Poručite nešto onima koje volite

ja kad zavolim onda volim dok trajem.  

ničije "dobronamerno"  mišljenje mi nije važno, ničiji saveti i preporuke, ničija ogovaranja, zabrane, tračevi.

iz moga srca povratka nema.

jednosmerna cesta. 

SAN IL JAVA
 
 
 
Jedno su snovi, drugo ja java
jer srce moje i budno sanja
pa  bili oni jedno il drugo,
znam da si zame, ti žena prava....
 
I moćna ruka, kada bi htela
U moje srce, tebe da stavi
Vaštice mala, od kad te sretoh,
Volim te u snu, ko i na javi......
 
 
 
By B   

"Živimo u vremenu brzine. Krećemo se, mislimo, menjamo sve brže. Danas je više nego u bilo koje doba potrebno manje vremena da nešto pronađemo, primenimo, na to se naviknemo, a onda, jednako naprasno, sve to zaboravimo i odbacimo. Da se pomirimo sa zemljom koja nije centar vasione, trebalo nam je hiljade godina, da shvatimo kako je možemo uništiti – nekoliko decenija, a da je uništimo – svega nekoliko minuta..." Sabrana pisma iz tuđine,Borislav Pekić

Neumorno se bacaš,gnjurče,u nedoumice drugih.- Elias Kaneti

Kada je, jednog lijepog proljećnog popodneva, španskom slikaru El Greku došao prijatelj u posjetu, našao ga je u mračnoj sobi, kapci na prozorima bili su zatvoreni.

- "Izađi napolje na sunce", pozvao ga je prijatelj.

- "Neću sad", odgovorio je El Greko. "To bi uznemirilo svjetlost koja blista u meni".- Julije Klović

Večernji sutoni govoriće ti o Smrti, a tišine o Zaboravu.-A ti ćeš odgovoriti sutonima
i tišinama: "Ima nešto što ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna ali nenadmašna
vera u nerealno i nemogućno. I ima nešto što stoji iznad sudbine čoveka, a to je Ljubav
koja je, kao i Smrt, uvek slepa moć prirode, a ne cilj čovečje sreće ili nesreće."

“Stari zapis”, Jovan Dućić

Soba je puna Tebe. Pun Tebe pogled što Te zalud traži.
Zovu te svjetlost i mrak.
Teško je ostati jak
sam.
Treba Te nemir da mi skineš svemir s prašnjave police šutnje.

Dodji!
Sve što Ti nikada ne kazah možda Ti opet ne bih znao reci.
Pruži mi ruke, obavij ih oko vrata, na oci stavi mi dlan.
Šapci mi o proljecu, o mirisu višnjina cvijeta,
o ljepoti
(zaboravili smo diviti se njoj!)
o dobroti
(kako cudna, kako uzbudljiva rijec!)
o radosti
(kako je daleko sunce, kako je blizu mrak)
o mladosti…
(kako je težak i kako pun Tebe ovaj bez Tebe žalosni zrak.)

Dodji!- Enver Čolaković

"Uznemiren sam ukoliko je svaki dan ne čujem preko telefona, zatim sam uznemiren posle razgovora. Žene koje su u prošlosti zahtevale redovne telefonske razgovore odmah bi ih se otarasio - a sada sam ja od nje tražio to: svakodnevno fiksanje telefonom."

“Životinja na izdisaju”, Filip Rot

“Samo đavo voli ljudska bića onakva kakva ona jesu i raduje se njihovim lukavim prevarama, besramnoj radoznalosti, nedostatku samokontrole, njihovom porivu da prekrše pravila i spremnosti da prodaju svoju besmrtnu dušu za jedan kres. Đavo zna da samo oni hrabri, koji rizikuju dušu zbog ljubavi – imaju pravo na dušu, čak i ako Bog ne misli tako.”

“Rogovi”, Džo Hil

Nije u pravu onaj ko zna istinu, nego onaj ko je za svoju laž uveren
da je istina.- Milorad Pavić

Ima ljudi koji se dosledno lišavaju svake jestive, pitke i dimne tvari koja je na iole lošem glasu. To je cena koju plaćaju da ostanu zdravi. A zdravlje je sve što za nju dobiju. Ja to stvarno ne razumem! To je kao da date sav imetak za kravu na umoru.

"Otrovne misli", Mark Tven

Kad posmatram kako se ponasa covek kad je sam - cini mi se da je lud.

"Moji univerziteti", Maksim Gorki

Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki.

“Otrovne misli”, Mark Tven

"Meditirati znači udubiti se u odredjenu ideju i u njoj se izgubiti; a misliti znači skakati sa ideje na ideju, uživati u količini, gomilati beznačajno, ići od pojma do pojma, od cilja do cilja."

“Zli demijurg”, Emil Sioran

"Normalan čovek postaje melanholičan kad se spušta veče. Ponekad bez razloga. Prosto tako. To je vreme senki, vreme usamljenosti. Vreme kad konjak najbolje prija."

“Tri ratna druga”, Erih Marija Remark

Hoću da ipak zna, kako su sve noći spavanja kraj nje, pa čak i one uzajamne besmislene prepirke, bile nešto najdivnije. A one teške reči, koje me je uvek bio strah reći, sada mogu izgovoriti:
VOLIM TE!- Bukowski

Ti i tvoj magični svet. Kres može samo da bude kres. Ne mora biti transcendentalno iskustvo koje će ti izmeniti život.”

"Rogovi", Džo Hil

Još uvek naš cvet negde niče
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri sleću
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad neću.

Miroslav Antić