Dvoriste, travnjaci i ostala zelena površina

Živa ograda od četinara

Četinari se sade od kasne jeseni do ranog proleća ukoliko zemlja nije smrznuta, 
a u kontejneru tokom cele godine. Prilikom kupovine, birajte vrste približno
 iste visine, brzine rasta i forme.






Ako želite da se ograda zeleni tokom cele godine, zasadite četinare. Otporni su na mraz i pogodni za kombinovanje sa drugim biljkama, a svoju lepotu i dekorativnost ne gube ni tokom zime. Sade se od kasne jeseni do ranog proleća ukoliko zemlja nije smrznuta, a u kontejneru tokom cele godine.

Prilikom kupovine, birajte vrste približno iste visine, brzine rasta i forme. Važno je takođe da sadnice budu zdrave i lepo razvijene. Za formiranje manjih grupa posadite neparan broj sadnica zbog boljeg vizuelanog efekata. Kod niskih ograda, biljke se sade na razmaku od 30 do 50 cm, kod srednjih i visokih od 50 do 80 cm, a kod visokih zidova i do 1 m. Četinari se po pravilu sade u jednom redu, u prethodno iskopanom kanalu ili jamama 20 cm dubljim od vrha busena. Za zatrpavanje se preporučuje rastresita zemlja sa dodatkom humusnog đubriva, ili osmokota za četinare. Po završenoj sadnji biljke zalijte sa 30 l vode po sadnici. Najpogodnije vrste četinara za formiranje žive ograde su:
* Tisa - dugovečan spororastući četinar tamnozelenih iglica. Idealna za niske i srednje visoke ograde, na sunčanim ili senovitim mestima. Tisi odgovaraju svi tipovi zemljišta osim kiselog. Maksimalna visina ograde je do 2 m. Orezuje se u februaru.
* Lavsonov čempres - najbolje uspeva na sunčanom ili polusenovitom, ravnomeno vlažnom zemljištu. Dostiže visinu do 2,5 m. Orezuje se jednom godišnje, krajem februara. Ne podnosi suvo zemljište, radikalno orezivanje i dugo izlaganje veoma niskim temperaturama.
* Tuja - dostiže visinu od 2-3 m. Odgovara joj sunčno mesto i humusom bogato vlažno zemljište. Sadi se na rastojanju od 80 cm do 1 m, a orezuje se dva puta, u februaru i junu. Otporna na mraz, pruža odličnu zaštitu od vetra.
novosti.rs

Rascvetana živa ograda

Prilikom izbora obratite pažnju na visinu i potrebe biljaka, a žbunove 
zasadite na rastojanju od 1 metra.






DA bi živa ograda bila šarena, mirisna i rascvetana, napravite je od nekoliko vrsta cvetnih žbunova. Priliko izbora obratite pažnju na visinu i potrebe biljaka, mi vam predlažemo kombinaciju koja cveta od kraja februara do kraja leta. Žbunove zasadite na rastojanju od 1 m.

* Forzicija raste od 1,5 do 3 m, cveta u martu ili aprilu. Jarko žuti zvonasti cvetići pojavljuju se pre listanja i traju 3,4 nedelje. Prija joj sunčano mesto. Dobro podnosi hladnoću i zagađen vazduh. Leti traži obilno zalivanje.
* Spirea arguta je listopadni žbun, koji cveta u aprilu i maju. Može da poraste do 2,5 m, ima nežne, bele cvetiće. Voli sunčani položaj i bogatu, hranljivu, dobro dreniranu zemlju. Odlično podnosi zagađenu sredinu i niske temperature.
* Vajgela je prepoznatljiva po neobično lepim, zvonastim cvetovima bele, roze, ružičaste ili karmin crvene boje, koji se pojavljuju u maju i junu. Traži svetlost i duboko, plodno zemljište. Dobro podnosi niske temperature i zagađen vazduh, ali ne i sušu.
* Letnji jorgovan krase veliki sivo-zeleni listovi i mirisni medonosni cvetovi, u nijansama ljubičaste, ružičaste i bele. Cveta tokom leta, raste od 3 do 4 m. Prija mu sunce, plodno i vlažno zemljište.
* Kalifornijski jorgovan se gaji u toplijim delovima naše zemlje. Tokom proleća formira plave cvetove koji podsećaju na jorgovan. Odgovara mu sunčan ili polusenovit položaj. Ne voli preterano vlažno zemljište. Nakon cvetanja se orezuje 10 cm ispod vrha.
novosti.rs