Indijanske izreke, poslovice i priče

Život je poput svjetla krijesnice u noći, daha bizona zimi.
Crne Noge

Kada izgubiš ritam bubnja Velikog Duha, ostao si bez mira i ritma života.
Cheyenne

Sve stvari na svijetu imaju svoju svrhu, svaka bolest i biljka koja je liječi, i svaki čovjek sa svojim pozivom. Ovo je indijanska teorija postojanja.

Žalosni Golub, Salish (1888-1936)

Šta je život? To je treptaj svisca u noći. To je dah bufala na zimskoj hladnoći. To je mala sjenka koja juri preko trave i nestaje u zalasku sunca.

Crno stopalo

Sve na svijetu je u paru. U našim mislima mi smo dvoje, dobri i zli. Svojim očima vidimo dvoje, ono što je lijepo, i ono što je ružno. Imamo desnu ruku koja udara i čini zlo, i lijevu koja je bliže srcu, punu dobrote. Jedna noga može nas voditi lošim putem, a druga dobrim. Dakle, sve na svijetu je u paru.

Eagle

Sve što Indijanac radi je u krugu, a to je zato što snaga svijeta uvijek djeluje u krugovima, i sve pokušava biti okruglo. Nebo je okruglo, čuo sam da je i Zemlja okrugla, a takve su i sve zvijezde. Vjetar, kad je najmoćniji, vitla. Ptice grade gnijezda u krugovima, jer njihova je vjera ista kao i naša. Čak i godišnja doba u svojoj izmjeni čine veliki krug i uvijek se ponovo vraćaju tamo gdje su bila. Čovjekov život je krug od djetinjstva do djetinjstva. I tako je u svemu u čemu se kreće snaga.

Crni Los, Oglala Sioux

Moramo zaštititi šume za našu djecu, unuke i djecu koja će se tek roditi. Moramo zaštititi šume za one koji ne mogu govoriti za sebe, za ptice, životinje, ribe i drveće.

Qwatsinas

Ako razgovaraš sa životinjama, i one će razgovarati s tobom, i poznavaćete jedni druge. Ako ne razgovaraš s njima, nećeš ih poznavati. Ono što ne poznaješ, to te plaši. Kad se neko boji, on uništava.

Poglavica Dan George

U srcima svih nas postoji skrivena cesta kojom se rijetko putuje, a koja vodi do nepoznatog, tajnog mjesta. Stari su ljudi zaista voljeli Zemlju i na njoj su sjedili i počivali s osjećajem da su blizu majčinske snage. Svoje su šatore gradili na Zemlji, a svoje žrtvenike od Zemlje. Zemlja je umirivala, jačala, pročišćavala i liječila. Zbog toga stari Indijanac još uvijek sjedi na Zemlji, ne ustaje i ne odvaja se od njenih snaga koje život daju. Za njega sjediti ili ležati na Zemlji znači moći razmišljati dublje i osjećati snažnije. On može jasnije proniknuti u tajne života i doći u bliži odnos sa životom oko sebe.

Poglavica Medvjed Koji Stoji, Oglala Sioux

Veliki Duh je u svim stvarima, on je u zraku koji dišemo. Veliki Duh je naš otac, a zemlja je naša majka. Ona nas hrani, i sve što stavimo u nju ona nam vraća.

Veliki Grom

Indijanci vide dva puta s kojima se suočava bijeli čovjek kao put tehnologije i put duhovnosti. Mi osjećamo da put tehnologije vodi moderno društvo ranjenoj i sprženoj Zemlji. Može li biti da put tehnologije predstavlja žurbu u uništenje, dok put duhovnosti predstavlja sporiji put kojim su Indijanci putovali i koji sada ponovo traže? Zemlja nije spržena na tim tragovima. Trava tamo još uvijek raste.

AP William Commanda, Kanada

Bijele ljude nikad nije bilo briga ni za zemlju, ni za jelena, ni za medvjeda. Kad mi Indijanci ubijamo zbog mesa, pojedemo sve. Kad vadimo korijenje, pravimo male rupe. Kad gradimo kuće, radimo male rupe. Mi istresamo s drveća žirove i češere. Mi ne siječemo živo drveće. Koristimo samo suho drvo. A bijelci razaraju tlo, sijeku drveće, ubijaju sve… Drvo kaže: ‘Nemoj. Boli me. Nemoj me ozlijediti.’ A oni ga sasijeku i razrežu. Zbog toga ih Duh zemlje mrzi.

