Legende i priče o cveću

SUNOVRAT (Narcissus sp.)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uz ovaj cvijet vezan je dobro poznat mit o Narcisu čija je ljepota opčinjavala brojne obožavatelje i obožavateljice, ali je njegovo srce uvijek ostajalo hladno. Razljućena božica sudbine Nemeza kaznila je Narcisa dovevši ga pred bistri studenac u kojem se jasno ocrtavao njegov lik. Vidjevši se, Narcis se smrtno zaljubio sam u sebe. Ostatak života proveo je pokraj zdenca pokušavajući dohvatiti svoj lik koji je uvijek bježao kad god bi dodirnuo vodu. Jednog dana na rubu izvora umjesto nesretnog Narcisa vodene su nimfe pronašle kiticu cvijeća koje su nazvale po njemu.
Zbog toga su danas sunovrati simbol samoljubivosti, samodopadnosti i neuzvraćene ljubavi. No ovaj je cvijet, koji među prvima nikne iz snježnog pokrivača, i simbol ponovnog buđenja, rođenja i novog početka.

[You must be registered and logged in to see this image.]

TRATINČICA (Bellis perenis)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbog oblika cvijeta koji podsjeća na sunce i zbog karakteristike da se on otvara samo kad ga obasja sunce, a zatvara čim sunce zađe, tratinčicu su odavna nazivali "sunčevom nevjestom".
Sitan cvijet koji pažljivo prati sunce simbol je ljubavne vjernosti i predanosti. Međutim, sunce se ne mora svaki dan pojaviti, tako da ta predanost nije uvijek obostrana. Simbolikom tratinčice poslužio se i Shakespeare u svom "Hamletu" kad Ofelija, dajući kraljici tratinčicu, zapravo je upozorava da se ne oslanja na trajnost muževe površne i prevrtljive ljubavi.
Ne čudi stoga ni činjenica da se uz tratinčice i slično cvjeće veže svima poznata igra proricanja ljubavne sreće: "Voli me, ne voli me…"
Dakle, kad nekomu poklanjate tratinčicu, upozoravate ga da se ne uzda previše u trajnost nečije opčinjenosti i da ne vjeruje bezuvjetno u slatkorječiva obećanja zaljubljenog udvarača ili udvaračice.

Plava kamelija - "Ti si plamen u mom srcu";

Ružičasta kamelija - "Čeznem za tobom";

Plava ljubičica - "Uvek ću ti biti veran";

Bela ljubičica - "Hajde da okušamo sreću";

Zelenkada - "Ti si jedina" i "Sunce sija kada sam s tobom";

Đurđevak - povratak sreće;

Gardenija - tajna ljubav;

Orhideja - divna dama;

Gladiola - prirodna ljupkost;

Magnolija - otmenost;

Ljiljan, kala - lepota.

Azaleja - Temperament

Akacija - Otmenost

Ambrozija - Uzvracanje ljubavi (a alergija? )

