Zastava




Grb


Himna - Nad Tatrou sa blýska ( Munje iznad Tatri )

„Nad Tatrou sa blýska“ („Nad Tatrama seva“) je nacionalna himna Slovačke.

Tekst je napisao Janko Matuška 1844, dok je za melodiju uzeta narodna
pesma „Kopala studienku“ („Kopala je izvor“). Pesma je stekla
popularnost za vreme pobune 1848./1849. i od tada postaje nacionalna
pesma Slovaka.

Prva strofa je, zajedno sa prvom strofom češke himne „Kde domov můj?“
(„Gde je moj dom?“) činila himnu Čehoslovačke od njenog nastanka 1920,
pa sve do mirnog razlaza Slovačke i Češke 1. januara 1993, kada su prve
dve strofe proglašene za nacionalnu himnu.

Reči

:Nad Tatrou sa blýska
hromy divo bijú.
Zastavme ich bratia,
ved' sa ony stratia,
Slováci ožijú.
To Slovensko naše
posiaľ tvrdo spalo.
Ale blesky hromu
vzbudzujú ho k tomu,
aby sa prebralo.

Už Slovensko vstáva
putá si strháva
Hej rodina milá
hodina odbila,
žije matka Sláva
Ešte jedle rastú
na krivánskej strane
Kto jak Slovák cíti,
nech sa šable chytí,
a medzi nás vstane


Prevod

Iznad Tatri seva
tutnje gromovi.
Braćo, to će stati,
nemojmo se dati,
još Slovaka ima.
Slovačka je naša
dosad tvrdo spala,
ali bleskom ljuta
groma potaknuta,
Buditi se stala.



https://youtu.be/BmJqbv-XaxE





Položaj Slovačke

Velelepne
katedrale, romantična kaldrmisana šetališta, moderni kafići ili
neobični muzeji u Bratislavi, na trenutak će učiniti da se osećate kao
da ste u Beču. Šta u prestonici Slovačke treba prvo da posetite?



Bratislava je grad koji se nalazi prilično blizu popularnih evropskih
prestonica: do Budimpešte vam treba dva i po sata, do praga četiri, a do
Beča svega jedan sat vožnje.

Nju naseljava oko pola miliona stanovnika i odlično je prolećno utočište za one koji ne vole velike gužve.

Bratislava ima i tipičan šarm Centralne Evrope – bogatu istoriju, neobična jela, prelepu arhitekturu i uzbudljiv noćni život.

Ako vam je ovo poslednje važno, obavezno posetite prvi pab u Starom gradu Richtar Jakub.

Do njega dolazite kroz čitav lavirint ulica za pešake i prolazite kroz nekoliko starih kapija grada i ostataka utvrđenja.

Richtar Jakub nudi 10 odličnih lokalnih točenih piva, od kojih je možda i najbolji tamni lager.

Ipak, bolju ponudu ima Zamocky Pivovar, moderni lokal u koktel stilu nedaleko od Muzeja satova.

Vredni pomena su i Patronsky Pivovar i Bratislavsky Mestiansky Pivovar.

Odličan provod možete imati i u kafiću Štur, koji je dobio ime po
Ljudovitu Šturu, vođi slovačkog kulturnog buđenja u 19. veku i borbe
protiv austrougarske dominacije.

U Šturu možete probati odlične kafe i sendviče sa tradicionalnim slovačkim sirevima.

Ako ste ljubitelj dobrih vina, posetite Elesko vinski bar u Starom gradu
u kom se služi lokalna sorta alibernet po ceni od 5,80 evra.

Ukoliko ste pak, raspoloženi da sa voljenom osobom uživate u romantičnoj
atmosferi, pravi izbor je Sky Bar koji se nalazi na krovu zgrade i
gleda na veći deo grada i Dunav.

Istorija



Istorija grada podsetiće vas na slavne dane Austrougarske. Mnogo zaostavštine tog vremena sačuvano je u Gradskom muzeju.

U njemu se nalazi i kapela posvećena mađarskom kralju, svetom Ladislavu ukrašena freskama iz 15. veka i renesansni lukovi.

Takođe, možete videti mapu Beča iz 1430. godine u kom je Pressburg, kako
su Nemci tada nazivali Bratislavu, samo nešto više od predgrađa
prestonice Austrije.

Sa turskom okupacijom Mađarske posle Mohačke bitke 1526. Bratislava je bila prestonica te zemlje čak tri veka.

U tom razdoblju, 11 austrougarskih vladara uključujući i Mariju Tereziju, krunisano je u Katedrali svetog Martina u Bratislavi.

Dok šetate njenim ulicama, imaćete utisak da se malo toga promenilo od
vremena Habsburga. Uz to, gotovo da nećete naići ni na jednu turističku
grupu, pa su šanse da upadnete u gužvu minimalne.

