Imam cerku od 13.5 godina koja nikako ne zeli da ima brata i sestru. Kad god sam je to pitala, da joj rodim brata ili sestru ona je pocela da place, da se udara od zemlju, da govori kako ona ne zeli nikoga. Jednom kad sam je to pitala, rekla mi je udaricu te po stomak ukoliko ostanes trudna. Tom izjavom me je povredila i ja sam zbog toga plakala, ali ja sam joj oprostila. Ona u tome ima podrsku svog oca, tj. mog muza koji je jedinac i koji ne zna sta znaci imati brata ili sestru. Ona je mnogo dobra, ja i ona smo najbolje drugarice, ali je sebicna za neke stvari. Da li je neko imao slicna iskustva?

Nisam imala takvo iskustvo.Razlika medju mojom decom je negde oko tri godine,pa ih nesto nisam ni pitala zele li batu ili seku .Verujem da je ona sada navikla na sebe kao jedino dete i da joj je ta misao pomalo oduzima tlo pod nogama.A tu je i pubertet..

Jeste, kako da ne. Ona je navikla takav zivot da zivi, a nismo hteli kad je bila previse mala da imamo drugo dete, moj muz nije hteo. Tada smo je cuvali, pa kad je imala 4 godine smo joj nesvesno rekli, ti si nasa najveca sreca, drugo dete necemo imati ti si nam jedino. Posle godinu dana kada smo je pitali, ona je rekla pa sto me onda lazete? Danas ima odbojnost prema drugaricama koje imaju brata, prema njima posebno. Smatra da ako neka devojcica ima brata, da ce taj brat ostati u kucu kad tad, a da ce ona morati da se uda, kao sto je obicaj u vecini slucajeva. Ona je pre 2 godine izrazila zelju, da zeli da se njen muz prizeti kod nas, nama i ljudima koji su to culi, bilo im je cudno i smesno.

Devojčica od 13,5 godina a toliko nezrela i razmažena, šokiran sam iskreno, ne bih da budem grub, ali njeno ponašanje je skandalozno, ko je za to kriv ti najbolje znaš, a meni miriše da sem tebe veliku krivicu snosi i suprug sa kojim ti je objektivno veći problem, jer on je taj s kojim treba tu "priču da ispričaš".

Pa moj muz kaze, ma pusti je ona je nasa lepotica itd. Ja i ona se slazemo u svemu, setamo zajedno, poveravamo se jedna drugoj sve, kazem vam ona mene smatra najboljom drugaricom. Sada sam i odustala od drugog deteta, jer ona vec velika, razlika bi bila ogromna, samo eto zao mi je zbog toga. Moj muz je sam reko, da zeli da nasa cerka nasledi svu imovinu itd.

Pravo da ti kažem, čudno mi je da ste uopšte uzeli za ozbiljno tu njenu želju da nema brata ili sestru ..Zar niste vi ti, koji jedini treba da se pitate ? Šta bi se dogodilo da se desi da slučajno ostaneš u drugom stanju? Abortirala bi zbog nje?

Nebih abortirala, samo ona bi plakala bila uznemirena, u pocetku kada bi se dete rodila, nebi ga pogledala, mrzela bi to dete. Znam je kakva je, nece se desiti da ostanem u drugom stanju, ali nebih abortirala sigurno, jer protiv abortusa uopste je i moj muz. Pa uzeli smo, ona vec imala 7 godina kada sam pocela da razmisljam o tome, pitala je ona udarila u plac, i to radila cesto kad god je pitam.

Nisam uopšte neko ko može služiti za primer u porodičnim odnosima, ali bez obzira na sve mislim da mogu prepoznati kad nešto ne valja, a u tvojoj priči ima mnogo toga što mi je strašno upalo u oči ... ono da muško nasledjuje i ostaje u kući i cela ta "imovinska" fama je najbanalnije i najbenignije od svega, i nadam se da se nećeš uvrediti ali moram ti reći da to zvuči "srednjovekovno"!

