Najdugovečnije životinje na svetu

Svi bismo želeli da naši ljubimci zauvek ostanu s nama. Ipak, rastanak je neizbežan. Međutim, neke životinje uspevaju da žive mnogo duže nego što žive pojedini ljudi.

Kakadu Kuki (79 godina) smtatra se najstarijom životinjom koja živi u zarobljeništvu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Predstavljamo vam najdugovečnije životinje na svetu.

12. Kokoška Matilda (16 godina)

Matilda je najstarija kokoška na svet koju je njen vlasnik mađioničar platio 10 dolara i učinio svojim asistentom. Brzo je naučila trikove i pojavila se čak i u američkom “The Tonight Show”. Titula “Najstarije kokoške na svetu” samo je kruna njenog uspešnog života.

11. Lav Džoni Senior (30 godina)

Džoni Senior preselio se iz skučenog kaveza u rumunskom zoo vrtu u prostrani Park divljih životinja u Jorkširu u poznim godinama. Uginuo je u junu ove godine i bio savršen uzor svom sinu Džoniju Junioru.

10. Pas Blui (29 godina)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Blui koji je živeo od 1910. do 1939. i dalje impresionira vlasnike pasa, zato što je ovaj australijski ovčar, prevedeno u ljudski životni vek, živeo 129 godina. Taj rekord još ni jedan pas nije oborio, a tajna njegove dugovečnosti navodno je u ishrani obogaćenoj mesom emua i kengura.

9. Panda Bao Bao (34 godine)

Ljubitelji životinja širom sveta tugovali su za pandom pod imenom Bao Bao kada je ove godine odjeknula vest o njenoj smrti. Ovaj divni meda bio je poklon Kine Nemačkoj, a neko vreme proveo je i u Londonu pokušavajući da impresionira ženku Ming Ming.

8. Mačka Krim Paf (38 godina)



Maca Krim Paf odrasla je u kući poznatoj po dugovečnim ljubimcima. Naime, njena baka Reks Alen bila dugo je smatrana najstarijom mačkom u Teksasu. Obe mace odgajio je Džejk Peri koji očigledno ima dara za brigu o životinjama.

7. Beli medved Debi (42 godine)

Spasena iz arktičkog doma za životinje bez roditelja, Debi je provela život čineći ljude , barem na trenutak, srećnijim. Bila je omiljena u Zoološkom vrtu u Vinipegu i podarila mu šest divnih medvedića.

6. Zlatna ribica Goldi (45 godina)



Goldi je, kao i mnoge druge ribice, pronašla vlasnike tako što im je dopala kao nagrada na vašaru. Naime, porodica Evans iz Engleske dobila ju je šezdesetih godina prošlog veka i održavala je živom narednih nekoliko decenija. Na posletku, Goldi (“zlatna”) je postala gotovo bezbojna i uginula 2006.

5. Nilski konj Doli (62 godine)

Doli je nadživela očekivano trajanje života nilskih konja za čak dve decenije. Njeni čuvari u Zoo vrtu Mesker kažu da tu živi duže nego što je radio i jedan od radnika.

4. Šimpanza Gregori (66 godina)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako je Gregori uginuo 2008. zasigurno se ubraja u najdugovečnije šimpanze koje su ikada živele. Od kako je spasen iz jednog afričkog zoo vrta, rastao je u Čimpunga rehabilitacionom centru za šimpanze i danas je simbol borbe protiv maltretiranja ovih divnih životinja.

3. Kakadu Kuki (79 godina)

Kuki je ovog leta proslavio 79. rođendan i dobio je titulu najstarijeg kakadua u Brukfild zoo vrtu. On je za života stekao mnogo poštovalaca koji mu čak šalju igračke i mejlove.

2. Slon Lin Vang (82 godine)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lin Vang i general Sun Li-jen, 1947

Poznat i kao “deka Lin” ovaj slon imao je prilično buran život. On je bio čak i dobavljač namirnica u Drugom svetskom ratu, a tada se našao i u zarobljeništvu. Nakon što mu je dosadio takav život, penzionisao se u zoo vrtu u Taipeiju.

