Čokolada - drevna hrana bogova

Oaxaca - Meksiko

Drevni Meksikanci bili su prvi proizvođači čokolade u svetu i Meksiko od tada nastavlja da proizvodi ovo čulno zadovoljstvo. Danas u Oaxaca, meštani smatraju čokoladu delom svoje kulture i čini se da turisti ne mogu šetati ulicom, a da ih neprestano ne nude čokoladom u bilo kojoj formi, bilo da je u pitanju topla čokolada, čokoladni hleb ili čokoladna bombona. Iako su ovde stacionirani glavni proizvođači čokolade, dosta čokoladnih jela priprema se po starim porodičnim receptima na staromodan način, ručnim pravljenjem i mešanjem. Najbolje prodavnice čokolade: U ulici 20 de Noviembre, nalaze se tri najveća proizvođača čokolade u gradu, “Moyordomo”, “Guelaguetza” i “La Soledad”. U Mina ulici, kao i u prethodnoj, možete pronaći pravljenje čokolade iza skoro svakih vrata, a takođe ćete pronaći ručno napravljenje čokoladne poslastice na skoro svakoj pijaci i prodavnici u gradu.

Barselona - Španija

Španci su bili prvi Evropljani koji su okusili čokoladu kada je donesena iz “Novog sveta”, a Barselona je centar za njene ljubitelje još od onda. Pored svih čokoladnih dostignuća, grad se može pohvaliti i time da je upravo tamo napravljenja prva mašina za proizvodnju čokolade 1780. godine. Danas, Barselona slavi svoju bogatu čokoladnu baštinu sa muzejem posvećenom čokoladi, “Museo de La Xocolata”, koji pruža sve - od čokoladnih skulptura do tople čokolade. Najbolje prodavnice čokolade: Tokom godina Barselona je podarila neke od najboljih spravljača čokolade, Antonija Amatlera i Simona Kola. Njihove prodavnice, “Chocolates Amatller” i “Chocolate a la Taza”, i dalje proizvode najfinije čokolade od kako su prvi put otvorili vrata svojih prodavnica, pre više od 150 godina. Ostale radnje su “Dulcinea”, “Fargas” i “Pasteleria Escriba” od kojih su sve otvorene davnih 1900- tih godina.

Cirih - Švajcarska

Švajcarska je jedna od glavnih asocijajcija za čokoladu. Švajcarska konzumira više čokolade po osobi nego bilo koja druga država na planeti i sa svetski poznatim proizvođačima kao što su “Cailler-Nestle”, “Toblerone”, “Lindt”, “Treuscher” i “Sprungli” nije ni čudo što nosi epitet čokoladnog carstva. Cirih je srce proizvodnje čokolade u zemlji a “Lindt”, “Treuscher” i “Sprungli” svi poseduju svoje fabrike u njemu. Za zaista unukatno iskustvo “Swiss Travel System” (švajcarski putnički sistem) u saradnji sa “Cailler-Nestle”, nudi ekskurziju “The Swiss Chocolate Train” (Švajcarski čokoladni voz). Voz kreće iz Montrea i pravi puazu u Gruyeres (gde se proizvodi poznati istoimeni sir) pre nego što konačno stigne u Brok gde gosti dobijaju turu kroz “Cailler-Nestle” fabriku. Nabolje prodavnice čokolade: “Treuscher”, “Lindt” i “Spungli” mogu se pronaći skoro svuda, kao i omiljeni lokalni “Frey”. Ipak, u slučaju “Lindt”, poseta njihovoj fabrici može vam uštedeti 10-20% novca, a takođe možete kupiti čokolade u pola cene koje su odbačene zbog lošeg pakovanja ili nekog drugog tehničkog razloga, ali bitno je da ukus ostaje isti. Neki odlični butici čokolade u Cirihu su i “Truffe”, “Schrober” i “Merkur”.

