Srpski običaji i verovanja

Bor

Bor je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na grobu ili u blizini.Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.


foto: Wikipedia


Božur

Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.


foto: Shutterstock

Bosiljak

Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rođenja do smrti. Bosiljak je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.O Božiću se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom.Stari Srbi i Srpkinje kad idu u crkvu nose struk bosiljka i stavljaju ga pored ikone.Dva dana u godini su posvećeni bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek.„Duša mu na bosiljak miriše” kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Breza

Srbi su od grana breze pravili metle.Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.Iz debljeg drveta breze se u rano proleće toči sok koji se pije umesto vode.


foto: Wikipedia

Brekinja

Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.


foto: Wikipedia

Bršljan

Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke.Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće.Bršljan se koristi u narodnoj medicini.

Vinova loza

Samonikla vinova loza je senovito drvo i može nići iz groba. Poznata je loza svetog Simeona na Hilandaru.Kalemljena vinova loza je sveto drvo i od plodova (grožđa) se dobija vino koje je lek i hrana. Osvećenjem, vino je krv Hristova kojom se pričešćuje narod.Zaštitnik vinove loze i vinogradara je sveti Trifun.Na lozi se spaljuju sveci.Kad su spaljivane mošti svetog Save na beogradskom Vračaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale mošti Svetitelja, dok nisu donete gidže i čokoti iz vinograda.



Vrba


Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi.Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.


foto: Wikipedia


Glog

Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.GrabOlistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije o Đurđevdanu da bi lakše našli bračnog druga.

Detelina

Srbi, a i još neki narodi, verovali su da detelina sa četiri lista donosi sreću onome ko je nađe.Detelina sa dva lista takođe ima magičnu moć i pomaže da se nađe zakopano blago.Srbi su smatrali da je detelina jedina biljka koja nije lek ni od čega.Detelinu ne treba sejati, ni kositi, o mladom mesecu.


foto: Wikipedia



Dren

Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen.Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu.O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.
 


Dud

Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.


foto: Wikipedia



Ivanjsko cveće

Vrlo omiljeno livadsko cveće u srpskom narodu. Prema hrišćanskoj mitologiji ono je posvećeno svetom Jovanu letnjem i Bogorodici. Od ivanjskog cveća i drugog livadskog cveća se na Ivanjdan (7. jul) pletu venčići i stavljaju na ulazna vrata od kuće ili pod jastuk za miran san.


foto: Profimedia


Jabuka

„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.Jabučicu u grlu imaju muškarci, a žene nemaju.Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.

Javor i klen

Šumski javor je drvo lepo za drvodeljstvo i od njega su se pravile gusle koje su kao zvučni instrument bile sastavni deo života i tradicije kod Srba.Livadski javor ili klen je zaštitno drvo za okućnicu. Ako iznikne na međi, udutu, to je dobar znak za domaćina da će domaćinstvo napredovati.Iz debljeg drveta javora i klena narod je u proleće točio sok – buzu.


foto: Wikipedia

Zova

Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo.Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini.Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.Tamo gde u nekom redu niče zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.


foto: Wikipedia

Jasen

Srbi su imali veliko poštovanje prema ovom drvetu zbog velike sopstvene snage. Od jasenovog drveta su pravljeni razni upotrebni predmeti, a u staro vreme lukovi.Kad pod jasenom voda izvire, to je sreća za taj kraj.


foto: Wikipedia

Karanfil

Karanfil je cvet ljubavi.Na Božić se ujutru karanfilom okiti izvor ili bunar sa kojeg se pije voda.


foto: Shutterstock

Kopriva

Srbi se o Đurđevdanu žare koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se neće razboljevati.Kopriva je samonikla biljka i korisna je kako za ljude, tako i za stoku.Kopriva se u jelu okusi prvo na Čisti ponedeljak ili Mladence (22. mart) i koristi u ishrani na razne načine sve do svetih Konstantina i Jelene (3. jun).Da bi kopriva nikla i dogodine na nekom mestu, pri košenju se ostavlja neki struk da sazri i pusti seme.Kopriva može da zameni konoplju u izradi tekstilnih vlakana.

Skoro za svaki praznik u Srbiji vezano je neko narodno verovanje. Čak i kad nije, praznik, za skoro svaki postupak postoji neko verovanje ili ono staro, dobro - "valja se"Duboko ukorenjeni u tradiciju našeg naroda, verovanja i običaji predstavljaju bitan faktor u svakodnevnom životu prosečnog Srbina.

Ovo su neka od najčešćih verovanja i običaja:

VEROVANJA!

Ako pred kućom čuješ svraku – dobićeš goste.

Ako u ponedeljak zajmiš pare – zajmićeš ih cele nedelje.

Ako u ponedeljak daješ robu na veresiju – davaćeš je tako cele nedelje.
Ako ujutru ustaneš na levu nogu – ništa ti ceo dan neće poći za rukom.

Ako te svrbi levi dlan – dobićeš novac; ako te svrbi desni dlan – davaćeš novac.

Ako se mačka „umiva” na pragu – u kuću će doći gosti.