Badem - Nepoverenje

Balsam - Nestrpljenje

Begonija - Crne misli

Bedrinac - Ljubavni sastanak

Blagovan - Malodusnost

Bozicna ruza - Oslobodi me briga

Bosiljak - Netrpeljivost

Bun (velebilje) - Istina

Valerijan - Zelja za udobnoscu

Veronika - Vernost

Venia - Zelja za bogacenjem

Visibaba - Nada

Visterija - Veran sam ti

Volovsko oko - Strpljivost

Vrba - Obecanje ljubavi

Vrba zalosna - Zalost

Vrbela - Razdraganost

Geranijum

- zelenkast - Verenicka ljubav

- ruzicast - Prvenstvo

- taman - Seta, tuga

Gladiola - Prenagljenost

Gorcica - Nepravedni ste

Gospina papucica - Izazivajuca lepota

Dalija - Nestalnost

Dan i noc - Misli

Detelina - Misli na mene

Divlja mirodjija - Snazna zelja

Dunja - Iskusenje

Djurdjevak - Vraca se ljubav

Zabljak - Nezahvalnost

Zutelija - Ponizenje

Zuti narcis - Postovanje

Zutica - Uvreda

Zanovet - Napustanje

Zvoncic - Postojanost

Zelje - Strpljenje

Zimzelen - Odricanje

Zlatoglav - Zalicu te do groba

Zova - Ljubomora

Zumbul - Seta

Imela - Savladacu teskoce

Jabuka cvet - Prednost

Jagorcevina - Milost

Jasmin - Odanost

Jorgovan - Ponizenje

Kadulja - Odanost domu

Kamenika - Vernost

Karanfil

- crven - Jad u srcu

- pegast - Odbijanje

- zut - Prezir

Kozja krv - Roditeljska ljubav

Konjsko kopito - Pravda ce pobediti

Kopriva - Zlobni ste

Krasuljak - Nevinost

Kukut - Veran sam ti do groba

Kukolj - Neznost

Kukuruzna svila - Svadja

Lavanda - Nepoverenje

Ladolez

- veliki - Uvreda

- mali - Ponizavanje

Lan - Osecam vasu ljubaznost

Lisicina - Licemernost

Lisce uvelo - LJubavni bol

Lovorov list - Promenicu se, ali kad umrem

Lokvanj - Cistota srca

Lotos - Pricljivost

Ljiljan - Velicanstvenost

Ljubicica

- plava - Vernost

- bela - Skromnost

Ljutic - Nezahvalnost

Magnolija - Volim prirodu

Majcina dusica - Istrajnost

Mak cvet - Smirenje

Maslina - Stalozenost, mir

Mimoza - Ljubaznost

Mirta - Verna ljubav

Mosus - Slabost

Nana - Cenim vase vrline

Narcis - Samoljublje

Obrnika - Nestrpljivost

Orlovi nokti - Vezan sam ljubavlju

Petunija - Ublazili ste mi bol

Perunika - Pozdravljam vas

Petrovac - Zahvalnost

Pakujac - Neozbiljnost

Potocarka - Patriotizam

Primula - Milosrdje

Razgon - Vernost

Razlicak - Cestitanje

Ranilist - Iznenadjenje

Rododendron - Opasnost

Ruza

- crvena - Stidljiva ljubav

- bela - Ja sam vas dostojan

- zuta - Ljubomora

- crveno-bela - Nejasno osecanje

Ruzin pupoljak

- crven - Nevinost

- beo - srce ne zna za ljubav

Ruzmarin - Secanje

Sasa - Napustanje

- divlja - Oboljenje

Slez - Blagost

Slezovaca - Ambicija

Skrobut - Blagotvornost

Smreka - Pomoc

Suncokret - Divljenje

Suncac - Privrzenost

Tamarica - Nevernost

Trolist - Osveta

Tulipan - Beznadezna ljubav

Fuksija - Proba

Hortenzija - Srdacnost

Hrizantema

- crvena - Volim te

- bela - Istina je

- zuta - Ljubav slabi

Ciklama - Snebivanje

Cinija - Zamisljenost

Safran - Veselje, radost

Seboj - Vernost

Sljivin cvet - Drzite se obecanja

Sipak - Bol mi se zaceljuje

Stipavica - Istrajnost u osecanjima

Priča o makovima


Samo šačica svakodnevnog baštenskog cveća nekada toliko cenjenog u medicini danas se može pronaći u apotekama. Među njima mak je jedan od najvažnijih. Postoje mnogi medikamenti koji služe za ublažavanje bolova, koji su napravljeni od maka. Morfijum i kodein su dva srodna narkotika koji se prave od maka.

Izvor: Cvećara Neven

[You must be registered and logged in to see this image.]

