Misterije mora i okeana

Podvodne Ruševine Pored Japana


Izgleda da se najveće misterije naše planete kriju na morskom dnu.Kolika je to površina ne treba ni spominjati, a pogotovo kada se još uzmu u obzir dubine mora i okeana na koja ljudi još ne mogu da odu sa ovakvom tehnologijom kakva je danas. Ali, hajdemo u okolinu Japana ...



U dubinama Japanskog mora, u blizini ostrva Okinava, Una i Tajvan otkrivene su izuzetno neobične i tajanstvene ruševine.Pronađene su ostaci ogromnih građevina od precizno isklesanog kamena, čija je starost procenjena na čak 12.000 godina, što znači da su nastale još 10.000 pre Hrista.

Mnogi u Japanu veruju da su u pitanju ostaci tajanstvenog, izgubljenog kontinenta koji japanska narodna tradicija naziva Onogorodžima.Po njihovom predanju, taj kontinent je isto kao i legendarnu Atlantidu, progutalo more.Drugo mišljenje je, da je u pitanju mitski kontinent Mu, kolonija izgnanika iz Atlantide, oni koji su se po legende pobunili protiv vlasti u svojoj zemlji.I Mu je po legendi, takođe, nestao u moru.

Još 1985. godine, Japanac Kikačiro Aratake je roneći stotinak metara od ostrva Jonaguni, na dubini od 25 metara, ugledao ogromnu piramidu.Piramida na dnu mora, bilo je to nešto nezamislivo i senzacionalno.Od tada, više puta je pokušavano da se utvrdi da li je to delo prirode ili veštačka tvorevina nastala ljudskom rukom.Tek 2000. godine mesto je proglašeno arheološkim lokalitetom, a rukovodstvo nad istraživanjima preuzeo je Masaki Kimura, koji je tada bio docent okeanografije na univerzitetu u Rjukju.Istraživanja su potvrdila da se radi o građevini digaćkoj oko 200 metara, širokoj 150 i visokoj 20 metara.Postoje rukom klesana stepeništa, ispod temelja nalazi se nakadašnji sistem za drenažu, a nađena je i glava (na slici dole) koja je vrlo slična sa glavama sa Uskršnjih ostrva ! Veoma važan nalaz su znaci isklesani u kamenu, sasvim slični piktogramima na još nedešifrovanoj steli sa Okinave. Bilo je više nego očigledno, da su kameni blokovi ostaci civilizacije koja je postojala davno pre zvaničnih naučnih tvrdnji i da je civilizacija koja ih je gradila raspolagala sa vrlo naprednom tehnologijom.To su fino obrađeni kameni blokovi koji formiraju bočnu stranu piramide sa hramom na vrhu.



U jesen 1995. godine, pronađene su još tri lokacije sa podvodnim građevinama, hramovima, trgovima, stepenicama, putevima, stiliziranim likovima morskih životinja.Između 1995. i 2005. godine pronađeno je još osam novih podvodnih nalazišta na potezu između Japana i Tajvana.Najveća podvodna struktura koja je dosada otkrivena nalazi se u blizini otoka Yonaguni na 35 metara dubine. Ova građevina je dugačka 80 metara, široka 30 metara i visoka oko 15 metara.Tu su takođe i kameni putevi i raskrsnice koji povezuju podvodne građevine koje se nalaze između ovog ostrva Yonaguni i dva ostrvceta, Kerama i Aguni.



Kada je nastala piramida i svi ovi objekti? Kada ih je prekrilo more? O koliko se ovde dalekoj prošlosti radi i ko je bila misteriozna civilizacija koja je sve ovo izgradila u 'vremenu koje je bilo pre vremena'.

Dokazi govore o tome da je zadnje ledeno doba bilo pre 0ko 11.500 godina i da je tada došlo do topljenja velikih količina leda. Zbog ovakvog velikog topljenja, nivo mora se na nekim mestima na Zemlji popeo za preko 100 metara i tako potopivši na kopnu sve što je bilo u tom opsegu.Pretpostavlja se da je to bio slučaj i sa ovim kompnom kod japanske obale.



Mnoge svetske legende govore o civilizaciji svih civilizacija koja je bila smeštena negde na Pacifiku.Stari narodi su je nazivali Mu ili kako su je zvali na zapadu, Lemurija.Prostirala se od Japana, pa preko Polinezije sve do Uskršnjih Ostrva, sastavljena od niza većih ostrva. Sve ove građevine pronađene u dubinama mora nedvosmisleni su dokazi postojanja ove civilizacije.

zanepovjerovati.blogger.ba

Istine i mitovi o užasima iz morskih dubina

Hobotnice koje jedu ljude



Čudovišta iz morskih dubina, džinovske hobotnice, nemani koje jedu ljude: u pričama pomoraca ovakvih užasa ima napretek. Koliko je tim pričama istine i koliko su izgledi da neki od ovih monstruma završi i u mreži savremenih ribara?

Hartmut Šmit, istoričar i osnivač Virtuelnog muzeja legendi Kriptoneum iz Rostoka, smatra da u svakoj legendi postoji i zrno istine. Naročito česti i međusobno slični su, recimo, opisi džinovskih morskih zmija. Prema izveštajima, životinja je duga oko 15 metara, ima glavu koja podseća na konjsku, ili na pseću, dug vrat i upadljivu grivu. Činjenica je da valovito kretanje talasa, odsjaj sa vode, a naročito eventualna magla, ometaju percepciju i da čoveku lako može da se učini da je video ono što nije, kao i da veličina udaljenijih predmeta na moru nikada ne može tačno da se proceni, ali za viđenje „morske zmije” ima i realnih bioloških objašnjenja. Riba pojas, na primer, živi na otvorenom okeanu i dostiže veličinu do 12 metara, što znači da je najduža postojeća košljoriba. Telo joj je duguljasto i zmijoliko, a crveno obojeno leđno peraje proteže se celom dužinom leđa, tako da lako može da stvori utisak grive. Mogući „kandidati” za ulogu morske zmije mogli bi biti i veći primerci murine i atlantskog ostrigara.

