Istraživanje Drage Vlajić

Dvadeseti vek, u istoriji čovečanstva ostaće zabeležen kao vek najbržeg razvoja civilizavije, ali i njenog najvećeg nazadovanja. Sa jedne strane imamo preporod na mnogim poljima, od nauke, preko kulture i umetnosti do tehnologije, a sa druge milijarde ljudi koji su morali taj napredak platiti svojim životima. Kada se sve sabere, sasvim je na mestu zapitati se – da li je 20. vek zlatno ili najmračnije doba u istoriji ljudskog roda?



Ličnosti koje su obeležile 20. vek


Možda ćemo na ovo pitanje lakše pronaći odgovor posmatrajući najveće izume 20. veka:





Aviоn je konstruisan 1903. Upotrebljen je prvo u vojne svrhe, za ratna razaranja 1914.,
a prva redovna linija je otvorena je tek nakon Prvog svetskog rata 25. avgusta 1919.



Atomska energija bila je epohalno rešenje problema iscrpljivanja fosilnih izvora energije,ali pre upotrebe u humane svrhe atomska energija već je korišćena u one destruktivne – bačena je atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki 1945.




Rakete – Šta god da im je bila namena danas imaju prevashodno funkciju uništavanja.



Podmornica - Još jedan od veoma značajnih izuma 20. veka koji je svoju namenu pronašao i u vodama masovnog sveljudskog istrebljenja.



Antibiotici - Jedan od najplemenitijih izuma.
Kada je Fleming 1928. godine pronašao penicilin,
zaustavljena su neka od najsmrtonosnijih oboljenja koja su
vekovima desetkovala ljudsku populaciju.



Radio- Prvi vid masovne komunikacije.



Televizija - prozor u svet koji se koristi kao jedno od najubojitijih
i najefikasnijih oružija (za mamipulaciju masama) napravljenih u 20veku.



Računari se ubrzano razvijaju nakon pedesetih godina 20. veka i imaju kao I sve ostalo dobre strane i mnoštvo zloupotreba.



Internet - Omogućio je neverovatnu brzinu protoka informacija i njihovu dostupnost, ali sa druge i mnoštvo zloupotreba I dezinformacija. Dao je ogroman doprinos virtuelnom povezivanju, a stvarnom otuđenju savremenog čoveka.



Laser se ubraja u jedno od najveća naučna otkrića XX veka.Laser je izvor veoma usmerenog snopa koherentne monohromatske (IC ili UV) svetlosti. Naziv je skraćenica od početnih slova engleskih reči Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation.



Karl Landštajner je bio austrijski biolog i fiziolog koji je živeo od 1868 do 1943. Za svoje otkriće ABO krvno-grupnog sistema
čime je položio temelje praktičnoj primeni transfuzije krvi.
1930. godine dobio je Nobelovu nagradu.



Čovek sa Balkana, Slavoljub Penkala otkrio je nalivpero
koje po njemu nosi ime penkala




A ličnost kojom će se naš narod zauvek ponositi jeNikola Tesla
izumitelj naizmenične struje i brojnih drugih pronalazaka od kojih
mnogi tek u savremeno doba dobijaju svoju primenu.


Istraživanje Ivane Pendo


Djordje Stanojević, fizičar, astrofizičar, metereolog, rektor Beogradskog univirziteta i
tvorac prvih fotografija u boji, jedan je od konstruktora i realizatora prvih hidrielektrana u Srbiji na reci Djetinji
/ 1900 .g./,i na Vučjanki kod Leskovca 1903.g.



U današnje vreme najvažniji značaj imaju obnovljivi izvori energije koji se nalaze u prirodi i
obnavljaju se u celosti ili delimično.
Eksploatacija ovih izvora doprinosi smanjenju emisije
gasova staklene bašte, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije
i otvaranju novih radnih mesta.




