Bizarni rituali i opsesije sportista

Mnogi sportisti imaju svoje talismane ili bizarne rituale koje rade prije takmičenja, ali i u privatnom životu mnogi od njih opterećeni su nekim stvarima.



David Beckham

Engleska fudbalska zvezda zvezda  David Beckham priznao je kako pati od opsesivno kompulzivnog poremećaja, što možda objašnjava njegovu opsesiju simetrijom. Kaže npr. kako će ukoliko u frižideru ima tri Pepsija jedan baciti.



Rafael Nadal

Rafael Nadal posebu pažnju posvećuje pićima. Tako prije igre njegove boce vode moraju biti sve složene tako da su etikete okrenute prema servis liniji.



Michael Jordan

Košarkaška zvijezda Michael Jordan uvijek je nosio šorc North Carolina univerziteta ispod dresa Chicago Bullsa.



Marshall Faulk

Marshall Faulk na putu prema stadionu pred utakmicu, uvijek je nosio crnu odeću.



Curtis Martin

Curtis Martin je pre svake utakmice čitao Psalam 91.




m-stil.covermagazin.com

Nadal preskače linije, Šarapova priča sa zidom

Rituali tenisera koje možda niste primetili



Španski teniser pored klupe drži dve do tri flašice, koje stoje u određenom rasporedu, a popije iz svake samo po jedan gutljaj

Protiv uroka! Sportisti su generalno poznati po sujeverju, pa ni teniseri u tom smislu ne predstavljaju izuzetak. Mnogi igrači imaju neka svoja mala pravila i sujeverna ubeđenja, koja nerado krše, jer veruju da te bizarne sitnice utiču na njihovu igru, a samim tim i na rezultat.

Ni najveće zvezde belog sporta nisu imune na sujeverja, koja na neki način predstavljaju mentalne komponente njihove igre. Iako je prosto neverovatno da vrhunski profesionalci veruju da loptice i znojnice, pa čak i flašice za vodu mogu da budu presudni faktori u mečevima, to uopšte nije retka pojava u belom sportu.



Svaki put kada servira Letonac Ernest Gulbis prolazi kroz rutinski ritual. On prvo od skupljača loptica traži tačno tri loptice i onda se u jednoj ruci igra sa njima. On tada vrhovima prstiju tapne dve loptice, pre nego što jednu odbaci drugu stavi u džep, a treću servira. Ništa od toga ne bi bilo toliko čudno da on sve to ne radi u istom trenutku kada znojnicom briše čelo.



Francuskinja Marion Bartoli je bez ikakve dileme jedna od najneobičnijih teniserki na NjTA turu. Francuskinju jednostavno ne drži mesto, pa se u pauzama između poena konstantno pomera ili radi nešto. Ona uvek cupka i skakuće ili „zamahuje na suvo“, odnosno simulira igru bez loptice. Uz sve to, Bartoli je poznata i po karakterističnom servisu, ali njen otac i dugogodišnji trener ističe da su sve te stvari tu s razlogom i da predstavljaju bitan faktor njene igre.



Za one koji ne znaju, Dastin Braun je teniser koji je poznat po veoma čudnom izboru udaraca i ponašanju na terenu. Braun i njegov mnogo poznatiji francuski kolega Rišar Gaske imaju slične rutine s obzirom na to da posle svakog osvojenog poena traže da se i naredni igra sa istom lopticom. Braun ide dotle da svaki put kada dečak zaboravi da mu da pravu lopticu, on ode do mreže kako bi je sam uzeo. Ništa manje sujeveran nije ni Gaske koji je na prošlogodišnjem US openu, u duelu sa Nikolajem Davidenkom, ušao u raspravu sa navijačem koji nije hteo da mu vrati lopticu. Gaske je tada osvojio poen, ali je loptica završila u publici, pa je Francuz prišao navijaču i zatražio lopticu. Gaske je posle kraćeg ubeđivanja odustao pošto tvrdoglavi navijač nije želeo da se odrekne svog suvenira.



Pored vanserijske igre, Ruskinja Marija Šarapova dobro je poznata i po svom mumlanju na terenu. Šarapova u svakoj pauzi između poena okreće leđa protivnici i priča sa zidom. Međutim, to nije sve, pošto Ruskinja pred svaki servis prolazi kroz svojevrstan ritual. Kada se sprema da servira, ona uvek prvo namešta pramenove kose i cupka pre nego što tapne lopticu. Ta rutina nervira mnoge igračice, ali ni to nije ništa u odnosu na visokofrekventne krike koje Ruskinja ispušta tokom poena.



