Debata: Kako oslovljavati žene?

Debata: Kako oslovljavati žene?
IZVOR: B92 | PIŠE: SONJA GOČANIN

"Izbaciti termin gospođica iz službenih dokumenata”. Ovo je zahtev koji su pre par meseci formulisale francuske feministkinje u široj kampanji protiv seksizma. Obrazloženje glasi da je neukusno u formularima (za posao, pa čak i parking) zahtevati od žena da biraju između opcija gospođa i gospođica.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ranije, žene su bile pod dominacijom, prvo oca, a onda muža. Dok su devojke, one su gospođice, kada se udaju, onda su gospođe. Kod muškaraca nema te razlike u statusima, njih uvek oslovljavamo sa gospodine”, kaže predsednica jedne od feminističkih grupa Marie-Noelle Bas.

Rasprave o rodno senzitivnom jeziku vode se i u Srbiji. Doduše, ne toliko glasno. Prošle godine, Ombudsman je doneo ,,Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje” u kome se, između ostalog, zahteva ukidanje termina gospođica u profesionalnoj komunikaciji i korišćenje ženskog gramatičkog roda (naročito kod zanimanja, zvanja, titula). Ipak, kako navodi bivša zamenica Ombudsmana Zorica Mršević, po njenoj ostavci, dokument je “nestao“ sa sajta te institucije. Odgovor Ombudsmana nismo uspeli da dobijemo.

Ipak, koji su argumenti i protivargumenti za korišćenje rodno senzitivnog jezika? Za B92 govore lingvista Ivan Klajn i profesorka Zorica Mršević ( sada u Savetu za rodnu ravnopravnost pri Vladi Srbije).

Zbog čega je uopšte važno?

Ili: kako to ženama koristi? Ovo je pitanje koje se najčešće postavlja kada je tema rodno senzitivnog jezika “na dnevnom redu“. Inicijative feministkinja poput ove, već pomenute u Francuskoj, u javnosti se najčešće dočekaju s podsmehom. Jednostavno, smatra se da promena u jeziku ne utiče na stvaran položaj žena u društvu. Sa tim se donekle slaže i profesor Ivan Klajn.

"Sama po sebi, recimo, upotreba imenica muškog roda za žene ne mora biti znak patrijarhalnosti, muškog šovinizma, niti uticati na odnos među polovima. Veza između jezika i društvene stvarnosti nije tako direktna i jednostavna. U francuskom, uopšte ne možete reći doktorka ili lekarka, ženski oblik naprosto ne postoji, ali ne verujem da bi iko tvrdio da je zbog toga Francuskinji teže da napravi karijeru u medicini nego Srpkinji”.

Sa druge strane, profesorka Mršević smatra da je priča o jeziku zapravo priča o tome da li će žena biti vidljiva i priznata u javnoj sferi. Rodno senzitivni jezik je, kako ona tvrdi, pitanje iz domena ljudskih prava.

"Nevidljivost je inače tipičan instrument diskriminacije: prvo nekog učiniš nevidljivim, pa kad obezličeni postaje subjekt bez glasa i lica, sledeći korak je jednostavan jer je lako takvu osobu ili čitavu grupu lišiti statusa, prava, ravnopravnosti. Kada se sve to predstavi u formi 'prirodnog', 'normalnog, oduvek prisutnog' poretka stvari, cela situacija postaje 'opravdana i prihvatljiva' u svom krajnjem ishodu. Korektnom upotrebom gramatičkog ženskog roda prepoznaje se i identifikuje žena kao akterka, subjekt, naratorka, to je jezik koji je otkriva, umesto da je skriva i to je ono što nekima još uvek smeta”.

Gospođa i gospođica

U službenom komunikaciji ne bi trebalo da bude mesta za izraze poput gospođa i gospođica jer je to informacija o bračnom statusu žene. U ovome se naši sagovornici uglavnom slažu. Problem nastaje ukoliko želimo da isključimo oba termina jer tada nam ponestaje titula za oslovljavanje žena. U Evropskom parlamentu se 2009. pojavilo pomalo problematično uputstvo koje nalaže: zabranu korišćenja termina gospođa i gospođica, a ženama se, stoga, treba obraćati imenom.

