Jovan Sterija Popović - Kir Janja



U ovoj komediji Sterija je predstavio Kir Janju kao negativnog komičnog junaka kojem je strast prema novcu deformisala ličnost. Kir Janja se stalno žali kako je siromašan, a u stvari je vrlo bogat. Ruku svoje kćerke je obećao starijem čoveku, pošto on nije tražio miraz. Zbog njegovog tvrdičluka da uloži novac u popravku krova, krov se obrušava i ubija konje, dok zbog neispravne slavine ističe bure sirćeta, tako da šteta daleko nadvisuje potencijalnu uštedu.

Druga i najbolja Sterijina komedija karaktera je Tvrdica ili Kir - Janja (1837), u kojoj je Sterija dramski uobličio lik Grka, tvrdice i spekulanta, zelenaša i fanatičnog poklonika novca. Kir - Janja, bolesno pohlepan za zlatom, tipičan je i specifično vojvođanski predstavnik ere prvobitne akumulacije kapitala u Sterijino doba. Sav u opsesiji novca, fatalno opterećen težnjom za sticanjem, pretvorivši tako novac od sredstva u cilj i u jedini smisao života, u najvišu životnu vrednost prema kojoj se odmjeravaju sve ostale moralne, intelektualne i društvene vrednosti, Kir - Janja gubi zdravu i normalnu životnu logiku, izopačava svoj ljudski lik, deformiše se moralno i postaje bolesno čudovište i razoren duh. U toj svojoj strasti, u kultu novca, slep i izgubljen za sve ostale manifestacije i aktivnosti porodičnog i društvenog života, on se tragično sukobljava sa ljudima i problemima i postaje žalosno smešan, čiftinski ograničen i slabićki bedan, nespretan, plašljiv, začudno lakoveran i naivan, ali uvek bez ponosa, nizak, samoživ i nečovečan.

On je bez razmišljanja i bez imalo griže savesti spreman da žrtvuje sreću svoje jedinice Katice dajući je starom "bogatom" Kir - Dimi samo da ne bi morao uz kćer dati i miraz. Starom i vernom sluzi Petru naplaćuje uže, iako mu je sluga, prerezavši uže; spasao konja iz požara. - Zbog nerazumnog upravljanja imetkom iscurilo mu je sirće, srušila se dotrajala šupa i ubila konja, a zbog nezasitne i prljave spekulacije usplesnavilo mu se žito.

Kir - Janja je sjajna umetnička figura rađena rukom velikog majstora, umetnika koji svoj lik svestrano osvetljava. On je Kir - Janju stavio u gro plan ovog komada, onako prirodna, psihološki produbljena, natopljena lokalnom bojom i atmosferom vremena, reljefna i impresivna u njegovoj snažnoj životnoj uverljivosti i umetničkoj sugestivnosti. Jedino je nešto skučen svojim grčkim žargonom i ograničen sredinom, vojvođanskim ambijentom. On je studiozno izdignut tip, određen jednom etapom u ekonomskom razvitku vojvođanskog trgovačkog reda, u kome su naročito doseljeni Grci i Cincari igrali vidnu poslovnu ulogu. I ostale ličnosti, iako služe najviše zato da se Kir - Janja do kraja psihološki i mentalno izjasni, dane su živo i plastično, osim Mišića koji je prilično bezbojan i nedovoljno izrazit lik.

Radnja prirodno izvire iz unutrašnje karakteristike oštro suprostavljenih ličnosti i živo je pokretana njihovim strastima, težnjama i interesima.

Kir - Janju su poredili sa Molierovim Harpagonom. Sterijin lik je ispao malen u odnosu na monumentalnost i univerzalnost Molijerovog lika, ali su zato u Kir - Janji, kao specifično našem tipu bujni i sveži naši životni sokovi. Zato on važi kao bogato svedočanstvo jedne značajne etape u razvitku našeg vojvođanskog društva. Kir - Janja je toliko realan i tako snažno realistički dat da je Sterijin otac, po jednoj anegdoti, pročitavši ovo delo, u liku Kir - Janje prepoznao sebe i negodujući rekao: - Raniš pas da ti ujedi!

Novac je demon koji zavlada čovekom toliko da mu se ovaj ponekad predaje bez ostatka. On je moć i propast. Zaslepljenost novcem su upravo reči koje povezuju Harpagona i Kir Janju, koji ih čine tako sličnim i koji objašnjavaju zašto su oni baš to što jestu - tvrdice.

Harpagon i Kir Janja su dva veoma slična lika - zavolevši zlatnu paru, izgubili su osećaj za život, porodicu, ljude oko sebe. Zaboravili su norme ljudskog ponašanja i oteli se iz društvene zajednice, zaklevši se svojoj opsesiji da će zauvek braniti novac životom.

