Hedi Lamar

**Učlanjen** : 28.03.2011

Hedi Lamar

Hedi Lamar Hedy_Lamarr

Hedi Lamar (engl. Hedy Lamarr) je bila američka glumica, rođena 9. novembra 1913. godine u Beču, a preminula 19. januara 2000. godine u Altamont Springsu (Florida). Dok je živela u Austriji bila je poznata kao Hedvig Eva Marija Kisler da bi u Americi svoje ime promenila u Hedi Lamar.

Maks Reinhardt, čuveni filmski i pozorišni reditelj, izjavljivao je da je Hedi Lamar najlepša žena u Evropi. Kada je emigrirala u Ameriku, o njoj se pisalo kao “najlepšoj ženi na filmu”. Iako su joj glumački kvaliteti nesporni, veći značaj, od njenih filmskih ostvarenja, predstavljaju patenti ove holivudske filmske dive. Danas, možemo reći, da je Hedi Lamar, bila pionir bežičnih komunikacija i da se proizvodi koji koriste njen patent, nalaze u svakoj kući.

Njen “sistem tajnih komunikacija” uspešno je protiv nacista primenjivala vojska Sjedinjenih Američkih Država u Drugom svetskom ratu. Hedi Lamar, još 1941. godine, zajedno sa Džordžom Antejlom, registrovala je patent tehnologije proširenog spektra, koje je nakon 10 godina počela da koristi američka moranarica da bi se ubrzo proširio na čitavu vojsku. Nagli razvoj digitalnih komunikacija, bez patenta Hedi Lamar, ne bi bio moguć. Njen patent se uspešno primenjuje kod mobilnih telefona, faks aparata i svih bežičnih uređaja.

Živela je 86 godina, bila je majka troje dece, snimila je preko 30 filmova i imala je 7 brakova.

Austrija, Nemačka i Švajcarska, obeležavaju Dan pronalazača 9-og novembra, kada je rođena Hedi Lamar.

Lamarova je bila poznata kao jedna od najlepših žena koje su ikada kročile pred filmske kamere, ali je malom broju njenih obožavalaca poznato da je bila vrlo uspešna i kao pronalazač.

Rođena 1914. u Beču kao Hedvig Eva Kizler, Hedi je prvu značajniju filmsku ulogu imala 1931. godine, a samo dve godine kasnije, 1933, stekla je međunarodnu slavu ušavši u istoriju kinematografije kao akterka prve nage scene u češkom filmu „Ekstaza“, u kojem joj je partner bio zagrebački glumac Zvonimir Rogoz.

Iste godine udala se za austrijskog industrijalca Frica Mandla, koji je proizvodio oružje. Pošto joj je on zabranio da se bavi glumom, 1937. ga je ostavila i odselila se u SAD, promenivši prezime u Lamar (kao omaž čuvenoj lepotici nemog filma Barbari Lamar). U bogatoj holivudskoj karijeri snimila je više od 25 filmova sa Klarkom Gejblom, Džejmsom Stjuartom, Spenserom Trejsijem, Džudi Garland... Njeno povlačenje iz sveta filma na vrhuncu slave nije naškodilo njenoj popularnosti. Imidž koji ju je pratio - senzualne tamnokose lepotice - imao je značajan i dugotrajan uticaj na film i popularnu kulturu.

Ipak, najtrajniji doprinos Hedi Lamar je ostavila u sferi nauke i tehnologije, iako se o tome malo zna van naučnih krugova. Godine 1940. ona je upoznala avangardnog kompozitora Džordža Anthajla i uz njegovu pomoć konstruisala uređaj za navođenje torpeda putem radio-frekvencija. Ovaj neobični duo osigurao je patent pod imenom „Tajni komunikacioni sistem“ i predao ga vladi SAD sa idejom da pomognu borbu protiv Hitlera. Ova rana verzija preskakanja frekvencija, koja je trebalo da spreči neprijatelja da „uhvati“ putanju torpeda, bila je nepraktična i ispred svog vremena, te samim tim i neupotrebljiva u uslovima tadašnjeg tehnologije. Prvi put on je upotrebljen u SAD tek 1962, tokom blokade Kube, kada je rok patentu već bio istekao, pa se ni Lamarova ni Anthajl (koji je preminuo 1959) nisu obogatili. Hedi je želela da se učlani u Savet nacionalnih pronalazača, ali joj je rečeno da svoj status lepotice može bolje da iskoristi prodavanjem ratnih obveznica. Tako je za samo jedno veče sakupila preko sedam miliona dolara.