Brisel - Belgija

Cela teritorija Belgije je čokoladni raj, sa 12 cvetajućih fabrika, 16 čokoladnih muzeja i preko 2.100 prodavnica čokolade. Brisel, ipak, stoji iznad svih ostalih mesta. Grad je dom dve od nekoliko najvećih proizvođača čokolade na svetu, “Godiva” i “Leonidas”, kao i mnoštvo manjih butika čokolade. Dok sve vrste čokolade možete pronaći u Briselu, praline su nekako najbolje. U suštini, one su prvi put naprevljene ovde od strane Žana Nuhausa 1912. godine. Ako dođete u Brisel, osigurajte se da posetite “Musee du Cocao et du Chocolate” (Muzej kakaa i čokolade) gde možete naučiti kako se pravi čokolada. Najbolje prodavnice čokolade: Čokoladna prestonica sveta, Brisel, preplavljan je prodavnicama čokolade. “Grand Sablon”, mali trg u srcu grada dom je nekih od najboljih prodavnica kao što su “Wittamer”, “Pierre Marcolini”, “Neuhaus”, “Godiva”, “Leonidas” i “Zaabar”. Nijedan put u Brisel ne bi bio kompletan bez posete “Mary”, osnovane 1919. godine, koja je favorit belgijske kraljevske porodice još od 1942. godine.


super odmor

Švicarska tvrtka tvrdi da je izumila čokoladu koja se ne topi na +38. To bi moglo biti presudno za industriju

Prodaja na Zapadu pada a širenje na Bliski istok i Afriku otežava klima



Veliki proizvođač čokolade i kakaa, švicarska tvrtka Barry Callebaut, tvrdi da je izmislila čokoladu koja moće izdržati ekstremne vrućine, do 38 stupnjeva Celzija. Vijest se proširila kao požar po industriji čokolade. Velika topivost čokolade najveća je prepreka globalnom širenju velikih proizvođača. Glavna tržišta za čokoladu, zapadne razvijene ekonomije Sjeverne Amerike i Europe zasićena su, a širenje u jugoistočnu Aziju, Afriku i na Bliski Istok gdje je najveća mogućnost rasta, ograničava klima.

Na tim tržištima nema dovoljno klimatiziranih trgovina, slatkiši se tradicionalno prodaju na otvorenom i moraju biti otporni na velike vrućine, a čokolada je toliko topiva da je i transport rizičan i vrlo skup.


Ubrzana potraga za netopivom čokoladom
Ako je kompanija Barry Callebaut zaista izumila čokoladu koja može izdržati 38 stupnjeva, 4 stupnja više od postojećih varijanti, ekspanzija bi mogla početi. “Ovo bi moglo iz temelja promijeniti pravila igre”, izjavio je za Financial Times direktor tvrtke Antoine de Saint-Affrique, “Uklonili bismo niz prepreka i povećali doseg”.
Američki proizvođač Hershey još je početkom 90tih američkim vojnicima u Zaljevskom ratu slao “tropske čokolade” otporne na visoke temperature, ove godine zapadni su proizvođači poprilično pojačali istraživanja na tom području.

Nestlé i Hershey tvrde da imaju tehnologiju
Najveći proizvođač hrane i pića na svijetu švicarski Nestlé, tvrdi da već ima tehnologiju za proizvodnju čokolade otporne na visoke temperature i da će prve takve proizvode na tržište pustiti u roku od tri godine. Hershey tvrdid a je uspješno testirao novu generaciju takvih čokolada s poboljšanim okusom i da će ih pustiti na odabrana tržišta iduće godine.
Barry Callebaut, koji svoje proizvode od čokolade prodaju isključivo prehrambenoj industriji i restoranima, nije otkrio tko su mu potencijalni klijenti za novi izum. Kažu da su čokoladu razvijali i testirali u izuzetno vrućem i vlažnom okolišu Singapura a dio istraživanja odrađen je u Belgiji.