Pa jeste, ali i dalje u vecini slucajeva musko ostaje u kuci, a zensko se udaje gde postoje brat i sestra, zar ne? Ne znam u kakvoj sredini zivis, ali cela Srbija je takva. Cak i moj muz vise puta kaze, kad se uda nasa Doroteja njen muz ce se prizetiti, ne moze cerka jedinica da ode u drugu kucu. Mi imamo i vise nego sto nam treba iskreno, nije da se hvalim i moj muz hoce da sve nasledi nasa cerka.

Živim u sredini u kojoj je najnormalnije da će iza mojih roditelja ono što ostane biti podeljeno ravnopravno izmedju moje sestre i mene, što osim što smatram pravičnim, smatram i civilizacijskom tekovinom ... na stranu to što tako i zakon kaže.

Inače taj vaš budući zet ... kukala mu majka ... takvi obično u takvoj sredini "puknu" i pre ili kasnije rasture imanje

Ma samo to da se ne desi, nadam se da ce moja cerka naci normalnog muza. Ne zeli brata i sestru, cak je i u skoli kad je drugarice diraju, a sta ako ti majka ostane trudna, sta ces onda? A, ona mrtvo da se rodi to dete. Jedan decko sto joj to stalno govorio, kad tom decku otac poginuo i skupljali pare u odeljenju i celoj skoli za tog decaka, Doroteja nije htela da da novac za njega, cak je i pevala kad taj decko doso u skoli. Ja sam dala njenoj razredni novac za tog decka, ali da moja cerka to ne sazna.

Ako ima za jedno, imaće i za drugo, jel tako? Znači da bi i to drugo dete bilo zbrinuto takođe E sad, možda kod nje postoji strah da to drugo možda ne bude muško, pa se plaši da bi zbog njega ostala bez ičega? To je već stvar vaspitanja i toga kakve je priče slušala u okolini i vaš odnos prema svom tom pitanju nasledstva. Mišljenja sam da ako se sestra i sestra, brat i sestra dobro slažu, vole i poštuju nikada ne bi trebalo da bude problema oko pitanja podela. Sve to na kraju zavisi isključivo od njihovog dogovora. Što kažem, čak i da jedan nasledi sve, niko mu ne brani da ako želi sutra to svoje imanje podeli sa sestrom ili bratom, zar ne? I tu zetovi ili snaje ne bi trebalo da se mešaju uopšte, jer to nije njihova stvar...

Jeste moja cerka je slusala razne price iz okoline, pa se boji najvise da ima brata. Moj muz takodje nebi voleo da ima sina, muskarac a da nece sina? Mnogi ne veruju, ali verujte mi tako je. On kaze ona je nasa lepotica, nasa sreca itd. Mnogo smo je razmazili, pa nece ni da uci u skoli, imala dobar uspeh na polugodju, ja je teram da uci, a ona nece.

Pretpostavljam da ćete imati dosta problema kad taj pubertet bude više uzeo maha ...a kako će se nakon toga ona ponašati prema vama, zavisi od vas..

Ma ona se lepo prema nas ponasa, lepo sa nama razgovara, ali ume da bude besna kad hoce. Moja rodjena sestra ima sina i cerku, i ona mojoj sesticini cesto kaze, kad se udas moras da odes iz kuce, da bi bratu oslobodila mesto, pa je vise puta zbog toga bila grdjena od strane mog oca.

Svasta, zasto se ti nisi borila kad si vec imala zelju da rodis drugo dete (i verovatno jos to zelis)?
Kod vas izgleda brak cine muz zena i cerka...
Malo ste pobrkali loncice.
A sa cerkom vam nesto nije uredu, hoce da "te udari po stomak" ako ostanes trudna
peva kada drugu umre otac?
Da je odvedete vi kod psihloga?

Ne ne nije za psihologa, ona je samo previse razmazena. Ona je puna ljubavi s nase strane, zato se tako i ponasa. Ja sebe smatram dobrom majkom, sto nisam tiranin prema njoj, kao mnogi roditelji prema svojoj deci. Ona voli samo da njoj neko ugadja, kao sto to mi radimo.