Wintu

Ponašajte se dobro prema Zemlji, ona vam nije dana od vaših roditelja, nego je posuđena od vaše djece. Ne nasljeđujemo Zemlju od naših predaka, posuđujemo je od naše djece.

Stara indijanska poslovica

Naše je vjerovanje da je ljubav prema posjedovanju slabost koju treba nadvladati. Ona privlači materijalni dio, a ako joj se dozvoli, s vremenom će poremetiti čovjekovu duhovnu ravnotežu. Zbog toga djeca zarana moraju naučiti ljepotu darivanja. Treba ih učiti da daju ono što najviše vole kako bi mogla osjetiti radost davanja.

Ohiyesa, Wahpeton Santee Sioux

Jednom sam bio u Victoriji i vidio sam veoma veliku kuću. Rekli su mi da je to banka i da bijeli ljudi tu stavljaju svoj novac na čuvanje i da vremenom dobivaju korist. Mi Indijanci nemamo takve banke, ali kada imamo mnogo novca ili pokrivača, mi ih dajemo drugim Indijancima, i s vremenom to im donosi korist i naša srca se osjećaju dobro. Naš način davanja je naša banka.

Poglavica Maquinna, Nootka

Nekada davno je stari Cherokee svome unuku ispričao jednu životnu istinu:
‘U nutrini svakog čovjeka se vodi bitka, kao borba između dva vuka, u nutrini svakoga od nas. Jedan vuk predstavlja zlo: predstavlja bijes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivnju, grijeh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam… Drugi vuk predstavlja dobro: predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrohotnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosjećanje i vjeru.

Mali Indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vrijedno usmjeri u dubinu djedovih riječi te ga zapita: ‘Koji vuk na kraju pobijedi?’

Stari Cherokee odgovori sa smiješkom na svojem starom licu: ‘Pobjeđuje uvijek onaj kojega hraniš…’

Двадесет мудрости Индијанаца које живот чине лепшим



1. Устани са сунцем и помоли се. Моли се сам. Моли се често. Велики Дух ће слушати, ти треба само да говориш.

2. Буди толерантан према онима који су се изгубили на путу. Незнање, љутња, љубомора и похлепа излазе из изгубљене душе. Моли се да пронађу руковођење.

3. Тражи себе, кроз себе. Не дозволи другима да управљају твојим путем. То је твој пут и само твој – други могу да иду са тобом, али не могу уместо тебе.

4. Опходи се према гостима са пуно пажње. Послужи их најбољом храном, дај им најбољи лежај, укажи им част и поштовање.

5. Не узимај што није твоје, било од неке особе, заједнице, дивљине или нечије културе. Није зарађено ни дато. Није твоје.

6. Поштуј све што постоји на Земљи, било људе, било биљке.

7. Поштуј туђа мишљења, жеље и речи. Никада не прекидај нечији говор, не ругај се и не исмејавај га. Свима дај право на лично изражавање.

8. Никада не говори лоше о другоме. Негативна енергија коју тиме одашиљеш у универзум вратиће ти се вишеструко.

9. Сви људи греше. Све грешке могу бити опроштене.

10. Негативне мисли узрокују болести тела, духа и ума. Вежбај оптимизам.

11. Природа није наша, она је део нас. Она је део наше светске породице.

12. Деца су семе будућности. Усади љубав у њихова срца и заливај их мудрошћу и животним лекцијама. Док одрастају, дај им простор да расту.

13. Избегавај рањавање туђих срца. Отров тог бола вратиће се теби.

14. Буди увек искрен. Поштење је испит воље у овом универзуму.

15. Буди уравнотежен. Твоје умно ја, духовно ја, телесно ја и емоционално ја – сва треба да буду подједнако снажна, чиста и здрава. Вежбај тело како би ојачао ум. Богати се духовно да излечиш емотивне ране.

16. Свесно одлучуј о томе ко ћеш бити и како ћеш реаговати. Буди одговоран за своја дела.

17. Поштуј приватност и лични простор другог. Не дирај туђе власништво, а посебно свете и религијске ствари. То је забрањено.