Ipak, Hedi Lamar i Džordž Anthajl zaslužni su za postavljanje temelja nekih od najrevolucionarnijih tehnologija današnjice: mobilne telefonije, pejdžera, bežičnog interneta, odbrambenih satelita...

Hedi je preminula na Floridi 19. januara 2000. godine, a poslednja želja joj je bila da joj pepeo bude rasut po Bečkoj šumi.

Tek 1997. godine je kao priznanje dobila specijalnu nagradu Eletronic Frontier Foundation Pioneer Awards, povodom čega je izjavila "It's about time".

Zanimljivo je da je Hedi Lamar pokrenula sudski spor protiv korporacije Corel, zbog nedozvoljenog korišćenja njenog lika u komercijalne svrhe, uz zahtev za odštetu reda milion dolara. Crtež Hedi Lamar je urađen u CorelDrawu i taj rad je osvojio prvo mesto na takmičenju koje je organizovao Corel. Do sudskog spora nije došlo nego su se strane našle na odšteti od par stotina hiljada dolara, a neki izvori kažu da je razlog tome što su Corelovi advokati pronašli činjenice iz života Hedi Lamar koje nisu baš sjajne i koji ne bi bile prijatne da se iznesu na sudu.

Filmografija

1933. Ekstaza
1940. Petrolej
1941. Zigfildova devojka
1942. Kvart Tortilja
1949. Samson i Dalila

wiki/blic

**Učlanjen** : 28.03.2011

''Samson i Dalila''

**Učlanjen** : 06.12.2012

OHOLA DAMA BLISTAVOG UMA: Rušila je tabue, slamala srca i ostala NAJLEPŠA ŽENA KOJA JE IKADA KORAČALA ZEMLJOM

Smatrali su je najlepšom ženom koja je ikada živela. Ali ko još pamti da je Hedi Lamar bila i pronalazač

Hedi Lamar WobcN1m

Bio je to početak kao iz bajke. Tog 9. novembra 1914. u Austrougarskoj, u Beču, rodila se devojčica po imenu Hedvig Eva Marija Kislers, sudbinom predodređena da postane slavna glumica, piše Elle.rs.

"Ružno pače", glasile su prve reči oca bankara i majke pijanistkinje. Za samo sedamnaest godina pače je zaigralo na nemačkoj pokretnoj traci i preobrazilo se u prvu ženu koja se obnažila na filmu, sa umetničkim imenom Hedi Lamar, i glumicu čija ostvarenja, kao što su "Alžir", "Moj omiljeni špijun" ili kontroverzna "Ekstaza", i danas privlače armije obožavalaca.

U legendarnu umetnicu s kojom je pak bilo toliko teško živeti i raditi da su je skoro svi režiseri mrzeli iz dna duše i čak je među sobom nazivali "Glavobolja Hedi".

Ali kakva je to samo bila lepota! Izgledala je kao pali anđeo! U njenom sanjivom i prodornom pogledu skrivalo se i ono što jedino može učiniti ženu poželjnijom od hiljada drugih lepotica - blagi odraz tuge.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Orgazam u krupnom planu

"Ekstaza" je najavljivana kao revolucionarni film, ali kada je 1932. ugledao svetlost dana, nije naišao na razumevanje.

Slika mlade i lepe devojke kako trčkara gola po polju ili doživljava orgazam u krupnom planu, a koji je režiser "simulirao" tako što ju je golicao izvan kadra, izazivala je kontroverzu gdegod se pojavila. Ljudi su upirali prstom, smatrajući da je film obična pornografija, pa je retko ko uspeo da shvati suštinu koju je Lamarova prvi put donela u svet filma - bez demonizacije subjekta, bez preterane emocionalnosti, kao i bez reči, pokazala je neverovatno jednostavnu ali značajnu činjenicu života - ženama može da bude dosadno. Žene mogu da sanjare. One žele seks. One uživaju u seksu.

Sledeće godine, 1933, udala se prvi put, ali nije uživala u braku, niti u seksu. Fridrih Mand bio je trinaest godina stariji trgovac oružjem, "crni princ" koji je između ostalog održavao prisne veze s Musolinijem i Hitlerom i koji ju je zapostavljao i konstantno varao.

Većinu vremena provodila je kao i svaka princeza - zaključana u velikom zamku Švarcenau na jugu imperije.

