Српске језичке недоследности

Језички стручњаци истичу да би неке речи и језичке конструкције требало избегавати да би се постигла чистота стила. Лексичка норма утврђује правила за избор речи које могу ући у стандардни, књижевни језик. Тежња ка чистоти језика тражи избегавање нестандардних облика и туђица. Варваризми су речи преузете из страних језика иако за њих постоје добре замене домаћим речима, које казују исто што и стране речи. Језик је променљива, динамична категорија која осликава живот и нормално је да су неке стране речи стекле „право грађанства“ (интернационална лексика). Међутим, треба се борити против непотребних страних речи.



У новије време ствара се, под утицајем језика политичара и средстава информисања, телевизије посебно, лексички слој са посебним карактеристикама и прекомерном употребом речи позајмљених из енглеског језика. Речи и конструкције које дају сатиричну подлогу тексту који следи узете су из дневне штампе, језика политичара, спикера појединих ТВ кућа и колоквијалног говора.



Тог јутра донео сам одлуку да обавезно идем на ФАЈНАЛ ФОР. Доручковах у БЛУ МУНУ, купих цигарете у ПЈУ БЕЛИ и одох да ЕДУКУЈЕМ студенте. Иако ми СИЛАБУС није најсавршенији, ваљда је довољно за ниво БАЧЕЛОР студија. Њихова, тј. студентска интересованја, доћи до изражаја у САПЛЕМЕНТУ дипломе. Желим данас да будем што ТРАНСПАРЕНТНИЈИ пошто стално имам на уму спортски спектакл. А спорт постаје српски БРЕНД.

Кад се уверих да ми је СТАЈЛИНГ АДЕКВАТАН, кренух. Успут ме пратила велика група ФАНОВА РЕД СТАРА, али мени је било КУЛ. Ми смо ИН, а БЕД БЛУ БОЈСИ су АУТ. На улазу у арену гужва. Једна ФЕНСИ дама држи микрофон и обавештава да ће бити само кратак БРИФИНГ. Какав брифинг, жено божја, шта ме брига што си ПИ АР клуба, хоћу на трибине. Хајде, да и то чудо чујем : „Расписујемо ТЕНДЕР“, рече она, „клуб ће бити приватизован и ИМПЛЕМЕНТИРАЋЕМО се у савремене спортске ТРЕНДОВЕ“. Стефане Немања, Доситеју, Вуче! Где сам то залутао? Ово се претвара у ПЕРФОРМАНС.

Седох на своје место, полуошамућен, а једно младо згодно чељаде с факултета гледа ме чудно. Заобиђи ме, сестро, још ми само треба МОБИНГ па да ИМПРЕСИЈА буде комплетна. Имам излаз – отићи ћу на РАФТИНГ после свега овога, приближава се ВИКЕНД. Сешћу на БАЈС па у ШОПИНГ и правац Дрина. На моју срећу на РАФТИНГУ ће бити једна ПСИОХОЛОШКИЊА, а у њеној пратњи биће и ДОЦЕНТКИЊА која је ПСИХОТЕРАПЕУТ. Ваљда ћу њима моћи да кажем своју муку, брате. Смарају ме, па то ти је! Али, имам и ја свој БЕКСТЕЈЏ.




Када пажљивији читалац истанчаног језичког осећања прочита овакве текстове, вероватно се присети Доситејеве опаске: „Која је нами корист од једног језика кога једва један од десет хиљада разуме...?“ Да ли је дошло време да и ми, као и Французи, оснујемо Институт за очување матерњег језика? Ако наставимо овако да кваримо српски језик, бојим се да ускоро баке и деке неће моћи да се споразумеју са својим унуцима.




Јер овако говори српска омладина:
„'Ајмо на вопс, нешто сам у дауну“. „Мојне, боље да блејимо гајби.“
„Шта си се истриповао, та девојка ми се ђасви нимало...Видиш да је габорка“.
„Плизим те хајде са мном у шопинг до мола“. „Сори, данас ми није деј“.
„Даунлодовао сам онај фајл, па ћу ти га послати и-мејлом као атачмент. Си ја“.
„Значи, брате, бедак. Блејим гајби, а риба ми запалила код ортакиње. Не цима ме на мобу, а лешеви ми ту!“
„Жено, дошла сам да искулирам мало јер сам прсла од оног лика. Ајде да се не трипујемо много, него да се рестартујемо“.
„Био је на чету, а ја му лајковала. Бај д веј, ђасви ми се твоје тике“.
„Тебра, мојне ме више хејтујеш тим риквестовима на фејсу“.




