Ljubav pod oltarom



KO bi ikada posmislio da će žene koje sudbinu dele s božjim slugama, sveti Jeronim ružiti kao "drolje jednog čoveka"? A to je bio onaj isti Jeronim koji se, kao monah iskušenik u drugoj polovini četvrtog veka, tako žestoko borio da pobedi sopstvenu požudu. Mnogi su sveštenici podlegli, nekada i lako, iskušenjima koja su opsedala Jeronima, a zato što nisu mogli ili nisu hteli da žive bez žene - ili su se venčavali ili su uzimali ljubavnice.

Papskim je ljubavnicama, naravno, ugađano, i bile su zaštićene, ali to nije bio slučaj i sa partnerkama skromnih parohijskih sveštenika. Strogi nemački biskupi iz desetog veka žigosali su i ponižavali žene koje su sumnjičili za seksualnu intimnost sa sveštenicima, naređujući da ih briju do glave. Španski biskupi su ekskomunicirali ljubavnice sveštenika i, po njihovoj smrti, sahranjivali ih bez ceremonije ili spomenika.

Do jedanaestog veka, crkvenim zakonima žene sveštenika definisane su kao "konkubine", a njihova su deca proglašavana za kopilad.

Uobičajeni sveštenički trik, bio je da se pretvaraju da je ljubavnica samo domaćica. Kasnije je sveštenikova ljubavnica postala poznata kao fokarija, a taj je termin nastao od prvobitnog značenja "domaćica", "služavka u kuhinji", ili "vojnička konkubina".

SVE više su se sveštenici koji nisu bili voljni da se pridržavaju zaveta čednosti, zadovoljavali ženama koje su bez ikakvih posledica mogli da odvedu u postelju. Očigledne kandidatkinje bile su udate parohijanke. Bile su pristupačne, imale su razloge da budu u društvu sveštenika ili su mogle da ih izmisle, malo je bilo verovatno da će navući muževljev gnev ako priznaju preljubu, i nisu morale da objašnjavaju kako su zatrudnele.

Jedan je sveštenik tako razradio svoju strategiju zavođenja da je crkvu koristio kao ljubavno gnezdo. Dao je da mu nameste tajna vrata kroz koja je noću krišom dovodio svoje udate ljubavnice. Onda bi s njima vodio ljubav pod oltarom.
Otac Adam Zahrojter, nemački sveštenik, dok se kockao s mužem svoje buduće ljubavnice, nalivao ga
je alkoholom dok čovek ne bi postao trešten pijan. Zahrojter bi onda ljubazno pomogao svom parohijanu da se otetura kući i, pošto bi ga sigurno smestio u postelju, vodio je ljubav s njegovom ženom.

OTAC Georg Šerer bio je još jedan ogrezli prestupnik; optuživan je za konkubinat od 1622. sve do 1650. Šerer je spavao barem sa četiri služavke, od kojih bi svaku poslao u drugi grad kad bi započeo vezu s novom ženom. Bivše ljubavnice oca Šerera od kojih mu je svaka rodila po jedno dete, a dve su umrle pod sumnjivim okolnostima, optužene su za zločin bluda i utamničene u ozloglašenoj Sokolskoj kuli u Minhenu, gde je sprovođeno zloglasno saslušavanje uz sudsko mučenje. Pre nego što bi ih saslušali, upozorili bi ih da će ako odbiju da sarađuju biti mučene, i pokazivane su im alatke koje će za to upotrebiti. U tom bi se trenutku žene slomile i priznale. Tri su okrivljene i kažnjene: ili su javno osramoćene i prisiljene da nose pokajničku odeću i da čitav jedan dan sede u kvrgama izložene pogledima javnosti pred crkvom, ili su trajno izgnane. Šerer je, zatočen u mnogo manje neprijatnom crkvenom zatvoru, kažnjen bednom novčanom sumom.

Kako se vekovima širio ideal celibata, sveštenici su dobili mističnu auru kao nedodirljivi pripadnici višeg reda. Ta suštinska promena nije uticala na većinu svešteničkih ljubavnih veza sve dok srednji vek nije dobro poodmakao. U oslobođenoj drugoj polovini dvadesetog veka, kad su reformski orijentisani katolici otpočeli uporne napade na sveštenički celibat, neke slobodne i pustolovne žene ponovo su muške duhovnike videle kao cilj za njihove erotske žudnje i romantičnu ljubav.

