BOG DARIVAO, LJUDI ZANEMARILI
Pre pola veka na području Kuršumlije živelo je skoro 40.000 ljudi. Danas upola manje. Siromaštvo, nezaposlenost i privredna zaostalost, očigledno, razornije deluju nego mač i oganj
Sudbina pojedinih gradova, podignutih na granici ili na raskršću važnih puteva, oduvek je bila slična. Tokom cele istorije bi ih gradili i obnavljali, rušili i osvajali. Još ako je okolina bila bogata rudom, vodom, šumom i plodnim oranicama, želje osvajača bi bile veće, a upornost branilaca istrajnija.
Mapa lokacije Kuršumlije
Takav usud je zadesio i Kuršumliju. Još u rimsko doba, na području današnje varoši, postojalo je naselje Vadfines. Ležalo je na granici rimskih provincija Dalmacije i Gornje Mezije, na strateški važnom putu koji je od Niša vodio ka Ješu u Albaniji. Dovoljan razlog da se o njega otimaju i svi potonji narodi.
Krajem X veka oko njega se bore Sloveni i Vizantinci, zatim Srbi i Turci, naseljavali su ga Arbanasi i Šiptari, stizali su povremeno čak i Austrijanci. Poslednjih decenija, međutim, kao da je zanimanje za ovaj kraj prestalo. Pre pola veka teritoriju današnje opštine naseljavalo je skoro 40.000 ljudi. Danas upola manje. Siromaštvo, nezaposlenost i privredna zaostalost, očigledno, razornije deluju nego mač i oganj.
Zatočen zbog zadužbina
Kuršumlija, panorama grada
Kažu da je Toplica dobila ime po mnoštvu toplih, lekovitih izvora vode. Brojne banje i danas krase ovo područje. Samo u okolini Kuršumlije, u prečniku od svega četrdesetak kilometara, smestila se Lukovaska, Kuršimlijska i Prolom banja. Međusobno se razlikuju po hemijskom sastavu vode, po oboljenjima koja leče, ali svaka od njih predstavlja važno mesto na turistočkoj karti Srbije. U blizini je i Đavolja varoš jedinstveno čudo prirode, a ceo kraj obiluje i brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, hramovima i neslućenim mogućnostima za razvoj zimskog i lovnog turizma.
Đavolja varoš
Najznačajniji period u istoriji Kuršumlije je, svakako, srednji vek. Po rečima Radovana Tanaskovića, direktora ovdašnje turističke organizacije, Stefan Nemanja je je upravo ovde započeo svoju državničku, ali i graditeljsku misiju. Kao udeoni knez, 1159. godine u Nišu se sreo sa Manojlom Komnenom, vizantijskim carem. Od njega je dobio odobrenje da gradi svoje prve zadužbine.
U narednih deset godina, Veliki župan će u Kuršumliji, svojoj prestonici, izgraditi manastire svete Bogorodice i svetog Nikole. Ni danas se ne zna koji je hram stariji, ali je poznato da je manastir svetog Nikole posvetio svom sinu, svetom Savi, da je bio muški manastir i da je u njemu, nakon dobijanja autokefalnosti, 1219. godine, blagoslovljen prvi vernik. Sem toga, arhitektura ovog zdanja poslužiće kasnije i kao uzor ostalim nemanjićkim zadužbinama. Skoro istovremeno, sa druge strane reke, gradi se i manastir svete Bogorodice, koji će Nemanja posvetiti svojoj supruzi Ani i koja će, prema predanju, dugo biti i nastojnica ove svetinje.
Ostaci hrama svete Bogorodice
Iako su oba hrama građena uz odobrenje vizantiskog suverena koji je, uz to, obezbedio i najbolje arhitekte, majstore i carigradske slikare, zadužbine su Velikom županu donele i prve nevolje. S obzirom na to da od svoje braće nije tražio potrebnu dozvolu, došlo je do sukoba, posle čega je Nemanja savladan i zatočen u tvrđavi u Zvečanu. Nekim čudom se oslobodio i ubrzo uspeo da se osveti za ovaj poraz, obezbeđujući, pri tom, i prevlast na raškom prestolu.
Proterani prevrtljivci
Crkve su bile pokrivene olovom, a beli odsjaj se, kažu, video izdaleka. Iskoro će se po njima i staro naselje nazvati Bele crkve, a pod tim imenom Kuršumlija se prvi put pominje u dubrovačkim spisima iz 1283. godine.