Ivan Klajn: "U engleskom je nađeno delimično rešenje uvođenjem, pored Mrs. i Miss, nove skraćenice Ms., koja važi i za udate i za neudate. Pitanje je, međutim, šta bismo mi mogli da uradimo. Neku novu titulu teško bismo mogli da izmislimo, a od dveju postojećih ne znam šta bi delovalo čudnije: da nekoj šesnaestogodišnjoj balavici kažete gospođo ili da se staroj baki obratite sa gospođice. Koliko znam, i većina drugih evropskih jezika ima isti problem, zasnovan na davnašnjoj tradiciji koju je teško iskoreniti”.

Zorica Mršević: "Bračno stanje bilo koga, žene ili muškarca je privatna stvar. Naravno, to razlikovanje kod žena nosi i određenu vrednosnu kategorizaciju, pa su neudate nekako manje vredne, manje uverljive žene. U svetu se u raznim jezicima, nemačkom, engleskom i slično, odavno napustila ta podela i svaka odrasla žena je gospođa, dok su gospođice još možda samo tinejdžerke.”

Menadžerka, psihološkinja, borkinja...

Argument feministkinja glasi ovako: žene su vekovima mogle biti samo domaćice, negovateljice, kelnerice, čistačice i prirodno je da su se ovi termini u ženskom rodu odomaćili u jeziku. Međutim, to nije slučaj i kod višestatusnih zanimanja koje su žene tek nedavno osvojile. Zato je potrebno menjati jezik tako da odgovara sadašnjosti.

,,Mnogi se uz pomoć navodno jezičkih argumenata trude da ospore postojanje ambasadorki, predsednica, advokatkinja, inženjerki, profesorki, kancelarki. Reči od kojih se ne može izvesti ženski oblik je vrlo malo, gotovo da ne postoje, ali rešenje je uvek reći žena to i to, ili upotrebiti neku sličnu reč. Za ženu pisca, na primer, možemo reći upravo to, žena pisac, ili književnica “, kaže Zorica Mršević.

Ekonomkinja, astronomkinja, agentkinja, dirigentkinja, rukovoditeljka, inženjerka i advokatica će, prema Ivanu Klajnu, teško zaživeti u jeziku. On tvrdi da je bolje ostaviti ih u muškom rodu koji ima generičku vrednost ( može važiti i za žene i za muškarce), nego nametati rogobatne izvedenice.

"Ako bi se proglasilo da je za svaku imenicu obavezan i ženski oblik, opasnost je da će se naći dosta birokrata koji će to kruto i slepo primenjivati, s nakaznim rezultatima. Kolega Milorad Dešić je na jednom sastanku izneo primer udžbenika gramatike sa ovakvom rečenicom: ,Nastavnik/-ca je upitao/-la učenika/ cu zašto nije doneo/-la zadatak'. Izdavač je objasnio da je to namerno uneto, jer mu je ranije jedan udžbenik matematike vraćen zbog nedostatka rodne ravnopravnosti”, navodi Ivan Klajn.

Žene u medijima

Da li će žene biti predsednice i premijerke ili predsednici i premijeri, nažalost ili na sreću – odlučuju mediji. Profesor Klajn navodi slučaj iz medija na koji su reagovali i lingvisti/kinje. Njih nije toliko zanimalo pitanje rodne ravnopravnosti, već gramatičko pravilo slaganja subjekta i predikta.

"Primetili smo još u davna vremena Milke Planinc, kad se u novinama svakodnevno moglo čitati ,Predsednik vlade je izjavila...', pa su lingvisti skrenuli pažnju novinarima da nema nikakvog razloga da ne kažu predsednica. Teže je bilo sa američkim državnim sekretarom (a baš na tom položaju poslednjih godina su skoro uvek žene), jer je bilo jasno da sekretarica ne zvuči kao naziv državne funkcije. Onda su feministkinje predložile sekretarka, što je danas uglavnom prihvaćeno”.

