Neotkrivena Rusija: 25 stvari za koje niste imali pojma!

Da su Rusi osebujan narod, vidimo iz dana u dan - dovoljan je jedan pogled na Instagram, i sve je odmah jasno. Nema čega nema u ovoj velikoj državi koja se prostire na dva kontinenta, pa iako svaki dan slušamo i vidimo neku novost vezanu za Rusiju - ipak postoje neke činjenice koje niste znali.



Rusija je jedina država na svijetu koju oplakuje dvanaest mora.
Planinski lanac Ural, koji razdvaja Rusiju na europski i azijski dio, najstariji je planinski lanac na svijetu.

Udaljenost između Moskve i Chicaga je manja nego udaljenost između Chicaga i Rio de Janeira.



Sankt Petersburg je najsjeverniji grad na svijetu s populacijom preko milijun stanovnika.

Površina Sibira je 9.7 milijuna kvadratnih kilometara, što čini 9% ukupne zemljine površine.

Rusija nikada nije imala robove. Feudalni period u Rusiji trajao je kraće nego u Engleskoj pa nisu stigli razviti takvu naviku.
Dana 16.01.1820. ruski istraživači Thaddeus Bellingshausen i Mikhail Lazarev otkrili su Antarktik.



Jednu od najpopularniji računalnih igrica Tetris kreirao je ruski programer Alexey Pazhitnov.

Ivan Grozni nije bio tiranin, za svoje vrijeme vladao je poprilično nježno - u usporedbi sa svojim europskim kolegama ubio je puno manje ljudi.



Period čekanja dva vlaka u podzemnoj stanici u Moskvi je kraći nego bilo gdje na svijetu. U špici se na sljedeći vlak treba čekati maksimalno 90 sekundi.


Polovica grada Čeljabinska nalazi se na Uralu, a druga polovica u Sibiru. Na grbu grada prikazana je deva. Danas ih nema, ali su tu živjele prije 200 godina kad je grad bio važno sjecište karavana.
Ne tako davno u Moskvi je živjelo više milijunaša nego bilo gdje na svijetu.

Ruska javna knjižnica najveća je u Europi i druga po veličini na svijetu. Osnovana je 1862. godine.

Na dan otvaranja prvog McDonaldsa u Moskvi, sa 700 sjedećih mjesta, 5000 ljudi formiralo je red preko Pushkinovog trga već u 5 ujutro. Prvoga radnog dana restoran je poslužio 3000 gostiju te je i danas najposjećeniji McDonalds na svijetu.

UNESCO je 2012. godine uvrstio grad Jekaterinburg na popis dvanaest idealnih gradova za život.

Grad Suzdal prostire se na 15 kvadratnih kilometara i ima samo 10.000 stanovnika, ali i 53 crkve.

Ruski znanstvenici izmislili su TV, elektronski mikroskop, helikopter, bombarder, video rekorder, fotografiju u boji, umjetno srce, benzinski motor, kombanj, pištolj, sintetičku gumu, radio, bušilicu, projektor, periodički sustav, električnu podmornicu, deterdžent, i još mnogo drugih stvari.

Rusija ima najmanje 15 tajnih gradova. Oni nisu prikazani na kartama i do njih nema putokaza.



1930. godine ruski je ribar ulovio jesetru koja je u sebi imala 245 kilograma kavijara.

1980. godine skoro je nastao sukob između Švedske i Rusije jer su Šveđani uhvatili čudne zvukove koji su dolazili iz podmorja i pretpostavili da se radi o ruskim podmornicama. Incident je završen tako što su znanstvenici u podmorju pronašli ribu koja proizvodi takve zvukove - puštajući plinove!



Dača je jedinstven ruski fenomen. Ruski car Petar Veliki svojim je slugama darovao zemljište na kojem su mogli izgraditi kuće i eksperimentirati s arhitekturom.

Svaki vladar iz dinastije Romanov svojem je nasljedniku ostavio veću državu nego je dobio za vrijeme svoje vladavine.



Ruski atronaut Sergey Krikalev postavio je svjetski rekord u boravku u svemiru - neprekidno je gore proveo 803 dana.

