Konkretno mislim na omalovažavanje drugih čitalaca i njihovog ukusa.
Postoji zdrav, lični snobizam (odbijati da čitaš smeće, davati prioritet
dobrim piscima) i nezdrav snobizam (rugati se ljudima koji čitaju
drugačije stvari od tebe, ili ne čitaju). Postoje takodje snobovi koji
misle da su, ako čitaju velike pisce, automatski ravnopravni
intelektualci sa autorom.Koliko ste izbirljivi kad su knjige u pitanju ? Koliko ste u iskusenju da ljude ocenjujete po onome sto citaju?

Dakle,niste se sreli s tom pojavom?Ono kad vas s visine odmere dok trazite ima li sto novo od Sofi Kinsele?Ili ako vas vide s Norom Roberts?Ja sam to dozivela letos na plazi,citavu tiradu,otprilike kao monolog,ali dovoljno glasnu da ja cujem..

Iskreno, o tome uopšte ne razmišljam Retko kada i pitam nekog šta je pročitao, šta čita, jedino ako ga vidim sa nekom knjigom,pa ono uzgred upitam, šta to čitaš i jel ti zanimljiva knjiga? Ne bih ni mogla ništa komentarisati ako na primer tu knjigu nisam čitala, bez obzira ko je pisac. Svaka knjiga je na svoj način pisana i ako mi se neko delo od nekog pisca nije dopalo, možda bi mi se dopala neka neka druga od istog autora... ..

Iskreno ne čitam još uvek ništa od "novih" pisaca, za neke još nisam ni čuo...još uvek čitam stare, toliko ima toga što je napisano veoma davno a ja nisam imao vremena da pročitam. Prihvatim savet u vezi neke knjige ukoliko mi dotična osoba objasni o čemu se radi, ne volim da čitam nešto što mi je dosadno samo zato što je to čitala većina u mom okruženju.
Imam svoje oblasti koje me interesuju.
Čak se poslednjih par godina krijem dok čitam, da me neko ne primeti, imam svoje razloge.

Čitam sve što mi pod ruku padne , neki put sam naslov knjige me privuče da je moram pročitat , ima teško svarljivih knjiga i za njih mi bašš treba relax da bi ih skontala a ima i laka literatura koju progutam za par sati noo meni su omiljene knjige iz istorije i misterije pa prema tom žanru biram knjige u kojima praavo uživam
Nisu me čudno gledali zbog toga nikad sem kad bih zinutih usta nešto čitala na plaži pa svi pitali šta to čitam da pročitaju i oni
Zgrabila sam stripove od nekih rodjaka pa iznesem na terasu , zavalim se u stolicu , dignem none na ogradu i čitam pa se neki put zakikoćem toliko da poplašim sve mačke, golubove i kerove u parkiću

Nikada se nisam srela sa ovom pojavom.
Citam sta hocu, ne zanima me misljenje bilo koga, imam svoje kriterijume.
Ne ocenjujem ljude po tome sta citaju.
Svako cita sta zeli, i po svom ukusu.

Uglavnom čitam ono što može da mi drži pažnju i sve zavisi od
raspoloženja. Tokom školovanja čitala sam ono što se moralo
a sada sam sama svoj selektor. Kažem, zavisi i od raspoloženja;
trenutno se zabavljam esejističkim esejima Efraima Kišona i uživam...

Citam sve sto mi padne pod ruke,a odlucujem da li je nesto vredno ili ne.To je malo i moja radoznalost..od novina pa nadalje..A posebno s paznjom citam knjige koje mi provereni ljubitelji knjige preporuce.
A to gledanje sa visine ne treba da cudi,jer ako neko kaze da gleda neku seriju ili neku emisiju srece se sa istim...

Mnogo puta sam se srela sa ljudima koji su mi rekli da nemam pravo da karakterišem Musoa, Noru Roberts…kao loše autore jer oni su prodali ne znam ni ja kakav tiraž. Često mi kažu i da svaka knjiga postoji da bi se čitala evo kakav je moj stav:

Istina: Da svaka roba ima svog kupca i to je činjenica.

Nešto što ni ja ni bilo ko ne može da promeni

Laž: To opet ne znači da to što se prodaje toliko nju čini dobrom.

Moja baka ima jednu poslovicu koju često koristi od kada smo Maša, Mina i ja bile male „sve što leti ne jede se“. E u tome je srž. Kupovati samo bestselere je OK za nekog ko tek ulazi u čitanje pa ne ume da se snađe, ali kada ti sebe zoveš iskusnim znaćeš da je bestseler uglavnom samo marketinški trik. Jer na žalost dobar deo ljudi plitko razmišlja te čitaju knjige koje su za „puštanje mozga na poljanu“.
Postoji ta jedna interesantna vrsta ljudi koji toliko voli te nove kao suncem okupane korice knjige uglavnom ove sa akcije na kioscima pa imaju pregršt knjiga od toga možda dve-tri koje zaista vrede (a svi znamo da one koje vrede su zapravo kvalitetne knjige i da korice nisu bitne).

Istina: Nove knjige jesu lepe na oko

Nećemo da se lažemo. Svi mi volimo da vidimo lepe knjige i onako lepu kolekciju no kada čitate estetika bi trebalo da padne u drugi plan.

Laž: Ako zaista želiš da čitaš to ti neće biti prioritet.