Zorica Mršević, sa druge strane, kaže da su mediji do skoro uporno “forsirali“ muški rod kada su u pitanju funkcije koje obavljaju žene.

"Pomalo je smešno da su u Srbiji neki mediji uporno nazivali nemačku kancelarku kancelarom iako je ona od prvog dana stupanja na tu dužnost bila jasna po pitanju službenog oslovljavanja: svi natpisi na njenom kabinetu, vizit karte promenjeni su u ženski rod. Ispada da to jedino nisu znali ili hteli da znaju neki srpski mediji koji su Angelu Merkel uporno nazivali kancelarom i time pokazivali kako znaju 'bolje' od 80 miliona Nemaca kako treba oslovljavati nekoga ko je na čelu Nemačke“.

Analizirajući medije, novinarka Tamara Skrozza je u svom tekstu iznela zanimljiv zaključak: mediji svesrdno koriste ženski oblik tamo gde su žene nešto “zgrešile“ i svoj posao ne obavljaju na odgovarajući način. Kada izveštavaju o najmoćnijim ženama sa Forbsove liste, ona je označena kao izvršni direktor. Pak, kada se žene bave plagiranjem diploma, naslov glasi: ,,I nemačke političarke lažu za doktorate”.

Ivan Klajn se sa ovim zaključkom ne bi složio.

"Tamo gde se govori o dve žene sa Forbsove liste najmoćnijih, obe predstavljene kao izvršni direktor, a ne izvršna direktorka, to je normalna generička upotreba muškog roda. Tu bih se složio sa dr Smiljkom Stojanović, a znam da tako misle i gotovo sve ostale koleginice s Filološkog fakulteta, da ,neutralni oblik iskazan imenicom za zanimanje gramatički muškog roda nije polno okarakterisan i da kao takav nikoga ne vređa' “.

Koja glupost ... Isto kao kada bi za muškarca izbacili ono "Gospodine" ili čak što meni jako imponuje kada me iko oslovi sa "Mladi Gospodine" [You must be registered and logged in to see this image.]

To verovatno misle da sa sa gospodjicom ili gospodjom odmah aludira na godine ili bračni status i da nije nužno da se ti termini moraju upotrebljavati. U suštini koga briga da li je neko u braku ili ne, ili koliko ko godina ima odmah pri upoznavanju, ili kad apliciraju za neki posao. Neka zanimanja ne zvuče loše kada se izgovaraju u ženskom rodu ali opet neka su i smešna ..mislim najgluplji izraz koji sam čula mi je psihološkinja ?! ..šta to u stvari znači ? ali kada bi se umesto toga reklo psiholog, to već zvuči bolje

Lično, ne volim da me iko oslovljava ni sa gospodjice ni sa gospodjo, nego samo sa imenom

Shadow ::

To verovatno misle da sa sa gospodjicom ili gospodjom odmah aludira na godine ili bračni status i da nije nužno da se ti termini moraju upotrebljavati. U suštini koga briga da li je neko u braku ili ne, ili koliko ko godina ima odmah pri upoznavanju, ili kad apliciraju za neki posao. Neka zanimanja ne zvuče loše kada se izgovaraju u ženskom rodu ali opet neka su i smešna ..mislim najgluplji izraz koji sam čula mi je psihološkinja ?! [You must be registered and logged in to see this image.] ..šta to u stvari znači ? [You must be registered and logged in to see this image.] ali kada bi se umesto toga reklo psiholog, to već zvuči bolje [You must be registered and logged in to see this image.]

Lično, ne volim da me iko oslovljava ni sa gospodjice ni sa gospodjo, nego samo sa imenom

Problem je u ljudima, Senka. "Psiholog" je zvanje, titula i nije bitno kog roda je osoba koja vrši tu funkciju. U oba slučaja (i muškom i ženskom), osoba je PSIHOLOG a što mi Srbi za sve imamo podelu to i nije naša krivica. Vreme usvaja sve nove izraze, pa je možda neko odvalio i ovakvu podelu a ostali je samo mahom usvojili i ne razmišljajući koliko glupo može da zvuči.