Fenomen magnetne rezonance uočili su nezavisno Pursel i Bloh 1946 god. i za svoje otkriće su šest godina kasnije dobili Nobelovu nagradu.
Magnetnom rezonancom se mogu pregledati svi delovi tela. Ona je bezbolna dijagnostička metoda koja omogućava razlikovanje zdravog od bolesnog tkiva i precizno postavljanje dijagnoze





magnetna rezonanca


Prva zamisao o inkubatorima dao je Dr. Martin Couney, специјалиста за негу превремено рођене деце. Prvi bebi инкубатор je приказан на изложби у Берлину 1896. god.,u Parizu 1900 g,i Čikagu 1933.g.

Postoje četiri najveća naučna otkrića u 20. veku:

1.Anštajnova relativnost

Ajnštajn i Njutn su radili na razvoju teorije gravitacije.
Ajnštajnova teorije gravitacije , za razliku od Njutnova teorije, odredila je tačnu formulu putanje kojima planete putuju oko Sunca.
Krajnji rezultat Ajnštajnova teorije gravitacije je približno isti kao kod Njutna sa malom razlikom..
Ajnštajn je, kao i Njutn, našao da su putanje planeta elipse, ali da te elipse nisu stacionarne nego polako rotiraju u prostoru.
Ova rotacija orbita je toliko mala da se za većinu planeta jedva može otkriri..

2.Hajzenova kvantna mehanika

1. Квантна механика је фундаментална грана т**еоријске физике** којом су замењене класична механика и класична електродинамика при описивању атомских и субатомских појава. Она представља теоријску подлогу многих дисциплина физике и хемије као што су физика кондензоване материје, атомска физика, молекулска физика, рачунарска хемија, физичка хемија, квантна хемија, физика честица и нуклеарна физика. Заједно са Општом теоријом релативности Квантна механика представља један од стубова савремене физике.

3.Krik/Votsonov DNK

Dezoksiribonukleinska kiselina (skraćeno DNK) je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Sva živa bića svoj genetički materijal imaju u obliku DNK, sa izuzetkom nekih virusa koji imaju RNK (ribonukleinska kiselina). DNK ima veoma važnu ulogu u, ne samo prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju, već sadrži uputstva i za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. DNK segment koji prenosi ova važna upustva se naziva gen.DNK strukturu odgonetnuli su Votson i Krik 1953. i za to otkriće dobili Nobelovu nagradu.




4.Lorensova teorija haosa

Edvard Lorenc je prvi vršio eksperimente vezane za haos. On je 1961. godine koristio numerički računarski model za odredjivanje vremenske prognoze. Ustanovio je da čak i faktori koji su do tada smatrani nevažnim, mogu da utiču na vreme, koje će nakon nekoliko sedmica zahvatiti drugi kraj sveta. .

Edvard Lorenc je bio jedan od prvih koji je razvio numeričke modele atmosfere i za vremensku prognozu koristio računar. Dokazao je unutrašnju nemogućnost dugoročnih prognoza vremena i pomagao da se zasnuje proučavanje haosa. Haos je definisan kao nepravilno, nepredvidljivo ponašanje determinističkih nelinearnih dinamičkih sistema.

Lorenc je primetio da male razlike u početnim uslovima njegovih numeričkih modela atmosfere mogu, nakon relativno kratkog vremena, da dovedu do radikalno različitih ishoda. Shvatio je da su diferencijalne jednačine koje se koriste u opisu ponašanja atmosfere, veoma zavisne od početnih uslova i da se time upotrebljivost praktičkih vremenskih prognoza, ograničava na oko jednu sedmicu.

Energija - Električni automobil



Iako se prvi prototip električnog automobila pojavio još 1920. godine, tek krajem dvedeset veka borba za zaštitu čovekove okoline pokrenula je razvoj ovih automobila. Tojotin model Prius, koji predstavlja hibrid električnog automobila, dostupan je na tržištu već 15 godina, ali je tek američka kompanija Tesla Motors predstavila 2008. prvi pravi električni automobil.