(Telegram.hr)

Proizvodnja čokolade
predstavlja fascinantan proces koji vas vodi preko impresivnih tropskih šuma do savremenih fabrika. Pretvaranje kakao semena u čokoladu zahteva dosta vremena, truda i umetnosti. Plod kakao drveta, oblika jajeta i težine oko 750 gr, sadrži oko 30-40 semenja. Semenje se sakuplja, stavlja na gomile na zemlji i prekriva listovima banane. Ovaj postupak se naziva fragmentacija i traje 2 do 3 dana, tokom čega se semenje okreće više puta. Potom se semenje odvaja od ljuske i suši u periodu od dve nedelje na suncu.
Osušeno semenje se prebira pri čemu ono mora biti perfektno čisto. Zatim se semenje peče na temeraturi između 120 i 130 stepeni u periodu od 15 do 35 minuta. Zrna se dalje drobe, seju kroz sita i sortiraju po veličini a na taj način i odstranjuju ljuske. Izdrobljena zrna kakaoa se melju kroz žrvanj i pretvaraju u gustu masu a dalje putem hidrauličkog presovanja oslobađa od viška masnoće i pretvara u kakao prašak. Količina masnoće u kakao zrnu je 54% a njenim odvajanjem se dobijaju sorte čokolade sa nižim procentom masnoće a takođe i u sam kakao prašak po potrebi dodaje isceđena masnoća poznatija pod imenom kakao puter.
Tako pripremljena masa se još jednom čisti od krupniih kakao delova na specijalnom aparatu koji se ogromnom brzinom cilindrično obrće. Nadalje se u kakao prašak dodaju sastojci u zavisnosti od recepata a najčešće su to šećer, mleko, kakao puter, vanila itd. Dobijena čista masa se zagreva na temperaturi od 32 C a zatim postepeno kontrolisano hladi. U zavisnosti od količine mase kakao praška čokolada može biti tamna i sadrži 60-80% kakao praha, polutamna sa 50% i mlečna sa 30% kakao praha.
Originalnu interaktivnu aplikaciju o pravljenju čokolade koju je razvio The Field Museum iz Čikaga, možete pogledati na sledećem linku
http://archive.fieldmuseum.org/chocolate/manufacture_interactive/manufacture.html
/izvor

Istorija čokolade

je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet kakav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuvana čokoladna smesa, što čokoladu uvrštava među najstarije napitke poznate čoveku. Pripadnici ove drevne civilizacija verovali su da drvo kakaoca pripada bogovima, a da su njegovi plodovi dar bogova ljudima. Kasnije, u astečkoj kulturi, u magičnom kakaovom piću smelo je da uživa samo sveštenstvo i plemstvo. Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je ulivao mudrost i moć, pa je redovno bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takođe pili ovaj napitak, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost. Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će promeniti tekovine moderne civilizacije.

Danas, jedno od obaveznih mesta za posetiti pri obilasku nekog grada, je sigurno muzej čokolade. Većina velikih metropola u svojoj turističkoj ponudi grada nudi i obilazak ovih muzeja. Ovde vam iznosimo listu pet najboljih muzeja čokolade širom sveta, koji će zadovoljiti i one najzahtevnije:
1. The Chocolate Museum, Keln, Nemačka

2. Musee les Secrets du Chocolat, Geispolsheim, Francuska
3. Pannys Amazing World of Chocolate, Viktorija, Kanada
4. Choco-Story Chocolate Museum, Briž, Belgija
5. Museu de la Xocolata, Barselona, Španija


Kakao i čokolada bili su veoma skup i luksuzan proizvod u Sjedinjenim Američkim Državama u doba pre dolaska Evropljana. Godine 1606. italijanski trgovac Antonio Karleti (Antonio Carletti), tajno prenosi seme kakaoa u Evropu i od tada nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta (Sachertorte). Godine 1830. čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je i napravljena prva mlečna čokolada 1875. U Belgiji 1911. godine počinje sa radom fabrika Kalebo, koja i danas proizvodi jednu od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.