To bi bilo isto kao i ovde na ovom Forumu. Nešto nisam primetio da Enigmi ispod nika stoji "Moderatorkinja" ili Gagi "Urednica". Dinki ne piše "Vipovka". Zvanje se zove "Moderator", "Urednik", "V.I.P." - deljenje izgleda i glupo i za sricanje je još gluplje. Kada bi se ljudi malo o tome zamislili, možda bi se takve idiotske podele i ukinule [You must be registered and logged in to see this image.]

Da li je "gospođica" pogrdna titula?

IZVOR: POLITIKA.RS


Reč „madmoazel” se više ne koristi u dokumentima, ali žene bi više volele da se smanji razlika u platama u odnosu na muškarce.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pravo građanstva oduzela im je francuska vlada koja je nedavno donela odluku da ženski bračni status nije bitan i da se reč „madmoazel” izbaci iz upotrebe u zvaničnim dokumentima – na poreskim prijavama, glasačkim listićima i brojnim drugim dokumentima.

Iako su francuske feministkinje oduševljeno pozdravile ovu odluku, Mišel Fitusi, urednica u francuskom magazinu „El” kaže: „Za mene to nema nikakav značaj!

Naprotiv, kada me neko nazove gospođicom, meni to predstavlja veliko zadovoljstvo, jer imam više od 40 godina. Međutim, bila bih neuporedivo srećnija kada razlika u platama između žena i muškaraca ne bi iznosila 27 odsto, kada porodiljsko odsustvo ne bi trajalo svega dva meseca i kada bi u francuskom parlamentu sedelo više od 18,5 odsto žena koje bi seborile da poboljšaju život prosečne i zaposlene žene.”

Sa njenim mišljenjem delimično se slaže i Frank Benei, šef sekcije za komunikaciju i dokumentaciju u Nacionalnom informacionom centru za prava žena i porodicu koji ističe da su Francuskinje osvojile ravnopravnost u brojnim sferama života, ali dodaje da ta ravnopravnost ima svoju cenu...

"Pre godinu dana sprovedena je penziona reforma zahvaljujući kojoj i žene odlaze u penziju sa 67 godina, odnosno u isto vreme kada i muškarci. A kada odu u zasluženu penziju dobijaju 20 odsto manje novca od svojih muških vršnjaka, jer su tokom radnog veka mnoge žene radile skraćeno radno vreme, nisu imale stalne poslove i prekidale su radni staž jer su rađale decu. Sve to u statističkom prevodu znači da prosečna muška penzija u Francuskoj iznosi između 1.400 i 1.500 evra a ženska – 800. Broj siromašnih žena starijih od 70 godina duplo je veći od siromašnih muškaraca", upozorava Benei.

Iako su francuski zakonodavci omogućili muškarcima da koriste roditeljsko odsustvo, procenat očeva koji koriste ovu zakonsku mogućnost veoma je mali – svega dva odsto očeva ima svest o tome da je roditeljstvo zajednički posao.

"Roditeljsko odsustvo podrazumeva da otac ili majka uživaju u radostima odrastanja do detetove treće godine, a ovu vrstu uživanja država mesečno plaća između 300 i 500 evra. S obzirom na to da poslodavac ne plaća roditeljsko odsustvo, penzija žena koje su odlučile da najvažnije godine detinjstva provedu uz svoje dete za petinu je manja od žena koje su se na posao vratile dva meseca nakon porođaja.

Podaci govore da svaka treća žena odlazi na roditeljsko odsustvo i vraća se na posao kada dete oduva tri svećice na torti. Iako zakonodavac izričito zabranjuje poslodavcima da žene „kažnjavaju” premeštanjem na drugo radno mesto kada se vrate na posao, u praksi se veoma često dešava da se ženi promeni radno mesto nakon tri godine", naglašava Frank Benei.