Telekomunikacije - Optička vlakna



Naučnici su još 1800. počeli da istražuju mogućnost izrade optičkih vlakana, ale tek posle skoro dva veka, 1970. godine, kvalitet optičkih vlakana je dovoljno poboljšan da bi mogla da se koriste u telekomunikacijama. Otička vlakna su postala nezamenljiva u industriji telekomunikacija, budući da i na velikim rastojanjima mogu da prenose podatke brzinom od preko 100 gigabajta u sekundi.

Medicina - Laparoskopija



Prva neinvazivna hirurška intervencija urađena je 1987. godine, mada je prva robotska biopsija izvršena 1985. godine. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka naučnici su otkrili da laser može da se koristi za hirurške intervencije kod organskih tkiva. Razvoj laparoskopije pomogao je da hirurške intervencije budu preciznije, a oporavak pacijenata brži i bezbolniji.

Energija - Solarna energija



Prvi fotonaponski efekti, koji omogućavaju korišćenje solarne energije, otkriveni su još pre skoro dva veka. Međutim, široka primena solarne energije nastala je sedamdesetih godina prošlog veka kao odgovor na veliku svetsku energetsku krizu. Danas je solarna energija široko prihvaćena i sve više se koristi za zagrevanje domova i poslovnih objekata.

Tehnologija – Bar kod



Prvi bar kod sa čitačem pojavio se pedesetih godina, ali komercijalno nije korišćen do 1960. godine. Toko sedamdesetih razvijen je UPC standard za bar kod i njegova upotreba ubrzo je raširena. Bar kodovi su danas postali standard u trgovini.

Medicina - Pilule za kontracepciju



Ove pilule su praktično sintetički hormoni estrogen i progestin. Prve pilule za kontracepciju pojavile su se 1957. godine, i to kao lekovi za menstrualne poremećaje i lečenje neplodnosti. Svetska zdravstvena organizacija je odobrila korišćenje pilula za kontracepciju 1960. godine.

Medicina – Bajpas i ugradnja stenta



Prva operacija „bajpas“ na krvnim sudovima urađena je 1960. godine u SAD. Ideja za uvođenje modernih koronarnih metoda, uključujući ugradnju „stenta“, posledica je otkrivenih nedostataka materijala koji su se koristili pri operacijama na srcu i krvnim sudovima. Prvi „stent“ je ubačen u koronarne arterije 1986. godine u SAD.

Energija – Biogoriva



Biogoriva su tečna goriva dobijena hemijskim procesima iz biljaka i drugih oblika biomase. Dva primarna biogoriva u komercijalnoj proizvodnji su: etanol (dobija se fermentacijom šećerne repe i kukuruza) i biodizel (dobija se preradom soje i uljne repice).

Tehnologija – Mobilni telefoni



Prvi telefoni u automobilima, preteča mobilnih telefona, pojavili su se sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, prvi pravi mobilni telefon lansirala je Motorola 1983. godine. Model DynaTAC 8000x nije bio preterano mobilan, budući da je bio težak oko dva kilograma. Cena prvog mobilnog telefona iznosila je 3.995 dolara.

Tehnologije – GPS



Prvi satelitski sistem za globalno pozicioniranje, Navstar, lansiran je 1978. godine. Sistem GPS bio je razvijen još ranih šezdesetih, ali se koristio samo u vojne svrhe, za navođenje američkih nuklearnih podmornica. Tek 2000. godine, američki predsednik Klinton odobrio je civilnu upotrebu GPS-a.

Tehnologija – Elektronska trgovina



Elektronska trgovina u današnjem obliku nastala je u kompanijama koje su se bavile razmenom podataka u finansijskim transakcijama preko računarskih mreža šezdesetih i sedamdesetih godina. Dolazak Interneta i čitača veba devedesetih omogućio je pravi „bum“ u razvoju elektronske trgovine.

Medicina – Magnetna rezonanca



Danas je magnetna rezonanca primarna tehnika pri dijagnozi mnogih bolesti, a zamenila je je prevaziđene kompjuterizovane tomografe. Magnetna rezonanca se zasniva na otkriću iz 1930. godine, nazvanom nuklearna magnetna rezonanca.

nmagazin