U rano doba kao što je neolitski period čovek je postao svestan kvaliteta skrivenih u semenu čaura krhkog cveta maka. Tragovi makova su pronađeni u egipatskim grobnicama koje datiraju od pre tri hiljade godina. Postoji recept za lek od maka koji se prepisuje deci da bi se zaustavio njihov plač. To je bilo poznato Asirijancima i u mitologiji Grčke. Antički Grci su smatrali da su makovi znak plodnosti. Za zrnevlje maka se smatralo da donosi zdravlje i snagu pa su grčkim atletama davane mešavine maka, meda i vina. Demetra, kako legenda kazuje, je stvorila mak kao lek za ranjenu dušu , da bi mogla da spava nakon gubitka njene kćerke Persefone. Braća blizanci Hipnos i Tanatos ( san i smrt) su bili predstavljani sa krunama od makova ili kao da nose mak u njihovim rukama. Očigledno da su stari Grci bili svesni činjenice da san indukovan opijumom može voditi u smrt. Plinije je u jednom dahu dao detaljan opis kako da se sakupi sirov opijum a u sledećem je naglasio upozorenje da “uzet u velikim količinama izaziva san koji vodi u smrt”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rimljani su u Englesku doneli mak. Njihova mitologija je povezivala biljku maka sa Somnusom, bogom sna. Grci su pratili sličnu liniju, povezujući ga sa Himnusom bogom odmora i zaborava. Hrišćanstvo daje njegovom simbolizmu novi značaj. Urezano u klupe nekih srednjevekovnih crkvi predstavlja verovanje da mi počivamo u iščekivanju sudnjeg dana. Cinici su imali običaj da dodaju na to da takođe to znači i dremež ” koji počinje kada sveštenik drži propoved”. Možda ovo objašnjava zašto izrezbareni makovi nisu bili prisutni na svim klupama srednjevekovnih crkvi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Opasnost od opijuma nažalost nije sprečila mnoge nadrilekare iz stare Engleske da prave njihove medikamente i iskorištavanje prednosti opijuma zarad sticanja sopstvenog bogatstva. Elizabet Kent je u njenom delu “Flora Domestica” napisala da korišćenje ovih stimulansa i narkotika, naročito od strane male dece, a bez posebne opreznosti treba zabraniti. Tokom industrijske revolucije Godfrijev “liker” je bio veoma popularan. Ljudi koji su dobijali otkaz zbog haotičnih uslova u inflatornoj industriji su dolazili jeftinije do opijuma nege do hrane. Kasnije je zakonom o hrani i lekovima ovaj opasni narkotik izbačen iz redovne farmakologije. U ta vremena malene doze opijuma su se dodavale u bilo šta da bi donela čudesna olakšanja bolesnima. Bezbroj prevaranata je videlo priliku za brzom i velikom zaradom. Oni su iskoristili u potpunosti dobre strane opijuma da bi zaradili svoja bogatstva. Početkom 19 veka tinktura opijuma koja se zove laudanum mogla se kupiti u slobodnoj prodaji i koristila se onako kako se aspirin koristi danas. Veliki broj poeta i pisaca su bili opijumski zavisnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Opijum je bio glavni razlog za rat Engleske sa Kinom 1839 god. Kompanija “Istočna Indija” se suočila sa problemom. Vekovima se opium gajio u Indiji a obrađivao u Bengalu. Ali Kompanija “Istočna Indija” je shvatila da će svojstva opijuma koji izaziva zavisnost zasigurno uništiti njihovu nekvalifikovanu radnu snagu u Indiji, pa prema tome zašto ga umesto toga ne bi prodavali Kinezima? Međutim Kina to nije želela. Istočno Indijska kompanija ogradila se od svega tako što je putem aukcije prodala useve opijuma nezavisnim trgovcima koji su unajmili brodove i jurili sa njima u Kanton koji je bio jedina luka u kojoj su bili primani “barbarski” brodovi. Ova ilegalna trgovina je bila podržana od strane lokalnih kineskih trgovaca koji su bili monopolistička grupa bez podrške od strane kineske vlasti, za rad sa strancima. Oni su potrošili puno novca u svrhu podmićivanja državnih službenika i na taj način su uspeli da uvuku svoje zemljake u najdestruktivniju od svih navika. Njihova koperacija je omogućila trgovinu opijumom. Oni su stvorili ogromne mreže slične organizovanom kriminalu u nekim od velikih gradova zapadne hemisfere. I dok je trgovina opijumom naglo rasla takođe su se i problemi u poslovanju sa Kinom uvećavali. Propisi i zakoni pogaženi od strane trgovaca se nisu više mogli tolerisati i Engleska je postala rešenje. Engleska je poslala nekolicinu ljudi iskusnu u ratovima da prate neke od brodova koji su putovali za Kanton. Kinezi su pucali na ove brodove. Engleski plaćenici su uzvratili vatrom i rat je počeo, trajao je tri godine. Za mirovnim stolom Kina je predala Hong Kong Engleskoj i otvorila je 25 luka za trgovinu sa zapadom. A opijum nikada nije bio spomenut u mirovnom sporazumu i ilegalna trgovina se produžila sve do 1908 god. To je jedna ružna priča. Nisu svi englezi odobravali engleske akcije protiv Kine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priča o karanfilu

Karanfil, crveni cvet, saputnik ljubavi i radosti. Po staroj legendi kada su živeli bogovi, među njima boginja Artemida koja se sa Zevsom i Latonijem vraćala sa zabave i videla svirača koji svirajući na flauti ne obraća pažnju da zvukovi flaute plaše i rasteruju sve životinje u okrugu. Ljuta boginja je razapela strelu i ustrelila prelepog svirača. Veoma brzo ljutnju boginje smenila je milost i pokajanje. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladića pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet još zove i cvet Zevsa, mudrog i moćnog boga koji je mladića načinio besmrtnim.


Izvor: Cvećara Neven

[You must be registered and logged in to see this image.]

Napoleon prvi je 15. maja 1802 dobio orden prvog reda. On je izabrao cvet karanfila kao simbol lente za to više francusko odlikovanje. Interesantno je da u vreme francuske revolucije 1793. godine nevine žrtve revolucionarnog terora idući na streljanje ukrašavale su sebe ovim cvetom da bi pokazali kako oni umirući za svog dragog kralja neustrašivo gledajući u oči smrti. Tada je po čitavoj Francuskoj taj cvet nazvan trenutak užasa-oružje užasa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Engleskoj se on pojavio tek u šestaestom veku i odmah na početku svog pojavljivanja zavladale su simpatije carstva i u to vreme kraljice Elizabete i svih engleskih aristokrata. Svi su ih sadili u vrtovima, parkovima i toplim lejama. Sama kraljica Elizabeta se nije razdvajala od njega i svuda se pojavljivala sa njim, na državnim priredbama, balovima, takođe i u uskom krugu dvorskih dama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako je u Francuskoj i Engleskoj ovaj cvet bio ljubimac viših slojeva u Belgiji je on bio ljubimac običnog naroda i postao je simbol blagonaklonog domaćeg roditeljstva, roditeljske ljubavi i roditeljskih priča. A u Holandiji mnogi holandski umetnici sreću ozarena ženska lica noseći bukete karanfila u rukama. Na jednoj svečanosti u ferarskom saboru sa buketom tih cvetova određen je dan svih svetih.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Italiji je cvet karanfila proglašen talismanom ljubavi. U Bolonji karanfil se naziva cvetom apostola Svetog Patra i 29. juna na dan njegove smrti karanfilom se ukrašavaju crkve u svim gradovima. U savremenoj istoriji cvet karanfila je takođe ostvario svoj neizbežan ugled.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izvesno je da je 25. april u Portugaliji jedan od najvažnijih praznika u državi. Tada je 1974 godine bio svrgnut fašistički režim i ta revolucija se zove revolucija crvenih karanfila. Tu revoluciju karakteriše odsustvo nasilja u korist vlasti liberalno demokratske partije. Tada je na ulice Lisabona izašlo stanovništvo grada sa crvenim cvetovima karanfila u rukama. Crveni cvet karanfila je postao simbol revolucije. Tada su vojnici te cvetove poređali po kundacima svog oružja.