Gradski park u Moskvi puno je veći od najvećih gradskih vrtova metropola. Izmailovski park površine je 15,35 kilometara kvadratnih te je šest puta veći od Central parka u New Yorku.
Na ušću rijeke Volge postoji najveće polje divljih lotosa na svijetu.

U svibnju 1990. godine, ruske novine Komsomolskaja Pravda prodale su najveći broj primjeraka na svijetu, čak 22 milijuna.

Na popisu zemalja gdje se najviše ilegalno kopiraju softwari Rusija je na skromnom 37 mjestu između Libanona i Perua.

Rusija se smatra europskom zemljom, ali 2/3 njenog teritorija nalazi se u Aziji.

U Rusiji se do 1917. godine moglo kupiti pištolj kao da kupujete brašno ili šećer.

(Pun kufer)

Sedam ruskih čuda
Izvor: punkufer.dnevnik.hr




Pre par godina nekoliko ruskih TV/radio stanica i novinskih kuća organizovalo je glasanje o ruskim čudima. Svaki stanovnik Rusije je mogao učestvovati u glasanju koje se odvijalo putem interneta i sms poruka. Ovo je njihov izbor.

Bajkalsko jezero

Bajkal se nalazi u istočnom Sibiru i smatra se najdubljim jezerom, ali i najvećim rezervoarom pitke vode na svetu. Duboko je 1500 metara, a boja vode je uprkos njenoj dubini izrazito bistra i plava.

Dolina gejzira

Dolina se nalazi na Kamčatki, a zanimljiva je zbog stotina aktivnih i atraktivnih gejzira. Svrstana je na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Spomenik majci domovine

Ovaj veliki spomenik sagrađen je pedesetih godina prošlog veka u Volgogradu u čast svim vojnicima koji su izgubili život u Drugom svetskom ratu. Spomenik je uvršten u Ginosovu knjigu rekorda, a čak je dva puta viša od kipa slobode u Njujorku.

Peterhof

Ovo mesto izgrađeno je prema naredbi Petra I početkom 17. veka i nalazi se u neposrednoj blizini Sant Petersburga. Zbog obilja zelenila, vode, zlata i divne arhitekture - smatra se top atrakcijom u turističkoj ponudi Rusije.

Katedrala Vasilja Blaženog

Katedrala se nalazi na Crvenom trgu a prepoznatljiva je po svojim kupolama i bojama. Sagrađena je u periodu između 1555. i 1561. godine u čast pobede cara Ivana Groznog nad Mongolima.

Stubovi Komske republike

Niko nije siguran u to kada su nastali, ali naučnici se slažu u jednom - da je samo priroda mogla načiniti nešto takvo. Procenjuje se da su nastali prije 200 miliona godina, a njihova visina je - 42 metra.

Elbrus

Najviša tačka Rusije, a prema nekima i najviši vrh Evrope. Prepun turista i zaljubljenika u skijanje i zimske radosti. Visina mu je 5600 metara.

foto: flickr.com/Berto Garcia
B92

Saznajte zanimljive činjenice o Rusiji, njenoj istoriji i savremenosti, prirodi i ljudima. Neke od tih činjenica su dobro poznate, neke će vas iznenaditi…

