Izložba o Nadeždi Petrović

Izložba o Nadeždi Petrović u NS

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog će u okviru bogatog programa predstojećih
aktivnosti prirediti izložbu “Nadežda Petrović i fotografija”, predstaviti rad te
institucije u drugoj deceniji njenog postojanja i organizovati međunarodni
stručni skup o osnivaču zbirke, izjavila je upravnica te novosadske galerije
dr Jasna Jovanov.




Izložba posvećena znamenitoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović (1873-1915),
biće posetiocima vrlo zanimljiva pošto će prvi put na na jednom mestu moći da
vide ne samo porodične i druge fotografije na kojima je ona snimljena nego i
mnoge njene radove, jer se zna da je bila pasionirani fotograf. Biće izložene
fotografije koje je Nadežda snimala od odlaska na školovanje u Minhen 1898.
godine pa do kraja života a za mnoge od tih radova se nije znalo jer su “bile
skrivene u nekoj porodičnoj kutiji a sad su izašle na svetlost dana”, rekla je
Jovanov Tanjugu. Ona je napomenula da će na toj izložbi, koja će biti otvorena
u decembru, publika moći da vidi i ratne fotografije koje se čuvaju u Vojnom
muzeju u Beogradu i dodala da je to praktično uvod u obeležavanje 140.
godišnjice rođenja velike umetnice.

Spomen-zbirka će tu izložbu ostvariti u saradnji sa naslednicima Nadežde
Petrović kao i sa Narodnim muzejom i Vojnim muzejom u Beogradu a
dragocenu pomoć imala je i od Meštrovićevog muzeja u Zagrebu kao i od
Narodne galerije i Moderne galerije u Ljubljani.

“Sakupljen je raznorodan dokumentacioni materijal o Nadeždi i napravljena
dobra baza podataka, koja je zapravo nedostajala za neko novo istraživanje
njenog života i stvaralaštva”, rekla je Jasna Jovanov ističući da, iako je o
velikoj slikarki mnogo napisano, te fotografije i njena pisma otkrivaju drugi
aspekt njene ličnosti.


Nadezda Petrovic po povratku iz Pariza 1911.god.

Izložba “Nadežda Petrović i fotografija” trajaće i iduće godine a biće prikazana i u
Galeriji Doma Vojske u Beogradu.
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog će 24. oktobra biti otvorena izložba kojom će
biti predstavljen rad te institucije između 1970. i 1980. godine, odnosno najznačajnije
manifestacije priređene u njoj, posete stranih državnika, dodele nagrada, izdavačka
delatnost i druge.

Ta izložba će, kako napominje upravnica galerije, biti dokumentovana umetničkim
delima iz fonada Spomen-zbirke, različitim arhivskim materijalom, obiljem fotografija,
katalogom i drugim pratećim programima.
Početkom novembra biće održan simpozijum na kojem će više od 20 stručnjaka iz naše
zemlje i inostranstva nastojati da “osvetle” ličnost Pavla Beljanskog (1892-1965),
čuvenog kolekcionara i diplomate, koji je gradu Novom Sadu 1957. godine poklonio
impozantnu kolekciju umetničkih dela.

“Pokušaćemo da, sa istorijske strane, osvetlimo neke praznine koje uviđamo u
njegovoj biografiji a govoriće se i o zbirci, dakle biće to mali korak napred u
istraživanju naše institucije i price o darodavcu”, dodala je Jasna Jovanov.

Spomen-zbirka Beljanskog čuva antologijska dela srpske moderne umetnosti 20.
veka i druga dela svetskih slikara različitih epoha, koje publika može da vidi
u okviru stalne postavke, Memorijala umetnika i Memorijala Pavla Beljanskog.

( b92.net )

Interesantno mi je ovo, jer živim pedesetak metara od sakrala Pavla Beljanskog, kolekcionar, koji je ostavio impozantnu kolekciju kao poklon Novom Sadu...

Izložba o Nadeždi Petrović

Izložba "Nadežda Petrović s obe strane objektiva" biće otvorena u četvrtak uveče u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Nadežda je bila i prva predstavnica umetničke fotografije u Srbiji



NEDOVOLJNO je poznato da je Nadežda Petrović (1873-1915), najznačajnija srpska slikarka s kraja 19. i početka 20 veka, bila i - prva predstavnica umetničke fotografije u Srbiji. O tome govori izložba "Nadežda Petrović s obe strane objektiva" koja će u četvrtak u 19 časova biti otvorena u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Upravnica Spomen-zbirke i autorka ove izložbe, dr Jasna Jovanov, godinama je istraživala svedočanstva o Nadeždinoj sklonosti za fotografiju. U realizaciji ideje da se u Spomen-zbirci sakupi sav dokumentarni materijal o Nadeždi, koja je srpsko slikarstvo uvela u tokove evropske umetnosti, Jovanov je istraživanje započela u Ljubljani.


- U arhivu umetnika Riharda Jakopiča (1869-1943), pronašla sam brojna i dragocena Nadeždina pisma upućena njemu - kaže upravnica Jasna Jovanov. - Prvi put sam bila u prilici da vidim original njenog potresnog pisma Jakopiču. Pismo je puno bola zbog smrti Nadeždine sestre Anđe.

Deo slikarkinih uglavnom nepoznatih fotografija, Jovanov i saradnici, pronašli su u arhivu Ivana Grohara (1867-1943). Fotografije su nastale posle povratka u Beograd 1903.godine.

ČUVENI ŠEŠIR
U TRAGANJU, Jovanov je pronašla fotografiju na kojoj se vidi čuveni šešir sa kojim je Nadežda Petrović slikala Kseniju Atanasijević. - Bilo nam je dragoceno da vidimo kako taj šešir sa čuvenog platna izgleda na fotografiji - kaže upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

- Impresionirana sam kako je velika umetnica tim fotografijama pratila život svoje porodice, svoj intimni svet - iznosi svoje utiske Jovanov.

Među fotografijama je i jedna na kojoj su Nadeždini prijatelji Ivan Meštrović, Branko Popović, Rihard Jakopič, Tomislav Krizman i još znači najveća imena njenih savremenika. Dragoceno svedočanstvo o umetničkim vezama toga vremena, o tome da je mnogim velikim umetnicima ishodište bio Beograd.

Deo fotografija sa izložbe pronađen je u legatu Nadežde i Rastka Petrovića koji čuva Narodni muzej u Beogradu. Legat je ostavila Nadeždina i Rastkova sestra Ljubica Luković, a on sadrži brojna pisma, dopisnice, beleške i koncept za umetničke kritike i fotografija koje je ona snimala.



- Čitav korpus fotografija iz ratnog perioda našli smo u Vojnom muzeju u Beogradu i tako zaokružili njenu aktivnost od Minhena 1898. do njene smrti 1915. godine. Nadežda je fotografisala malim aparatom marke "kodak" koji su na početku 20. veka osmišljeni i prilagođeni za ženske ruke. U kutiji je umesto glomaznih staklenih ploča bio kompakt film.
- Nesporno je da je bila umetnik i u fotografiji - zaključuje Jovanov. - To se vidi iz načina na koji je kadrirala i kontrastirala slike, kako je postavljala ljude koje je fotografisala i posmatrala predeo.

POSLEDNJA JE BOLNICA

NADEŽDA je poslednju fotografiju snimila 1915. godine, uoči svoje smrti u valjevskoj bolnici. Fotografija i nosi naziv "Valjevska bolnica", isti kakav ima i njeno čuveno slikarsko platno.

novosti