Priča o orhideji

Divljenje koje su ljudi uvek osećali prema biljkama, neustrašivost mnogih ekspedicija kao, kao i odlučne istrajnosti odgajivača učinili su da biljke koje su sakupljane po različitim krajevima sveta kao što su Meksičke pustinje, vlažne šume Amazonije, brežuljci u podnožlju Tibeta, Indijske džungle i vetrovita ostrva Pacifika, postaju važno obeležje mnogih domova.


Izvor: Cvećara Neven

[You must be registered and logged in to see this image.]

Biljke u saksijama su u 18 veku bile povlastica i raskoš aristokratske elite. Nakon otkrića Vardove kutije 1834 godine koja je omogućila da se osetljive vrste biljaka, sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti po raznim kontinentima. Mnoge egzotične biljke postale su pristupačne i manje imućnom stanovništvu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Egzotične paprati, orhideje, dracene, palme, krotoni postali su vrlo traženi u Evropi. Da udovolje toj potražnji, mnogi neustrašivi tragači za biljkama pošli su na opasna istraživanja u nepoznate krajeve da pronađu nove vrste.

Orhideja je bila najveći zgoditak a kako je prirodno stanište tog cveta visoko u granju stabala, čitave su šume stabala posečene u potrazi za novim podvrstama. Oduševljenje orhidejom učinilo je da se razvije unosan posao. Istraživači, botaničari i trgovci u to doba sticali su silna bogatstva.

Divljenje koje ljudi iskazuju prema tom cvetu neprekidno traje.

Priča o tulipanu

Tulipan je dobio ime po persijskoj reči DUBLEND ili turskoj TULIPANT, što znači “omot na glavi”, “turban” zbog karakterističnog oblika cveta.

Izvor: Cvećara Neven

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rod tulipana obuhvata oko 100 divljih vrsta koje su naj rasprostranjenije oko  Kaspijskog jezera, zatim oko Crnog mora, odakle se šire prema severu, da bi preko Male i Srednje Azije doprli sve do srednje Evrope.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve te divlje vrste interesantne su samo sa botaničkog stanovištva. Za cvećarstvo je izuzetno značajna vrsta Tulipa Gesnerijana kao predak tada kultivisanih sorti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

O pravom poreklu naših baštenskih lala nemamo pouzdanih podataka. Po nekim podacima, lale su u Aziji bile poznate još pre 1000 godina. Prvi detaljniji opis dao je 1554 godine A. G. Busecq u svom pismu austrijskom vladaru Ferdinandu Prvom, u kome ga izveštava da u vrtu turskog sultana u Istanbulu cveta jedna veoma interesantna biljka koju Turci nazivaju tulipan. U Evropi lala je prvi put zacvetala u Ausburgu (Nemačka) 1559 godine, a prvi botanički opis dao je 1560 godine švajcarski naučnik Conrad Gertner (1515 – 1565). Međutim, koja je vrsta bila zapravo opisana ne može se utvrditi, ali Linne ju je nazvao Tulipa gerteriana i ona se smatra roditeljem svih današnjih formi lala.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osnivačem proizvodnje i selekcije lala smatra se botaničar Clusius koji je kao nadzornik Bečkih carskih bašta i parkova, 1575 – 1576 godine  proizveo iz semena više novih sorti.

Veoma zaslužan za otkriće novih vrsta lala je i botaničar Eduard Avgustus von Regel, koji je od 1855 godine  na ovamo u predelima srednje i zapadne Azije otkrio značajne vrste lala, od kojih pominjemo C. Eichreli, T. Greigii, T. Kaufmanniana.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Početkom 17 veka u Evropu je stizalo sve više biljaka sa raznih kontinenata. Neke retke i lepe vrste postale su predmetom pomodarstva. Nijedna biljka, čak ni orhideja nije izazvala takvu pomamu kakvo je bilo tulipansko ludilo koje je zahvatilo Evropu početkom 17 veka.