Pored toga što je jedan od najboljih tenisera svih vremena, Španac Rafael Nadal je i apsolutni šampion kada je sujeverje u pitanju. „Drugi reket sveta“ ima čitavu listu bizarnih stvari i rituala koje radi tokom meča. Pored konstantnog igranja sa šortsem pred svoj servis, Nadalov najpoznatiji ritual ima veze sa flašicama sa vodom i energetskim napicima. Španac obično pored klupe drži dve do tri flašice, koje imaju tačno određen raspored, pa on uvek zahteva da ih dečaci sa lopticama ne diraju. Deo rituala vezan je i za samu konzumaciju napitaka s obzirom na to da on iz svake bočice uzima samo po jedan gutljaj, i to ponaosob. Međutim, mnogo je manje poznato da Nadal ima veliki problem i sa linijama na terenu. Ako se u obzir uzme koliko vremena Rafa provodi na terenu i koliko igra tenis, čovek bi pomislio da bar s vremena na vreme može da zgazi liniju. Iako se tokom poena nimalo ne obazire na linije, Nadal se užasava ideje da posle toga nagazi na liniju i uvek joj prilazi prvo desnom nogom.


Press

Lako za Nadalove flašice s vodom, ali kod serviranja ima cijeli ritual sa centralnim pokretom "vađenja gaća".

Novak je to odlično "skinuo".

Sportska praznovjerja: Zašto ih imamo?



Foto: AFP

LEGENDARNI nizozemski nogometaš Johan Cruyff običavao je udariti svog golmana u trbuh prije početka utakmice. Tenisačica Serena Williams uvijek udara lopticom pet puta u pod prije prvog servisa. Kad je sudjelovao na Wimbledonu, Goran Ivanišević svakodnevno je gledao “Teletubbiese”, imao omiljeni pisoar te parkirao na istome mjestu. Engleski tabloid The Mirror proglasio je bivšeg hrvatskog tenisača najpraznovjernijim sportašem u povijesti. Lista je sadržavala deset imena za koje su u The Mirroru smatrali da su zbog neobičnih "rituala" zaslužili dobiti epitet praznovjernih.

Jasno je, praznovjerje i sport idu ruku pod ruku. Gotovo svaki sportaš ima svoje rutine ili praznovjerja za koje vjeruje da će mu donijeti sreću.

Opetovane radnje

Kad radimo nešto učestalo i već poduže vrijeme, skloni smo to ponašanje nazivati navikom.
Smatra se da je osnova praznovjerja nepoznavanje prave prirode stvari i neprikladno objašnjavanje određenih pojmova i situacija na osnovi vjerovanja da su oni međusobno povezani, odnosno da su pod utjecajem neke nadnaravne sile. Prema drugoj definiciji, pokušavanje shvaćanja nekih stvari koje su izvan naše moći shvaćanja ili pokušavanje dokazivanja da u određenim stvarima postoje dublja značenja smatra se praznovjerjem.



No, čak i golubovi mogu razviti praznovjerne navike. Tako tvrdi B.F. Skinner, psiholog koji je to dokazao u jednom eksperimentu. Na početku jednog svog predavanja, stavio je dva goluba u kavez s automatskom hranilicom koja ih je hranila svakih 15 sekundi i zatim prekrio kavez plahtom. Pedeset minuta kasnije skinuo je plahtu da bi otkrio zanimljiv fenomen. S obzirom da golubovi ne znaju i mogu imati svijest o tome da ih hrani automatska hranilica, i jedan i drugi razvili su različita ponašanja instinktivno smatrajući da će tako utjecati na dobivanje hrane – jedan se, prije nego što bi pogledao hranilicu, okretao tri puta oko svoje osi, a drugi repetitivno micao glavu u lijevi, gornji kut.

Skinner objašnjava da se upravo iz takvih situacija praznovjerje razvija i kod ljudi. U tom slučaju mi predstavljamo golubove, a naša kriva vjerovanja i neznanja hranilicu.

