала деца која су изложена овом тесту до одређеног узраста, у великом броју случајева, не успевају да га прођу.
КЕМБРИЏСКА ДЕКЛАРАЦИЈА О СВЕСТИ
[You must be registered and logged in to see this image.]У јулу ове године питањем „свести“ код животиња се детаљлно бавила група научника окупљена на Универзитету Кембриџ, на првој годишњој Френсис Крик меморијалној конференцији. Крик, један од два научника који су објаснили структуру ДНК, је последње године своје каријере посветио изучавању свесности а 1994. је објавио и књигу о томе, „Запањујућа хипотеза: научна потрага за душом“.
У Декларацији коју су потписала три еминентна неуро научника: Дејвид Еделман са Неуронаучног Института из Калифорније, Филип Лоу са Универзитета Станфорд и Кристоф Коч са Технолошког института калифорнијског универзитета, закључује се да „нељудска бића имају неуроанатомску, неурохемијску и неурофизиолошку подлогу за свесна стања као и капацитет извођења намерног понашања. Сходно томе, тежина доказа указује на то да људи нису јединствени у поседовању неуролошке подлоге која генерише свесност. Нељудска бића, укључујући све сисаре и птице, али и остала створења као што су хоботнице, такође поседују неуролошку подлогу“. Будући да се ни сами научници не слажу око тога шта је тачно дефиниција „свести“, тако ни ова декларација не износи тачно тврдњу да „су животиње свесна бића“, већ се аутори у основи слажу да се ментално надовезује на физичко, тако да шта год да „свест“ јесте, она мора да има неуролошку подлогу – неке делове мозга који „раде посао“. Поента ове декларације је, заправо, који год ти делови били, поседују их и животиње.
АРГУМЕНТИ ПРОТИВ
[You must be registered and logged in to see this image.]У својој недавно објављеној књизи Зашто су животиње важне: животињска свесност, заштита животиња и људско благостање, Меријен Стемп Доукинс са Оксфорд универзитета тврди да се још не може са сигурношћу рећи да животиње поседују свест и да по том питању морамо остати скептични. Доукинс сматра да је заправо штетно по животиње да се социјално благостање креира на основу претпоставке да животиње поседују „свест“.
Контроверзни ставови на ову тему ће свакако уследити, али се поставља питање да ли ће ова декларација заправо допринети некој значајнијој промени? Шта ће тачно ови научници, и они који се слажу са Декларацијом, учинити по питању „свести“ животиња?
Надајмо се да ће Декларација помоћи у борби за заштиту животиња, посебно оних које у својим кавезима чекају на ред да над њима буде извршено неко медицинско или друго истраживање. Таквих животиња је преко 50 милиона годишње. Заправо, неку прецизнију бројку чак није могуће ни добити, будући да мишеви, пацови, птице и хладнокрвне животиње – које чине 95% животиња над којима се врше најразличитији екперименти, нису ни најмање заштићени Законом о заштити животиња, тако да остају неубројени. Али не игноришу све легислативе науку. Декларација Европске уније из Лисабона, која је на снази од 1. децембра 2009. године, препознаје животиње као осећајна бића и позива земље чланице да „обрате пуну пажњу и узму у обзир социјалне потребе животиња“ у пољопривреди, рибарству, транспорту, истраживању и развоју и просторним политикама.
Животиње очигледно нису паметне као људи: не умеју да направе аутомобиле и не организују се у политичке партије, али свакако умеју да покажу верност, да се играју лоптом, да осећају кривицу и дрхте од страха пред вама када пред налетом нагона за преживљавање преврну канту за ђубре. Али ће зато неке животиње умети да вам помогну у невољи, па чак и да вам спасу живот.
Elementarium
Sre 22 Avg - 20:32
