Tihomir Stanic



Тихомир Станић (Шешковци код Лакташа, 17. новембар 1960) је српски глумац.

Biografija

Тихомир Станић је рођен у Шешковцима, а дјетињство је провео у Козарској Дубици,
гдје му је отац био учитељ. Уписао је Академију умјетности у Новом Саду у класи
професора Дејана Мијача.
Своје прве улоге остварио је у Атељеу 212. Свој рад је везао највише за позориште,
мада се појављивао и на филму. У позоришту је играо више од 90 улога, а најпознатије
су му главне улоге у „Хенрику IV“, „Дивљем меду“, „Светом Георгију“. У тв-серији Крај
династије Обреновић играо је краља Александра, у филмовима Здравка Шотре је углавном
играо наратора Стевана Сремца.
Тренутно је слободни умјетник, ангажован у 12 представа. Уједно обавља функцију и
умјетничког директора Народног позоришта Републике Српске.

wikipedija




Добитник је награде за најбољег глумца на Бразилском фестивалу филма „Фантаспоа“
за улогу у филму „Непријатељ“, режисера Дејана Зечевића.




Филмографија глумца Тихомира Станића

Godine 80 - te

1981. Свињски отац
1981. База на Дунаву
1982. Прогон
1983. Крај партије
1983. Велики транспорт
1983. Оштрица бријача
1984. Наш учитељ четвртог разреда
1985. Једна половина дана
1986. Ловац против топа
1986. Мегсхонтхолоноцк
1986. Вртешка
1986. Шпадијер-један живот
1988. Роман о Лондону (серија)
1987-1988. Вук Караџић

Godine 90-te

1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990. Јастук гроба мог
1990. Последњи валцер у Сарајеву
1991. Смрт госпође министарке
1993. Рај Милош Црњански
1993. Театар у Срба
1994. Вечита славина Стојан
1995. Симпатија и антипатија
1995. Знакови Иво Андрић
1995. Крај династије Обреновић
1995. Отворена врата ТВ водитељ
1996. Очеви и оци Млади Стеван
1997. Расте трава Кнежевић
1998. Никољдан 1901. године
1998. Бекство
1998. Голубовица апотека
1998. Недовршена симфонија
1998. Лајање на звезде
1998. Лагум Сава Шумановић
1999. Мејдан Симеуна Ђака
1999. Жене, људи и остало
2000. Мефисто
2000. Луђе од луђег


U seriji "Kraj dinastije Obrenovic " igrao je
Kralja Aleksandra Obrenovica:

Tihomir Stanić: Otac mi je bio inspiracija za ulogu u "Falsifikatoru"

Producent i glavni glumac filma "Falsifikator" Tihomir Stanić izjavio je danas Tanjugu da je
prototip za taj lik bio njegov otac.



U filmu reditelja i scenariste Gorana Markovića glavni junak Anđelko u malom bosanskom
mestu krajem 60-ih godina 20. veka falsifikuje diplome, ali ne za novac već iz čistog altruizma,
da bi pomogao komšijama, a zatim i sve širem krugu ljudi. Stanić je, prema jednoglasnoj oceni
nakon novinarske projekcije na Festu, briljirao u kreiranju tog dobrog, naivnog idealiste, koji ipak
dospeva u zatvor.

"Ljubav koju imam prema svom ocu i razumevanje za njegove postupke su verovatno nešto što
je bilo presudno i kada sam igrao istoimenu predstavu i sada kada igram taj lik u filmu", rekao
je Stanić. On je dodao da "naravno, bez reditelja, bez njegovog oka, to ne bi bilo tako kako jeste",
ali da je bitno što mu je Marković verovao i pustio ga da unese svoje dominantno osećanje u film.

Verovao mi je da znam i da osećam motive tog čoveka, njegove razloge zašto to radi, da osećam
svu njegovu potrebu da učini dobro, pa makar na pogrešan način", rekao je poznati glumac. Kao
producent, Stanić je izjavio da je projekat, koji je sniman delom u Beogradu, a delom u okolini
Banjaluke, bio težak, ali da mu je doneo zadovoljstvo.

"Radili smo u mom rodnom kraju, bio sam okružen ljudima iz zavičaja koji su bili spremni da pomognu
na razne načine", istakao je on. Kao problem u produkciji naveo je "to što uvek kasni novac", ali je
dodao da se već navikao da to rešava, jer je producirao i prethodni Markovićev film "Turneja".
"Produkcione muke i telefoniranje na razne adrese ispunjavaju mi vreme dok tokom snimanja čekam
scenu u kojoj nastupam kao glumac", našalio se Stanić.

blic.rs

Tihomir Stanić: Dom kulture opet radi


Spremam projekciju filma “Falsifikator” u Domu kulture u Šeškovcima, gde je film snimljen
i gde sam ja sa tri godine prvi put recitovao, najavljuje glumac.



GLUMAC i producent Tihomir Stanić ne ume da stane. Ruke pune posla. Upravo je stigao iz
Republike Srpske. Zavesu na proteklu nedelju spuštamo u beogradskoj “Srpskoj kafani”. Bez
pića, a o tekućim pitanjima.

Minulu sedmicu mi je obeležila promocija filma “Falsifikator”. To je jedna priča o čoveku koji
falsifikuje diplome, iz plemenitih pobuda, kako bi ljudi mogli da se zaposle. Taj čovek je moj otac.

* U RS pripremate i neka iznenađenja.

- Sada spremam projekciju tog filma u Domu kulture u Šeškovcima, gde je film snimljen i gde
sam ja sa tri godine prvi put recitovao. Taj dom je decenijama zapušten, i sad će u njemu
4. maja, na dan smrti falsifikovanog Tita, pošto u našem filmu pravi Tito gine, celog dana biti
projekcije “Falsifikatora”.

* Da li je i naša stvarnost pomalo falsifikovana?

- Zavisi od toga iz kog ugla gledamo. Ako ne verujemo sopstvenim očima, onda je falsifikovana.

* Ima li bioskopa bez mraka?

- Nema kina bez mraka i zato ću u Domu kulture u Šeškovcima zatamniti prozore, pošto
celog dana prikazujemo film.

* Šta vas još trenutno zaokuplja?

- Uskoro će u bioskope film “Top je bio vreo”, po romanu Vladimira Kecmanovića. A upravo
sam se vratio iz Kozarske Dubice i dogovorio se o formiranju velikog festivala u tom mestu.

* Ali, očigledno, ni tu se niste zaustavili?

- Takođe pripremam i film o Diani Budisavljević, koja je spasila 12.000 dece u logoru u
Jasenovcu. U njegovu realizaciju uključili su se važni ljudi. Nadam se da ćemo u julu sledeće
godine moći da počnemo snimanje.

* I za kraj: negde ste rekli da je za vas Drina krvotok, izvor života, a nikad granica?

- Da, tako je. Ali, ja sada veći deo vremena provodim na Uni i Vrbasu, a one su isto deo
tog krvotoka.


novosti.rs