Formiranje navike
Psiholog s Cambridgea Tony Dickinson istraživao je navike malo intenzivnijim metodama. On je trenirao štakore da pritisnu dugme za hranu ili vodu, ovisno o tome jesu li gladni ili žedni. U slučajevima u kojima bi im dao vode prije početka eksperimenta, uvijek bi pritiskali dugme za hranu i obratno. No, kad životinje prakticiraju takve akcije poduže vrijeme, dešava se da jednostavno zaborave na efekte određenih akcija. To se ponašanje odrazilo i na Dickinsonove štakore- kad ih je dovoljan broj puta nahranio prije početka eksperimenta, oni bi svejedno i dalje uzastopce pritiskali dugme za hranu, jer bi stvorili takvu naviku.

Takve radnje kod ljudi su još prisutnije, posebice kod sportaša. Sportaši podsvjesno osjećaju veći pritisak, jer takve opetovane radnje obično vežu uz uspjeh. Neki rituali mogu im pomoći da se opuste i "dođu u zonu", ali neki jednostavno nemaju smisla.



Tiger Woods uvijek je posljednjeg dana turnira nosio crvenu boju, jer ju je smatrao bojom snage. Igrač obrane Arsenala Kolo Toure, zakasnio je na drugo poluvrijeme utakmice protiv Rome, jer je zbog praznovjerja morao svlačionicu napustiti zadnji. No, kako je morao pričekati suigrača Williama Gallasa kojem su fizioterapeuti ukazivali pomoć, obojica su zakasnila na početak utakmice, zbog čega je Toure je dobio žuti karton. Bivši engleski reprezentativac Jack Russell imao je niz smiješnih rituala prije utakmice. Koristio je samo jednu vrećicu za čaj tokom pet dana priprema. Jeo je isti ručak dva puta dnevno, pazio da se žitarice natapaju u mlijeku točno osam minuta, a njegova praznovjernost najviše se odražavala na stil odijevanja. Naime, stalno je nosio isti šešir koji se s vremenom usmrdio, pa su ga suigrači nastojali izbjegavati.

Sve je to u glavi

Odgovor na pitanje zašto se držimo svojih navika i praznovjerja, vrlo je jednostavan. Naši zakržljali ili životinjski dijelovi mozga ne žele nam dopustiti da riskiramo spoznaju što bi nam se moglo dogoditi da slučajno promijenimo sebe ili svoje obrasce ponašanja. Iako su često iracionalni, naši rituali zapravo su mehanizmi kojima nas naš mozak štiti od samih sebe. Oni donose emocionalno olakšanje, hrabrost i dodatnu vjeru u sebe.

(Index.hr)

Sigurno ste bezbroj puta do sada čuli za nekoliko najvećih sujeverja kao što su: crna mačka koja donosi nesreću, detelina sa četiri lista, petak trinaesti, potkovica.

Ipak, kažu da su sportisti najsujeverniji deo naroda. Ne verujte sportisti koji kaže da ne veruje. Oni često primenjuju rituale samo njima znane. I ne prekidajte ih dok mrmljaju u bradu, ljube krstić, traže čarapu koju su nosili tokom poslednje pobede.



Ipak, neki teniseri su i priznali svoja verovanja. Ana Ivanović nikada ne gazi linije terena i lopticu pre servisa udara samo jedan put. Martina Hingis je izjavila da ju je sreća uvek napuštala kada tokom mečeva nije nosila bele gaćice. Serena Wiliams dok pobeđuje na nekom turniru ne menja grudnjak, a Venus Wiliams na svakom meču nosi istu garderobu kao i njena kolegica sa teniskog terena Jelena Dokić koja kaže da istu majicu i suknjicu, naravmno opranu nosi dok god ne izgubi na turniru i da uvek igra istim reketom.



Tim Henman je priznao da je za vreme Wimbldona koristio uvek isti tuš u svlačionici i nakon svake pobede išao u isti japanski restoran. Goran Ivanišević je imao slične rituale. Nakon svake pobede otišao bi u isti restoran, sedeo za istim stolom i jeo isto jelo. Ruski teniser Marat Safin nosi tursko „oko zla“ koje mu je poklonila sestra kako bi ga zaštitila od zlih pogleda. Boris Beker je prije svakog meča za sreću odvezivao pertle, a Bjorn Borg je na Wimbldonu uvek nosio istu majicu, nikada se nije brijao i nije vodio ljubav sve dok ne bi izgubio meč, što mora da je bio dobar podvig posle osvojenih pet uzastopnih titula na ovom turniru.