Statistički reprezentativan podatak glasi da je čak 84,2 odsto žena u Francuskoj zaposleno, ali iza kulisa ove rodno ravnopravne statistike stoji podatak da su pripadnice lepšeg pola uglavnom zaposlene u profesijama koje su manje plaćene. Razlika u platama između žena i muškaraca iznosi i do 20 odsto jer svaka treća žena ne radi puno, već skraćeno radno vreme.

"U Francuskoj postoji 86 profesionalnih sektora, a žene su zaposlene samo u 12 i svi ti sektori su manje plaćeni – one su uglavnom zaposlene u zdravstvenom, obrazovnom i uslužnom sektoru, kao i u sektorima usluge, trgovine i ugostiteljstva.

Iako je Zakon o paritetu, koji je donet u junu 2005. godine, doprineo većoj zastupljenosti žena u nacionalnim i lokalnim izvršnim savetima, samo 18,5 odsto žena sedi u francuskom parlamentu.

Prema zakonu, političke partije dužne su da plaćaju „penale” ako ne stave ženu na listu, ali čelnici brojnih partija radije plaćaju kaznu za nepoštovanje rodne ravnopravnosti. Gradonačelnica ima 13,8 odsto, a one vode samo šest od 38 opština sa više od 100.000 stanovnika", kaže Emanuel Latur, zamenik šefa sektora za položaj žena u francuskoj vladi koji se nalazi pri Ministarstvu za solidarnost i društvenu koheziju.

Kad mi kažu mlada gospodjice pobenavim , a to mi imaju običaj reć na poslu odmah znam da sam nešto s*ebala il uradila kako ne treba [You must be registered and logged in to see this image.]

Naj mi je kad me zovu imenom [You must be registered and logged in to see this image.]

Curo

Draga gospodzo...

Gospodična.


Što je starija, to joj je širi osmijeh na licu.

Kada ja na nekom šalteru ženi od pedesetak godina kažem "gospodična"  , nema toga što ona neće za mene uraditi.

Mslm, na šalteru, službeno.

Maco

Damo!

Ili

Babo jedna?

Vrh mi kad me zovu sekoo , sekoo

A nije ni "mače" loše. 

Naprimjer:

De si mače? 

kliker ::

Maco

A p...o

Po imenu.Ne treba meni niko da persira,a ja sam tako naučena da starije oslovljavam sa vi.
Tako da -Vi gospodine nemojte zahebavati. 

nekako mi najlepše "dušo", "moja duša" 

Kad čujem neke ono kao: maco,curo, kuco, cico, mico...smuči mi se.

@EROTIC MAN.....

Evo npr.ja kažem, kako ste teta Emelle. Žena će odmah pomisliti kako je ovaj fin i kulturan i persira.

Tanguy ::

Evo npr.ja kažem, kako ste teta Emelle. Žena će odmah pomisliti kako je ovaj fin i kulturan i persira.

Dobro sam čika Tanguy.  

Emelie ::

Dobro sam čika Tanguy.  

Drago mi je da ste dobro teta Emelle.

Tanguy ::

Emelie ::

Dobro sam čika Tanguy.  

Drago mi je da ste dobro teta Emelle.

Pa da teta Emelle, pa ne mogu ko krkan. Malo kulture. Nismo s drveta sišli, iako se penjemo u zadnje vrijeme često na njega, drvo mislim.

Tanguy ::

Pa da teta Emelle, pa ne mogu ko krkan. Malo kulture. Nismo s drveta sišli, iako se penjemo u zadnje vrijeme često na njega, drvo mislim.

Znam ja da ste vi čika Tanguy kulturni.

Emelie ::

Znam ja da ste vi čika Tanguy kulturni.

E, pa drago mi je da znate teta Emelle i fino je zapažate stvari. Nemojte pomisliti slučajno da Vas ja barim ili navlačim na grijeh. Meni je preko 100g, sve je otkazalo i ovo što tipkam, to ne tipkam nego drobim slova u stroj. Srećom Vi to razumijete jako dobro.

Samo ne maco i lutko. 

zavisi u kom su momentalno stanju vaši odnosi 


od dušo do ....................... veštice ima širok dijapazon lepih oslovljavanja