Rusija je najveća zemlja na svetu — njena teritorija obuhvata površinu 17.125.407 kvadratnih kilometara. Ona je veća od SAD 1,8 puta. Površina Rusije je približno ista kao površina patuljaste planete Pluton. Rusija zauzima sedminu zemljine površine.
Rusija je jedina zemlja na svetu koja izlazi na 12 mora i tri okeana.
Rusija se graniči sa najviše država na svetu — čak 18.
Tri četvrtine Rusa živi u gradovima. Pet najvećih gradova Rusije su: Moskva, Sankt Peterburg, Novosibirsk, Jekaterinburg i Nižnji Novgorod.
Rusija ima najveće rezerve prirodnog gasa, treseta, šume (drva), soli, pijaće vode, rakova, jesetre, olova, cinka, titanijuma, nikla, niobijuma, rude gvožđa, dijamanata, srebra.
Rusija zauzima prvo mesto u svetu po proizvodnji nafte i gasa.
Najmanja udaljenost između Rusije i Amerike iznosi 4 kilometra. To je teritorija između Čukotskog poluostrva i Aljaske.
Transsibirska železnica je najduža železnička pruga na svetu.
Veliki sibirski put, koji povezuje Moskvu sa Vladivostokom, dugačak je 9.298,2 kilometra, prelazi 8 vremenskih zona i prolazi kroz 87 gradova i naselja… „Preseca“ 16 reka, uključujući i Volgu.
Sibirsko jezero Bajkal je najdublje jezero na svetu i drugo po površini u Aziji, a i najveći je izvor sveže vode na planeti. Zapremina Bajkala iznosi 23.615 kubnih kilometara, što je oko 20 odsto svetskih zaliha slatke vode. Sve glavne reke sveta — Volga, Don, Dnjepar, Jenisej, Ural, Ob, Gang, Orinoko, Amazon, Temza, Sena i Odra — trebalo bi da teku skoro godinu dana da bi ispunile bazen jednak obimu jezera Bajkal.
Rusija je najmoćnija nuklearna sila na svetu. Oružane snage Rusije zauzimaju drugo mesto, odmah posle vojske SAD, na rang–listi najmoćnijih armija na svetu. Prema mišljenju stručnjaka, visoku poziciju Rusiji su obezbedili izuzetni tenkovi (15.398 komada) i snaga Ratne mornarice Rusije (više od 200 podmornica).
Ruski naučnici su prvi izumeli balističku raketu, kosmički brod, Zemljin satelit, helikopter, bombarder, hidro–avion, minobacač, podmornicu sa električnim motorom, borbenu oklopnu mašinu na gusenicama…
U svetu ima više „kalašnjikova“ nego svih drugih automatskih pušaka zajedno.
Sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin bio je prvi čovek koji je leteo u kosmos.
Ruski kosmonaut Genadij Padalka je u leto 2015. godine oborio rekord po broju dana provedenih u svemiru. On je u pet odvojenih letova u svemiru proveo ukupno 879 dana. Tako je skinuo sa trona svog sunarodnika Sergeja Krikaljeva, koji je u svemiru proveo 803 dana, 9 sati i 41 minut.
Ruski jezik je među pet najzastupljenijih jezika na svetu.
U Rusiji ima najmanje 15 zatvorenih, tajnih gradova. Njih nema na mapama, ne postoje saobraćajni znaci za njih i nemoguće ih je pronaći.
U ruskom gradu Ojmjakonu izmerena je najniža temperatura. Rekord je zabeležen 1924. godine, kada je izmereno minus 71,2 stepena Celzijusove skale.
Sibirska tajga je najveća šuma na svetu.
Planinski venac Ural smatra se najstarijim na svetu.
Rusija je primila hrišćanstvo za vreme kijevskog kneza Vladimira Velikog 988. godine, što znači da je to učinila posle Srbije.

U 18. veku Ruska imperija bila je treća po veličini imperija u istoriji čovečanstva. Svaki od vladara iz dinastije Romanov je ostavio iza sebe veću teritoriju države nego što ju je dobio u nasledstvo.
Ruski naučnici su izumeli televizor, helikopter, fotografiju u boji, ali su napravili i model veštačkog srca.
Rusi su prvi izumeli mašinu za izradu fotografija, ventilator, magnetofon, električni tramvaj (iako pišu da je to učinio Simens), gusenični traktor, kombajn na ugalj, kombajn za žetvu koji se sam kreće, prvi dvotočkaš bicikl sa pedalama, prvu automatsku telefonsku stanicu, personalni kompjuter (sedam godina pre Džobsa), elektronski mikroskop, televizor i TV prenos, bušilicu za bušenje nafte…
Prvi u svetu su presadili pluća i izumeli narkozu, gips i još mnogo toga.
U januaru 1820. ruska ekspedicija je otkrila Antarktik.
Rusija je svetu dala mnogo genijalnih naučnika, poput Mihaila Lomonosova, prvog ruskog prosvetitelja, Dimitrija Mendeljejeva, tvorca tablice periodnog sistema elemenata, kao i Konstantina Ciolkovskog, oca kosmonautike, čije je ideje fizički ostvario Jurij Gagarin.
Rusija zaista ima ogromnu kulturnu baštinu. Mnogi pisci i pesnici spadaju u vrh svetske književnosti: Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski, Maksim Gorki, Boris Pasternak, Mihail Bulgakov, Aleksandar Solženjicin, Anton Čehov, Ivan Turgenjev, Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov, Ana Ahmatova, Sergej Jesenjin…
Trebalo bi naglasiti da su Petar Čajkovski, Aleksandar Borodin, Modest Musorgski i Nikolaj Rimski Korsakov stvorili ruski nacionalni stil klasične muzike komponujući simfonije, opere, balete i kamernu muziku. Njihovu tradiciju je nastavio Sergej Rahmanjinov. Ne bi trebalo zaboraviti ni Igora Starvinskog, Dmitrija Šostakoviča i mnoge druge.
Kada je slikarstvo u pitanju, ruski realisti Ivan Šiškin, Isak Levitan, Viktor Vasnjecov i Ilja Rjepin nimalo ne zaostaju za svojim italijanskim uzorima.

Spektar

MOST KOD KERČA

27. avgust 2015

Most između Krima i Rusije pokušali da izgrade Nemci, 1943. u nameri da odatle osvoje Kavkaz,
ali prelaz će ipak napraviti Rusi, makar i 70 godina kasnije
(mapa: "Tuzlanska" varijanta mosta koji će povezati Krasnodarsku oblast i Krim)



Krimski Bosfor, kako su još u stara vremena nazivali Kerčanski moreuz, je jedini brodski prolaz
iz Crnog mora u Azovsko. Morski tesnac razdvaja Krim i kontinentalnu Rusiju, a najbliži kopneni
oslonci ove geostrategijski nemerljivo važne “vodene kapije” su krimski Kerč i, preko puta
naspram njega, poluostrvo Taman. S Tamana je “širok drum” za Kavkaz. U Drugom svetskom
ratu tim pravcem nameravali su da se probiju Nemci.



Kerčanski moreuz: Rt Čuška pruža se na gore a rt Tuzla i Tuzlanska ostrva su vodoravno

Prva i druga vrata

Prolaz morem kod Kerča unikalni je lavirint. Na najužem mestu, morska vrata široka su svega
3.100 metara, dok južnije, tamo pri pristupu iz Crnog mora, čak i petnaest kilometara. U stešnjenom
delu, na severu, vodeni prolaz omeđuju dve morske luke, luka Krim i luka Kavkaz locirana pri kraju
kao igla izduženog rta Čuška – a na najširem, dva kopnena rta, Mis ak-Burun (kerčanski) i preko
puta rt Tuzla. Između njih su, nekako na sredokraći, za most vrlo važna ostrva Tuzla.

Rt Čuška, po kojem su polegnuti i drum i vrlo važna železnička pruga, jedini je suvozemni pristup
Krimu iz Rusije mimo prolaza kroz Ukrajinu, uz uslov da se vagoni i drumska vozila na krimsku
stranu prevezu trajektom.

Rt je skoro nestvarnog izgleda – izdužen u nekakvu tanku malo zakrivljenu kopnenu iglu, čiji je
“vrh” dugački peščani sprud rta Ahilion. Slična zemljana “igla” je i između rta Tuzla i Tuzla ostrva,
trasom budućeg mosta, od nasipa.


Rt Tuzla

Rusija je od 2003. preduzela u svojim vodama izgradnju tog nasipa. Prekrivala je plitko dno
i sužavala širinu koju bi eventualni most imalo da premosti.



Postojale su četiri varijante za premošćavanje Kerčanskog moreuza ali sada se radi na četvrtoj - "tuzlanskoj"

Vlada u Kijevu, predsednika Leonida Kučme, nije blagonaklono gledala na to rusko “građevinarstvo”.
Ideja o rusko-ukrajinskom mostu nije u Kijevu imala uticajnih pristalica. Što je ruski nasip duži,
odnosi Ukrajine i Rusije su sve složeniji, izjavljivao je predsednik Kučma. Ali to isto, samo s drugačijim
argumentima, moglo se kazati i obrnutim redom – što su odnosi Moskve i Kijeva bivali složeniji,
i Kijev češće iskazivao simpatije za NATO, sve brže je građen i nasip. Zapažalo se, još od raspada
Sovjetskog Saveza, da kijevski vetar duva na Zapad, i da je Crnomorska flota još samo imenom
crnomorska, a da je zapravo odbačena u Azovsko more. Ne računajući (njen) stan u Sevastopolju,
uzet na rok i pod kiriju.

