ZVEZDA SEVERNJAČA (POLARIS)
Zvezda severnjača se nalazi u sazveždju Veliki Medved (ili Velika Kola) i predstavlja sistem sastavljen od 3 zvezde. Najsjanija je Polaris A. Oko Polarisa A orbitiraju druge dve zvezde – bliža Polaris Ab i dalja Polaris B.
Slika pokazuje zvezdu Severnjaču
sa njenim pratiocem – Polaris Ab
Severnjača je trenutno zvezda (odnosno zvezdani sistem) najbliža severnom nebeskom polu, zbog čega se moze koristiti za orijentaciju. Na nebu moze da se nadje uz pomoc donje skice. Sazvezdje Velika Kola (zato sto lici na seoska kola kojima se prevozilo seno), ima nekoliko sjajnih zvezda. Najmarkantnije zvezde su u prednjem delu kola koje, kada bismo ih povezali zamisljenom linijom, izgledaju mao luk. Sazvezdje Velikih Kola je obelezeno ovde crvenim zvezdama. Ako pratimo pogledom zadnje dve zvezde na Kolima, prikazano zelenom linijom, do prve sledece zvezde, nacicemo zvezdu Severnjacu. Sazvezdje Mala Kola ima relativno neupadljiva zvezde, pa zato nije pogodno za orijentaciju, dok se Velika Kola veoma lako nalaze na nocnom nebu, dovoljno je samo da podignemo glavu navise, posto je ovo sazvezdje u centralnom delu neba, lako cemo da ga prepoznamo.
Severnjaca se nalazi iznad severnog pola Zemlje i tako nam pokazuje strane sveta i longitudu mesta odakle je posmatramo. Kada se krecemo prema severu ova zvezda je sve visa na nebu. Na severnom polu je u zenitu.
Ovaj polozaj na nebu Severnjaca ima samo privremeno. Zbog kretanja galaksije, nebeski polovi ne miruju vec prave krugove po nebu. Zbog toga je i Severnjaca samo privremeno nasa polarna zvezda, za ovo vreme u kome mi sada zivimo. U vreme izgradnje Keopsove piramide u Gizi, polarna zvezda je bila Tuban (Alfa zvezda u sazvezdju Zmaja, koja se vidi sa juzne nebeske polulopte) o cemu postoji i zapis iz 2849. godine pre nase ere. Tuban je od severnog nebeskog pola tada bila udaljena oko 2° i imala je cetri puta jaci sjaj nego danas, jer inace ne bi bila dovoljno uocljiva za orijentaciju.
Tri hiljade godina kasnije Odisej se, kako prica Homer, vec upravljao po drugoj zvedi. To je bila zvezda Kohab Beta zvezda u sazvezdju Mala Kola), tada je bila oko 7° daleko od nebeskog pola. U isto vreme nasa Severnjaca je od iste tacke na nebu bila udaljena oko 15°.
Ulogu polarne zvezde Severnjaca je dobila u XV veku, jer se tada priblizila nebeskom polu na 4°. Doduse, za odredjivanje geografske sirine mesta koristila se i ranije. O tome postoji jedan zapis koji potice od Marka Pola (1254-1324). Kao navigcionu zvezdu Severnjacu koristili su zatim i portugalski moreplovci, a koristio ju je i Kolumbo prilikom svojih cuvenih putovanja ka Novom svetu. Polaris je zuti gigant, 2.200 puta je sjajnija od Sunca. U njenom jezgru je zavrsen proces hidrogenske fuzije i zvezda sada prolazi kroz fazu nestabilnosti, pa zato pulsira u periodu od 3,97 dana. U tom periodu njen sjaj se neznatno menja.
Razni nazivi za zvezdu Severnjacu su: Polaris; Alruccabah; Cynosura; Phoenice; Lodestar; Pole Star; Tramontana*; Angel Stern; Navigatoria; Star of Arcady;Yilduz; Mismar; North Star; Stella Maris; Polarissima; Poljarnaja....U nasim krajevima su se odomacili nazivi: Severnjaca, Severnica, Polarna zvezda, Polara, Polarnica....
Kada se otvori blenda fotografskog aparata i ostavi nekoliko sati nocu upravljena u zvezdu severnjacu, na filmu ostaje zabelezeno kretanje neba, u stvari rotacije Zemljine kugle. Na fotografiji dole je u centru Zvezda Severnjaca, a linije oko nje su zvezde koje su se pomerile u tom vremenu dok je blenda bila otvorena.
Net