Najviše sujeverja se veže upravo za najveći turnir na travi, Wimbldon ali bez sujeverja ne prolaze ni drugi turniri. Ipak sujeverja su različita i karakteristična za svakog igrača. Svako od njih ima svoje rituale pred izlazak na teren, nose istu garderobu, koriste isti reket ali samo retki priznaju šta rade i u šta veruju da im donosi sreću. Ipak svi su uvereni da baš njihov ritual uspeva i donosi pobedu.

SUJEVERJE je staro, čini se koliko i sam čovek. Karakteriše ga nedokazano verovanje da na buduće događaje mogu uticati određeni rituali, postupci ili korišćenje raznih predmeta. Najveći broj ovih verovanja se odnosi na stvari koje donose sreću ili nesreću.

Smatra se da su ratnici, slično kao i kockari ili mornari oduvek bili izuzezno sujeverne osobe.  Kada se pogleda kakav im je bio ulog, razumljivo je da im je pre bitaka bilo potrebno nešto što će im dati dodatno samopouzdanje i sigurnost.

Danas, iako se poraz više ne plaća glavom, mnogi savremeni ratnici, vežbači i takmičari borilačkih veština i sportova i dalje imaju svoja verovanja i rituale koji im „pomažu“ da budu uspešni.

Zbog svega gore navedenog, napravili smo mali izbor verovanja i neobičnih rituala iz sveta borilačkih veština i sportova.



JAPANSKI ŠOGUNI su verovali da mač nije spreman za borbu ukoliko njime nije oduzet život. Za ovu svrhu najčešće su korišćeni kriminalci osuđeni na smrt.

Slično njima, sujeverni STVARAOCI MAČEVA, takođe u Japanu  smatrali su da će njihove kreacije dobiti dodatnu čvrstinu ukoliko se ugreju do usijanja a zatim njima probode živo biće.

Za Japan se od davnina veže veliki broj, nama čudnih verovanja a da toga dosta ima i danas potvrđuje sledeće verovanje:

Smatra se (u Japanu) da je broj 4 baksuzan jer se izgovara isto kao i reč smrt (shi). U principu, ne treba poklanjati stvari koje se sastoje iz četiri dela. U nekim hotelima i bolnicama ne postoje vrata sa brojem 4, dok firme nastoje da nemaju prostorije na 4. spratu, itd.

Po sujeverju je takođe poznat i tajlandski narod i to najviše kroz verovanje u zle duhove.



Vekovima su Muay Thai borci koristili svete tetovaže, amajlije i spiritulane ceremonije kako bi sprečili nesreću i zle duhove koji bi mogli da ih prate u ring.

Oni često stavljaju delove kostiju svojih predaka u trake koje nose vezane na glavi (Mongkong) ili bicepsu. Ovaj čin predstavlja dobre duhove njihovih predaka i štiti ih u ringu od povreda i zlih duhova.

Neki borci i narod sa Tajlanda će ići u hramove (Maa Doo), kod vračeva ili visoko rangiranih sveštenika kako bi na koži istetovirali određene tajlandske simbole. Oni veruju da su ovi simboli veoma moćni i da će im doneti zaštitu on negativnih uticaja kao što su loša sreća, duhovi i sl.

Da pređemo malo na verovanja vezana za noviju istoriju borilačkih veština i sportova…

Crni pojas ne treba prati



Neki majstori borilačkih veština su svojim učenicima prenosili verovanje da crni pojas nikada ne treba prati kako se ne bi izgubio borbeni duh.

Ovakvo verovanje verovatno vuče korene iz verovanja samuraja da njihov mač (katana) ima svoj karakter. Katana je za njih, više od oštrog i tvdog komada čelika, to je produženi, britki duh ratnika.

Sex pre meča smanjuje snagu i treba ga izbegavati

Svima nama je i te kako poznato verovanje da sex pre meča smanjuje snagu te ga nipošto ne treba praktikovati. Opravdanost ovog verovanja i kada su muškarci i kada su žene u pitanju, odlučili su da ispitaju naučnici emisije “Sport Sience”.

Muški deo sportske populacije je predstavljao Chris Byrd, profesionalni bokser I bivši WBO i IBF svetski šampion, dok je žensku stranu predstavljala Liz Parr takođe profesionalna bokserka i četvorostruka šampionka Amerike u amatreskom boksu.

Identična testiranja su izvršena pre i nakon odnosa koje su Chris Byrd i Liz Parr imali sa svojim partnerima, a rezultati su bili sledeći.