Posebno poglavlje u istoriji fantastičnih stvorenja čine i falsifikati koji su iz želje za publicitetom i zaradom nastajali veštim spajanjem delova postojećih životinja. Još jedno valjano objašnjenje za fenomen viđenja morskih nemani predstavlja, međutim stvorenje čije je postojanje dosad bez ikakve sumnje dokazano: džinovska lignja. Najveća dosad potvrđena veličina ovog ogromnog glavonošca bila je 18 metara, a prema legendi na dno sa sobom ponekad odvlači i čitave brodove. Ovo se, opet, može objasniti činjenicom da brod gledan odozdo veoma podseća na ki*ta, a vrsta ki*ta poznata kao glavata ulješura je glavni prirodni neprijatelj lignji, uključujući i one džinovske za kojima često roni do velikih dubina.

Čudovišta iz mora




Mnogi smatraju da jezera, mora i okeani skrivaju najveće misterije sveta. Oni prekrivaju dve trećine Zemlje i dosežu dubine od preko deset kilometara. Kakve se tajne skrivaju u plavom beskraju, teško je znati.

Gledajući iz vasione naša planeta izgleda veličanstveno. Obavijena atmosferom i ukrašena plavičastim vodenim prostranstvima nije bez razloga dobila naziv “plava planeta”. Više od dve trećine njene površine prekrivaju reke, jezera, mora i okeani. U tom tihom i skoro idiličnom svetu, koji naučnici još nisu do kraja upoznali i istražili, kriju se mnoge nepoznate životinjske vrste, pa čak i praistorijske nemani o kojima su se u prošlosti ispredale neverovatne priče.
Omiljenu legendu o moćnom Krakenu, čudovištu severnih mora, prvi je lansirao biskup Erik Pontopidan iz Bergena, kojem su ribari, često pričali o dramatičnim susretima sa “najopakijom i najvećom morskom nemani na svetu”.



Prema jednoj verziji, Kraken je bio crna morska zmija, male glave, sjajnih živahnih očiju i debelog vrata, preko kojeg je padala duga, razbarušena griva, a prema drugoj, radilo se o mnogokrakom džinovskom čudovištu, koje je presretalo i napadalo čak i najveće nordijske ribarske brodove.
Kraken je bio više nego fascinantnih dimenzija. Njegova dužina iznosila je više od šezdeset metara, a širina trupa preko šest metara. Isključivo se hranio kitovima, razbijao je i uništavao ribarske brodiće i borio se sa jedrenjacima!
“Bio je širok kao brod!…”
Upravo je takav opis morskog cudovišta dao kapetan Lorens van Veria, koji se sa ovom nemani susreo 1746. godine, dok je plovio pored norveških obala. Slično stvorenje, cudovišnih dimenzija, opisao je i misionar Hans Edžed.
Morska zmija je prema tvrdnjama očevidaca, svoje žrtve najčešće napadala u noćima punog meseca, a nije prezala ni od otvorenog napada na jedrenjake, lomeći ih i odvlačeći u mračne morske dubine zajedno sa njihovim zlosrećnim posadama. Međutim, ono što savremene prirodnjake zbunjuje nije snaga i čudovišna veličina morskih ala, već tvrdnja da su njihova tela bila pršljenasta. To, kada su u pitanju živa bića jednostavno anatomski nije moguce!
Da li i danas u mračnim i tajanstvenim morskim dubinama žive opake morske zmije, koje su ledile krv i najiskusnijim moreplovcima srednjeg veka? Šta je istina, i postoje li i danas morska cudovišta…?

Put u središte Zemlje: Ispod površine naše planete krije se nešto neverovatno

Ovo otkriće potencijalno menja razumevanja kako je naša planeta formirana.

Nakon decenija istraživanja naučnici su otkrili da je moguće da postoji ogroman rezervoar vode, tri puta veći od postojećih okeana, zarobljen stotinama kilometara ispod zemljine površine, piše „Guardian”, a prenosi Blic.

Voda je „zarobljena" u mineralu zvanom ringvudit na oko 660 kilometara dubine.

Geofizičar Stiv Jakobsen sa eminentnog američkog univerziteta, koautor studije objavljene u magazinu „Nauka", kaže da ovo otkriće sugeriše da voda na Zemlji možda dolazi iznutra, dovedena na površinu geloškim aktivnostima, a ne udarima ledenih kometa koje su uticale na formiranje planete, kako se ranije mislilo.

– Geološki procesi na Zemljinoj površini, kao što su zemljotresi ili erupcije vulkana, su ekspresije onoga što se dešava unutar same Zemlje, izvan naših vidika. Mislim da konačno imamo dokaze za ceo vodeni ciklus na Zemlji koji mogu da objasne ogromnu količinu vode na površini naše planete. Naučnici su tragali za ovom izgubljenom dubokom vodom decenijama – rekao je Jakobsen.

Jakobsen i njegove kolege prvi su na pragu toga da pruže direktne dokaze da je moguće postojanje vode u delu Zemlje poznatom kao „prelazna zona". Oni svoje nalaze zasnivaju na istraživanju ogromnog podzemnog regiona širom SAD.