Papine Amorove strele

MOĆNI papa iz porodice Bordžija, Rodrigo Lencuoli učinio je svoje dve ljubavnice nadaleko čuvenim. Rođen 1431, papa Kalikst III, bio je pre pristupanja crkvi profesor španskog prava. Ulivao je poštovanje, bio je inteligentan i učen, marljiv i vešt upravljač, otmenog govora, držanja i pojave. Bio je visok i kršan, a kružile su priče da je u stanju da jednim udarcem odseče biku glavu. Takođe je bio elegantan i dobar konjanik. Veoma naočit, žene je privlačio kao "magnet gvožđe".
Ali je Rodrigo imao i manje privlačnu stranu, posebno za crkveno lice (mada ne još i sveštenika - u to doba opšteg meteža, nerukopoloženi muškarci ipak su mogli da budu na crkvenim položajima, a Rodrigo je zaređen tek 1468). Iz njegovih neizlečivih ženskaroških navika proizašlo je nekoliko dece koju je priznao i velikodušno obezbedio, oslanjajući se na svoj ogromni prihod od crkve, nekoliko italijanskih i španskih manastira i katedrala, platu vicekancelara (1457) i novac dobijen nasledstvom.
Prva ljubavnica bila mu je Vanoca, ćerka udovice kojoj je pomagao oko pravnih pitanja s kojom je i spavao. Kad je udovica umrla, Rodrigo je prigrlio osamnaestogodišnju Vanocu. Ali je ambiciozni kardinal prvo preduzeo mere predostrožnosti i platio jednom starijem advokatu da se oženi Vanocom i svoje ime tako da njoj - i važnije njenom budućem porodu papske nezakonite dece.
VANOCA je bila lepa i nije tražila ništa više do da ugađa Rodrigu i podiže njegovu decu u svom domu. Kad se Rodrigo preselio u Rim, omogućio joj je da se s decom preseli u kuću blizu crkve svetog Petra. Ali kako Vanocini odnosi sa njenim "ugovorenim muževima" nisu bili strogo
platonski, ljubomorni Rodrigo je bez objašnjenja prekinuo tu dugu vezu. Urzo je našao veoma mladu ženu Đuliju Farneze. Imala je 16 godina, lepotica, vedre naravi. Iako je bila 40 godina mlađa, uživala je u Rodrigovoj opsesivnoj ljubavi. I njoj je ugovorio brak - sa sinom svoje rođake Adrijane, mladim Orsinom.
ĐULIJA je poštovala i volela svog ljubavnika sveštenika, i očaravali su je njegovi darovi svetlucavog nakita i skupocene odeće. Blistala je na zabavama i prijemima na koje su išli, gde je dobro očuvani Rodrigo igrao isto onako poletno kao i njegova mlađana ljubavnica. Posebno je uživala što je uzdignuta od skromno opremljene ćerke iz beznačajne porodice do ljubavnice čuvenog kardinala.
Veza između Rodriga i Đulije bila je daleko od trezvenog i stabilnog sporazuma koji je s Vanocom održavao dvadeset pet godina. Rodrigo je patio od žestoke ljubomore. Još gore, glavni osumnjičeni bio je Đulijin muž, Orsino, kojeg je odbila da napusti.
Dve godine pošto je proglašen za papu, svojoj "nezahvalnoj i izdajničkoj Đuliji" napisao je ogorčeno pismo. "Odmah mi se vraćaj, naredio je, "pod pretnjom ekskomunikacijom i večnim prokletstvom".
Jednog dana posle večere, 1503. sedamdesetdvogodišnjeg papu pogodila je "rimska bolest", verovatno kolera. Umro je pošto je miropomazan, 18. avgusta. Rimljani su ga tada uveliko ružili što je osramotio papski položaj.
Đulija se brzo oporavila. Sredila je da se njena maloletna ćerka Laura, uda za nećaka Rodrigovog gorkog neprijatelja i naslednika, papu Julija II. Dok je bila ljubavnica najmoćnijeg čoveka u Rimu, Đulija je naučila koliko je važno imati dobre veze.