MEDICINA I ČOKOLADA

Večita dilema ljubitelja čokolade, da li je ona samo uzročnik gojaznosti ili ima i svoje dobre strane. Da li je medicina, u traženju izgovora za konzumiranje ove fantastične poslastice, otišla dovoljno daleko da dokaže da je čokolada zapravo zdrava?
Neka od istraživanja su dokazala da svakodnevno umereno komzumiranje čokolade (7,4 grama dnevno) smanjuje opasnost od moždanih napada za 48 odsto, a infarkta miokarda za 27 odsto. Naime, nemačko istraživanje sprovedeno na 20.000 osoba, sprovođeno osam godina, pokazalo je i da bi efekat mogao da bude veći ukoliko bi se konzumiralo 10 grama, pa čak i 20 grama čokolade dnevno. Naučnici su naveli da se smanjenje opasnosti od srčanih i moždanih udara vezuje za snižavanje krvnog pritiska kod konzumenata čokolade, namirnice bogate veoma korisnim antioksidansima „polifenolima“ kojima pre svega obiluje crna čokolada bogata kakaom.
Još neka od novih saznanja su da kakao sadrži antibakterijske spojeve koji usporavaju kvarenje zuba, da čokolada deluje kao odlično sredstvo za smirenje, da je čokolada posebno bogata mineralima, fosforom, magnezijom, gvožđem, cinkom, a takođe sadrži niz vitamina B grupe, vitamina E i beta karotina.
Čokolada sadrži elemente koji podstiču oslobađanje serotonina i dopamina u mozgu, odnosno neurotrasmitera koji stvaraju osećaj zadovoljstva. Alkaloid teobromin i kafein, sadržani u čokoladi, ne samo da vraćaju dobro raspoloženje, već i zatežu kožu. U kremama za lice i maskama za negu kriju se ekstrakti čokolade, pre svega zbog antioksidativnog dejstva polipenola koji veže slobodne radikale nastale kao posledica UV zračenja ili nikotina i tako štiti kožu. Osim toga, jedna studija dokazuje da on poboljšava strukturu kože i može da sačuva hidratantnost.
I u odnosu na konstantnu dilemu za i protiv čokolade, naučnici su ipak došli do sledećeg jednostavnog zakljuka: Jedete li čokoladu tri puta mesečno (znači, svaki 10. dan), živećete najmanje jednu godinu duže od onih koji nisu ljubitelji čokolade.

BELGIJA
Belgija je zemlja čokolade ! U Briselu se nalazi 12 fabrika, 16 muzeja i 2.100 zanatskih radnji za proizvodnju i prodaju čokolade i poslastičarnice dva najstarija proizvođača na svetu - „Godive“ i „Leonidasa.

Godiva je proizvođač premium čokolade i srodnih proizvoda, osnovana je u Belgiji, a kupio je turski Yildiz Holdingu, vlasniku Ulker Group 2007. Godiva poseduje i upravlja s više od 600 maloprodajnih trgovina u SAD-u, Kanadi, Evropi i Aziji.
Osim čokolade, Godiva prodaje tartufe, kafu, kakao, kekse, voće i slatkiše, čokoladne likere,a takođe proizvodi sezonske i limited edition čokolade s posebnom ambalažom za sve velike praznike.
Godiva čokolade prepoznatljive su po svojim raznovrsnim okusima, ali i glamuroznim pakiranjima. Baršunasta, kremasta, mlečna, tamna ili bela čokolada dolazi u obliku keksa, sladoleda i naravno likera .

Godivu posebno prezentuje “G” kolekcija. U sastav ovog slatkiša ulaze retki sastojci poput tasmanijskog meda ili specijalne meksičke ljute mešavine. Godiva G kolekcija je, pored toga najjeftinija među elitnim poslasticama i košta "samo" 107 dolara za pola kilograma. Sitnica.