Baš tako nije ona za psihologa ....... mada nije loše obići neke ustanove s vremena na vreme, mislim ko ima potrebe

pa mi nemamo potrebe, smatramo da ona nije za psihologa, da je ona samo razmazena i nista vise.

Desavalo se ranije, da moja cerka place iz cista mira, za razloge nalazi zato sto je zensko pa ce morati da radja, pa onda se brine zbog skole itd. Ja sam joj zapretila da ukoliko nastavi da place iz cista mira, da cu joj kuci dovesti psihologa. Od kako sam joj to rekla, ona je prestala da place iz cista mira, a toliko me je potresla svaki put kad to uradi.

Draga Bojana.

Upravo sam pročitao cijelu temu. Sve postove. Moraću još jednom.

Ako mi obećaš da se nećeš naljutiti, i da te moje mišljenje neće povrijediti, mogu ti ga napisati.

Slobodno, ja se nikada necu naljutiti, znam ja dobro svoju cerku. Slobodno kazi svoje misljenje.

Mislim da nije potrebno pitati dete da li želi brata ili sestru. Šta dete zna o tome, ništa. Iskreno, ja sam jedinac i znam šta znači biti sam, bez brata, bez sestre. Tu nije potrebno puno da se razmišlja. Ako neko ima uslova za drugo dete, ako ima želju i ljubav za tako nešto, onda nije potrebno da pita bilo koga, a naročito ne dete, jer će to dete sigurno promeniti mišljenje kada odraste i vidi da je biti jedinac ogromna greška.

Tvoja kćer nije za psihologa. Još. I ne prva. Njeno ponašanje se i može opravdati postupcima nezrelih roditelja i okrutne okoline.

Ali ti i tvoj muž jeste za psihologa.

Kćer ti ima fobiju od brata ili sestre koju je tvoj muž podgrijao svojim nezrelim razmišljanjem i odgojem kćeri. Ti si to linijom manjeg otpora slijedila. Dijete ti želi da rodiš mrtvorođenče, prijatelju pjeva kada mu otac umre, ima histerične napadaje plača, prestalo je da uči. I tebi je to normalno. Pravdaš to razmaženošću. Zato što ste vas dvije prijateljice. I što ti se povjerava. Vraga ti se povjerava. Ona govori samo ono što želi da čuješ. I manipulira vama.

Prvo vama treba psiholog da vam objasni neke stvari o odgoju djece, pa kada vas dovede u red, onda je red na tvoju kćer.

Da i njoj psiholog objasni, ali da u vama onda psiholog ima potporu, a ne ovo što ste do sada uradili od djeteta.

Ovo je moje iskreno mišljenje.

Nadam se, kao što si obećala, da se nećeš naljutiti.

Ako se i naljutiš, nema veze.

Ali te molim, idi bar sama i ispričaj nekome kompetentnome svoju priču.

Ma ne ljutim se naravno, imate pravo. Nego sta da ti kazem previse smo je cuvali, mazili, pazili i sad je tako, ona stvarno previse razmazena, voli svi da joj ugadjaju kao i ja i moj muz, da je svi vole, da joj svi pruzaju ljubav i paznju koju joj mi pruzamo. Medjutim ja sam joj objasnila da to nije moguce, da niko ne trpi, ne pruza paznju i ljubav kao sto to roditelji cine, da mora da se u drustvu ili negde drugde ponasa drugacije nego kuci i u nasem prisustvu. Sto se tice skole, ona ne uci mnogo, uci veoma malo, bas kad je nateram, jer sve sto uci uci zbog sebe. Ja je ne teram da bude odlicna, ne zahtevam od nju petice, ali bar da nema ni jednice. Htela sam da je vodim kod psihologa, medjutim moj muz kaze, ma ajde ona je nasa lepotica, sve ce biti u redu ona je dobro itd.