Smeštena
između najzapadnijeg kraja Karpata i ravne doline Dunava, u neposrednoj
blizini Austrije i Mađarske, Bratislava ima dva lica, piše Rough Guide



S jedne strane je stari grad ili staré mesto – atraktivno staro jezgro
grada, uglavnom pešačko, sa renoviranim baroknim palatama; s druge
strane je ostatak grada ili nové mesto, koji predstavlja mešavinu
oronulih stambenih zgrada sagrađenih između dva svetska rata i
posleratnih solitera karakterističnih za Istočni blok. Većina zgrada
ovde je uništena nakon Drugog svetskog rata, a mnogo manje u
bombardovanju tokom rata. Tipičan primer je Jevrejski kvart, koji je
buldožerom sravnjen da bi se napravilo prostora za kolosalni novi viseći
most, poznat kao most SNP, simbol napretka grada pod Komunizmom.

Vekovima je Bratislava za populaciju koja govori nemački bila poznata
kao Pressburg, a oni su, do proterivanja 1945, snabdevali polovinu
stanovnika ovog grada. Mađari su Bratislavu zvali Pozsony, i nekoliko
vekova su je koristili kao prestonicu tokom turske okupacije Mađarske.
Mađari su krunisali svoje kraljeve i kraljice u katedrali u Bratislavi, a
Diet (mađarski parlament) ovde je održavao sednice, i to sve dok Turci
konačno proterani iz Panonske nizije. Na početku dvadesetog veka, grad
je imao jedva 60.000 stanovnika, od kojih su većinu činili Nemci,
Mađari, i/ili Jevreji, uz neznatan broj Rumuna i Slovaka.

Ravnoteža se promenila kada je 1918. osnovana Čehoslovačka, i to u
korist Slovaka, koji su preuzeli kulturne i političke institucije, a
grad preimenovali u Bratislava po Bratislavu, poslednjem slovenskom
lideru Velikomoravske kneževine.

Tokom proteklih osamdeset godina, broj stanovnika je porastao više od
sedam puta – na 450.000 – grad je danas najveći u zemlji i u njemu živi
oko osam odsto stanovništva Slovačke. Međutim, istorijski centar je
iznenađujuće mali, a najveći broj žitelja živi u soliterima.

Kakav god da je bio prethodni identitet Bratislave, danas je to u
potpunosti slovački grad, a centar grada vri od studenata i nove
generacije pro-zapadnih građana. Multikulturna atmosfera predratnih dana
jedva se ocrtava u ostacima mađarske i rumunske manjine, kao i
Austrijancima koji ovamo dolaze na dnevni izlet. Ipak, još uvek se oseća
zrnce istine u toliko puta citiranoj Meternihovoj izjavi: “Istočno od
Beča počinje Orijent.”



Računajte da će vam trebati najmanje nekoliko dana da upoznate grad. A
kad shvatite da nijedna od gradskih atrakcija ne pravi gužve kao što je
to slučaj u Pragu, kad osetite opuštenu atmosferu starog grada i odličnu
klimu, poželećete da ostanete duže.

Staré Mesto

Bez sumnje, staré mesto je najlepši deo grada. Kvart je najvećim delom
pretvoren u pešačku zonu i u protekloj deceniji je u velikoj meri
renoviran, tako da sada izgleda bez preterivanja fascinantno.

U delu starog mesta najbliže dvorcu odigrale su se najveće promene u
posleratnom periodu. Kao da nije bilo dovoljno što su Nacisti
desetkovali Jevreje, već su i nakon rata Komunisti bukvalno sravnili
čitav Jevrejski kvart kako bi tu 1972. podigli brutalno grandiozan most,
most SNP, kojim su istovremeno pocepali kvart Rybné námestie na dva
dela. I na kraju, najočuvaniji deo starih gradskih zidina danas služi
samo kao neka vrsta zvučne barijere kojom je ostatak kvarta staré mesto
zaštićen od buke saobraćaja.

Hviezdoslavovo námestie i rečni kej

Između kvarta staré mesto i keja nalazi se atraktivan i širok bulevar
Hviezdoslavovo námestie, na kojem su s jedne strane nanizani restorani i
kafei, dok je na drugoj mamutski Hotel Carlton, kompleks tri hotela
koji su originalno sagrađeni tokom 1920ih. Ponos trga je nikad veća
statua “oca slovačke poezije”, Pavola Országha Hviezdoslava.



Na istočnom kraju trga su dve veličanstvene zgrade iz 19.veka: prva je
Slovenské národné divadlo (Slovačko nacionalno pozorište) koje je
prvobitno sagrađeno kao visokokvalitetna operska kuća za predstave na
nemačkom jeziku. Ispred nje se nalazi fontana u bronzi poznata kao
Ganymedova fontána, sa mladim Trojancima koje kidnapuje Zevs maskiran u
orla. Druga zgrada se nalazi dijagonalno od pozorišta, i u njoj je danas
smeštena Slovenská filharmónia (Slovačka filharmonija). Zgrada je
sagrađena u kasnijem stilu koji više vuče na secesionizam.