Pohlepa, sebičnost, obožavanje bogatstva osobine su koje nose oba lika. Zbog tih svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, možemo je sada već nazvati slobodno opsesija.

Obe tvrdice smatraju davanje novca svojim najvećim gubitkom i obojica imaju malo patrijahalnih osećanja u sebi, jer svoje ćerke žele da udaju za matore bogataše, smatrajući da otac najbolje zna, ili je to samo prevelika ljubav za novcem?!

Harpagon i Kir Janja prolaze kroz niz tragičnih i komičnih okolnosti, ostajući verni pari i braneći je srcem, i ponašaju se veoma slično u sličnim situacijama, u ostalom, koliko razlilite tvrdice mogu biti? Ipak mislim da je Kir Janja na višem nivou društveno – porodične svesti, jer on ipak pokazuje trunku osećanja prema ženi Juci i ćerci Katici, osećajući se ljubomorno u prisustvu notarijusa Mišića, a mislim da je čak prošao kroz malu katarzu (katarza - pročišćenje kroz patnju), dok Harpagon ipak ostaje večno zarobljen u svetu materijalnih vrednosti, toliko da ga čak ni neverovatna saznanja, dešavanja i svadbene odluke svoje dece u poslednjim trenucima ove drame nisu nimalo odvukle od svoje bezgranične želje : da vidi svoj dragi novac.

Kir - Janja strahuje da će ga Juca prevariti sa mladjim. Kad treba da bira izmedju novca i žene ipak bira novac. Na kraju daje Jucu, a ne novac.

Obojca su skloni mladim ženama, zato što imaju novac, time ih pridobijaju. Obojca su despoti, prema slugama se ophode grubo, surovo. Kir Janja drži Petra jer ne mora da ga plaća, star je.
Komika izvire iz neuskladjenosti izmedju patnje i razloga za patnju. Ta patnja je suvišna i komična. Obojca su uznemireni, strahuju da će umreti siromašni, a žale se na svet, kako je iskvaren. Kir Dima je namagarčio Kir Janju, nemilosrdniji je. Kir Janja će ukrasti deo šminke od žene, a Harpagonovi konji su mršavi.

Kir Janja u sobi u kovčegu drži novac, a Harpagon u bašti isto u kovčegu.
Sve troškove svadbe plaća Anseli.

U komediji Kir Janja dat je lik negativnog komičnog junaka kojem je strast prema novcu deformisala ljudski lik. To je komedija karaktera, jer je dat karakter tvrdice. Smešno u komediji proizilazi iz nesklada u ponašanju Kir Janje i kukanju da je propao, a veoma je bogat čovek. Lik je individualiziran posebnim grčko - srpskom žargonom jer je Sterija zapazio da su nosioci prve akumulacije kapitala u njegovom Vršcu bili grčki trgovci, tako da su odigrali pozitivnu ulogu.

Sterija, bez i najmanje sumnje, jeste naš savremenik. Za razliku od Vuka koji, pri pomenu ovog imena, najpre pomisli na Rodoljupce, ja prvo pomislim na Pokondirenu tikvu, a onda na Kir Janju. Bez obzira što je, na primer, inspiraciju za Kir Janju Sterija mogao naći najpre kod Molijera ("Tvrdica"), jednako je verovatno da je prototip za Kir Janju nađen i u neposrednom životu ljudi svog vremena, među trgovcima i zanatlijama, među kojima je bilo mnogo Cincara i Grka, dobro poznatih po štedljivosti i tvrdičluku. Tako je i sa ostalim karakterima koje pokazuje. Kir Janja je najpopularnija i književno najsnažnija Sterijina komedija. Kir Janja je u drugom braku sa mladom ženom koja je očekivala da joj njegov imetak pruži lep i srećan život. Pored žene Juce, sa njim su i njegova kćer Katica iz prvog braka i nagluvi sluga Petar. Strast tvrdičenja je unakazila dušu Kir Janje, on je komično nesrećan zbog pojedenog hleba u kući. Zatim je očajan kada treba da isplati slugu pa u proračunu ozbiljno utvrđuje da je sluga njemu dužan. On štedi na najnužnijim potrebama pa za posledicu ima ogromnu štetu: dotrajala štala se ruši i ubija konje, a zbog neispravne slavine ističe sirće. On je tvrdica koji i rođenu kćer obećava svom vršnjaku po godinama zbog toga što ovaj neće da traži novac za nju. Kir Janja je oprezan i nepoverljiv prema ljudim, ali ipak biva nadobudan od Mišića koji uspeva da dobije njegvu kćer ali i njegov novac. Sterija je lik Kir Janje izgrađivao kroz brojne scene u kojima se bolesna strast stalno ispoljavala i pretraživala. Takva scena je kada Kir Janja opijeno izgovara svoj monolog nad dukatima.

