Kraljevina Španija

Барселона (катал. Barcelona)
главни је град Аутономне ПокрајинеКаталоније и истоимене провинције Барселона на североистокуШпаније. Налази се на обалама Медитерана на неких 120 километара од Пиринеја и границе са Француском, у долини која је окружена морем на истоку, планинским венцем Сијера де Кољсерола (катал. Sierra de Collserola) на западу, на југу рекомЉобрегат, а на северу реком Бесос.
Према последњем извештају шпанског Завода за статистику из2006. године, сам град Барселона броји 1.605.602 становника. Барселона са околином броји 3.161.081 становника и има површину од 633 km².
Барселона је један од главних европских економских центара, са једном од главних медитеранских лука а аеродром у Барселони је други по величини у Шпанији. Град је такође и битна туристичка дестинација и има веома богато културно и историјско наслеђе, од којих се посебно истичу архитектонска дела Антонија Гаудија (катал.Antoni Gaudí) и Љуиса Доменека и Мунтанера (катал. Lluís Domènech i Montaner) од којих је УНЕСКО мног прогласио светском баштином.
Барселона је била домаћин важним светским догађајима који су допринели томе да постане веома познат и посећен град. Најбитнији су Светска изложба 1888. и 1929. године, Летње олимпијске игре 1992. године, и Форум Култура 2004.


Географија и клима
рад Барселона, без периферије, простире се на површини од 100,39 km² и броји 1.605.602 становника (попис становништва из 2006. године). Налази се око 160 km јужно од планинског појаса Пиринеја и границе са Француском. Удаљеност од Мадрида, главног града Шпаније, је око 500 km. Град је омеђен двема рекама које се уливају у Медитеранско море. На северу је то река Бесос (катал. Besòs), а на југу Љобрегат (катал. LLobregat).
Клима је медитеранска са дугим и жарким, сунчаним и веома влажним летима и благим зимама. Без снежних падавина и ca температуром која зими скоро никада не пада испод нуле, а која се лети, нарочито крајем јула и августа, креће између 30 и 40 °C. У центру града се утицајем људског фактора формирала микроклима, тако да су центру града лети велике врућине, а зими је топлије него у осталим деловима.
Градске општине и историјске четврти

Град Барселона сачињавају десет општина. Свака општина је политички ентитет са властитим надлежностима, чиме се градска власт децентрализује и приближава грађанима. Територијална подела је везана за историјске трансформације града. Већина градских општина су настале од старих засебних општина и четврти са посебним идентитетом, које су током XIX и XX века припојене граду Барселони.

Градске општине Барселоне су:


Сијутат Веља (катал. Ciutat Vella)
Ешампле (катал. Eixample)
Сантс-Монтђуик (катал. Sants-Montjuïc)
Лес Кортс (катал. Les Corts)
Сарија-Сан Ђервази (катал. Sarrià-Sant Gervasi)
Грасија (катал. Gràcia)
Орта-Гинардо (катал. Horta-Guinardó)
Ноу Барис (катал. Nou Barris)
Сант Андреу (катал. Sant Andreu)
Сан Марти (катал. Sant Martí)

Историјски центар града

Једно од најпрометнијих места Барселоне јесте шеталиште Лас Рамблас (Les Rambles на каталонском), које се налази између Трга Каталоније (Пласа Каталуња Plaça Catalunya), неуролошког центра града и старе луке. На њему се налазе новинарнице, продавнице цвећа и птица, људи прерушени у статуе, кафићи и ресторани. Палата Вирејна, позориште Лисеу и главна пијаца Бокерија од туристичког су интереса. Шеталиште завршава у старој луци тргом Врата мира (Портал де ла Пау Portal de la Pau), гдје се налази статуа Кристифора Колумба. Рука статуе са испруженим прстом показује супротно од америчког континента, усмјерена према италијанском градуЂенови, Колумбовим родним градом.
Архитектура

Барселона је позната као метропола модернизма. Град у којем је живео и радио архитекта Антони Гауди садржи и његова најрепрезентативнија дела, која годишње привлаче милионе туриста из целог свијета. Најпознатије дело архитекте и уједно најпосећенији архитектонски објекат у Шпанији је катедрала Саграда фамилија(Света породица), која је остала незавршена после његове смрти и још увек се гради. Предвиђа се да ће бити завршена око 2020. године. Друга позната дела архитекте су комплекс Парк Гвељ, где је архитекта и живео последњих двадесет година свога живота, кућа Мила (катал. Casa Milà), познатија под именом Педрера икућа Батљо (катал. Casa Batlló). Осим дела архитекте Гаудија, ту су још и други производи каталонског модернизма као што је болница Сан Пау и Палата каталонске музике (катал. Palau de la música catalana), архитекте Љуиса Доменека и Мунтанера.

Бокерија — пијаца у центру Барселоне



Осим модернизма, у Барселони се налазе дела из средњовековног периода, посебно она из готике, а која су присутна у старом граду. По њима је и цела Готска четврт (катал. Barri Gòtic) добила име. Њему припадају катедрала Санта Еулалија, базилика Санта Марија дел Мар (карактеристична по хармонији и чистоћи форме) и црква Санта Марија дел Пи која се налази на истоименом тргу.

Из савремене архитектуре издваја се павиљон (Pabellón alemán) немачког архитекте и дизајнера Лудвига Миса ван дер Роеа, конструисан 1929. године у сврху међународне изложбе, светског догађаја чији је домаћин те године била Барселона. Ту су још и Задужбина Ђоана Мироа и Павиљон Републике (1937) каталонског архитекте Ђузепа Љуиса Серта и Музеј савремене уметности Барселоне (скраћено, МАКБА) америчког архитекте Ричарда Мејера.