Dva veka kasnije, tačnije 1453. godine, ovde dolaze i Turci. Nakon smrti Murata Drugog, unuka kosovskog Murata i muža sultanije Mare, kćeri despota Đurađa Brankovića, na čelo Porte dolazi sultan Mehmed Al Fatah. Svoju pomajku Maru je veoma voleo i uvažavao, pa joj je dozvolio da ovde, pored manastira svete Bogorodice, podigne i svoj dvor. Kao turska carica nije se mogla zamonašiti, ali se dugo brinula o srpskim svetinjama.
zantiskog suverena koji je, uz to, obezbedio i najbolje arhitekte, majstore i carigradske slika-re, zadužbine su Velikom županu donele i prve nevolje. S obzirom na to da od svoje braće nije tražio potrebnu dozvolu, došlo je do sukoba, po-sle čega je Nemanja savladan i zatočen u tvrđa-vi u Zvečanu. Nekim čudom se oslobodio i ubr-zo uspeo da se osveti za ovaj poraz, obezbeđu-jući, pri tom, i prevlast na raškom prestolu.
Kuršumlijska banja
Sve do kraja XVII veka na području današnje Kuršumlije je živelo više hrišćana nego muslimana. Hram svetog Nikole je bi sedište episkopije, ali i mitropolije. Međutim, posle austrijsko-turskog rata i pobede Osmanlija, 1690. godine sa poraženim austrijskim trupama se povlači i većina srpskog življa, na čelu sa Arsenijem Čarnojevićem. U strahu od turske odmazde preostali Srbi prihvataju islam, a napuštene srpske kuće naseljavaju Šiptari. Ubrzo će se međusobno pomešati a od poturčenih Srba i Šiptara će nastati novo pleme koje istorija pamti po imenu Arnautaši.
Sve do 1878. godine i Berlinskog kongresa, oni će činiti većinsko stanovništvo u ovom kraju. Posle oslobođenja od Turaka, jedna delegacija Arnautaša moli kralja Milana da ih ne seli odavde, uz obećanje da će se svi vratiti u hrišćanstvo. Zbog svoje prevrtljivosti, kralj im neće uslišiti molbu. Većina uskoro prodaje svoje imanje i odlazi, a njihovo mesto zauzima srpski živalj sa Kopaonika, Kosova, Crne Gore i Golije. Zahvaljujući ovim doseljenicima sa kraja XIX i početka XX veka, današnje stanovništvo se i danas smatra vitalnim i jakim, sposobnim i spremnim da se suprtstave svim nedaćama koje donosi život.
Lukovska banja
A nevolja ima na pretek. Sem nezaposlenosti i privredne zaostalosti, blizina granice sa Kosovom i politička neizvesnost stvaraju dodatni strah i bojazan. Ipak, Topličanima ne manjka optimizam. Veruju de će se vremenom strasti smiriti i da će njihova prelepa okolina i blagodeti ponovo oživeti.
Prolom banja
Nadaju se da ovuda više neće prolaziti ljudi sa oružjem ili izbegličkim vrećama, već samo oni sa putnim torbama. Oni kojima će ponuditi ljubav i gostoprimstvo, pokazati najčudesnija dela prirode, pripremiti najlepše bisere domaće kuhinje i prosto primorati da se ponovo, sa velikim zadovoljstvom, ovde vrate. To svi priželjkuju i u tome vide jedinu nadu za svoj opstanak.
P.Travel
Danas u 19:56 od Boogie
» Smešni snimci, slike..
Juče u 16:46 od Poly
» Razni vicevi
Juče u 16:44 od Poly
» Max Leiva, 1966 | Abstract Figurative sculptor
Sre 20 Nov - 18:52 od Poly
» Misli nas "malih" ...
Sre 20 Nov - 0:15 od Emelie
» Pesma za moju dušu
Sre 20 Nov - 0:11 od Emelie
» Uživo...
Uto 19 Nov - 22:25 od Emelie
» A malo bluesa?
Uto 19 Nov - 22:19 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Uto 19 Nov - 22:14 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Uto 19 Nov - 22:10 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Uto 19 Nov - 22:07 od Emelie
» Koji film ste poslednji gledali?
Pon 18 Nov - 1:25 od Emelie
» Disco muzika
Pon 18 Nov - 1:18 od Emelie
» Domaći izvođači
Pon 18 Nov - 0:24 od Emelie
» Daemon Mask Full
Pet 15 Nov - 11:33 od Poly
» Pjesma za laku noć
Sre 13 Nov - 21:27 od Boogie
» Hip hop / rep
Sre 13 Nov - 14:53 od Emelie
» Rec koja u sebi sadrzi 3 ista slova
Sre 13 Nov - 14:33 od SANJAMAVEC
» Čudesna matematika
Sre 13 Nov - 7:44 od kreja
» Najljepše balade
Uto 12 Nov - 17:01 od Boogie