Lukovice divljih tulipana donete su s Levanta, a ukrštanjem dobijene su nove boje i oblici, pogodni za ukrašavanje domova i vrtova. Središte trgovine tulipanima postala je Holandija i za vreme tridesetogodišnjeg rata ludilo je dostiglo vrhunac.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za tulipane se borilo, ginulo. Na njima se sticalo i gubilo veliko bogatstvo. Postali su čak i oblik sredstva za plaćanje i iz ruke u ruku prešlo je preko 10 miliona papirnih bonova za tulipane koji su donosiocu garantovali da u zamenu može da dobije lukovicu ili određeni broj lukovica. To je zabranjeno zakonom 1673 godine pa je takva trgovina zamrla ali Holandija je ostala snažno svetsko tržište za gajenje i dalji plasman tulipana.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priča o ruži

Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio čovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ruža svih boja, nijansni i uzrasta.


U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog istoka (Persija i Mesopotamija), u drevnoj Kini i Japanu, kasnije u staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. To su bile ruže koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ružama, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa. Tako je još onda počeo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ruža.

U prvo vreme ruže su se razmnožavale iz semena, položenicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do spontanih međusobnih ukrštanja, blisko srodnih formi, ali pravog smišljenog rada na njihovom oplemenjavanju bio je tek počev od kraja 17 veka.

Počev od 18 veka, Evropa je bila stecište svih do tada postojećih ruža, kako gajenih tako i uzetih iz slobodne prirode, donešene su ruže iz Indije, Kine, Kašmira, Japana, Mandžurije i Koreje zatim iz Amerike. Počelo je njihovo smišljeno i plansko ukrštanje sa evropskim ružama kao i ružama sa bliskog istoka, koje su u to vreme u evropi već bile odomaćene. Postoje zbirke ruža u francuskoj, engleskoj, nemačkoj i drugim zemljama koje obuhvataju po nekoliko hiljada sorti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U savremenom svetu, uzgoj ruža prestavlja čitavu industrijsku proizvodnju. Uložena su ogromna materijalna sredstva ne samo u selekcionisanje i prozvodnju novih sorti, već i u poboljšanje kvaliteta podloga, proizvodnju semena za podloge, specijalnih đubriva za ishranu biljaka, zaštitinih sredstava protiv bolesti i štetočina, ambalaže za držanje i gajenje biljaka itd.

Od ove delatnosti živi danas veliki broj radnika, bilo kao proizvođači podloga, kalemova ili cvetova bilo kao prodavci ili aranžeri.

Ruža je i danas, kao i u davna vremena, još uvek jedan od najlepših ukrasnih cvetova u vrtu svakog domaćinstva bilo da je ono u selu ili gradu, a u svečanim danima i prilikama i u njihovom stanu – bilo kao zasađena ili gajena biljka bilo kao rezani cvet.

U sivilu savremenih, betonskih gradskih četvrti, na balkonima stanova gradskog stanovnika ruža predstavlja jedan od najvažnijih elemenata osveženja i njegove veze sa prirodom.

Dan i noć

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zvezdan



Da li ste ikada gledali u zvezdu dugo vremena? Ako jeste tada ste primetili da zvezda nije samo jednostavna svetleća tačka na nebu. Međutim svetlost zvezda nije uvek ista. Ponekad je plava, ponekad je bela pa čak i roza. U sredini su zlataste a prema krajevima zatamljene. I nama se čini da nam kroz ovu svetlost zvezde šalju neke signale i čak preuzimaju neke poruke sa Zemlje. Možda zbog toga ponekad zvezde padaju sa neba.

Kada su antički ljudi to zapazili počeli su da gledaju u drveće i cveće i pokušavali da pronađu sagovornika zvezda. I oni su pronašli neko malo azurno cveće sa žutim krugom u sredini koje je bilo slično zvezdama na nebu. "Aster" (zvezdan) - uzviknu neko od njih. Reč "aster" znači "zvezda" i od tog doba azurni cvet ima to ime.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Donešen je u Evropu iz Kine 1728 od strane Peter Inkerville-a. On je uvezao seme cveta i prezentovao ga čuvenom francuskom botaničaru. Botaničar je uspeo da odgaji veliko svetlo cveće u krajevskoj bašti Trianon i nazvao ga kraljica "belih rada".

Zvezdan je sam po sebi jadna od najstarijih biljaka. Kada su arheolozi otvorili 2000 godina staru kraljevsku grobnicu oni su pronašli crteže zvezdana. Antički grci su smatrali zvezdan za amajliju. Zvezdan personifikuje jesen na mađarskom jeziku.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Postoji jedno popularno verovanje: ako stojite među zvezdanima u noći i pažljivo osluškujete cveće možete čuti jedan skoro nečujan šapat. Na ovaj način zvezdani pričaju sa njihovim sestrama - zvezdama. I to nije iznenađujuće zato što po legendi zvezdani su izrasli iz praha koji je pao sa zvezda. Ovu legendu je iznedrio francuski astronom Cassini kada je u mladosti izučavao nauku o nebeskim telima i on je ostatak svog života posvetio botanici.

