Istorija FK Crvena Zvezda

Crvena zvezda je nastala tokom ratne 1945. godine kada je grupa omladinaca iz Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije rešila da u februaru organizuje Omladinsko fiskulturno društvo.

Već četvrtog marta ono je preraslo u Crvenu zvezdu, a u istom danu kada su mu ime dali potpredsednici Sportskog društva Zoran Žujović i Slobodan Ćosić prvi fudbaleri porodice beogradskih crveno-belih odigrali su prvi meč: pobeđen je Prvi bataljon druge brigade KNOJ-a sa 3:0.

Standardnu postavu prve ekipe Crvene zvezde činili su igrači predratnih beogradskih klubova BSK-a i SK Jugoslavije, na čijem stadionu “Avala” je Zvezda i igrala svoje utakmice. Na tom mestu je 1963. godine odigran prvi meč na novoizgrađenoj Marakani, koja je godinu dana kasnije potpuno dovršena i, zamenivši “Avalu” koja je nastala 1927, imala kapacitet od čak 110.000 mesta.

Na osvajanje trofeja nije moralo dugo da se čeka, pobeda nad Partizanom donela je Zvezdi Kup 1948, a novi trijumf nad večitim rivalom – prvu titulu državnog prvaka, tri godine kasnije. Bio je to samo početak uspešnih sezona, a pehari su počeli da ređaju. Ukupno 25 u prvenstvu, 23 u kupu, uz deset “duplih kruna” i značajna ostvarenja na međunarodnoj sceni: na njoj je dva puta osvajan Srednjeevropski kup (1958. i 1968.), igrano u finalu Kupa UEFA 1979. kada je Borusija iz Menhegladbaha slavila ukupnim rezultatom 1:1, a potom se došlo i do krova Evrope i sveta čuvene 1991. kada je osvojen Kup šampiona.

Zvezda je od samog starta privukla veliku pažnju pre svih beogradske publike, a kako je vreme odmicalo i širom nekadašnje države. Što zbog činjenice da je “odmenila” jedan od dva najpopularnija kluba iz prestonice, što zbog toga što je igrala na njegovom stadionu, imala iste boje a isprva je činili najbolji igrači dva beogradska kluba koja su bila među najuspešnijima na Balkanu, uz sve to – dobre igre bile su pravi poziv za brojnu podršku.

Dodajte tome i sportsku dramu, kao prilikom osvajanja prve titule kada je Zvezda u poslednjem kolu savladala Partizan i za samo 0,0018 bolji gol-količnik od Dinama stigla do trona, jasno je zašto je vrlo brzo osvojila srca ljubitelja fudbala.



Dragoslav Šekularac

Brojni asovi nosili su dres crveno-belih, od Rajka Mitića, Dragoslava Šekularca, preko zvanično najboljeg fudbalera koju je nekadašnja država dala u 20. veku, Dragana Džajića, sve do Vladimira Petrovića Pižona i Dragana Stojkovića Piksija.



Dragan Džajić

Ipak, generacija iz sezone 1990/1991 sve je nadvisila, ostvarivši niz pobeda u elitnom nadmetanju iz kog je kasnije proizašla Liga šampiona. Čuveni dvomeč sa Bajernom u polufinalu, pa trijumf nad Olimpikom iz Marseja (0:0, penalima 5:3 u Bariju) za osvajanje titule evropskog prvaka svrstali su Crvenu zvezdu među besmrtne.

Po mnogim njenim pristalicama, njeno mesto je tamo već odavno bilo utvrđeno. Za sva vremena.



Šampioni Evrope 1991. godine

Izvor: blic.rs

1990/91

1980/81

1968/69

1967/68

Фудбалски клуб Црвена звезда Београд) 1967/68. Antonijevic Zoran, Acimovic Jovan, Dujkovic Ratomir, Dojcinovski Kiro, Djoric Milovan, Jeftic Zivorad, Karapandzic Sava, Klenkovski Branko, Lazarevic Vojin, Markovic Aleksandar, Milicevic Tomislav, Mihajlovic Trifun, Ostojic Stevan, Pavlovic Miroslav, Rakic Zivan, Racic Dragan, Dzajic Dragan, Skrbic Slobodan

1952/53

Vukosavljevic Branislav,Diskic Milorad, Predrag,Djurdjevic Milivoje,Zupac Dragoljub, Todor,Zekovic Miljan,Zlatkovic Sinisa,Krivokuca Srboljub,Lazic Miroslav,Lovric Ljubomir,Mitic Rajko, Milic Svetislav,Mrkusic Srdjan, Nesovic Branko,Ognjanov Tihomir, Petrovic Aleksandar,Bela, Stankovic Branko,Spajic Ljubisa, Dimitrije,Tomasevic Kosta, Cokic Jovan,Sijakovic

Zvanično beše ovako…

Ideja o osnivanju krenula je na inicijativu Gradskog odbora USAOS-a Beograda i tokom februara, ratne 1945. godine vršene su pripreme za osnivačku skupštinu. U planu je bilo formiranje Omladinskog Fiskulturnog Društva (OFD) koje bi bilo sastavljeno iz raznih sportskih sekcija. Konačno, osnivačka skupština održana je 4. marta 1945. godine u zgradi starog DIF-a u Deligradskoj 27. Na osnovu sećanja osnivača, sala u kojoj je održana Osnivačka skupština bila je sa polomljenim staklima na prozorima, dok su se u daljini i dalje čuli topovi sa sremskog fronta.



Slobodan Ćosić



Zoran Žujović

Glavna diskusija se povela oko dodele imena budućem sportskom „čedu“. Postojali su brojni predlozi: Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva,… Međutim kao kumovi zvanično se vode Slobodan Ćosić i Zoran Žujović. Ćosić je dao predlog:

- Da naše društvo nazovemo „Zvezda“?