18. Буди првенствено искрен према себи. Не можеш бити пажљив и помоћи другима ако ниси прво пажљив према себи и не помажеш себи.

19. Поштуј туђа верска уверења. Своја уверења не намећи другима.

20. Дели своју срећу. Учествуј у давању милостиње.

Извор: 24 сата

LEGENDA SEVERNO AMERICKIH INDIJANACA


Sjeverno-američki indijanci
Kada svijet bude umirao podignut će se novo pleme svih boja i svih vjera. To pleme će se zvati Ratnici Duge i stavit će svoju vjeru u akciju, a ne riječi
U prošlom stoljeću jedna stara mudra žena iz Kri Indijanske nacije, zvana “Oči od Vatre” imala je viziju budućnosti. Prorekla je da će jednoga dana, zbog pohlepe bijelog čovjeka, doći vrijeme, kada će zemlja biti opustošena i zagađena, šume uništene, ptice padati sa neba, vode će biti potamnjele, ribe potrovane u potocima, a drveća neće biti, čovječanstvo kakvo znamo prestat će da postoji. Doći će vrijeme kada će čuvari legendi, priča, kulturnih rituala i mitova i svih Drevnih Plemenskih Običaja, biti potrebni da nas povrate u zdravlje, čineći zemlju ponovo zelenom. Oni će biti ključ čovječanstva za opstanak, oni su “Dugini ratnici”.
Doći će dan buđenja kada će svi ljudi svih plemena formirati Novi Svijet Pravde, Mira, Slobode i prepoznavanja Velikog Duha.
“Dugini ratnici” će širiti ove poruke i učiti sve ljude Svijeta. Učit će ih kako da žive na
“Način Velikog Duha”. Reći će im kako se današnji svijet odaljio od Velikog Duha i da je zato Zemlja “Bolesna”.
“Dugini ratnici” će pokazati ljudima da je Veliki Duh pun ljubavi i razumijevanja i kako da načine Zemlju ponovo lijepom. Ti ratnici će dati ljudima principe ili pravila da slijede da bi učinili svoju stazu od svjetlosti u svijetu. Ti principi će biti od Drevnih Plemena.
“Dugini ratnici” će ljude učiti drevnoj praksi o Jedinstvu, Ljubavi i Razumijevanju.

Oni će učiti harmoniji među svim ljudima na sve četiri strane sveta.
Kao drevna plemena, oni će učiti ljude kako da se mole velikom Duhu sa ljubavlju koja teče kao prelijepi planinski potok i utiče stazom u ocean života. Još jedanput, oni će biti sposobni da osjete radost u osamljenosti i društvu. Oni će biti slobodni od jadne zavisti i voljeti čovječanstvo kao svoju braću, bez obzira na boju, rasu ili religiju.
Osjetit će kako im sreća ulazi u srca i postat će jedno sa čitavom ljudskom vrstom.
Njihova srca bit će čista i zračit će toplinom, razumijevanjem i poštovanjem za čitavo čovječanstvo, Prirodu i Velikog Duha.
Oni će još jedanput napuniti svoje umove, srca, duše i dijela najčistijim mislima.
Tragat će za ljepotom Oca Života – Velikog Duha!
Naći će snagu i ljepotu u molitvama i usamljenosti života.
Siromašni, bolesni i sa potrebama bit će paženi od braće i sestara sa Zemlje.
Ova praksa postat će ponovo dio njihovih svakodnevnih života.
Onaj koji će voditi ljude bit će odabran na stari način – ne po političkoj struji, ili ko govori najglasnije, ko se hvali najviše, ili po imenu ili po blaćenju, već prema tome čija dijela govore najviše. Oni koji pokažu svoju ljubav, mudrost i hrabrost i oni koji pokažu da mogu i koji su radili za dobro svih, bit će izabrani za lidere ili Poglavice. Bit će izabrani po svojim “kvalitetama” a ne po sumi novca koju koriste. Kao brižne i odane “Drevne Poglavice” razumjet će ljude sa ljubavlju i gledati da se djeca obrazuju sa ljubavlju i mudrošću svojih bližnjih. Pokazat će im da čuda mogu biti ostvarena, da se izliječi svet od bolesti i povrate njegovo zdravlje i ljepota.
Zadataka ovih “Duginih ratnika” će biti mnogo i velikih. Bit će zastrašujućih planina ignoriranja da se osvoje i naići će na predrasude i mržnju. Oni moraju biti odani, nepokolebljivi u njihovoj snazi i snažna srca. Oni će naći voljna srca i umove koji će ih slijediti na ovom putu povratka “Majke Zemlje” ljepoti i izobilju – ponovo.
Taj dan će doći, nije dalek.