Dalija


Baštovanstvo je umetnost koja koristi cveće i biljke kao boju i zemlju i nebo kao platno (Elizabet Murej). Priča o nekom cvetu izdaleke prošlosti može ponekad biti rekonstruisana na osnovu naočigled primitivnih delića magije i mitova. To je tačno barem što se Evrope tiče, međutim Dalija ne vodi poreklo iz Evrope. Ona dolazi iz Meksika i bila je dobro poznata Astecima . Astečki herbarijum napisan na latinskom svega 60 godina nakon dolaska Kolumba je izašao na videlo 1929 godine. Napredna vrsta kulture je postojala u Meksiku, ali njeno bogatstvo u pisanim zapisima su uništeni u interesu dovođenja Hrišćanstva neznabošcima. Prema tome otkriće astečkog herbarijuma je predstavljalo delić neverovatne sreće za studente istorije medicine i takođe za botaničare.Od drevnih meksikanaca mi smo saznali da su Asteci koristili dalije za lečenje epilepsije.

Dalija je kasno došla u Evropu. Do vremena kada je došla, radoznali ljudi 16-17 veka su odavno otišli i naučni specijalisti su preovladali. Oni su gledali na daliju kao na mogući izvor hrane zato što je bolest u ranim 1840-ima uništila francuske useve krompira. Međutim nakon što su okusili daliju oni su odustali od te ideje i odlučili su da je gaje samo zarad njene lepote.

Moderni specijalisti su se okrenuli ka daliji iz medicinskih razloga i ovaj put to nije bilo uzalud. U vremenima pre nego što je otkriven insulin dijabetičarima se često davala supstanca zvana atlantski skrob ili dijabetski šećer napravljen od dalijinog rizoma.



Postoji takođe lepa priča iz 18 veka o ljubavi i dalijama. Sir Godfri Vebster je živeo u Florenci sa njegovom mladom ženom kada je mladi Lord Holand došao u grad. Ledi Vebster se prepustila ljubavnoj aferi sa Lordom Holandom i 1796 rodio se nihov prvi sin. Godinu dana kasnije stari Sir Godfri se razveo od nje i ona i Lord Holand su mogli da se venčaju. Ljubavna afera između momka i devojke dvadesetih godina procvetala je u dug i srećan brak. Nakon dvadesetak godina njihovog zajedničkog života napisao je za nju malu poemu.

Ovo je poema koju je on napisao za nju:

Dalija koju si donela na naše ostrvo
U slavu tvoju će zauvek pričati:
Cvetna bašta mila kao osmeh tvoj,
I boja svetla kao obraz tvoj.


Imeđu 1800-te i 1805-te Holandovi su živeli u Francuskoj i Španiji gde je Ledi Holand prvi put videla dalije koje su došle u Španiju 15 godina ranije. Ona je poslala nekoliko njih u Englesku i toj isporuci je pripala zasluga za predstavljanje dalije Engleskoj.

Dalija je zvanični cvet San Franciska.

Delfinijum


Delfinijum  je dobio svoje ime u antičkoj Grčkoj zbog sličnosti svojih pupoljuka sa glavom delfina. Grčke legende nam kazuju da je jednom davno među antičkim helenima živeo talentovani mladi čovek. On je po sećanju napravio skulpturu svoje voljene i udahnuvši dušu u nju skulptura je oživela. Međutim bogovi su ga pretvorili u delfina zbog takve nečuvene drskosti. Delfin je plivao do obale svake noći do koje je dolazila i devojka koju je on podigao iz mrtvih, međutim njih dvoje se nisu mogli sresti. Jednom je delfin uočio problem; u svojim ustima je držao nežni cvet koji je sijao azurnom svetlošću. Delfin se graciozno približio obali i stavio je cvet pred noge njegove voljene. Cvet je bio sličan delfinovoj glavi.

Vrste i sorte ovoga cveća su zadivljujuće. Cveće može biti plavo, tamnoplavo, azurno, ljubičasto, lila , belo i u kombinaciji sa crnom, belom, sivom i krem bojom daje ovim biljkama neodoljivi šarm. Ovaj cvet koji voli sunce ne podnosi bilo koju vrstu senke, premda u vrelim danima preferira malo hladovine i boji se da ne bude opečen vrelim sunčevim zracima.

Margarete

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Voli me - ne voli me"



Prelepe zlatne ukrasne šnale za kosu, od kojih se svaka završavala ornamentom u obliku margarete, pronađene su kada su vršena iskopavanja Minojske palate. Veruje se da su više od 4000 god. stare. Takođe je pronađena 500 god. mlađa tabla za igru ukrašena bordurom u obliku žutih i belih margareta. Brojne margarete su pronađene na keramici u Egiptu kao i posvuda drugde na Srednjem Istoku.



