Neverovatna animacija Merkurovih kratera


Svemirska agencija NASA kreirala je
trodimenzionalnu mapu Merkura, na kojoj se jasno vide krateri slični
onima koji se nalaze na Mesecu. Zanimljivo je da su neki od kratera
veoma stari, dok su drugi još "sveži", što je predstavljeno različitim
bojama.  



Neverovatna animacija Merkurove površine otkriva "mlade" kratere odmah pored ogromnih "starih" kratera

Inženjeri agencije NASA spojili su snimke koje je napravila letelica
"Mesindžer" u orbiti Merkura, i napravili detaljnu trodimenzionalnu mapu
te planete.

Kako bi jasnije prikazali sve kratere na Merkurovoj površini,
planetu su na snimcima drugačije obojili, iako je u stvarnosti
braonkasta.



Snimak je nastao od mozaika fotografija koje je napravila letelica "Mesindžer" u Merkurovoj orbiti

- Varijacije boja na Merkurovoj površini su suptilne, tako da bi ljudskom oku delovalo kao da je sve braon - objašnjava NASA.
Inženjeri su zato upotrebili osam različitih filtera za kamere kojima
su letelice snimale Merkur, da bi bolje predstavili njegovu teksturu.



Unutrašnjost kratera Atget na Merkuru

"Mlađi" krateri su predstavljeni kao svetloplavi ili beli, dok su
tamnoplavom označeni delovi Merkurove kore koji su bogati tamnim
mineralima.
Velika kružna oblast na severnoj hemisferi je krater koji nosi naziv
"Caloris Basin", a u čijem središtu se nalazi vulkansko polje.


Narandžasto obojeni delovi su naslage materijala nastale vulkanskim erupcijama.


Kako prenosi "Dejli mejl", jedan piksel predstavlja otprilike jedan
kilometar u prirodi, a ovakav pogled na Merkur imali bismo kada bismo ga
posmatrali iz pozicije iznad ekvatora.

Opšte o Merkuru




Merkur je Suncu najbliza planeta i druga najmanja planeta Suncevog sistema - odmah posle Plutona. Jedno vreme se verovalo da postoji Suncu bliza planeta, pa joj je cak dodeljeno ime Vulkan. Zbog blizine Suncu Merkur je tezak za posmatranje, jer se nikad ne pojavljuje na tamnom nocnom nebu, vec se moze videti jedino u sumrak ili zoru i to blizu horizonta, a tu svetlost prolazi kroz debele slojeve atmosfere koja ometa osmatranje (u drugim prilikama je ili ispod horizota ili ga zasenjuje Sunce). Zbog ovoga Nikola Kopernik, tvorac Heliocentricnog sistema, nikad nije uspeo da vidi Merkur i na to se pozalio pred kraj zivota.



Velicine planeta 1. Jupiter, 2 Saturn, 3. Uran, 4. Neptun, 5. Zemlja, 6. Venera, 7. Mars, 8. Merkur, 9. Pluton

Za Merkur se zna jos u praistorijsko doba; poznat od vremena Sumeraca (3 000 godina pre nase ere). Najstariji zapis o posmatranju ove planete pominje poslednji veliki astronom antickog doba Ptolomej (120-180). Radi se o osmatranju od 15. novembra 265. godine pre nove ere. Detaljnije podatke o Merkuru dobijamo tek ovog veka posredstvom americke svemirske sonde Mariner 10. Letilica je lansirana 3.11.1973. da bi 29.3.1974. prosla blizu Merkura i poslala 647 fotografija njegove povrsine.

U rimskoj mitologiji Merkur je poznat kao bog-zastitnik trgovaca i putnika, dok je u grckoj mitologiji bio poznat pod imenom Apolon kad se video kao jutarnja zvezda, a Hermes, kad se video na nebu kao vecernja zvezda. On je sin boga Zevsa i Maje, bog pastira i stada, puteva i trgovine, zastitnik lopova i glasnik bogova; vodio je duse umrlih u podzemlje [Merkur kao bozanstvo].

Simbol Merkura:

Traže se imena za kratere na Merkuru

Američka agencija za istraživanje svemira NASA pokrenula je akciju za imenovanje pet kratera na Merkuru koje je američka sonda „Mesindžer“ otkrila na toj planeti.

Lansirana u avgustu 2004. sa zadatkom da proučava Merkur, sonda „Mesindžer“ je 2007, nakon tri preleta, ušla u stabilnu orbitu oko Suncu najbliže planete i na Zemlju poslala više od 250.000 snimaka.



Povodom skorog završetka „Mesindžerove“ misije, prema pisanju Gardijana, u akciji, koja traje do 15. januara, mogu učestvovati svi zainteresovani širom sveta tako što će dati svoje predloge.

Poslednju reč u izboru imena imaće Međunarodna astronomska unija koja je i postavila kriterijume za izbor naziva.

Naime, imena moraju da pripadaju osobama koje su mrtve najmanje tri godine i čiji je doprinos na polju umetnosti i humanističkih nauka priznat unazad 50 i više godina.



Imena dodeljena pre par godina...

Svemirska letilica „Mesindžer“, koja je naučnicima pružila brojne podatke u vezi sa Merkurom, uključujući detaljnu topografiju kao i informacije o postojanju leda i organskog materijala, završiće svoju misiju krajem marta 2015. kada će se srušiti na površinu planete.

Jedno od poslednjih „Mesindžerovih“ otkrića je da Merkur, kao i Zemlju, periodično zapljuskuje kiša meteorita.



Miki Maus?

Merkurova atmosfera je, međutim, previše tanka da bi sprečila prašinu čestica da padnu direktno na površinu planete, oslobađajući molekule bogate kalcijumom koje je Mesindžer“ detektovao.

rts