Аутори:Драгољуб Зорић, Милица Маглов

Pet šabanskih uzrečica koje treba iskoreniti


Jezik je zajednička alatka kojom se svi služimo i bez koje bi se raspalo i ovo malo civilizacije što smo nabrzaka namalali na kulise da nekako isfoliramo buduće vanzemaljske osvajače. I zato se prema njemu odnosimo isto kao i prema svakom javnom dobru: pišamo svuda naokolo i bacamo prazne kutije iz Mekdonaldsa i napola upotrebljene prezervative. Ubedljivo najgrđi primer verbalnog otpada su razne retardirane uzrečice, koja doprinose smislenom razgovoru koliko i jutjub komentari. Svaki put kada upotrebiš neku od njih, Beli Orao zauvek izgubi jedno pero, jezik nam postane gluplji, a posledično i svi mi – jer one ne služe ničemu osim kao tajm aut tokom sastavljanja onoga što danas prolazi za rečenicu, da daju fore da se nekako okinu dva neurona zaribala od Jelen Super Lige i stihova Marine Tucaković.

Kao takav

- Krasić je kao takav naslednik Nedveda u Juventusu.

- Kao kakav? Kao plavušan? Kao naduvan?

Ove dve po sebi sasvim bezopasne i inače prilično korisne reči su kao vodonik i kiseonik: kada se spoje u vazduhu, mogu da eksplozivno razjebu i najprostiju rečenicu. I to se uvek događa kada ih se dohvate nekvalifikovani za baratanje (bilo čime što nije obloženo sunđerom). Kao takve, pre svega predstavljaju pokušaj da se pred sagovornikom deluje pametno, u rangu nošenja cvikera bez dioptrije. Pravilno, to jest jebeno smisleno mogu da se upotrebe samo kao u prethodnoj rečenici – kada prvo opišeš neki pojam, pa se posle pozoveš na taj opis. U svim ostalim slučajevima su samo sneg i šuštanje od kojeg odmah menjam kanal.



Na bilo šta.

Faktički

- To ti je faktički čim skreneš posle mosta levo.

- U je, imaš činjeničnu potvrdu da je levo? Ono izviđanje terena, video zapisi, izjave svedoka fazon? Kul, kul. Baš si se potrudio.

Stvarno? Morao si da ubaciš „faktički“? Baš? Uh, ajmo od početka: „faktički“ znači samo jednu stvar: „činjenično“ i kao takvo treba da ga upotrebljavaju samo advokati i sociolozi - od drotova se svi slažemo da smo odustali – i to samo kada se opisuje neka situacija. To jest, opet – samo kada se poziva na prethodno iznesene činjenice.



Da je svaka vrana pozoba.

Missim

- Missim, kake su ti to lone jebote, jesi ih kupio na Poljoprivrednom sajmu? Missim, žasu.

- Mnogo misliš. Probaj nešto drugo, ovo ti ne ide baš.

Za razliku od ostalih sa ovog spiska kome se treba napsovati svega po, reč „mislim“ je počela svoj uzrečički život kao ograda, znači više cavasta nego šabanska, za sve koji osećaju potrebu da podvuku da je njihovo mišljenje samo mišljenje. Pošto su ljudi generalno postali prilično nesigurni u sopstvenu dominantnost od kada ne moraju da ulove večeru i oderu je svojim rukama, ova pošast je postala sveprisutna, pa je od toga da služi samo kao nepotrebno naglašavanje, „mislim“ postalo i veznik i rečca i predlog i prilog i štatitreba. I počelo je da ne služi ničemu osim da ispadneš nadobudni ljaljan za koga su sagovornici idioti koji kao ne mogu da shvate da je pred njih izneto mišljenje.

Kapiraš

- Kapiraš, ušli smo i odmah zaboli, ono kapiraš, čim smo ušli jebote!

- Ne, čekaj, kako „ušli?“ Misliš seksualno? Penetrativno? Ili kao u dil neki? Jebote ne razumem, ne mogu, AAAA ZAŠTO ME OPTEREĆUJEŠ VIŠEZNAČNOŠĆU???