NESTANAK BELOG COVEKA…


Poglavica Sietl, iz plemena Sukuamish, je poznat u svetu po mudrom i vidovitom odgovoru koji je uputio americkom predsedniku povodom ponude da indijanci prodaju svoju zemlju belcima. Ovaj odgovor smatra se jednim od najlepsih i najsadrzajnijih izjava o odnosu coveka i prirode.
“…Kako neko moze da kupi ili proda nebo, toplinu zemlje?Ovakve misli su nama strane. Ako mi ne posedujemo svezinu vazduha i svetlucanje vode, kako ih onda mozete kupiti.
Svaki delic ove zemlje je svet mome narodu. Svaka blistava borova iglica, svaka pescana obala, svaka izmaglica u tami sume, svaki insekt koji zuji sveti su u mislima i zivotu mog naroda…Deo smo zemlje i ona je deo nas…
Znamo da beli covek ne razume nas nacin zivota.Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo koji drugi, jerje on stranac koji dodje nocu i uzme od zemlje sve sto mu treba. Zemlja mu nije brat, vec neprijatelj i kada je pokori, on krece dalje. Ostavlja za sobom grobove svojih oceva i ne mari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga….Njegova ce pohlepa unistiti zemlju i za sobom ostaviti pustos. Ne znam. Nas nacin zivota se razlikuje od vasega…
Indijanac voli meki zvuk vetra, koji se poigrava povrsinom mocvare i miris povetarca osvezen popodnevnom kisom ili mirisom borovine. Vazduh je dragocen crvenom coveku, jer svi dele isti dah – zivotinja, drvo i covek, svi dele isti Duh…Beli covek kao da ne opaza vazduh koji udise. Poput nekoga koji je dugo na samrti, ne oseca smrad…
Vidoh po preriji hiljade istrunulih bizona, ubijenog od belog coveka pucnjevima iz prolazeceg voza…A, sta je covek bez zivotinja? Kada bi sve zivotinje nestale, covek bi umro od tuge i usamljenosti Duha…Jer, sve sto zadesi zivotinje, ubrzo snadje i coveka. Sve stvari su povezane….Naucite vasu decu onome cemu smo mi naucili nasu, da je zamlja nasa Majka. I sta god da zadesi Zemlju, snaci ce i sinove zemlje. Nije covek ispleo mrezu zivota, on je u njoj samo puka nit. Sta god da ucini toj mrezi, cini sebi…
Jedno znamo sigurno, a to je da ce i beli covek mozda jednom shvatiti – nas Bog je isti Bog. Mozda sada mislite da njega mozete posedovati, kao sto zelite da posedujete nasu zemlju, ali ne mozete. On je Bog ljudi i njegova je milost jednaka i za crvenog i belog coveka. Ova je zemlja njemu darivana i ako je oskrnavite, kao sto ste prezreli njenog stvoritelja, belog coveka ce nestati, mozda i pre ostalih plemena. Ali u svom nastajanju zaslepljujuce cete svetleti ognjem Boga koji vas je doveo ovamo i s nekom neobjasnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim covekom. Ta sudbina je za nas misterija, ne razumemo zasto se ubija bizon, zasto se kroti divlji konj, zasto je u dubokim sumama toliko ljudskih tragova, zasto je pogled na zelene bregove zaprljan zicama sto govore?
Gde je gusta suma? Nestala je. Gde je orao? Odleteo je…Zivljenju je kraj, ovo je pocetak borbe za opstanak.”

Pismo indijanskog poglavice


Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Abraham Linkoln (1809-1865) ponudio je 1854. godine da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je obećan rezervat.

Na tu ponudu je dobio odgovor od poglavice Sietla. Ovo pismo se ubraja među najlepše i najdublje misli koje su ikada izrečene o čovekovoj prirodi...

"Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži…
Kako može da se kupi nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Pa, kako ih možemo kupiti?

Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen izmaglice u tami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda.

Sokovi u drveću prožeti su sećanjima na crvenog čoveka. Kada mrtvi bledoliki odu u šetnju među zvezde zaboravljaju zemlju koja im je dala život.

Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju svoju predivnu zemlju, jer ona je mati crvenog čoveka.

Deo smo zemlje i ona je deo nas! Mirisne trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao, braća su nam.

Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo mustangovo telo i čovek, sve pripada istoj porodici.

Kada veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da od nas želi da kupi našu zemlju, previše od nas traži. Veliki poglavica poručuje da će nam naći mesto na kojem ćemo lepo živeti.

On će nam biti otac, mi njemu deca. Razmotrićemo tu ponudu da kupite našu zemlju. Ali, to neće biti lako. Ova nam je zemlja sveta. Ova blistava voda što teče rekama i brzacima nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam predamo zemlju morate znati da je ova voda sveta, morate reći svojoj deci da je sveta.

Da svaki odraz u bistrom jezeru kazuje događaje i uspomene iz života mog naroda. žubor vode, glas je oca moga oca. Reke su naša braća, utoljuju nam žed. Reke nose naše kanue. Hrane nam decu.

Prodamo li vam ovu zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša, a i vaša braća. Zato rekama morate pružiti dobrotu kakvu biste bratu pružili.

Znamo da nas beli čovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo koji drugi. On je stranac što dođe noću i oduzme zemlji sve što mu treba: zemlja mu nije brat već, neprijatelj. Kada je pokori on kreće dalje.

Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i ne mari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rodi, ostaju zaboravljeni. Prema Majci, Zemlji i prema Bratu, Nebu a odnosi se kao prema stvarima što mogu da se kupe, opljačakju, prodaju poput stoke ili sjajnog nakita.

Njegova će pohlepa uništiti zemlju i za sobom ostaviti pravu pustoš.

Ne znam! Naš se način života razlikuje od vašeg. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. To je možda zato što je crveni čovek divlji i ne razume stvari. U gradovima belog čoveka nema mirnog čoveka, nema mirnog kutka. Nema mesta na kojem bi se čulo otvaranje lišca u proleće ili drhtaj krila mušice.

Možda zato što sam divlji, jednostavno ne shvatam. Buka mi vređa uši. Šta vredi život ako čovek ne može čuti krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem mnogo...

Indijanac voli zvuk vetra kada se poigrava površinom močvara. I miris povetarca osvežen popodnevnom kišom ili borovinom.

Najveće blago crvenog čoveka je vazduh. Sve živo deli isti dah, životinja, drvo i čovek. Svima je taj dah potreban.

Beli čovek kao da ne opaža taj dah koji udiše. Poput nekog ko je dugo na samrti, ne oseća smrad.

Prodamo li vam zemlju morate da se setite da vam je vazduh dragocen, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji održava. Vetar što je mome dedi dao prvi dah, prihvatiće i njegov poslednji izdah. Ako vam prodamo zemlju, morate je čuvati kao svetinju.

Kao mesto na kojem će i beli čovek moći da udahne vetar zaslađen mirisom poljskog cveća. Razmortićemo vašu ponudu da kupite zemlju. Odlučimo li da pristanemo, zahtevaćemo da ispunite ovaj uslov: beli čovek moraće da se ponaša prema životinjama ovog kraja kako prema svojoj braći!

Divlji sam i ne razumem drugačiji život. Video sam po prerijama hiljade bizona koje je beli čovek ubio, pucajući iz jurećeg "vatrenog konja". Divlji sam i ne razumem kako gvozdeni konj iz kojeg suklja dim može biti važniji od živog bizona, kojeg mi ubijamo samo da bismo preživeli. Šta je čovek bez životinje?

Kad bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snađe i čoveka. Sve je u svetu povezano.

Moraćete učiti svoju decu da im je pod nogama pepeo naših dedova. Da bi poštovali zemlju, reći ćete im da je zemlja bogata životom naših predaka.

Moraćete da učite vašu decu, isto kao što i mi učimo našu, da nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju - snađe i njenu decu. Pljuje li čovek na zemlju, pljuje na sebe samoga.

Zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što je porodica krvlju sjedinjena. Sve je povezano.