Margareta ima jedno "oko" baš kao što njeno englesko ime "day's eye" ("oko dana") i kazuje, a primitivni iscelitelji su izvukli očigledan zaključak da je njihova namena izlečenje očnih problema. Asirijanci su bili među isceliteljima i pronađeni su mnogi recepti na kojima su margarete prepisane za izlečenje očnih bolesti. Asirijanci su takođe verovali da ako zgnječite margarete i pomešate ih sa uljem možete mešavinu staviti na sedu kosu da bi ona ponovo postala tamna. U anglosaksonska vremena margarete su se takođe koristile kao lekovi ali je nadalje bilo potrebno recitovanje magičnih čarolija da bi ih učinile stvarno efektivnima. Kao dodatak preporučivana je i sveta vodica. To je jedan od primera hrišćanskih običaja dodatih primitivnim medicinskim praksama. U 13 veku korišćene su za rane, groznicu i giht.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Postoji jedna šarmantna priča o Rhiwallon of Myddvai koji je bio sin siromašnog čobana i Lady of Llyn-y-Van-Vach. Ova lokalna dama od Jezera je bila predivna devojka koja je nakon različitih pojavljivanja i nestajanja u jezeru koje je bilo njen dom, konačno ga napustila i skućila se sa njenim mužem čobaninom kome je donela veliko izobilje. Njen otac je međutim postavio uslov da ona mora da se vrati u jezero ako je udari tri puta ali bez besa. Njen muž je bio veoma brižljiv međutim tokom niza godina šaljivi pljesak rukavicama i dva druga jednako šaljiva gesta učinili su da je on ostao bez svoje voljene. U međuvremenu ona je njmu rodila tri sina od koga je Rhiwallon bio najstariji. Dečacima je rečeno za njihovu majku i oni su običavali da lutaju pored jezera u nadi da će je videti. Jednog dana ona se pojavila pred Rhiwallon-om i rekla mu da je njegova sudbina da služi čovečanstvu tako što će odagnati bol i lečiti bolesti. Ona mu je pokazala različite biljke i objasnila mu njihove lekovite vrline. Taj sin je postao lekar lorda Rhyss-a. Rhyss mu je dao zamak zvan Myddvai i on je putovao kroz celu zemlju lečeći ljude i gradeći svoju reputaciju. On je bio jedan od prvih ranih doktora koji su zagovarali higijenu kao dobar način da se izbegnu bolesti. Njegov stav u vezi higijene je najverovatnije i doprineo tom njegovom velikom uspehu. Njegov sin je pošao njegovim stopama u profesiji i 12 maja 1842 god. Rice Williams M.D. je umro u osamdesetčetvrtoj godini, kao poslednji ali ne i najmanje eminentni doktor potomak misteriozne Lady of Llyn-y-Van-Vach. 600 god. medicinske prakse u jednoj familiji. Izvrstan rekord. Veoma korisna doktorima Myddvai-ja, margareta je imala jednu drugu vrlinu od velikog značaja za njih. Ona im je mogla reći da li će pacijent da živi ili umre. Kontesa od Kenta je kao i sve velike dame njenog vremena znala sve o domaćoj medicini i praktikovala je u njenom domu i istraživala je medicinske nauke.

Prah kontese od Kenta je bio dobar protiv svih malignih i pogubnih bolesti npr: malih boginja kuge i td. Ona je dodavala margaretu njenoj formulaciji praha koja je uključivala skupe dodatke kao što su perle, zlato , korale i druge sastojke iznad značaja za uobičajene bolesti i bolesnike. Njena druga specijalnost je bio tretman bolnih očiju. Margarete su korišćene i kao sušene biljke.

Margarete, francuska reč za belu radu, potiče od grčke reči koja znači "perla". Fransis prvi je zvao njegovu sestru Margarita od margareta i ova dama je koristila belu radu kao njen ukras. Kao i još neke uvažene žene plemićkog roda tog vremena. Za St. Louis dobro se kaže da je imao ugraviranu margaretu na prstenu koji je nosio. Zajedno sa time je bio fleur de lis i raspeće. Ovaj prsten , kako je kralj tvrdio , predstavljao je ono što mu je bilo najdraže: religiju, Francusku i njegovu ženu Margaritu.

Postoji jedna stara Engleska poslovica koja kaže da proleće ne dolazi sve dok ne možete stati stopalom na 12 margareta. Ako sanjate margarete u proleće ili leto to je dobar znak ali ako ih sanjate u jesen ili zimu onda je to maler.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubičica i visibaba


od Dejana Krivokapića


Sneg je počeo da se topi i prolećno sunce je počelo da peva. Cela priroda se budila iz sna. Kroz mraz i sneg Visibaba je promolila svoju nežnu glavicu. Okrenula se oko sebe i rastužila se jer nije bilo nikoga. Samo sneg i belina koja je sijala svuda naokolo. Visibaba tužno povi glavu i zagleda se u maleno parče zelenila ispod sebe.
"Čudan je ovo svet", pomislila je, "nigde nikoga samo belo i ja". Uzdahnula je usamljeno i trudila se da ne misli o tome kako je sama.
"Ehej, stiglo proleće", začu glas negde iza sebe, "stiže sunce i trava". Uz veseo smeh glas je nastavio: "Mislila sam da sam prva, kad ono Visibaba poranila".
Visibaba se zbunjeno okrenu i zagleda se u dražesni cvetak ljubičastih latica. "Ajde, ajde, čemu tužne okice, stiže proleće", skoro zavika Ljubičica bečeći se na Visibabu.
Čudila se Visibaba ovom neobičnom cvetu, malko poćuta pa reče: "Mislila sam da sam sama, pa sam se rastužila. Odkud ti odjednom?"
"C-c-c, kakvo ti je to pitanje. Pa nijedan cvet ne treba da bude sam. Čim sam te čula kroz sneg požurila sam da procvetam. Ostali cvetovi neće još nekoliko nedelja izaći. Boje se hladnoće."

Dok su tako dva cveta čavrljala i Visibabi se popravljalo raspoloženje nad njima se nadvi senka. Uplašeno pogledaše u vis i videše devojčicu kako se naginje i zagleda ih.
"Jao što je lepo cveće", nasmeši se devojčica govoreći i ubra ljubičicu i stavi je u kosu.
Ljubičica tužno doviknu Visibabi odlazeć: "Ostaj mi vesela drugarice, možda se i vidimo ponovo".

Visibaba je zapanjeno gledala u devojčicu koja je odlazila i odnosila joj jedinu prijateljicu koju je imala. Odjednom je osjetila hladnoću oko sebe. Nije ranije obratila pažnju ali sada kada je ponovo ostala sama mraz joj se počeo uvlačiti u listove. Uzdahnu i ponovo povi glavu.

I tada se i nad nju nadvi senka. Pogledala je u vis i videla jednu ruku kako se pruža put nje. Dečak je naišao i ubrao je. Nosio je pažljivo i prijala joj je topolota njegovih ruku. Dečak potrča niz ulicu i sustiže devojčicu. Uze je za ruku i dade joj Visibabu govoreći: "Nije lepo da cvet bude sam, stavi i ovaj u kosu". Devojčica se nasmeja, stavi visibabu pored ljubičice i njih dvoje udjoše u vrtić da popiju čaj i da se ugriju.

Unutra, devojčica uze cveće iz kose i stavi ih vaznicu sa vodom. Ljubičica se nasmeja i reče Visibabi: "Eto, opet smo zajedno, život je lep i stiže proleće". Visibaba krenu da odgovori kada priđe druga devojčica i stavi još par cvetova u vaznicu. Onda priđe još jedna devojčica i stavi cveće u vaznicu, i još jedna i uskoro je vaznica bila puna raznobojnog cveća. Prostorijom se širio blagi, prijatni miris prvog cveća dok su cvetići veselo čavrljani i upoznavali se.

"Vidiš", reče Ljubičica, "svo cveće treba da se druži. Pogledaj kako smo svi veseli." Visibaba se okrenu zbunjeno i svuda oko nje su bili divni i veseli cvetovi. Nasmeši se, podiže glavu i reče: "ti si jedan mudar cvet, drugarice".


prozorcic.

Simbolika perunike

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj cvijet je bio omiljen još u starom Egiptu.

Simbol je vladarskog dostojanstva, otmjenosti, trijumfa i slave.

Božica Iris je bila u svijetu grčkih mitova glasnica bogova, pa zato perunika može biti znak koji posvećenim izabranicima poručuje božju volju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iris je proljetno cvijeće koje je simbol novoga života i besmrtnosti, stoga se često zasađivala na grobovima jer izražava vjeru u ponovno rođenje i vječni život.

U dalekom Japanu perunika je također označavala plemenitost i hrabrost.

Kupka u vodi prekrivena perunikinim cvjetovima bila je dio tradicionalnog obreda zrelosti koji predstavlja prijelaz iz dječačkih godina u mušku zrelost.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Суви храст


Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”

„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.

„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.

„Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста, шума ће поново бити моја.”

Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају, веома се забринуло.

„Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.”

Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао:

„Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи, тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”

Од тада, легенда каже, суво лишће храста остаје на гранама све док друго дрвеће не олиста.

Značenje boje ruže

[You must be registered and logged in to see this image.]

Crvena ruža simbolizira ljubav (crvena boja označava snažne osjećaje).
Ružičasta (roza) ruža označava otmjenost, nježne osjećaje ljubavi (zaljubljenosti).
Tamnoroza ruža – zahvalnost.
Svijetloroza ruža – divljenje, naklonost.
Bijela ruža – nevinost, čistoća, tajnovitost, prijateljstvo, poštovanje, poniznost.
Žuta ruža – generalno označava ljubav koja umire ili platonsku ljubav, ali u germanskoj kulturi žuta ruža označava ljubomoru, nevjeru.
Narančasta ruža - strast.
Zelena ruža - mir, spokoj.
Plava ruža – tajnovitost.
Ljubičasta ruža – zaštita.
Crna ruža simbolizira smrt, mržnju, posljednji oproštaj (prirodno obojena crna ruža ne može se uzgojiti).