Kapiramo. Svi kapiramo. Ako ne kapiramo, neće pomoći to što nas pitaš da li kapiramo. Pomoći će da probaš da pričaš normalno. Ili još bolje, da ćutiš.



Tako.

Realno

- Realno, tekst ti je sranje.

- Uviđam neporecivu realnost tvoje procene i povinovaću se svakom tvojem stavu od sada pa do kraja mojih dana.

Ovaj pridev koji ima vrlo svrhovitu upotrebu u okvirima raznovrsnih disciplina kao što su fizika i teorija književnosti je na neku foru uspeo da mutira i postane Siniša Pavić među uzrečicama: uvek je tu negde i ubeđuje te da je takva realnost. „Realno“, kako ga koriste šabani , je u stvari još jedan primer oslanjanja na nekakve neizgovorene fakte. Jer kapiraš, to što sam ti rekao je kao takvo realno, missim, nema veze što je to faktički samo moje mišljenje. Izgleda da je to sa pozivanjem na nepostojeće činjenice i tobožnju realnost tema koja nam se provlači, pa greota da nam ne posluži i za neki zaključak: recimo da nije čudo da, kada tako pričamo, u ovim krajevima dobro uspevaju uglavnom samo PR i DB.


Tarzanija.

Anglicizmi: Kul je tako super

U srpski jezik preko medija svakodnevno uđe na desetine anglicizama. Nema prirodnijeg načina razvoja jezika, tvrde naši lingvisti i kažu da su preterani strahovi od gubitka identiteta



DOK Hrvati raspisuju konkurse i novcem kite autore novih hrvatskih reči, u srpski jezik svakodnevno uđe na desetine anglicizama koje - po onome koliko ih reprodukujemo u govoru - dočekujemo raširenih ruku.

Dovoljno je samo pogledati kako Srbi danas odlaze u hipermarkete u kojima rafove pune merčendajzeri, ili kako na poslu niko više nema sastanke nego „brejn storminge“, ide se na parti, jahting, u šoping...

Isto tako, malo je događaja koji se mogu zamisliti bez pi-ara i agencija, „visi“ se na „Fejsbuku“, ostavljaju komentari na „Tviteru“, SMS se kuca na tačskrinu...Razne grupe, puristi i konzervativci zbog masovne upotrebe ovih termina hvataju se za glavu, čupaju kosu... Veruju, ako se ovaj trend nastavi, jezik kao jedan od osnova identiteta nacije biće zauvek izgubljen. Otkada se različiti narodi susreću na ovom svetu, strane reči prodiru nekontrolisano u svaki božji jezik i po pravilu veći jezici utiču na manje - za „Novosti“ kaže Đukanović. - Važno je shvatiti da jezici ne nestaju zbog uticaja drugog jezika već onda kada njima više nema ko da govori. Sve dok postoji zajednica koja govori nekim jezikom, on ne može biti ugrožen drugim jezikom. Nije mi poznat slučaj da se neki jezik iz „sebe“ pretvorio u angliciziranog „ne-sebe“.

Najbolji primer pokušaja „bogaćenja“ i očuvanja čistog jezika dolazi iz Hrvatske, gde se svake godine organizuje konkurs za nove reči. Samo u poslednjih nekoliko godina jezik bivše braće proširen je za „suosnik“ (kabl), „uspornik“ (ležeći policajac), „smećnjak“ (kontejner), „opuštaoniocu“ (velnes), „dodirnik“ (tačskrin)... Varaju se svi oni koji misle da se upotreba stranih reči može zauzdati. Oni zaboravljaju da je jezik prepun stranih reči iz različitih perioda. Svaki Srbin koji se agresivno buni protiv stranih reči svaki put kada, misleći da govori srpski, stavi „pasulj“ ili „sarmu“ na „šporet“, kada stavi „kašiku“ u taj pasulj, kada stavi „ćevape“ na „roštilj“, kada jede „krompir“, kada nazdravi „rakijom“, kada obuje „čarape“ i „cipele“, kada obuče „pantalone“ i „džemper“, kada legne na „dušek“, stavi pod glavu „jastuk“, pokrije se „ćebetom“ ili „jorganom“, treba da zna da zapravo koristi strane reči - objašnjava Đukanović. - I kao što su se ove reči s vremenom zapatile u srpskom jeziku te nikome više i ne pada na pamet da „rakija“ ili „pasulj“ nisu srpske reči, tako će mnogobrojni današnji anglicizmi sutra postati najnormalnije srpske reči. I nema prirodnijeg i normalnijeg načina razvoja jezika.Razloge olakog prihvatanja anglicizama u srpskom jeziku treba tražiti i u tome što iz Srbije danas ništa iz najproduktivnijih sfera, poput nauke, tehnike, sporta, mode, zabave, filma i medija, ne odlazi u inostranstvo, već sve to - „uvozimo“.