Nije čovek tvorac razboja života, već je samo vlakno u njemu. Što učini sa razbojem, čini sa sobom. Čak ni beli čovek čiji Bog istupi i govori s njime kao prijatelj sa prijateljem, neće izbeći zajedničku sudbinu. Možda smo ipak braća. Videćemo!

Jedino znam sigurno, a to će beli čovek jednom morati da shvati: naš Bog je isti Bog. Možete misliti da njega možete posedovati, kao što se spremate da uzmete celu našu zemlju. Ali, nećete!

On je Bog ljudi i njegova je milost jednaka i za crvenog i za belog čoveka. Ova je zemlja njemu sve. Oskrnavite li je, isto je kao kad prezrete njegovog stvoritelja.

Belog će čoveka nestati, možda i pre ostalih plemena. Prljate sami svoj ležaj i jedne noći udavićete se u sopstvenom izmetu.

U svom nastojanju gorećete u ognju Boga koji vas je doveo ovamo i s nekom neobjašnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim čovekom. Takva sudbina se nama čini bednom.

Ne razumem zašto se ubija bizon? Zašto se krote divlji konji? Zašto je u dubini šume toliko ljudskog smrada? Zašto je pogled na zelene bregove pocepan žicama što govore? Gde su jeleni?

Nema ih više. Gde je orao? Odleteo. Pravom življenju je kraj. Počinje borba za opstanak..."


Mislim da je ovo veoma poucno pismo i da bi bilo sve drugacije da se borimo za prirodu i postujemo je...

Proročanstvo Sunčanog Medvjeda, pleme Čipua

Sunčani Medvjed, vrač plemena Čipua (1929-1992) govorio je da ove promijene možda neće prijati ljudima, ali će ih Zemlja svejedno - proizvesti. "Kao što se pas strese da bi se oslobodio buha, Zemlja će izazvati potrese, vulkane i klimatske promjene da bi se oslobodila suvišnih i problematičnih ljudi. Ako je to neophodno, mnogo ljudi će umrijeti tokom velikih promjena, a oni koji prežive biti će svijesni odgovornosti za Zemlju i živjeti će na njoj u harmoniji, ljubavi i poštovanju, to je ono što bi trebalo da se dogodi..."
Ljudi koji će preživjeti biće oni koji vole život i formiraju ga na svaki mogući način. To su oni spremni za promjenu svijesti, koji će moći da tragaju za komunikacijom sa Tvorcem/Kreatorom. To su ljudi koji žive u bliskom dodiru sa zemljom, daleko od velikih gradova i gaje ili sakupljaju hranu iz divljine.
"Pokušavam da stvorim veću grupu ljudi koji su skladu sa Zemljom. Ovi ljudi neće biti izbrisani u procesu promjena. Ako znate i gdje i kako se pripremiti, ovo može biti veoma udobno, interesantno i uzbudljivo vrijeme" - govori vrač.
Po Sunčanom Medvjedu, potres u San Francisku 1989. i onaj u Nortidžu 1994. bili su samo upozorenja za mnogo veće koji će pogoditi Kaliforniju. Vrač piše, 1987: "Zemlja je inteligentno živo biće! Prije najvećih promjena koje je ikad dala Majka Zemlja, ovo su bila upozorenja...Vidjeti će te ovdje velike promjene. Kada sam zapitao Duha o potresima i da li se stvari mogu promjeniti, On je rekao da je sve već zapečaćeno". Povratka nema...

Hrabri Bizon - pleme Brul

"Vrijeme je za veliko pročišćavanje" - kaže Hrabri Bizon. "Mi smo na točki bez povratka. Dvonošci se spremaju da dovedu do uništenja život na Zemlji. To se već događalo, i desiće se ponovo. A magični krug pokazuje kako sve stvari idu - u krug.
Ono staro postaje novo, novo postaje staro. Sve se ponavlja. Bijeli ljudi nemaju kulturu, a kultra ima korjenje u Zemlji. Ljudi bez kulture ne opstaju dugo, jer je Priroda-Bog. Bez povezanosti sa Prirodom, ljudi skreću sa puta, raste negativnost, sami sebe uništavaju. Na početku smo svi imali jedan um, i on je bio pozitivan, ljepota koja svuda vidi ljepotu."