Na taj predlog reagovao je Žujović:

- Odlično. Samo kada je Zvezda, neka bude Crvena zvezda!

I tako je rođen sportski kolektiv koji je danas bez premca u ovom delu Evrope. Još istog dana, fudbalska sekcija odigrala je i svoju prvu utakmicu. Protivnik je bila ekipa Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a, a Crvena zvezda je slavila rezultatom 3:0. Prvi strelac za novonastali klub bio je Kosta Tomašević, koji je na tom susretu postigao ukupno dva pogotka, dok je jednom strelac bio Pečenčić. Crvena zvezda je svoj prvi susret odigrala u sastavu: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Jovanović, P. Veličković, Šapinac (Stokić), Spasojević, Tomašević, Pečenčić i Horvatović.

Istovremeno fudbalskoj sekciji je dodeljen i stadion predratnog kluba SK Jugoslavija.

Upravo taj podatak govori o delu istorije našeg kluba koji je tokom prethodnih gotovo 70 godina uspešno skrivan od sportske javnosti. Iz tog razloga istorija Crvene zvezde mora se predočiti na pravi način, protkana istorijskim činjenicama.

6. avgusta 1913. godine u restoranu „Kasina“ u Beogradu je osnovan klub SK Velika Srbija. Bio je to klub za koji se može reći da je nastao iz „disidenstva“. Najzaslužniji za nastanak kluba bili su Danilo Stojanović i budući večiti rival BSK (današnji OFK Beograd). Danilo Stojanović, poznatiji kao Čika Dača, zbog sukoba sa rukovodstvom BSK-a osnovao je novi klub kome su pristupili igrači kluba „Slavija“ sa Vračara, a klubu su pristupili i neki fudbaleri BSK-a i kragujevačke Šumadije. Pored njih SK Velika Srbija je imala i tri stranca. Edvard Mifek, Vencel Petrovicki i Lojda Mahek bili su češki internacionalci koji su obukli dres novog kluba. Prvi susret SK Velika Srbija odigrala je protiv ekipe BSK-a i poražena je rezultatom 2:0. Prvi susret je pratilo oko 1.000 navijača, a treba napomenuti da su fudbaleri SK Velike Srbije nosili zelene dresove.

Usled početka I svetskog rata, SK Velika Srbija je prekinula svoj rad, a funkcionisanje kluba nastavljeno je 1919. godine, ali pod novim imenom SK Jugoslavija. Prvi susret odigran je protiv ekipe engleskih mornara i proslavljena je ubedljiva pobeda od 9:0. Po prvi put, klub je nastupio u crvenim dresovima. Ubrzo je klub dobio i svoj grb. U gornjem delu bio je štit podeljen dijagonalno na crvenu i belu boju oko kojeg je postojao venac sa metalnom pločicom na kojoj je bilo ispisano ime kluba. Upravo taj štit kasnije je dodatkom crvene zvezde izabran za grb FK Crvena zvezda.


Još od osnivanja 1913. godine, SK Velika Srbija, pa kasnije i SK Jugoslavija svoje mečeve igrala je na malom stadionu koji se nalazio na uglu ulica Bulevara Kralja Aleksandra i Ruzveltove, na mestu gde se danas nalazi zgrada tehničkih fakulteta. Taj stadion je 1919. godine proširen i pridodata mu je
atletska staza i teniski tereni. Tokom 1925. godine, stadion je srušen, a SK Jugoslavija je dobila novu lokaciju za izgradnju znatno većeg stadiona. Lokacija je bila Topčider, Ulica Ljutice Bogdana 1a. Lokacija na kojoj se danas nalazi i „Marakana“. Novi stadion sa čak 30.000 mesta zvanično je otvoren 24. aprila 1927. godine. A poslednja utakmica na tom stadionu odigrana je 27. decembra 1959. godine kada su se sastale ekipe Crvene zvezde i Novog Sada, a zatim je započela izgradnja današnjeg stadiona FK Crvena zvezda.


Stadion SK Jugoslavija na mestu na kome se nalazi današnja "Marakana"


Klub SK Jugoslavija je pred početak II svetskog rata promenio ime u SK 1913 u čast datuma osnivanja kluba, a tokom ratnih strahota od aprila 1941. do 1945. nije funkcionisao. Završetkom rata veliki broj predratnih fudbalera, kao i stadion SK Jugoslavija prešao je u ruke FK Crvena zvezda.

SK Jugoslavija je dva puta bila i šampion Kraljevine Jugoslavije i to 1924. i 1925. godine, dok je 1926., 1930. i sezone 1934/35 bila vicešampion.

Da li svi podaci, kao i evidentan kontinuitet vezan za fudbalere, stadion i grb, dovoljno govore da je u pitanju samo jedan klub koji je do sada kroz istoriju četiri puta menjao ime.

– SK Velika Srbija (1913 – 1919);

– SK Jugoslavija (1919 – 1941);

– SK 1913 (1941 – 1945) i

– FK Crvena zvezda (od 1945. pa do večnosti)

O ovom pitanju treba povesti javnu raspravu i pokazati da naša Crvena zvezda ima korene koji potiču još od početka XX veka. Zbog svega toga svi Zvezdaši su 6. avgusta 2013. proslavili 100 godina od osnivanja našeg kluba. Ipak je to pravi datum kada se rodilo naše „čedo“, a ako budemo složni i uporni tog dana će na zgradi restorana „Kasina“ u Beogradu osvanuti i tabla koja će i buduća pokoljenja informisati da je tu i na tom mestu, davne 1913. godine formiran današnji klub koji je 1991. godine postao vladalac i Evrope i cele planete.

mojacrvenazvezda