Pisala je pisma, molila se svake noći gledajući kroz okno ovalnog prozora, ali niko nije čuo njene molitve, nijedan princ nije se pojavio da je izbavi. Posle četiri godine usamljenosti i patnje prerušila se u služavku i pobegla preko Pariza u Ameriku.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Šest brakova u 20 godina

Kasnije je priznala da je to bila njena prva velika greška u nizu. Jer, ni u okrilju Holivuda, koji je upravo doživljavao neverovatnu ekspanziju, Hedi nije pronašla svog princa na belom konju.

Udavala se još pet puta – za scenaristu, glumca, vlasnika noćnog kluba, naftaškog mogula i, na kraju, za svog advokata. Ali ukupan broj godina koji je provela sa burmom na ruci za svih šest brakova iznosio je dvadeset, i tom proseku je umnogome doprineo njen peti muž, s kojim je provela sedam godina.

Štaviše, kada se razvodila od svog drugog muža, scenariste i producenta Džina Markija, priznala je sudiji da su proveli samo četiri noći zajedno u krevetu. Zašto? Ljudi su izopačeni, govorila je. Ako im iskažete velike simpatije, odmah će pobeći na drugu stranu.

Sreću je našla kao majka troje dece, od kojih je jedno usvojila, u slavi, u dugim noćnim izlascima, u brojnim filmovima, tumačeći nezaboravne uloge rame uz rame s najvećim holivudskim legendama.

Govorili su da je najlepša žena koja je ikada koračala zemljom, da je oličenje mladosti renesanse obavijeno muzikom Štrausa i umetnošću Karavađa, da poseduje glas naspram koga i slavuji zvuče kao svrake i da joj sve ide od ruke – osim ljubavi, naravno.

– Svaka devojka može da bude glamurozna. Treba samo da stoji mirno i izgleda glupo – govorila je.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Genijalka u telu anđela

Hedi Lamar bila je sve samo ne glupa. Ispod fantastične magnetne spoljašnjosti krio se i genijalni pronalazač, devojka koja je rušila sve predrasude o lepim ženama. Naime, u američkom zavodu za patente pod brojem 2.229.387 stoji i ime Hedi Lamar.

Patent pod nazivom "sistem za tajnu komunikaciju", koji je razvila 1942. zajedno sa avangardnim kompozitorom Džordžom Antejlom, dok je bila na vrhuncu glumačke karijere, bio je u osnovi predlog za nov način vođena radio upravljivih torpeda koji bi bio nemoguć za ometanje. Takva zamisao nije bila novost, ali njen koncept "frequency hopping spread spectruma" jeste.

Sama mašina predviđala je upotrebu sitnih papirnih rolni, sličnih onima na klaviru, koje bi sinhronizovale brzu promenu frekvencija između odašiljača i risivera, a čak je sugerisala upotrebu tačno 88 slučajnih frekvencija, što je broj klavirskih dirki.

Međutim, kako vojska u početku nije smatrala da bi se sam uređaj mogao na praktičan način staviti u torpeda, patent je ostavljen da skuplja prašinu sve do 1962. Tada su ga Amerikanci tokom blokade Kube u prerađenoj verziji montirali na svoje brodove kao sistem za tajnu komunikaciju, a mnogo godina kasnije poslužio je i kao osnova za jedan vid moderne mobilne telefonske mreže.

Hedi Lamar WsLmAGO

Zbog zasluge na izradi patenta, kao i zbog svog doprinosa nauci, fondacija Electronic Frontier nagradila ju je 1997, ali Hedi je oduvek bila skromna.

– Nažalost, nikada nisam bila mudra. Zdravlje sam uzimala zdravo za gotovo. Ljubav sam zahtevala, možda previše i prečesto. A što se tiče novca, njegovu vrednost shvatila sam tek nakon što sam ostala bez njega – rekla je jednom Hedi.

Umrla je jedne tople januarske noći 2000. godine u Altamonte Springsu, na Floridi. Vođen poslednjim rečima iz testamenta, njen sin Entoni odneo je njenu urnu u Austriju i prosuo pepeo iznad četinara Vinervaldske šume, čiji duh je ovekovečen i u jednom Štrausovom valceru.

Pet godina kasnije u svim zemljama nemačkog govornog područja prvi Dan pronalazača proslavljen je 9. novembra, na njen rođendan.

**Master** **Poruka** : 79242 **Učlanjen** : 03.06.2011