ПРВИ ЧИН

Јуца шије хаљину, што је повод Јањи да говори о модирању и расипништву савремених жена (тада се по први пут открив његов тврдичлук). После прича како се у кући много једе. Јуца га уцењује да ће се развести ако јој не купи макар шешир. Ипак, Јања ни тада не попушта. Јуца износи своју невољу: иако је Кир Јања говорио о дукатима и великом богатству кад ју је просио, она ништа од тога није видела, не зна ни за какву куповину, моду и радост.

Следећа драмска ситуација треба да искаже Кир Јањин однос према новцу. Он одлази у собу где крије своје дукате и пре него што отвори сандук закључава врата и проверава да га неко не види, а онда видевши своје дукате почиње да са њима говори као да су жива бића, а не нежива ствар. У том његовом монологу се види његова опседнутост новцем и смешна и помало неуравнотежена страна његове личности. Превелика љубав према дукатима учинила је да Кир Јања постане безосећајан и отупео на муке свих који су око њега.

У наставку, долази нотар Мишић и тражи прилог за болницу. Иако је пре тога уживао разговарајући са ковчегом пуним дуката, Јања одговара да нема новаца за прилог. Ипак му даје једну форинту. Јуца иронично добацује предлог да разгласе да су похарани како би се људи сажалили на њих. Не схватајући предлог таквим какав је, Јања похваљује жену за сјајну замисао.

У даљем току радње, он намерава да ћерку Катицу уда за трговца Кир Диму. Иако је Дима више од дупло старији од Катице, Јања прихвата његову просидбу јер неће бити ни свадбе ни мираза, а самим тим никаквог трошка. Потом долази слуга Петар и обавештава да се штала срушила и убила коње, што Јања прима са згражавањем. Штала се заправо срушила јер он није хтео да плати мајсторе да је поправе.

ДРУГИ ЧИН

Јуца и Катица причају о Јањином тврдичлуку. Кроз овај дијалог приказан је њихов присни однос, однос маћехе и пасторке исте јачине као онај мајке и ћерке. Свака девојка се лепше облачи од ње, Катице. А не може ни да се уда без мираза.
За то време, Јања у штали јадикује над начињеном штетом. Од слуге Петра тражи да одере коње, чувши од Мишића да продајући коњску маст може добро зарадити (што Немци већ раде).
Јуца, Катица и Мишић касније воде разговор без елемената важних за фабулу, али у којем опет наглашавају Јањине негативне особине себичности и тврдичлука. На пример, Јања према Јуцином сведочењу скида и топи печате са старих писама, а све да би касније могао да употреби жарењем добијени восак. Иако је тако остварена зарада занемарљива, то му није битно јер не мора да купује нов материјал. Овај разговор прекида изненадни долазак Јање, који успаничено и избезумљено обавештава како су га преварили лопови: узели су његове дукате у замену за лажне новце. То се десило приликом састанка у циљу уновчавања златника.

ТРЕЋИ ЧИН

Јањиним мукама као да нема краја. Након рушења штале, страдања коњâ и подвале приликом трансакције дуката и новца, сазнао је да му је кукуруз убуђан, а самим тим и неупотребљив. Сем тога, неко му је украо облигацију на хиљаду форинти у сребру, као и двадесет форинти готовог новца. Најновија вест је да му је исцурило сирће из бурета, јер није хтео да замени ослабелу славину. Очајан је и жели да се убије, али му сваки могући начин самоубиства (пушка, вешање, отров) изгледа скуп, недовољно ефикасан или исцрпан. Отпушта Петра и закида му од плате, јер је овај пресекао улар како се коњ не би угушио у пожару, а ватру гасио млеком и тиме му нанео финансијску штету.
На крају, намерачен да уразуми Јању, Мишић га уцењује да ће га тужити због поседовања лажног новца (у питању је онај који је добио након размене). Успаничени Јања га моли да то не чини, а да ће му заузврат дати Катичину руку и изгубљену облигацију као мираз. Мишић на то пристаје, а потом открива да је сада све у реду — у међувремену су повраћени и документи и дукати. Када то сазнаје, Јања жели да повуче реч, али је осујећен у томе услед присуства великог броја сведока. Напослетку, он је једини на губитку, што је у сагласју са народном пословицом коју изговара Мишић: "Шкрт више плаћа". Сумирањем поенте у једну реченицу трочинка се завршава.