Iako ovde na svakom koraku možete naići na najrazličitije čokoladne đakonije, najpoznatije su praline, bombone punjene čokoladom, koje je davne 1912. napravio i patentirao Žan Neuhaus, unuk poznatog apotekara i poslastičara švajcarskog porekla koji je u Briselu otvorio radionicu luksuznih čokoladnih proizvoda „Neuhaus.
2013. Belgija je uvela poštansku marku sa ukusom čokolade. U lepak je dodan ukus čokolade koji se može osetiti kada liznete marku pre nego što je zalepite za koverat. Na ukusu su radili stručnjaci iz Belgije, Nemačke, Holandije i Švajcarske.
Miris čokolade je i na samoj poštanskoj marki na kojoj su slike ove poslastice u raznim njenim oblicima.
Ovo nije prva mirišljiva marka, ali je prva koja pored toga što miriše ima i specifičan ukus,
Serija od pet poštanskih marki, namenjenih međunarodnom saobraćaju, košta 6,20 evra.

ŠVAJCARSKA


Ako je Belgija poznata po crnoj čokoladi, Švajcarsku s pravom smatraju domovinom mlečne čokolade. Svaki stanovnik ove planinske zemlje godišnje pojede više čokolade nego stanovnik bilo koje druge zemlje na svetu. Nije ni čudo kada se zna da se ovde nalaze sedišta kompanija kao što su „Nestle“, „Toblerone“ i „Lind“. Njihove fabrike i prodavnice smeštene su u centru Ciriha i nezaobilazna su destinacija svakog zaljubljenika u čokoladu.


Brok je mestašce s nešto više od dve hiljade stanovnika u regiji Grijere (Gruyere), poznatoj upravo po gastronomskim specijalitetima.
Bajkovita priča počinje 1821. godine kada je Fransoa Luis Kailer otputovao u Itlaiju i proveo tamo četiri godine proučavajući tehnike proizvodnje čokolade.
Nakon povratka, otvorio je fabriku "Chenauxu" koja se nalazi nedaleko od Lusijane u Ženevi. To je bila prva švajcarska fabrika čokolade.
Kasnije se Kailer širio pa je 1875.godine nastala prva mlečna čokolada.
Danas se u Broku i dalje marljivo proizvode brojne poznate Kailerove marke, a posebna atrakcija kompleksu je Muzej čokolade, najpoznatiji takav objekat u Švajcarskoj.
Razgledaćete ga uz vodiča i to na nekoliko stranih jezika. Što više jezika znate, manje ćete čekati. Kada kupujete karte, recite koji jezik(e) želite slušati, pa će vam i prodavač(ica) reći kada biste mogli doći na red. Čekanje možete skratiti razgledanjem zida na kojem je prikazana kratka hronologija (Caillerovog) razvoja kroz vreme.

Program razgledanja započinje upoznavanjem istorije kakaoa i čokolade.

Nakon toga, stiže se u sobu gde su u velikim vrećema naslagani sastojci od kojih se prave čokolade - zrna različitih vrsta kakaoa, bademi, orasi itd. Iznad njih nalaze se i edukativne ploče s raznim zanimljivim i poučnim informacijama.
Nakon te sobe sledi hodnik u kojem se kroz staklo vidi završna faza procesa proizvodnje, gde sa trake silaze sveže upakovane čokoladice. Slobodno ih možete probati i uzeti neku za preostali deo šetnje. No, imajte na umu da ubrzo stižete u sobu za degustiranje, gde će vas dočekati mnogo više proizvoda.
U sobi za degustiranje možete isprobavati po principu 'jedi koliko možeš', no to je obično mnogo manje nego što biste mogli pomisliti.
Na putu do muzeja nalazi se i Nestleovoutlet, gde se po sniženim cenama mogu kupiti Kailerovi proizvodi, ali i druge marke iz Nestleove ponude.

FRANCUSKA


I u poslastičarnicama Pariza ( I cele Francuske) , kojih ima na svakom ćošku, mame čokolade sa bademima, kozijim mlekom, čili papričicom, mariniranim maslinama, cimetom, likerom od kajsija, šampanjcem....

Šta bi jedan od najlepših i najromantičnijig gradova na svetu bio da pored sve svoje lepote turistima ne može da ponudi i omiljeni afrodizijak, čokoladu? U glavnom gradu Francuske taj izbor je nepresušan i zadovoljava svačiji ukus. Posetioci iz celog sveta ovde mogu do mile volje obilaziti poslastičarnice kojih ima na svakom ćošku i uz čaj degustirati čokoladu sa bademima, kozijim mlekom, čili papričicom, mariniranim maslinama, cimetom, likerom od kajsija, šampanjcem....

ŠPANIJA


Od kada su sa svojih osvajačkih i istraživačkih pohoda po Novom svetu doneli čokoladu u Evropu, Španci su njome istinski očarani. Posebno stanovnici Barselone u kojoj gotovo na svakom ćošku možete popiti savršenu toplu čokoladu. Naime, čokolada je baš iz ovog grada krenula u osvajanje ostatka sveta, a njegovi stanovnici su veoma ponosni i na činjenicu da je u njihovom gradu 1780. napravljena prva mašina za proizvodnju čokolade. Svoje bogato istorijsko nasleđe vezano za čokoladu oni su predstavili u muzeju koji su joj posvetili.

Ako se nađete na letovanju na španskoj Beloj obali obavezno posetite „čokoladni grad“ Viljahojosa. Povezanost ovog turističkog centra sa čokoladom započela je 1881. kada je don Valerijano Lopes Ljiret osnovao kompaniju „Valor“ i pokrenuo uvoz zrna kakovca iz Venecuele i Ekvadora. Tokom posete ovoj fabrici, čiji proizvodi se i danas prave po receptima njenog osnivača, kao i muzeju čokolade pronaći ćete odgovore na sva pitanja o čokoladi koja ste ikada poželeli da postavite

ITALIJA


Zbog čokolade u Italiji morate posetiti Peruđu, gradić poznat po čokoladnim poljupcima koji se proizvode u lokalnoj fabrici „Peruđina“. Ovde možete zadovoljiti svoju strast i degustirati sve proizvode ali i pohađati kurs i proniknuti u sve tajne pripremanja savršene poslastice od čokolade.

MEKSIKO


U ovoj kolevci tople čokolade, koja je za lokalno stanovništvo od pamtiveka osnovni sastojak mnogih jela, specijalitet je i kukuruz sa čokoladom

Svaki pravi zaljubljenik u slatki dar bogova, kako su Asteci nazivali čokoladu, treba da poseti Oaksaku, glavni grad istoimene meksičke države koju s pravom smatraju kolevkom tople čokolade. Za lokalno stanovništvo čokolada je od pamtiveka osnovni sastojak mnogih jela. Zato ovde pored vrelog napitka od čokolade možete probati, najrazličitije kolače, bombone, pa i kukuruz sa čokoladom. Većina ovih proizvoda i danas se priprema po receptima drevnih predaka. Uostalom, prvi istinski čokoholičari na svetu bili su prastari narodi Meksika, Olmeci, Maje i Asteci. Oni su još pre 3.000 godina uživali u ksokolatlu, gorkom napitku koji je bio dostupan samo vladarima i najvišim slojevima društva. Pripremali su ga od praha prženih i mlevenih plodova biljke kakaovac, pomešanog s malo kukuruznog brašna i različitih začina, čili papričice, bibera i cimeta, razmućenog u vreloj vodi. Kada su ga prvi put probali, gorki napitak se nimalo nije dopao španskim osvajačima, ali kada su ga zasladili šećerom i medom i njima je postao omiljen. U 16. veku španski konkistadorii misionari domogli su se zrna kakaovca i recepata za čokoladni napitak i preneli u domovinu.

AMERIKA


SAN FRANCISKO

U delu grada duž zaliva u San Francisku smeštena su sedišta nekih od najstarijih proizvođača čokolade u SAD koje godišnje poseti više miliona turista. Kompanija „Girardeli čokolejt“ osnovana je za vreme kalifornijske zlatne groznice. Kao most Golden gejt i čuvena žičara, i zgrada ove fabrike, i istoimeni trg vremenom su postali glavna obeležja i najposećenije turističke destinacije ovoga grada.

NJUJORK

U ovom gradu organizuju se i modne revije odeće od čokolade, a oni sa dubljim džepom mogu odsesti u hotelskoj sobi čiji su zidovi presvučeni čokoladom!

Kao i stanovnici ovog američkog megapolisa i ovdašnji proizvodi od čokolade stigli su iz najrazličitijih krajeva sveta. Otuda toliko različitih ukusa i oblika, prilagođenih džepu svakog ozbiljnog zavisnika od čokolade. Svaki posetilac Njujorka veoma brzo će otkriti da su se i Amerikanci izveštili u proizvodnji najrazličitijih poslastica od čokolade, da umeju uspešno da je prodaju i, naravno, vešto reklamiraju. Ako želite da se upoznate se američkom istorijom čokolade najbolje je da posetite stručna predavanja u Institutu za kulinarstvo, ali u ovom gradu se organizuju i modne revije odeće od čokolade, a oni sa dubljim džepom mogu odsesti u hotelskoj sobi čiji su zidovi presvučeni čokoladom!

HERŠI,
Da nije čuvene fabrike čokolade „Herši“ ovaj američki gradić bi se i danas zvao Deri Čerč. Međutim, zbog ogromne popularnosti „herši čokoladica“, gradski oci su 1906. doneli odluku da ceo grad nazovu po toj fabrici. Ovde svakako treba posetiti zabavni park „Svet čokolade“
izvor ; Putevima čokolade

ČOKOLADA KAO INSPIRACIJA


ČOKOLADA je oduvek bila inspiracija mnogim umetnicima, pesnicima, književnicima, asocijacija na detinjstvo, bezbrižnost, ali i strast i ljubav.  Film „Čokolada“ (Chocolat) sa glumicom Žilijet Binoš i glumcem Džoni Depom govori o univerzalnom jeziku sporazumevanja putem užitka u ukusu. Muzičkih numera inspirisanih čokoladom ima jako puno, neke od njih,  „Čokolada“ (Chocolate), pesma australijske, svetski poznate pevačice, Kajli Minog, ali i beogradske grupe Idoli („Ti Si Moja Čokolada“)..PRIMERA JE MNOGO DA BI SE SVI NABROJALI.  

ČOKOLADNI VOZ


Andrew Farrugia umetnik sa Malte,napravio je neverovatan i veoma sladak jestivi model voza od čokolade.Sa ovim čokoladnim modelom voza Andrew je postavio i novi Ginisov rekord za najdužu čokoladnu strukturu u svetu.Ova kompozicija voza od čokolade dugačaka je neverovatnih 34 metara i u detalje je prikazan svaki delić na njemu.
Farrugia je dobio ideju prilikom posete belgijskom festivalu čokolade u gradu Bruge.Čokoladni voz se sastoji od dva dela:prvi deo se sastoji od sedam kola su po uzoru na nove belgijske vozove, a ostatak voza je rađen po uzoru na stare železničke vagone. Andrew je ovo svoje čokladno delo stvorio u svojoj matičnoj zemlji Malti, da bi potom u specijalnim drvenim kutijama prevezeno u Belgiju da bi se delo prikazalaona Beglijskoj nedelji čokolade.A kako to sve je izlgedalo pogledajte na fotografijama kao i na videu u nastavku...

Čokoladna atrakcija umetnika predstavljena je na „Briselskoj nedelji čokolade”, u glavnom gradu Belgije. Ukusno remek delo napravljeno je od 1250 kilograma upravo najfinije belgijske čokolade, ( donicija fabrike čokolade Belcolade).

Za pravljenje čokoladne replike voza od 34 metra Farrugia je utrošio 784 radnih sati.Voz sadrži 6,5 miliona kalorija.