Grnčarstvo


[You must be registered and logged in to see this image.]


Jedino još na ovim našim prostorima u Evropi očuvane su sve tri poznate tehnike proizvodnje grnčarskih posuda: bez grnčarskog kola, na niskom ili ručnom grnčarskom kolu i na visokom, brzom ili nožnom grnčarskom kolu. Neki oblici i postupci u proizvodnji održavaju se vekovima skoro neizmenjeni.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grnčarija rađena bez kola, tzv. ženska keramika, najjednostavnija je i nema značajnija umetnička obeležja. To su uglavnom vršnici i crepulje za pečenje hleba na otvorenom ognjištu sa malo ili bez ukrasa. Sudovi za otvoreno ognjište, negleđosani, debljih zidova, pravljeni na ručnom kolu, mestimično se i danas proizvode i u upotrebi su u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Grnčarija ručnog kola deluje monumentalno zbog svoje građe i jednostavnosti. Često je vrlo arhaična i lepo oblikovana. Ukrasi su dosta uprošćeni i skromni: urezivane su uporedne talasaste linije, kratki kosi, upravni i položeni zarezi u nizovima i otisci. Ovoj vrsti keramike pripisuje se slovensko poreklo. Veoma slična pronađena je u arheološkim nalazištima Balkanskog poluostrva, u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Ukrajini, Rusiji, Mađarskoj i Rumuniji. Njeno trajanje u dinarskih brđana do današnjih dana, povezuje se sa čuvanjem starih kulturnih tradicija i u drugim vidovima narodnog stvaralaštva, društvenog i verskog života.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grnčarija izrađena na nožnom kolu široko je rasprostranjena, raznovrsnih je oblika i v različitoj primeni u domaćinstvu. Iako je proizvode profesionalne zanatlije, umnogome je očuvala svojstva narodnog stvaralaštva. Osim raznih posuda, proizvode se i dečije igračke (kasice, pištaljke), muzički instrumenti (okarina), kultni i dekorativni predmeti. Po poreklu oblika, ukrasa, stilskim i drugim obeležjima i nekim tehnološkim postupcima razlikuje se keramika moravskih i panonskih predela. Postoje veće ili manje razlike lokalnog karaktera, pa i razlike među radionicama. Majstori iz Pirota, Bele Palanke i okolnih sela pravi su predstavnici grnčarstva moravske kulturne zone. Od kraja XIX veka otvaraju svoje radionice u mnogim mestima Srbije. Pravili su, pored različitih posuda za svakodnevnu upotrebu i svečanosti, i predmete antropomorfnih i zoomorfnih oblika, a ponekad i čitave figuralne kompozicije. Figure lončara su ukočene, likovi slični maskama, impresivni u svom nespretnom i naivnom realizmu a ekspresivni u isticanju određenih svojstava. Proizvodi mogu biti negledjosani, ali su najčešće ocakljeni mrkom, žutom i zelenom bojom, ređe drugim bojama gledji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pirotska i južnomoravska keramika pokazuju nesumnjivu povezanost sa vizantijskim i srpskim srednjovekovnim tradicijama i kasnijim uticajima koje su prenosili Turci. Međutim, ma koliko se na proizvodima pirotskih i drugih majstora ogledali zanatska veština i uticaji sa Istoka, njihova grnčarija ima gotovo sva obeležja autentičnog narodnog stvaralaštva. Na keramici u Vojvodini, kao i u celom panonskom arealu, ogledaju se uticaji majstora iz srednje i zapadne Evrope, a delimično i istočnih krajeva, pre svega karpatskih oblasti, kako u oblikovanju tako i u ukrašavanju i obradi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zapažaju se rustikalno-barokna obeležja i tragovi ugledanja na neke druge stilske pravce, ali to skoro nikad nije jasno izraženo i dosledno. Sudovi su često ukrašeni jednostavnim prskanjem boje, zatim geometrijskim šarama, a odlikuju se i biljnim motivima, cvećem i plodovima, izvedenim dosta realistički. Veća raznovrsnost oblika i ukrašavanja u vezi je sa različitim kulturnim tradicijama višenacionalnog sastava stanovništva u Vojvodini, a lokalna raznolikost zavisi i od centara izrade.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Грнчарство

[You must be registered and logged in to see this image.]

Грнчари се баве израдом судова за чување и припремање хране, судова за ношење и држање течности и разног другог посуђа… Печена глина се назива грнчарија (итал. теракота). Често се назива и народном керамиком. Развијана је где год је било налазишта црвене глине.
   
[You must be registered and logged in to see this image.]

Грнчарски занат је био један од најразвијенијих заната на простору целе Србије. После Другог светског рата грнчарска производња нагло опада. Овај занат био је веома значајан јер је задовољавао основне потребе становништва.

Грнчарија је израђивана обично у градским занатским центрима. Познати грнчарски центри у Србији били су: Пирот, Бела Паланка, Ниш, Врање, Неготин, Зајечар, Призрен, Косовска Митровица, Приштина, Аранђеловац. У знатно мањем обиму и измењеном структуром производње, грнчарство опстаје и данас.

   [You must be registered and logged in to see this image.]
   


Начин израде је следећи:

Најпре се одабере одговарајућа врста земље која се меша са водом како би се добила тестаста маса спремна за ручно обликовање, са или без употребе грнчарског точка. Грнчарија се потом пече у специјалним пећима, даље следи постепено сушење и евентуално осликавање и украшавање.
   

[You must be registered and logged in to see this image.]
   

