Ponovo radi gramofon

Ponovo radi gramofon

Poslednjih godina gramofoni i ploče polako se vraćaju u naše domove. MONDO je istražio zašto je slušanje muzike "na stari način" toliko primamljivo.



Preslušavanje diskova od vinila važilo je za omiljenu kućnu zabavu tokom dvadesetog veka. Gramofonske ploče svedočile su brojnim zabavama, romantičnim trenucima, prijateljskim sedeljkama...

Ljubitelji vinila kažu da je ovaj vid uživanja u muzici predstavljao svojevrsni praznik, a čuveni izraz: "Hajde do mene da slušamo ploče", značajno je obeležje tog vremena.

Digitalizacija zvuka iselila je gramofone iz naših domova, ali ne zadugo. Poslednjih godina stare muzičke tehnologije ponovo su u modi.

"Zahvaljujući ljudima koji su dosledni slušanju muzike i mlađa generacija dobija priliku da nauči kako da čuje muzičku numeru, koliko ima stvaralaštva u jednoj pesmi i na koji način se uživa u muzici", kaže Snežana Grujić muzička urednica radija "Beograd 202".

Slušanje ploča nije samo preslušavanje muzike i teksta, već način uživanja u zvucima koji dopiru iz te magične kutije. Šta to gramofoni i ploče pružaju ljubiteljima muzike?

"Susret sa gramofonima i pločama zaista je poseban. Rađaju se posebni osećaji kada odete da kupite ploču, pa dok vas obuzima neizvesnost pre nego što proverite da li ispunjava vaša očekivanja... Pažljivo je stavljate na gramofon, nameštate iglu i fokusirate se na muziku, svaki gitarski rif, glas, čuveno pucketanje... To je iskustvo koje se mora doživeti, teško ga je prepričati", objašnjava Snežana otkrivajući nam da brojne radijske kuće i danas neguju ljubav prema vinilu, pa u svoje programe uvode preslušavanje starih ploča.

Vraćanje gramofona u naše domove omogućava i da budemo deo muzičkog sveta koji ne odustaje od starih vrednosti i vrhunskog kvaliteta muzike.

"Sve veći broj autora u svetu insistira na tome da deo tiraža novih albuma čine ploče, jer je takvo 'pakovanje' zvuka posebno i vredno slušanja, zbog čega se polako vraća na scenu", ističe Snežana Grujić.

Prema rečima beogradskih trgovaca tehnikom, gramofoni su zaista sve traženiji, a najčešće se kupuju za poklon. Za takvo zadovoljstvo izdvaja se od pedeset do tri stotine evra, u zavisnosti od proizvođača. Kakvi gramofonski uređaji važe za večito najkvalitetnije?

"Ranije je postojalo nekoliko marki koje su važile za najbolje i kvalitet igle je presuđivao u korist gramofona. Ipak, kvalitet nije uvek bio presudan. Bilo je neophodno da imate gramofon, makar i onaj najmanji. Dok je radila igla, bilo je muzike i to se jedino računalo", kaže Snežana Grujić i dodaje da "gramofon zaista može lako i brzo da nas vrati kroz vreme".

Berlin ima čak 40 radnji sa novim vinilima, a u Beogradu je pre nepune dve godine otvorena prva - Pinball Wizard Records, gde se prodaju uglavnom soul, džez, bluz i kantri ploče uvezene iz Amerike, Holandije i Nemačke.

Ova prodavnica ima tek 100 stalnih mušterija iz prestonice i još tridesetak iz unutrašnjosti, ali su zato priče iz nje vrlo interesantne.

"Dolaze nam čak i ljudi sa suzama u očima i govore nam kako ih vraćamo u mladost. Isto tako posećuju nas i klinci od 13-14, traže reizdanja bendova iz 80-tih i to ne onih koji su bili među najpopularnijima", priča nam Magdalena Belić i dodaje:

"Ima onih koji ni ne trepnu, a ostave priličnu svotu novca, ali i onih koji nas mole da sačuvamo ploču dok ne dobiju platu".

Magdalena ističe da je prošle godine u Pinball Wizard Records, prilikom posete fizioterapeutu u Beogradu, došao i ukrajinski fudbaler Dmitrij Čigrinski, tada član Barselone, a sada Šahtjora. Pronašao ih je putem interneta i kao od šale kupio deset ploča u ukupnoj vrednosti od 200 evra.

"Dolaze nam i stranci koje zanima naša muzika, posebno ona koja sadrži etno elemente ili ciganska. Na primer, Šabana Bajramovića često traže. Poslednji put su bili neki koji su tražili Esmu Redžepovu. Traže se i stara izdanja domaćih rokenrol grupa poput Yu grupe ili Smaka", dodaje Magdalena Belić.

Gramofoni koštaju od 50 do 250 evra, dok malo koju ploču možete naći ispod 1.500 dinara, a cena dostiže i do 700 evra. To je skup hobi i uglavnom su poklonici kupovine (i slušanja) ploča sredovečni muškarci.

"Napravio sam ovakvu kvalifikaciju ljudi koji kupuju vinile: ljubitelji ploča, kolekcionari i oni koji vole HiFi zvuk. Ovi poslednji kupuju specijalne ploče sa specijalnim zvukovima, kolekcionarima je najvažnije da su izdanja originalna i da su skupa, dok ljubitelji ploča kupuju i slušaju sve, ponekad im čak nije bitno ni da je ploča u dobrom stanju", rekao nam je Borko Bojović, koji u svojoj radnji starih ploča Yugovinyl ima oko 20.000 ovakvih nosača zvuka.

Borko nam je otkrio da su mu najbolje mušterije di-džejevi, ali da mu dolaze svi od srednjoškolaca do ozbiljnih biznismena. Na ceni su singlice iz 50-tih i 60-tih godina, dok su neke od najskupljih domaćih ploča prvi albumi rok grupa S vremena na vreme i Smak, iz prve polovine 70-tih godina.


(MONDO)