Prvi most gradili Nemci

Sa stanovišta Rusa, bilo je samo pitanje trenutka kada će ključeve Kerča i kontrolu tesnaca preuzeti
SAD i NATO. Geostrateški značaj Kerčanskih vrata ilustrovan je epizodama Drugog svetskog rata.
Januara 1943. more u tesnacu zamrzlo se, omogućivši vojsci da kroči na led. Pošto je nemački front
stabilizovan, Hitler je naredio da se nad tesnacem što pre izgradi most, u nameri da Nemci u otskoku
s Krima osvoje Kavkaz. Taj pravac, o kojem, govoreći o eventualnoj teritorijalnoj demontaži Rusije,
preporučuje Zbignjev Bžežinski, nije izum Bžežinskog. Postojao je i u Hitlerovom pokušaju osvajanja.

Nemački radovi na mostu su prethodni pokušaj savladavanja moreuza. Do juna 1943. je, štaviše,
uspostavljena mogućnost prebacivanja sa obale na obalu po hiljadu tona tereta dnevno, “klizanjem”
po kablovima. Međutim, pouzdan viseći most zahtevao je mnogo više, i to vrlo teške čelične užadi,
a njihova doprema mogla se obaviti jedino na uštrb dotura ratnog materijala. Nemci ga se nisu mogli
odreći. Septembra 1943. izgubili su važan mostobran, sovjetska armija je pošla u nastupanje  – i sada
su Sovjeti improvizovali transport preko Kerčanskog tesnaca. Dobro im je bio došao materijal za most
koji su pre njih dopremili Nemci.




balkanmagazin

.....................

.............

Prvi most srušio led

Nesigurnu građevinu srušile su ipak sante leda, u zimu 1944. I od 1952. na dalje, kamioni i vagoni
se na Krim i nazad prevoze trajektima, s Čuške. U međuvremenu, bilo je zamisli o mostu kod Kerča.
Gradonačelnik Moskve Jurij Luškov je, na primer, bio jedan od vatrenih pobornika takvog poduhvata.
Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič i tada predsednik Rusije Dmitri Medvedev, potpisali su čak i
rusko-ukrajinski sporazum o mostu, memorandum o međusobnom razumevanju 2010. godine.
Januara 2014, dve vlade su bile odlučile da se izgradnja mosta poveri jednoj zajedničkoj rusko-
ukrajinskoj kompaniji. Obrazovana je zajednička radna grupa koja će utvrditi lokaciju i odrediti
parametre projekta.



Ipak, u Kijevu je februara te godine izveden američki organizovan puč, a u odgovoru na obrt,
Rusija je povratila svojevremeno poklonjeni Krim. Marta te godine, premijer Rusije Medvedev
potpisao je dekret o kompaniji koja će graditi Kerčanski most.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će drum i železnička pruga povezati Krim i ruski
Krasnodarski kraj. Maja 2015. počeli su radovi na mostogradnji. To je to što je iz helikoptera
osmotrio Putin.

Procenjuje se da će most koštati preko četiri milijarde dolara, ali položiće se dva para železničkih
šina a autoprelaz će imati četiri trake.

Predviđeno je da se most isproba koncem 2018, kako bi se 2019. preko mora pustio saobraćaj.
Most će biti visok 60 metara i dugačak četiri i po kilometara, ali njegov konačan izgled još nije
poznat, dok nagađanja ne vredi citirati.

BALKANMAGAZIN

Krimski most otvoren za putnička

16.05.2018.








Most dugačak 19 kilometatra, koštao je 3,6 milijardi dolara.

Izgradnja Krimskog mosta — 27 meseci u 3 minuta



Informativni centar „Krimski most“ objavio je na svom kanalu na Jutjubu video na kom
je prikazan ceo proces izgradnje objekta. Gradnja mosta je trajala 27 meseci.



sputniknews.com