Chris Byrd je nakon odnosa imao iste rezultate kao i pre sa time što mu je nivo testosterone skočio za 20%, dok je Liz Parr imala bolje rezultate nakon odnosa uz povećanje nivoa testosterone za 30%.

Kako je poslednjih sto godina boks bio najpopularniji vid sportskog borenja, najviše priča o neobičnim verovanjima i ritualima imamo baš tu.



Garderoba koja donosi sreću

John L Sullivan, koji je poznat i kao prvi šampion sveta u boksu sa rukavicama je u svim svojim borbama nosio par zelenih bokserica, a u pojasu talisman koji mu je dala majka kada je prvi putu kročio u profesionalni ring.

Jack “the Nonpareil” Dempsey, bokser čije je ime preuzeo kasnije daleko poznatijti Jack Dempsey, nikada nije pristajao na meč ukoliko ne bi nosio crne helanke u kojima je dobio oko 60 mečeva. Međutim, crne helanke su izgubile svoju magiju u noći kada ga je nokautirao Bob Fitzsimmons koji je poznat kao prvi bokser koji je osvajao titule svetskog prvaka u tri težinske kategorije. Dempsey je u tom meču čak 13 puta bio u nokdaunu, pri čemu ga je zbog brojnih povreda Fitzsimmons molio da preda meč. Dempsey naravno na to nije pristajao pa ga je Fitzsimmons nokautirao u 13 rundi nakon čega ga je bukvalno doneo do njegovog ugla.

Verovanje u snove



Isti taj Bob Fitzsimmons je verovao u snove. On je predvideo osvajanje šampionskog pojasa dosta pre nego što se to I desilo. Tada je rekao da je imao san u kome je odlučno pobedio. Kasnije je Fitzsimmons izjavljivao da nikada nije pobedio u meču a da pre toga nije imao “srećni” san. Takođe je imao i amajliju koja ga je štitila od povreda. To je bio vrh kengurovog uha koji je Fitzsimmons nosio ispod svog pojasa u svim svojim borbama.

Susret sa razrokom ženom donosi nesreću



Charley Mitchell, bivši britanski šampion u boksu, je imao smrtni strah od susreta sa razrokom ženom dan ili noć pred meč. Insistirao je na tome da susret sa takvom ženom znači siguran poraz. U noći kada je trebao da po drugi put boksuje protiv John L. Sullivan-a u “Madison Square Garden”-u, Mitchell je sreo crvenokosu razroku ženu I skoro se onesvestio. Brzo je odjurio nazad prekrstivši prste nekoliko puta. Sullivan, kako se kasnije ispostavilo nije bio u stanju da odradi meč pa je on otkazan.

“Ta razroka paklena žena je pokvarila čitav događaj” – objasnio je Mitchell napuštajući “Madison Square Garden”. Ovo je doživeo gotovo kao poraz jer je bio ubeđen da će pobediti svog protivnika.

Kupanje pre meča donosi nesreću



Marvin Johnson, trostruki bokserski šampion (od 1978 do 1986) nikada se nije kupao u 24 časa pred meč. Johnson je svoj prvi šampionski pojas (WBC) osvojio pobedivši Mate Parlova, nokautom u 10. rundi.

Amajlije

Big Jack Johnson, prvi crni šampion sveta u teškoj kategortiji nikada nije ulazio u ring pre nego što sakrije zečju šapu ispod pojasa koji je nosio oko struka.

Joe Walcott, nekada veliki udarač bi uvek imao minijaturnu potkovicu ušivenu ispod svog ogrtača. Šampionski pojas oduzeo mu je 1952. godine slavni Rocky Marciano.



Mnogi poznati bokseri su odbijali da potpišu pristanak na borbu u petak, a posebno ukoliko je 13.

Među trenutno aktivnim bokserima najsujeverniji su Many Pacquiao i Danny Green.



Kada Many Pacquiao boksuje u MGM Areni u Las Vegasu, uvek mora da odsedne u jednoj istoj sobi.

On takođe veruje da će mu oslabiti telo ukoliko mu se uzme uzorak krvi u period od 48 sati pred meč. Zbog ovog verovanja nije došlo do milionskog meča između Many Pacquiaoa i Floyd Mayweathera.

Danny Green sa druge strane, važi za jednog od najsujevernijih boksera ikada.

On je gotovo opsesivno vezan za broj 3.

Kada ulazi u ring, preskoči konopce tri puta. Pre svakog sparinga, religiozno pali muziku I pušta pesmu broj tri. Insistira da jačina bude na broju koji je deljiv sa tri, a ista je situacija I ukoliku bi mu do ruke došao daljinski od televizora, mobilni telefon ili radio u kolima.
Jednom prilikom je obezbedio smeštaj za svoje pratioce za večernji meč u “Rendezvous Observation City Hotel” u Scarborough-u, koji je inače zapanjujuće lep kompleks pored plaže, koji pukim slučajem ima 333 soba. Danny Green koristi isključivo apartman čiji je broj deljiv sa tri.

Boreći se šest godina na Olimpijskim igrama i međunarodnim takmičenjima koristio je samo gumu za usta koja je koštala 7.95 dolara (7+9+5=21, što je deljivo sa 3), a ako bi npr. jeo čokoldice, morao bi da pojede tačno tri.

Iako verovatno u svojoj opsesiji nije na to računao, statistika kaže da Green trenutno ima samo 3 poraza

Rituali oblačenja pred meč



Malopre pomenuti Danny Green uvek navlači i skida desnu rukavicu pre leve.

Vernon Forrest bi se pred meč obavezno pomolio a zatim navukao prvo levu rukavicu I levu patiku pre desne.

James DeGale, olimpijski šampion u boksu pre meča uvek navlači levu čarapu patiku pre desne.

Ricky Hatton višestruki svetski šampion u boksu pred meč uvek poljubi svoje prste I njima protrlja obrve pre nego što navuče rukavice.

I današnji MMA kao jedan od najpopularnijih borilačkih sportova a svakako sport koji se najbrže razvija ima svoje primere .

Bivši UFC šampion Lyoto “The Dragon” Machida svakog jutra pije svoj urin. Machida je ovaj ritual nasledio od svog oca, inače majstora šotokan karatea, a po njegovim rečima to je prirodni medikament koji pročišćava njegovo telo.



Britanski borac Dan Hardy kaže da obično ima nešto napisano na trakama kojima bandažira šake ali da se to menja od meča do meča u zavisnosti od protivnika.

Wanderlei Silva ima svoje legendarno uvrtanje šaka pred sam meč, dok Junior Dos Santos pokazuje na centar oktagona za vreme dok spiker proziva njegovo ime.

Mnogi borci Greg Jacksona, među kojima su Keith Jardine, Rashad Evans i Georges St. Pierre uvrću bradavice pred sam početak meča.



Iako su sujeverje i čudna verovanja uvek bili i biće deo borilačkih veština, kao i ostalih sfera u životu, stiče se utisak da ja kod novih generacija taj uticaj sve manji i da se on više ispoljava kroz rituale i predmete koji njima nešto znače ali bez opsesivnog verovanja u njihovo magično dejstvo.


borilacki-klub

Kao vrhunac sportskog sujeverja, svakako je važno izdvojiti prošlogodišnje Olimpijske igre u Kini, koje su počele 8. 8. u 8 časova i 8 minuta. Naime, osmica je u ovoj zemlji srećan broj i organizatori nisu slučajno odlučili da Igre otvore baš tog datuma, a potrudili su se i da satnica odgovara. To je trebalo da predstavlja sigurnost, da će ovako velika i značajna manifestacija, proteći u najboljem redu.

Srećna odeća



Nešto me steže grudnjak...

Verujući da im samo jedan dres ili neki drugi odevni predmet donosi sreću, neki sportisti ga nose godinama. Tako trkačica Karol Rodrigez iz Portorika uvek obuva dokolenice, koje nosi još od srednje škole. Rumunski fudbalski reprezentativac Adrijan Mutu ispod šortsa nosi izvrnute gaće, dok kapiten engleskog Čelzija, Džon Teri štucne uvek zavrće tri puta i trostruko obavija pertle oko gležnjeva. Ni teniserke nisu imune na sujeverje, pa je poznato da Serena Vilijams nikada ne menja brushalter dok pobeđuje na turnirima.

Navike fudbalera



Skoro da nema fudbalske utakmice na kojoj se ne može videti kako pojedini igrači ljube neku svoju amajliju pred izlazak na teren ili po postizanju gola. Obično je to krst na lančiću, medaljon sa slikom svojih najmilijih ili burma. Fudbaleri se, takođe, vrlo često krste, izgovaraju nešto sebi u bradu ili ljube travu. Nekadašnji španski fudbalski as Butragenjo je imao običaj da poslednji uđe u avion, a pred mečeve je meditirao, dok je Maradnona svaku hotelsku sobu pretvarao u kapelu sa mnoštvom sveća i krstova.

Jelena Išinbajeva



Zgodan ritual...


Najspecifičnija, kada je o sujeverju reč, svakao je atletičarka Jelena Išinbajeva. Osim zbog svojih vrhunskih rezultata, ova prelepa Ruskinja javnosti je poznata i po tome što pred svaki skok s motkom izgovara neke reči. Međutim, nikada nije otkrila šta tačno govori, jer smatra da bi joj to donelo nesreću. Pored toga, dok se odmara i koncentriše na sledeći skok, leži prekrivena majicom preko glave. To je, kaže, njen način odbrane od urokljivih očiju i negativne energije koja bi mogla da joj naškodi.

Koliko amajlije i sujeverni rituali mogu da doprinesu uspehu jednog sportiste nije poznato, ali je sigurno da im to pomaže da steknu samopouzdanje, neophodno za postizanje željenih rezultata.

Sportska praznovjerja: Goran je gledao Teletubbiese, a Maradona se bojao soli




POZNATA  je stvar koliko su sportaši praznovjerni ljudi. Da ne kopamo duboko u sportsku povijest dovoljno se samo prisjetiti neobičnih eskapada Gorana Ivaniševića u toliko puta opjevanom Wimbeldonu 2001. Od nošenja istih majica, mokrenja u istom toaletu, inzistiranja da servira istim lopticama, pa sve do nužnog gledanja Teletubbiesa svako jutro, Goranovi rituali postali su dio sporstke povijesti u Hrvata, a od sličnih kaprica bolovao je i legendarni "Mali zeleni".

Sam Maradona tvrdi da nije postojao igrač u svijetu nogometa koji je imao više strahova od njega, no jedan strah se izdvaja kao posebno bizaran. Naime, slavni Argentinac se bojao soli! Vjerovao je da će mu donijeti zlu kob ako je prosuta pa njemu ili u blizini njega.

Strah od zle kobi soli

Njegov problem sa začinima se nekako kontrolirao sve do dvoboja Napolija i lokalnog rivala Avellina negdje sredinom 80-ih. Maser Avellina je znao za Diegovu muku i ušuljao se u Napolijevu svlačionicu te je po Maradoni prosuo šaku soli. Ovaj incident kao šalu nisu shvatili najzagriženiji navijači kluba iz Napulja pa je tu i policija imala posla. Maradona je godina bio potresen nakon ovog slučaja, čak i kad je incident postao zaboravljen. On ga nikada nije zaboravio.

Ista odijela i krunica u ruci

Na taj slučaj se Maradona osvrnuo i za vrijeme Svjetskog prvenstva 2010. na kojem je kao izbornik vodio Argentinu. Uz podrazumijevajući strah od soli, Maradona je na tom prvenstvu sakupio čitav snop praznovjernih rituala, od kojih je najzanimljiviji bila fanatična opsjednutost odjelima i promjenama istih. Uoči svake utakmice Diego bi se prvo pojavio u sportskoj trenerci, a onda bi se presvukao u sivo odijelo uoči drugog poluvremena, vjerojatno kopirajući svog trenera iz Meksika 1986., Carlosa Bilarda s kojim je osvojio naslov.
A također i krunica u rukama bila je neophodan dio Maradonine „taktičke“ spreme. Ipak, ni božanska pomoć, sretna odijela i bježanje od soli nisu maradoni pomogle da izbjegne sramotu koju su doživjeli nakon poraza od Njemačke 4:0 u četvrtfinalu i neslavan odlazak s argentinske klupe.

(Index.hr)

83 godine patnje

Za Babe Rutha ili Bambina, kako su mu tepali, ste vjerojatno čuli, iako i ne poznajete bejzbol. On je Michael Jordan tog sporta, najveći koji je mahao palicom, prva prava zvijezda američkog sporta. A igrao je davno, između dva svjetska rata.

Boston Red Soxi su 1920. napravili jednu od najvećih gluposti u povijesti bejzbola. Poslali su Rutha u redove najvećih rivala - Yankeesa. Prije 'tradea' Boston je imao pet naslova prvaka, Yankeesi niti jedan. I u sljedeće 83 godine Red Soxi su ostali bez ičeg, a Yankeesi su osvojili naslov 26 puta. A to su dvije najskuplje i najpoznatije momčadi. Četiri puta su bili na milimetar, ali bi izgubili majstoricu, sedmu utakmicu finala. Sve do 2004. kada su oni izveli čudo. Protiv Yankeesa su okrenuli izgubljeno (s 0:3 do 4:3 u pobjedama) i u velikom finalu protiv St. Louisa došli do trofeja. Jedno od najvećih prokletstava konačno je srušeno, a Boston je titulu slavio i 2007. godine.



(Sportski,net)

Prokletstvo video igrice



Madden NFL je mega popularna igrica američkog nogometa na svim konzolama, a igrači koji izađu na njenoj naslovnici baš i nemaju sreće. Michael Vick je izabran, a on je 2003. zbog ozljede noge propustio većinu sezone. Kad je Donovan McNabb izabran za naslovnicu 2005. poručio je da ne vjeruje u te gluposti, ali je potom zbog kile, te još jedne operacije morao pauzirati skoro cijelu sezonu. Shaun Alexander se pojavio na naslovnici godinu kasnije, ozlijedio se već u prvoj utakmici sezone i morao je propustiti osam utakmica. Kad je EA Sports objavio da će LaDainian Tomlinson biti na naslovnici 2008. njegovi fanovi su pokrenuli website na kojem su molili zvijezdu da odbije tu čast. I odbio je, ali uz priču da nije bio zadovoljan financijskom ponudom.

PROKLETA BENFIKA: Nakon kletve izgubila sedam finala!



Orlovi iz Lisabona ni posle 51 godinu i šest izgubljenih finala u nizu, nisu uspeli da razbiju kletvu i osvoje evropski trofej. Još uvek ih prati čuveno "Gutmanovo prokletstvo".
Bela Gutman

AMSTERDAM - Fudbaleri lisabonske Benfike poraženi su u finalu Lige Evrope od londonskog Čelsija, golom Baneta Ivanovića u 93. minutu utakmice (2:1).

Orlovi iz Lisabona ni posle 51 godinu i šest izgubljenih finala u nizu, nisu uspeli da razbiju kletvu i osvoje evropski trofej. Još uvek ih prati čuveno "Gutmanovo prokletstvo".

"Gutmanovo prokletstvo" je definitivno najpoznatije praznoverje u svetu fudbala. Naime, legendarni trener Benfike Bela Gutman nezadovoljan trentmanom u klubu nakon dva osvojena trofeja Kupa šampiona, prokleo je Benfiku.

Mađarski Jevrej Bela Gutman jedan je od navećih fudbalskih stručnjaka ikada. Trener koji je otkrio portugalsku fudbalsku legendu Euzebija, osvojio je sa Benfikom dve vezane titule prvaka Evrope (1961. i 1962.).

Nakon osvajanja drugog Kupa šampiona, Gutman je od čelnika kluba zatražio skromno povećanje plate, međutim, predsednik kluba ga je drsko odbio. Razočarani Gutman je tada izgovorio rečenicu koja još uvek odzvanja u lisabonskom klubu:

"U narednih 100 godina Benfika neće osvojiti evropski trofej", bacio je kletvu legendarni Mađar i otišao iz kluba.



Bela Gutman


U portugalskom klubu tada nisu ozbiljno shvatili Gutmanove reči. Imali su sjajnu generaciju fudbalera koju je predvodio Euzebio i mislili su da njihovoj dominaciji nema kraja. Međutim, naredne dve sezone poraženi su u finalu od Milana i Intera, a onda je 1968. usledio novi poraz u finalu od Mančester junajteda. Tada se proširila priča o kletvi i ušao je strah u kosti navijača lisbonskog giganta.

Gutaman je u međuvremenu ponovo došao u klub, ali kletva nije povučena. Nije se dugo zadržao i opet je nakon sukoba sa upravom napustio Benfiku.

Od kobne 1962. godine Benfika je izgubila čak pet finala Kupa šampiona ('63., '64., '68., '88. i '90.), jedan Kup UEFA ('83.) i jedno finale Lige Evrope (2013).

Legendarni mađarski stručnjak preminuo je 1981 godine i sahranjen je na jevrejskom groblju u Beču. Tokom godina to jevrejsko groblje postalo je pravo hodočašće navijača Benfike.

1990. godine finale Kupa šampiona igralo se upravo u Beču. Tada je čuveni Euzebio otišao na grob Gutmana i molio za oproštaj - ali rezultata nije bilo.


kurir.