На Балкану постоје четири различите технике израде грнчарије. То су:

   грнчарија рађена руком;
   грнчарија рађена на ручном колу;
   грнчарија рађена на ножном колу;
   грнчарија рађена из калупа

[You must be registered and logged in to see this image.]
   
[You must be registered and logged in to see this image.]

Што се тиче технологије материјала, керамика се дели на следеће целине: грнчарију (карактеристична температура око 850 о С), фајанс (1050 о С), мајолику (1050 о С), каменину (1280 о С) и порцелан (1350 о С).

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZLAKUŠKA GRNČARIJA


Grnčarstvo je imalo veliku ulogu u svakodnevnom životu čoveka i bilo važan deo kulturne baštine jednog naroda koje je prenošeno sa kolena na koleno, još od praistorije do današnjih dana.Pošto su prvi predmeti bili namenjeni otvorenom ognjištu ne zna se koji su od njih prvi napravljeni – da li predmeti za kuvanje, pečenje ili prihvatanje hrane. Izrada grnčarije se deli na tri načina izrada, bez kola, izrada na ručnom kolu i izrada grnčarije na nožnom kolu. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde su se zadržala sva tri načina izrade grnčarskih predmeta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izrada na ručnom vitlu (kolu) je način kojim se koriste zlakuški grnčari (lončari) – sudovi izrađeni u ovoj tehnici su savršeniji po fakturi, tanjih su zidova i rade u više oblika što grnčaru omogućava kolo koje se pokreće rukom. U ovoj tehnici izrađuju se sudovi tipa crepulja i lonaca. Grnčarija koja je rađena na selu nije se sva razvila u početku u zanimanje jer su mnogi seljani izrađivali ove posude za sopstvene potrebe u slobodno vreme kad nisu radili u poljima, a izradom većih količina najviše su se bavili ljudi sa malo ili nedovoljno obradive zemlje. Zato se Zlakusa nekada smatrala selom siromašnih grnčara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Karakteristika zlakuške grnčarije je ta što se ovde radi o tehnici staroj više od četiri veka, na sporom, ručnom kolu i pečenjem na otvorenoj vatri što je jedinstven slučaj na širim balkanskim prostorima. Sirovina za izradu lonaca i druge grnčarije je prerađena glina („gnjila“), koja se kopa u selu Vranjani, nadomak Požege, na dubini od 2 do 8 metara. Glina se meša sa beličastim kamenom-mineralom kalcita (popularnom „vrstom“ među grnčarima), koja se vadi u susednom selu Rupeljevu (delu sela koje se zove Vrstine, zaseoku Drndari) a iz majdana starog preko 200 godina. Glina se meša sa mlevenim kalcitom u odnosu 1:1, koji omogućava „zidanje“ veoma velikih formi. Zanimljivo je da u selu nema ni jedne od ove dve potrebne sirovine a zanat ima tradiciju dugu tri-četiri veka, dok u druga dva sela gde postoji jedna od sirovina nikad se stanovnici nisu bavili grnčarijom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Proizvodi zlakuških lončara su razni upotrebni sudovi kao što su lonci, đuvečare, pržulje, sačevi … Hrana spremana u zemljanim posudama je izuzetnog ukusa i mirisa, a ovi predmeti često mogu poslužiti i kao lep ukras u stanu, restoranu, kancelarisjkom prostoru, butiku … poput amfora. Zlakuški grnčari (lončari) su okupljeni oko svog Udruženja lončara Zlakuse. Danas u selu ima 17 domaćinstava koji se bave ovim starim zanatom.

Nakon pokretanja međunarodne kolonije umetničke keramike u Zlakusi, koja je vaskrsla i omasovila bavljenje grnčarskim zanatom meštana sela, pored izrade tradicionalnog posuđa za potrebe ugostiteljskih objekata i kućnu upotrebu, grnčarski zanat uz razvoj seoskog turizma postaje jedan od tri turistička proizvoda Zlakuse i okoline ( zajedno sa Etno parkom „Terzića avlija“ i spomenika prirode Potpećka pećina ). Tako da danas turistima koji dolaze pojedinačno ilu u organizovanim grupama u selo, pored toga što mogu kupiti ove proizvode, mogu prisustvovati prezentacijama ovog starog zanata od strane majstora grnčara, prikazivanju tradicionalnog pečenja grnčarije na otvorenoj vatri, pa čak i sami učestvovati u izradi zemljanog posuđa. Organizuju se razne radionice za zaintersovane u okviru kojih se isti obučavaju za rad sa glinom na ručnom grnčarskom kolu a grnčari na brojnim sajmovima aktivno učestvuju u promociji ovog zanata i sela Zlakuse. Zlakuška grnčarija je tema brojnih pisanih, radio i tv medija a ušla je u uži izbor za predlog zaštite nematerijalne kulturne baštine sa teritorije Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od 2010. godine ratifikovanjem konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa čijom se primenom želi postići očuvanje tradicionalnih znanja i veština Udruženje se opredelilo za zaštitu izvornog materijala i tradicionalnih tehnika izrade lončarskih proizvoda. Ovim se Udruženje uključuje u promociju svog zanata koje mu je bliže i primerenije. U tom smislu Udruženje je u septembru 2010. godine održalo prvi sajam lončarstva „Lončarijadu“, gde su prezentovane tradicionalne tehnike izrade lončarskih proizvoda, tradicionalni proizvodi i pripremanje i degustacija hrane u zemljanim posudama. Tom prilikom je promovisan zaštitni znak Udruženja „Z“, kao dokaz izrade proizvoda na tradicionalan način – upotreba izvornih materijala gline i „vrste“, izrada proizvoda na ručnom kolu i pečenje na otvorenoj vatri.