- Otuda je neizbežno da iz inostranstva dođu i reči za nove pojave, a u današnjem svetu to su u velikoj većini engleske reči - kaže Ivan Klajn, lingvista i autor nekoliko srpskih rečnika. - Ovde nam poređenje sa Hrvatima pokazuje kako stoje stvari. Kad ne bismo hteli da primimo anglicizme u međunarodnoj upotrebi, morali bismo da upotrebljavamo smešne kovanice kao što je hrvatsko „napudbina“ za softver, ili „mrežopis“ za blog.

Činjenica je da jezički purizam nije moguć, ali, ipak, postavlja se pitanje u kojoj meri bi upotreba stranih reči u svakodnevnom životu bila prihvatljiva i na koji način se boriti da se upotreba stranih termina zadrži na nekom određenom, prihvatljivom nivou.Nije nam cilj progon stranih reči, nego razvoj domaćeg leksičkog fonda - kaže Klajn. - Da bi to postigli, stručnjaci i lingvisti bi trebalo da razviju nacionalnu terminologiju, koja bi se onda uvela i u osnovne i srednje škole. Kadrove imamo, ali nema ni političkog ni ekonomskog interesa da se na tome radi.

GRČKI ILI AMERIČKI

POREKLO univerzalne, najkorišćenije planetarne reči „OK“ do danas nije utvrđeno. Grci tvrde da je to akronim od njihovih reči Ola Kala, što u prevodu znači „sve je u redu“, dok se Amerikanci busaju u grudi da je ovaj termin nastao za vreme Građanskog rata, kada je na svakoj kapiji kuće koja nije imala gubitke pisalo O. K., što je značilo „0 kils“ (nula ubijenih) - kaže Đukanović.

DIGLOSIJA

DANAŠNJA situacija je bez presedana, jer nikada u istoriji nijedan jezik nije bio u toj meri globalan, i pri tom oslonjen na razvoj tehnike komunikacija, kao engleski danas, slažu se stručnjaci. - Zasada se čini najverovatnije da će u budućem svetu vladati jedna vrsta diglosije - kaže Ivan Klajn. - Odnosno, nacionalni jezik u državnim okvirima, u školstvu i u književnosti, a obavezno znanje engleskog za sve vrste međunarodnih komunikacija.

NOVOSTI

Језик поставља замке

НЕВИДЉИВИ

УТИЦАЈ

Ко је, заправо, у данашњем (домаћем) пословном свету инфлуенсер, опинион мејкер, трендсетер и напослетку – десижн мејкер?

Мушкарац излази из купатила, свеже обријан.
„Данас имам важан састанак на послу. Требало би да упознамо и разговарамо с једном од наших најпознатијих инфлуенсерки.”
Жена га зачуђено гледа. Као да хоће нешто да га пита, али је остала без речи.
„??!”
„Са инфлуенсерком, тачно! Зашто ме тако запањено гледаш? Па жена је блогерка! Персонална и компанијска. Знаш, ваљда, колико је то данас битно. То ти је врло важан посао. Госпођу о којој говорим унајмила је једна од највећих светских фирми. Зашто? Јер, осим што је инфлуенсерка, она је трендсетерка!”
„Знам да не преноси грип, односно инфлуенцу. Разумем шта те речи значе на енглеском. Инфлуенце значи утицај. Тренд је смер, ток, правац, односно – мода. То сет, значи довести у одређено стање, поставити, уредити и још много тога. Треднсетер је неко ко намеће мишљење, моду. Али какве везе имају те ствари са било каквим озбиљним послом? И зашто уопште говориш на енглеском као да је српски?”
„Зато што је то сада постао обичај. У пословном свету сви тако говоре! Ви у 'Забавнику' негујете чист језик. Не знам докле ћете догурати јер пословни људи користе баш ове и сличне изразе.”
„Овде, код нас?”
„Жено, не живи више у прошлости...”
„Не живим, само нисам знала да су то све сада послови, занимања као и сва друга, за која још добијаш новац...”