1. Kornjača Advajta (+/- 250 godina)

Šteta je što Advajta nije mogla da govori, budući da bi imala štošta da kaže o svetskoj istoriji. Ova kornjača bila je ljubimac britanskog generala Roberta Klajva i živela na njegovom imanju dok nije poklonjena zoo vrtu Alipor. Iako niko nije siguran u njene godine, podaci govore da je na Zemlji bila duže od dva veka.

B92

Školjka

Izraz ŠKOLJKA se često koristi kao sveobuhvatni imenitelj za celu klasu organizama koja nosi latinsko ime Bivlavia, koji spadaju u beskičmenjake.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako je verovatni podatcima, moguće je naći školjke (određenih vrsta) po nekoliko vekova stare. Za sada, postoji samo jedan primerak za koji je potvrđeno da je star 507 godina, koji pripada vrsti Arctica Islandica. Dugovečnost ovih organizama se objašnjava sa reakcijama organizma na proces starenja na ćelijskom nivou.

Ako na trenutak zaboravimo na ove izuzetke, školjke mahom žive od 5 do 20 godina. Neke od vrsta predstavljaju poseban delikates, što ih čini još više ugroženim i njihovu dugovečnost čini vrlo retkom pojavom.

Kornjača

Dužina života kornjača je još uvek pod velom špekulacija. Za vrste kornjača koje mogu držati ko kućni ljubimci, procenjuje se da mogu živeti i do 80 godina. U divljini, ovi gmizavci mogu dostići starost između 100 i 150 godina. Moguće je naći nekoliko dokumentovanih primera dugovečnosti kornjača, ali svi ti primerci su živeli od 100 do 200 godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bez obzira na opravdane pretpostavke, nema još pravog dokumenta ili dokaza koji bi ukazao da na svetu postoje ili da su postojale kornjače stare 400 ili više godina.

Meduza

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je, možda, jedini organizam koji se može, uslovno, nazvati besmrtnim. Proces regeneracije ili samo obnavljanja na nivou ćelija, koji se dešava kod ove vrste, nije samo baš „puka regeneracija“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Proces revitalizacije (nazovimo ga tako) organizma je jedan od načina da se obezbedi nastavak vrste. Ukratko, osnovni način reprodukcije je i dalje putem razmene genetičkog materijala među različitim polovima iste vrste. Najčešće, meduze stradaju od drugih grabljivica. Stoga, u vrlo specifičnim uslovima oskudice, meduza pribegava vrlo zanimljivom triku.

Ova vrsta meduze je u naučnom svetu poznata kao Turritopsis nutricula ili kao Turritopsis dohrnii. Vrlo je mala - maksimalna veličina je do 4,5 milimetra. U trenutku kada je situacija kritična ona sama započinje proces preobražaja (što je mnogo ispravnije reći nego koristiti pojam regeneracije) u kome sve njene ćelije menjaju svoju ulogu. Sve usko specijalizovane ćelije gube svoje funkcionalnosti i vraćaju se u početni oblik, pre nego što su postale, na primer, nervne ili mišićne ćelije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Meduza se pretvara u jednu homogenu cistu sastavljenu od istovetnih ćelija. Posle toga ona se transformiše u polip koloniju – u osnovi, početno stanje svake meduze.

Tada, ova kolonija je u stanju da ispusti u okean na stotine novih meduza koje su skoro 100% genetski istovetne nekadašnjoj odrasloj meduzi.

Ako ćemo da sečemo dlaku na ravne časti, domaćin meduza je žrtvovao svoje postojanje da bi obezbedio svojim organskim materijalom nastavak vrste u obliku novih jedinki koje, doduše, nose skoro isti njegov genotip.

Ceo princip „obnavljanja“ ima više sličnosti sa pticom Feniks, ali gde umesto jedne jedinke dobijete celo jato.

Jastog

Stvar je jednostavna: jastozi nisu besmrtni!

Njihov život je vrlo naporan, dugačak, osetljiv i višestruk niz promena spoljnog oklopa. Svaka nova promena oklopa izlaže jastoga mnogim opasnostima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U prvih godinu dana, mogu promeniti svoj oklop i do 44 puta, ali ta učestanost „presvlačenja“ se znatno smanjuje kroz nastupajuće godine. Dok su grabljivice realan problem u trenutku kada jastog menja svoj oklop, one nisu glavni izvor problema preživljavanja.

U nekom trenutku metabolizam nema više energije za promenu oklopa, a postojeći polako biva izjedan zahvaljujući uticajima sredine i bakterija. U ekstremnim slučajevima, sam oklop ili ljuštura istrune i svojim uticajem ubije životinju unutra.

Neka prethodna istraživanja su ukazala da najveći evropski jastozi mogu doživeti 31 godinu starosti kod mužjaka, a kod ženki prosečna starost broji 54 godine. Dok je ovakva starost sasvim pristojna za životinju koja je pod stalnim stresom preobražaja, to se teško može nazvati besmrtnošću, u bilo kom obliku.

Zbog, skoro, potpunog preobražaja jastoga tokom promene oklopa, teško je odrediti starost već odrasle jedinke, mada od prošle godine postoje istraživanja koja daju bolji uvid u njihovu starost.

Da imaju naporno detinjstvo, dinamični pubertet i mirnu starost, to sve predstavlja činjenicu, ali i to ide zajedno sa situacijom da su vrlo smrtni. Busted…

Planarian Flatworm  (pljosnati crvi)

Ovi crvi nisu ostavljeni slučajno za kraj jer su stvarno, sa naše, ljudske tačke gledišta, izuzetni. Oni su u stanju da obnove svaki deo svog organizma, uključujući i mozak (da, imaju ga!)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da, pošto nema dokaza za obrnuto, ovi pljosnati crvi mogu živeti beskonačno, ako ih neko ne pojede ili se razbole. Ne pričamo samo o jednoj vrsti, jer ih ima svuda po svetu u različitim varijantama. Neki se razmnožavaju prostom deobom, a neki seksulanim putem. Ovi prvi su još uvek neoborivo besmrtni.

Sečenjem celog organizama na dva dela dobićete, posle nekoliko nedelja, dva pljosnata crva. Ako nastavite ceo proces na redovnoj bazi, možete se naći okruženi ovim crvima u relativno kratkom vremenskom roku. U jednom istraživanju sprovedenom na Notingam univerzitetu (Nottingham University) naučnici su dobili 20000 jedinki, stalno seckajući delove jednog te istog crva.

Sem toga, drugo istraživanje je pokazala da su vrlo sitni delovi crva sposobni da proizvedu odraslu jedinku - deo može iznositi samo 1/279-inu celog organizma i on će dalje biti u mogućnosti da razvije „sebe“ u celu jedinku.

Sa tačke današnje nauke njihova neverovatna sposobnost se objašnjava na nivou ćelija. Ovi crvi imaju stalno prisutnu količinu matičnih ćelija koje su spremne da oprave sve što je povređeno u organizmu crva. To isto se dešava i u našim telima, ali vremenom naše matične ćelije stare i gube tu sposobnost proizvodnje novih, specijalizovanih ćelija. To se pljosnatim crvima ne dešava i mogu obnavljati bilo kakve povrede, stalno i bez ikakvog znaka posustajanja.

U poslednje vreme ovi organizmi su omiljene eksperimentalne životinje naučnicima koji se bave fenomenom regeneracije. Od svih životinja pomenutih u ovom tekstu, ovi crvi imaju najviše potencijala da nam ukažu na put ka besmrtnosti, a ako ne, onda ka vrlo produženoj dugovečnosti.

Sve ukupno, naša je  velika sreća da se ovakvi organizmi nalaze relativno nisko u lancu ishrane…