Ako sam nešto naučila u svom dosadašnjem čitalačkom iskustvu (koje nije veliko ali je po meni pristojno dobro jer sam prošla kroz razne stvari i razne vrste i žanrove) su dve stvari:
1) nije u kvantitetu već u kvalitetu-imati pet knjiga koje vrede na polici čini tvoju biblioteku mnogo bogatijom nego imati 150 koje ne vrede
2 )Što više čitaš sve manje te je briga kakve korice knjiga ima- kada sam ja počinjala ozbiljno da ulazim u svet knjiga htela sam sve nove knjige i da sve to bude tip-top. Sad me apsolutno boli uvo da li je knjiga iz 1680-e ili tek izdata. Kad imam da kupim volim da se počastim kad nemam čitam elektronsku (ne idem u biblioteku zbog toga što nisam odgovorna za vraćanje). Imam starije knjige, ima poklonjene polovne imam i nove. Bitno je da čitaš kvalitetno i da ti je stalo da pročitaš a kave su korice- koga briga.
Ah da „ja ne mogu da se suzdržim da ne kupim“. Znam to sam bila i ja pre par meseci. Ruku na srce ja sam jako srećna što imam baku koja mi otvoreno kaže „ne možeš da kupiš ne treba ti sada“ inače bih izazvala bankrot. Negde nepisano pravilo važi da ako voliš knjige ne možeš da se suzdržiš a da ne kupiš neku. Realnost evo ovako nekako:

Istina: Svi mi volimo sa se počastimo

Ne samo kada se radi o knjigama. Realno ko ne voli da sebi kupi nešto novo?

Laž: Ne mogu da prestanem da kupujem

Veruj mi na reč-možeš samo nećeš. Početkom ove godine dobila sam par knjiga tj. Neke sam dobila neke sam sama kupila i moja baka je rekla da narednih mesec dana mogu da zaboravim na knjige. Prvih par nedelja sam smišljala sve razloge zašto mi baš ta ili ta knjiga treba. Kad sam videla da nema ništa od toga smirim se i ne tražim ja ni jednu. Od početka godine nisam kupila ni jednu knjigu i znate šta? Uopšte mi se ne kupuju. Imam nekih pet koje čekaju za čitanje imam još par elektronski zašto bih nagomilavala? Dakle možeš da se odvikneš od kupovine ne pokušavaj da me ubediš u suprotno.
Oni su kao miks broja 2 i 3. To su dakle ljudi kojima knjiga prevashodno ima značaj kao nešto za šta je dat novac. Znate kao nova vaza koju ste tek kupili. Oni je tretiraju skoro kao kućnog ljubimca samo što joj ne zapevaju uspavanku za laku noć.

Istina: Naravno da knjige treba čuvati.

Ne osporavam da čovek ne treba da bude aljkav ili toliko ne pažljiv u vezi bilo čega u životu. Kolekcija knjiga je lepa lepo je i pričati priču koja te vezuje za knjigu. Ovde konkretno govorim o onima koji se vezuju kao što se neka druga vrsta veže za nove cipele. Kapirate?

Laž: Prevashodno se treba vezati za priču, ne za objekat

Znate kako da me niko ne shvati pogrešno, jer možda je do mene lično ali ja zaista sebe ne vezujem za materijalne stvari. Dakle po meni čovek prevashodno treba da se veže sa priču koja mu se dopala ili sentimentalnu vrednost koju ona nosi. Knjiga kao objekat je ništa drugo do kartona i listova papira.
Često (možda čak i previše često) se srećem sa vrstom ljudi koja mi uporno govori da je jako načitana. Opseg su uglavnom Roberts-Koeljo-Šeldon-Muso… Ono ja za sebe ne bih smela da izgovorim da sam načitana a kamoli nešto više. Kul je to što ti voliš da čitaš samo nema potrebe da nekome namećeš kako si ne znam ni ja koliko načitan.

Istina: Čitati nešto je svakako bolje nego ne čitati ništa.

Ali sine imaš ti dug put do načitanosti.

Laž: To što si pročitao 150 knjiga sa kioska (ne računajući posebne edicije iz časopisa) te ne čini načitanim

Načitana osoba je osoba koja je prošla kroz razne strane književnost a klasika i dela koja pripadaju opštoj kulturi su ovde neizostavan deo. Potrebne su godine i godine da za sebe možeš ovo da kažeš. Ja ne mogu. Iskreno ja mogu samo da kažem da čitam i volim da čitam ali da sam načitana naspram nekih ljudi koje znam-sačuvaj bože.

Srela sam se sa tom pojavom ali citam ono sto se meni svidja bez obzira na komentare i ukus ostalih

Procitam preporuke a odaberem ako odaberem onu koja se meni svidja.
Elektronsko izdavaštvo učinilo je knjige dostupnijim nego ikad; istovremeno, digitalni svet stvorio je nepregledno mnoštvo vidova konkurencije knjigama i čitanju. Protiv te konkurencije, knjige, odnosno izdavači, bore se na razne načine: spektakularnom reklamom, zabavnim i senzacionalističkim sadržajima, sajamskim i ostalim popustima, ponekad čak i literarnim kvalitetima objavljenih dela. Književna produkcija haotična je kao i svet u kome živimo: u tom preobilju mnogo je toga dobrog, ali još više lošeg. Utešno je to što nam je ostavljena kakva-takva sloboda izbora, odnosno mogućnost da izbegnemo zavodljive zamke dobro prerušenog ništavila i domognemo se istinskih vrednosti, koliko god one bile skrajnute i skrivene.