Ako ti ispadne parče hleba – neko ti je gladan.

Ako ti mačka pređe put – pratiće te nesreća.

Ako ti neko u kući priča o nesreći, za njim treba izbaciti žišku i reći: Od naše kuće do nesreće kao od zemlje do neba.

Ako februar ojuži – onda mart zamrazi.

NE VALJA SE!

Ne valja se po kući zviždati – skupljaju se miševi.

Ne valja se metlom tući decu – neće da rastu.

Ne valja se davati vatru s ognjišta, posle zalaska sunca – ugasiće se.

Ne valja se gaće stavljati pod jastuk – mnogo se sanja.

Ne valja se zmiji pominjati ime – doći će ti pred kuću.

Ne valja se žensko dete tući varjačom – teško će se udati.

Ne valja se raditi nikakav posao pre umivanja – neće biti uspešan.

Ne valja se jesti pod kapom – jer će sva hrana otići đavolu.

Ne valja se klatiti na stolici – hramaće stoka.

Ne valja se na Tucindan tući ili biti decu – patiće od čireva.

Ne valja se u toku slave gasiti slavska sveća – umreće domaćin.
VALJA SE!

Ako se neko prepadne – valja ga povući za uvo da strah nestane.

Kad se pomenu nečija lepota ili zdravlje – valja se tri puta kucnuti u drvo “radi uroka”.

Kad se u proleće prvi put čuje kukavica – valja se po travi valjati da ne bole leđa.

Valja se na Đurđevdan na reci okupati – biće se zdravo cele godine.

Valja se valjati kad u proleće prvi put čuješ grmljavinu – neće te leđa boleti.

Valja se na Vidovdan izneti stvari na sunčanje – neće biti moljaca.

Valja se, kad se u proleće čuje kukavica, reći: Čujem te, ne vidim te; ne videla ni tvoju seju (zmiju) za godinu dana.

(Telegraf.rs)

Složit ćete se da su vremena takva da vam ne treba dodatna doza nesreće u životu. Prema nekim verovanjima – na sebe i porodicu možete navući nesreću sasvim nesvesno – ako radite neke stvari na određen način.


U nekim slučajevima od zlih duhova ćete se zaštititi ako prstima napravite oblik krsta. Ovde je popis nekih stvari koje biste trebali da izbegavate ako ne želite da vas nesreća dohvati: Ne otvarajte kišobran u zatvorenom prostoru, kod kuće ili na poslu – ako ne želite da vam sve nesreće ovog sveta padnu na glavu.
Postoji teorija kako nije opasno u prostoriji otvoriti mokar kišobran i sušiti ga, jer je pre otvaranja bio napolju. Nesreću donosi samo otvaranje suvog kišobrana koji pre toga nije bio izvan kuće. Ne podižite kišobran s poda ako vam padne jer je to prizivanje nesreće – neka vam ga podigne netko drugi.
Ne hodajte ispod merdevina – položaj lestvi stvara trokut, a ako prolazite kroz njega – izazivate sudbinu i zle duhove. Ako baš morate proći, zaštitićete se od zlih duhova tako da prstima ili rukama napravite krst dok prolazite. Ne rasipajte so, ali ako vam se to dogodi – uzmite prstohvat soli i bacite je preko levog ramena.


Tako ćete umiriti zle duhove i oterati ih od sebe. Izbegavajte crnu mačku, odnosno pazite da vam ne preseče put kojim prolazite. To bi moglo navući zlu kob na vas jer se to smatra znakom da vas promatra sam vrag i želi da vam naudi. Navodno je dobro napraviti tri koraka unazad ili tri puta pljunuti, i tek tad krenuti dalje.

-Ne dišite kraj groblja jer je to veliki rizik za sreću. Naime, dah bi trebalo zadržati dok se prolazi kraj groblja kako ne bi udahnuli nečiju dušu.
-Ne stavljajte kapu na krevet – na kosi se mogu naći zli duhovi koje će s nje preći na kapu, a preko kape u porodični dom – a to donosi nesreću.


-Ne skidajte venčani prsten s prsta – jednom kad se stavi na prst, tamo mora i ostati.
-Ne palite cigaretu na sveći – to je prizivanje smrti, a veruje se kako će stradati neki mornar.
-Ne palite tri cigarete jednom šibicom.
-Ne stavljajte cipele na sto – to se radi kad neko umre.
-Ne ubijajte pčelu u kući jer će vam neko neprijatan doći u posetu.
-Ne stojite u sredini tokom fotografisanja – ako se troje ljudi fotografiše – onaj ko stoji u sredini umreće prvi.
-Ne stavljate bebu pred ogledalo – nesreća je ako se vidi, a mlađa je od šest meseci.
-Ne koristite crnu putnu torbu – to donosi nesreću.
-Ne ukrštajte pribor za jelo na stolu, odnosno pazite da njime ne napravite oblik krsta – to će prizvati nesreću u kuću.
-Ne nosite staru metlu kad se selite – kupite novu.

Stil