„Него шта! Трендсетери су заправо опинион мејкери. Ти ни не слутиш колико је то важан посао! Освести се. На данашњем састанку, поред већ поменуте инфлуенсерке, биће и представник фирме која је позвала ту госпођу да ради за њих. Он јој је надређени. Он је десижн мејкер.”
„У реду, у реду. Опинион – на енглеском – мишљење, уверење, суд о нечему... Макер – творац, произвођач, стваралац. Децисион – одлука. Нисам баш толика незналица. Али, искључујем се. Не желим да живим у вашем свету. Не свиђа ми се. Повлачим се. Остајем ту, али остављам те да сарађујеш са трендсетерима и десижн мејкерима... Пустићу музику да заборавим о чему смо разговарали.”

Из друге собе излази син:
„Полако госпођо! Правимо се наивни? Нигде ти не идеш. Јер, ти си већ ту. Као, не знаш да си моћна инфлуенсерка?”
„!!!???”
„Ево читам данашњу штампу. Шта пише? 'Треба ли мењати образовни систем? Школа је деци неописиво досадна, изјавила је на седници Националног просветног савета председница овог тела, проф. др Десанка Радуновић.

Mногобројна психолошка истраживања кажу да је досада једно од најчешћих осећања код деце. Једни за то оптужују досадно градиво. Други незаинтересоване наставнике, трећи лоше опремљене школе, а четврти родитеље који код деце ниси изградили осећање одговорности и радне навике...' Знам како су дошли на замисао да о томе разговарају! Само пре две недеље, баш ти си у 'Забавнику' написала текст 'Доле школска досада'. Управо о ономе о чему су сада расправљали. Мама, ти шириш утицај. А ниси свесна да си инфлуенсерка! Имај то у виду. О 'Забавнику' и да не говорим. Већ 75 година је опинион мејкер међу читаоцима од 7 до 107 година!”
„Да, нарочито су тако говорили и писали некада, када је 'Забавник' основан...”
„Знаш ли ти шта је рекао Хорхе Луис Борхес?”
„Свака земља има језик какав заслужује! А Роберт Луис Стивенсон написао је да оно што се деси у току десет минута, превазилази цео Шекспиров речник! Немаш одговор за ово, зар не?”


politikinzabavnik.

srpski jezik nije dosledan u brojanju...

nas desetorica - radi se o deset muških
nas desetoro - mešano
a za isključivo žene, nema druge nego reći deset žena

Samo zamislite da ste otputovali u Barselonu a da vam turistički vodič ovako opiše taj predivan Španski grad i njegove znamenitosti:

sve proguglano sam ti mejlao, treba samo da čekaš link za daunlouad fotki

Sa novim vremenom menja se i nas recnik,kako zargonski tako ovaj mnogo vazniji pismeni.tako se nalazimo na raskrsnici gde mnogi nisu naucili js da li i sta je ispravno:

Nebitno ili ne bitno
Ne se piše spojeno sa pridevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, neverovatan, nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, neraspoložena, nezanimljiva, nezaboravan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni.



Milicin ili Miličin
Kod ovakvih prisvojnih prideva vrši se palatalizacija. Ispravni oblici su Miličin, Slavičin, Radičin, nikako Milicin, Slavicin, Radicin.

Strožiji ili stroži
Ispravan oblik je stroži.



Ićićemo ili ići ćemo
Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno:ja ću ići i ići ću, ti ćeš ići i ići ćeš, on će ići i ići će, mi ćemo ići i ići ćemo, vi ćete ići i ići ćete, oni će ići i ići će.


Čak štaviše
Ovo je nepravilno, jer čak ima isto značenje kao štaviše.
Pravilno je reći jedno ili drugo.

Glagol trebati
Kada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima):
* TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke.
* TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.


Bezličan će biti:
* u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
* u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / //TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);

Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol:
* Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo.
* Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti.
* Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).

Primeri poput:
* TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca
* (gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni