Откако постоји, повеља је један од највреднијих писаних докумената који је могуће поседовати. Некада је значила добијање племићке титуле или земље од владара, али је и утврђивала однос између онога који даје повељу и који је прима.

Повеље су правна документа састављена у одређеном облиkу. Састављали су их дијаци (писари) у владарским канцеларијама. Њихов назив потиче од речи повеленије (наредба, заповест).

Прве повеље код Срба јављају се у средњем веку. Тада су Срби под притиском Турака кренули у северно-суседске земље, где су од тамошњих владара за свој рад и помоћ држави, добијали ова вредна документа. Биле су то награде због добијених битака, дипломатских успеха, доприноса развоју културе и просвете или пословног успеха.

Свака повеља је представљала уметничко дело. Писана ручно, са прелепим словима и хералдичким знацима, на најфинијем пергаменту, неретко сликана златом и најквалитетнијим бојама, на први поглед нису одавале утисак да су званични документи.

Први Срби које је неки инострани владар наградио повељом били су синови краља Вукашина и браћа Краљевића Марка, Дмитар и Андрија, који су својевремено прешли у Угарску и тамо се показали корисним за државу. Због великих заслуга награђени су повељом која је била гарант да су добили титулу грофа и земљишни посед.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Грб Јакшића

Половином XV века у Угарску су дошла и браћа Јакшићи, Стефан и Дмитар са 1200 ратника што је допринело јачању тамошње војске. Угарски краљ Матија Корвин је јасно увидео какву корист може имати од Јакшића и њихових људи, па им је повељом даровао знатне земљишне поседе поред Морина.

Године 1612. хабзбуршки цар Матија II је Мартину Вончину доделио племићку повељу, због верног служења и заслуга које је имао као лекар у царевини. Та повеља је написана на немачком језику, на пергаменту и изузетно је добро очувана.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Повеља Леополда I грофу Ђорђу Бранковићу

Године 1705. Ђорђе Бранковић је од цара Леополда I добио племићку повељу, због свог доприноса у одбрани Угарске од турског напада.

Од српских нововековних повеља посебном лепотом се истицала повеља племства коју је цар Леополд II доделио Петру Живковићу. Петар је био официр аустријске војске, а повељу је добио због витешког држања у рату са Турцима. Наиме, кад је 1788. године изгорео цео годишњи принос хране утврђења у Темишвару, он је помогао да се штета надокнади.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Повеља Петра Живковића

Сама повеља која се налазила у тврдим корицама имала је девет листова испсаних латиничним текстом који је уписан у китњасте рамове. На првом листу био је насликан грб витештва. У кутији је повеља имала воштани печат монархије. У повељи је видљив и штит, симбол племића, који је подељен на четири поља. У горњем левом и доњем десном плавом пољу приказан је златни лав са исплаженим језиком и подигнутог репа, пропетог на задње шапе, док су преостала два црвена поља са белим биковима на травнатој подлози и златним звездама међу роговима.

По својој лепоти се истиче и повеља Аврама Мразовића, који је 1777. године указом Марије Терезије постављен за врховног надзорника свих православних школа у Печујском школском округу. Повеља племства коју му је цар Франц I доделио 1826. годинесликана је руком на свили, а на грбу витештва се истиче златни лав на златној круни са уздигнутом сабљом.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Повеља Аврама Мразовића

Повеља коју је Јеремија Гагић добио од руског цара Николаја I за заслуге у дипломатској служби, 35 година је заступао интересе Русије као конзул у Дубровнику, карактеристична је по својим плишаним корицама на којима је кутија с печатом царевине. Повеља је исписана руским језиком на четири листа, од којих је сваки на врху украшен царским обележјем.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Царска грамата Јеремију Гагићу

[You must be registered and logged in to see this image.]

Повеље су добијали и манастири, а посебном лепотом истиче се повеља коју је руски цар Петар Велики даровао манастиру Раковици, због заслуга старешине овог манастира Георгија. Георгије је дао велики допринос у преговорима који су се водили поводом Карловачког мира. Као руски дипломата у овим преговорима, стекао је право да од руског цара тражи помоћ за свој манастир сваких седам година. Царска повеља је урађена у златотиск, на пергаменту. Сликана је темпероми на себи је имала царски потпис.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Повеља манастиру Раковици

Године 1749. после битке код Сент, граничари из Сомбора су отишли у Беч царици Марији Терезији са захтевом да њихов град прогласи слободним градом. Пре тога су сакупили новац потребан за добијање тог важног документа и успели су у својој намери. У гвозденом сандуку стигла је повеља на латинском језику, укоричена плишом, која је омогућавала Сомбору да има свој грб и сличне статусне симболе. Уз све то Сомборци су добили право да се буду племићи. Сличне повеље добили су и градови Нови Сад и Суботица.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Сандук Сомборске повеље

[You must be registered and logged in to see this image.]

Повеља града Сомбора

Povelja Kulina Bana

Povelja bosanskog bana Kulina je napisana 29. augusta 1189. godine na starobosanskom narodnom jeziku i bosanskim pismom bosančicom. Ovaj dokument je ne samo najstariji dosad pronađeni očuvani bosanski državni dokument, nego je Povelja bosanskog bana Kulina i najstariji državni dokument kod svih južnoslavenskih naroda i država.

U ime oca i sina i svetog duha. Ja, ban bosanski Kulin, obećavam Tebi kneže Krvašu i svim građanima Dubrovčanima pravim Vam prijateljem biti od sada i dovijeka. I pravicu držati sa Vama i pravo povjerenje, dokle budem živ.
Svi Dubrovčani koji hode kuda ja vladam, trgujući, gdje god se žele kretati, gdje god koji hoće, s pravim povjerenjem i pravim srcem, bez ikakve zlobe, a šta mi ko da svojom voljom kao poklon. Neće im biti od mojih časnika sile, i dokle u mene budu, davat ću im pomoć kao i sebi, koliko se može, bez ikakve zle primisli.
Neka mi Bog pomogne i svo Sveto Evanđelje.
Ja Radoje banov pisar pisah ovu knjigu banove povelje od rođenja Kristova tisuću i sto i osamdeset i devet ljeta, mjeseca augusta i dvadeset i deveti dan, (na dan) odrubljenja glave Ivana Krstitelja.

U ime oca i s(i)na i s(ve)toga d(u)ha.
Ja ban' bos'n'ski Kulin' prisezaju tebЪ kneže Kr'vašu i v'sЪm' građam' Dubrov'čam' pravi prijatelj'biti vam'od'selЪ i do vЪka i pravi goj dr'žati s'vami pravu vЪeu dokolЪ s'm' živ.
V'si Dubrov'čane kire hode po mojemu vladanju tr'gujuće, gdЪ si kto hoće krЪvati godЪ si kto mine pravov' vЪrov' i pravim' sr'(d')cem' dr'žati je bez'v'sakoje z'ledi raz'v'Ъ što mi k'to da svojov' voljov' poklon'. I da im'ne bude od'moih'čest'nikov sile I do kolЪ u mene budu dati im's'vЪt'i pomoć' jajire i sebЪ kolikore moge bez' v'sega z'loga i primis'la.
Tako mi b(og') pomagaj i sie s(ve)t(o) evan'đelie.
Ja Radoje dijak ban pisah'siju knjigu poveljov' banov' od' roždstva H(risto)va hiljada i s'to i os'm'deset i devet' IЪt', mЪseca av'gusta u d'vedesete i deveti d'n', usЪčenie glave Jovana Kr'stitelja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Original

[You must be registered and logged in to see this image.]

Povelja Kulina Bana u Centralnom parku Tuzle

Pre 800 godina nastala je Velika povelja slobode
V. F. / Agencije

Danas u Londonu počinje proslava 800 godina od nastanka Velike povelje slobode (Magna carta libertatum). Poslednja četiri originalna primerka Magna karte prvi put su danas zajedno izložena u britanskoj Nacionalnog biblioteci u Londonu gde počinje obeležavanje 800 godine od prvog engleskog ustavnog dokumenta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Velika povelja slobode ili Magna carta libertatum je engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć engleskih kraljeva, konkretno kralja Jovana bez zemlje (Džon) i ostalih vladara. Potpisana je 15. juna 1215. godine u
Ranimidu, zapadno od Londona.

Velika povelja nastala je kao rezultat neslaganja između rimskog pape i kralja Jovana i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava.

Tražilo se od kralja da se odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku proceduru kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom.

Iako je povelja ograničila kraljevsku moć i u svoje 63 stavke pokrila mnoga pitanja, uglavnom je zastupala veleposedničke interese. Pitanja obuhvaćena poveljom kretala su se od prava slobodnih ljudi na suđenje i pravdu, pa sve do težina i mera, ribarskih vrša i stranih trgovaca.


Magna karta je, takođe, ograničila prava šerifa, čuvala slobode i privilegije okruga i gradova i načinila sporazum sa Krunom da se neće mešati u prava Crkve, niti da će bez pristanka krunskog saveta nametati Klevetnički danak ili bilo kakav drugi porez.

Poštovanje povelje osigurano je konačnim stavkama, koje su davale oblašćenje grupi od 25 barona da se podignu na oružje protiv kralja ukoliko se on ne bude pridržavao uslova Povelje.

Tri dana nakon usvajanja Magna karte Džon je potražio, a kasnije i dobio, papsku osudu svog dokumenta, što je četiri meseca kasnije dovelo do prvog Rata barona.

I pored toga što su Povelju srednjevekovni i tjudorski vladari uglavnom ignorisali, smatra se da je značajno uticala na principe engleske ustavne slobode i da je bila model za ustave novih nezavisnih zemalja širom sveta.

Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona, i do današnje vladavine prava - pravne države.


Nacionalna biblioteka je 2013. godine najavila da će za njenu godišnjicu 2015. tokom tri dana izložiti sve prvobitne primerke tog dokumenta.

- Načinjeni su mnogi primerci i poslati biskupima, a verovatno i sudijama u celoj Engleskoj - rekla je Kler Brej, glavni kustos odeljenja srednjevekovnih rukopisa Biblioteke i dodala da samo četiri postoje i danas.

Dva primerka su u zbirci Nacionalne biblioteke, jedan u katedrali u Linkolnu, u centralnoj Engleskoj, i jedan u katedrali u Solsberiju, na jugozapadu zemlje.

Četiri primerka dokumenta proučiće istraživači, a moći će i da ih vidi 1.215 ljudi koji će biti odabrani putem konkursa.

Kler Brej je rekla da bi poređenjem primeraka Magna karte stručnjaci mogli da dobiju novi uvid u dokumenta i pisare koji su ih ispisivali na latinskom jeziku.

Kralj Jovan se borio protiv povelje i malo je nedostajalo da ona ne zaživi.

- Važila je tek manje od 10 nedelja. Baroni, koji su poznavali kralja Jovana, postavili su klauzalu koja ga obavezuje da kaže da je neće poništavati. Gotovo prvo što je učinio, bilo je da je poslao nekoga u Rim Papi Inoćentiju III da zatraži povlačenje Magna karte - rekla je Kler Brej.


Papa jeste ukinuo povelju, a Britanija se vratila u građanski rat. Kralj Jovan je, međutim, umro sledeće godine, a na prestolu ostavio devetogodišnjeg sina, Henrija III.

Namesnik koji je upravljao umesto mladog Henrija, vratio je Magna kartu na snagu.

Iako su mnoge njene klauzale kasnije zanemarene, oborene ili prerađene, taj dokument je osnova britanskog prava, čiji je uticaj bio od presudan na kasnija dokumenta, među kojima je i američki ustav.

Magna karta je u 13. veku više puta ponovo izdata i do danas postoji 17 primeraka tih kasnijih izdanja. Petnaest je u Velikoj Britaniji, jedna u Parlamentu Australije, a jedna u Arhivi SAD.

blic.rs

ПОВЕЉА О ОРДЕНУ СВЕТОГ САВЕ.

Niška povelja iz 1937

Povelja Stjepana II Kotromanića

Повеља кнеза Лазара Хиландару, 1379/1380.година

Повеље цара Душана, краља Милутина (1318.г), кнеза Лазара (1379.г)