Molitva za požudu

AMERIKANKA Eni Marfi jedna je od nebrojenih žena koje su volele sveštenike. Ejmona Kejsija, biskupa od Kerija i dalekog rođaka svog oca, upoznala je prilikom posete porodici u Sjedinjenim Državama. On je tada imao dvadeset devet godina, a Eni sedam. Aprila 1973. kada je već bila u godinama žene, otac je poslao u Irsku, kod Ejmona, da se oporavi od emocionalnog potresa zbog propalog braka.
Posle tri nedelje, vodili su ljubav u parohijskom domu gde je on živeo. Te prve noći, Ejmon je skinuo svoju izbledelu plavu pidžamu i stao, nag i ranjiv, ispred dvadesetčetvorogodišnje Amerikanke. "Stajao je tako biskup, moja ljubav, bez svešteničkog okovratnika ili raspeća ili prstena, bez ijednog komada odeće. Veliki opsenar se otkrio..."
Već je počela da se otkriva zamršenost ljubavi sa sveštenikom. Ejmon je, međutim, imao previše gipku pamet da bi se odrekao sladostrasnih izleta u putena zadovoljstva, čak i pošto ga je ispovednik tako posavetovao.
EJMON se dugo molio pre nego što bi došao u Eninu spavaću sobu. Onda su vodili ljubav i šalili se jedno s drugim. Ejmon bi navodio Sveto pismo da opravda šta čini.
U pogledu kontrole rađanja, za šta se Eni zalagala, Ejmon je bio nepopustljiv: "Ako jednom odstupim, makar i najmanje, od katoličkog stava, moraću da napustim sveštenstvo", objasnio je Kejsi. "Crkva će mi oprostiti, Eni, kakve god grehe da počinim: ubistvo, krađu, preljubu. Ali, jedna nesmotrena rečenica (na primer, prihvatanje kondoma ili kontraceptivne pilule, ili dovođenje u pitanje zabrane koju je Crkva na njih stavila) bio bi kraj svim dobrim delima koja činim.
A onda je Eni zatrudnela. Ejmon je isprva reagovao kao da je to tragedija. Izneo je pretpostavku da je neki drugi muškarac otac. Eni je umirila svog
ljubavnika rekavši mu da ne očekuje da se oženi njome ili da napusti sveštenstvo. Kad je ljudima rekao da je bila u vezi s nekim dablinskim hotelijerom, i da je sada "u neprilici", ona je tu priču potvrdila. Čak je pristala i na Ejmonovo navaljivanje da u svom srcu pronađe Boga i nekoj katoličkoj porodici dozvoli da usvoji bebu.
ALI, kad je u naručje uzela malog Pitera, Eni se pokajala što je dala svoj pristanak i usprotivila se. Ejmon je prebacio u dom za neudate majke, gde su kaluđerice, postupajući po njegovim naređenjima, odbile da je na odgovarajući način leče kad joj se pojavio krvni ugrušak, a kasnije i infekcija. Sve to vreme, on je vršio pritisak da potpiše dokumenta o Piterovom usvajanju. Eni je, međutim, odbila.
Neverovatno, ali njihova se veza nije tu završila. Šest meseci kasnije, Eni i njeni roditelji vratili su se u Dablin, a ona je ponovo stupila u seksualne odnose s Ejmonom.
Šesnaest godina kasnije, kad je Ejmon bio u poseti Sjedinjenim Državama, Piter ga je sačekao iz zasede. Ejmon je odvojio četiri minuta za učtiv razgovor sa sinom. Piter je bio očajan koliko i ljut, i odlučio je da pokrene parnicu protiv oca. U međuvremenu, Eni je tražila i dobila konačnu isplatu od 125.000 dolara. Ona i Ejmon proveli su krišom poslednju noć zajedno, iako je živela s drugim čovekom. Kasnije, Eni je u Irskoj tužila Ejmona u Piterovo ime. Parnica je uništila Ejmonov ugled i karijeru. Sa biskupskog položaja povukao se 1992. i podneo je izjavu kojom Pitera priznaje za sina i žali zbog štete koju je naneo njemu i njegovoj majci, Eni Marfi.