Opste je poznato koliko smo siromasna zemlja i koliko tesko zivimo.Ne treba nam za to ni statistika,ni prosecna mesecna zarada,a opet,s druge strane,skupa,nova vozila na svim parkinzima,Delta city i Usce vrve od ljudi na sve strane.Devojke sredjene,garderoba markirana,bez obzira sto te marke kostaju kod nas skuplje nego na zapadu,kafici puni u toku radnog dana,pre neki dan prodjoh kraj Madere,nema slobodnog mesta..
Sta tu nije u redu?Zaduzujemo li se,uzimamo li kredite samo da bi pokazali da smo-neko-,cede li roditelji zadnje atome snage da bi priustili deci ajfon,letovanje,da bi se postavile slike na fejsu..Lecimo li mi kao nacija neke komplekse,placamo li danak godinama iza nas,ili je to nesto normalno,kako neko pokusa da me ubedi,jer takvo je vreme doslo..

U gradu od 2,000,000 stanovnika uvek ćeš naći bar 1% extremno bogatih i bar 5% onih koji pristojno žive to ti je otprilike 20,000 - 100,000 ljudi što nije mala cifra. Otuda ta ilutzija "blagostanja". Zadji malo po Srbiji pa ćeš videti da ne šljašti i blješti baš sve tako

Znam ja to,ali vidjam i po manjim mestima isti trend.Da nema leba da se jede,ali da dete ima najnoviji model telefona, da se grca u kreditima,ali da se ima bembaru,da ljudi idu bez zuba,ali da se cerka mora poslati na more i oblaciti u HiM,Mangu,Zari...mada ova zadnja me ne impresionira bog zna kako..po svaku cenu se mora ostaviti utisak bogatstva..

dusajuca ::Znam ja to,ali vidjam i po manjim mestima isti trend.Da nema leba da se jede,ali da dete ima najnoviji model telefona, da se grca u kreditima,ali da se ima bembaru,da ljudi idu bez zuba,ali da se cerka mora poslati na more i oblaciti u HiM,Mangu,Zari...mada ova zadnja me ne impresionira bog zna kako..po svaku cenu se mora ostaviti utisak bogatstva..

To jeste generalni problem, i stvar dobra jedino za trgovce i bankare. Uspostavljen je potpuno pogrešan sistem vrednosti i sada je jako teško izaći iz začaranog kruga, u kome činimo sve da se neša deca ne "odvajaju" od društva. Čineći time višestruku štetu, pre svega uvaljujući se u sve veće finansijske probleme, a i čineći detetu medvedju uslugu i učeći ga modelu da se po svaku cenu mora "sve i odmah" i da je najvažnije ono materijalno i ono vizuelno, a ne bogatstvo znanja, obrazovanja i duha.

Kompleks je prisutan..na neki način ...Ljudi su se navikli da u ono" vreme uzimaju kredite koje je u međuvremenu "jela" inflacija ili su uzimali kredite koje su se retko kad vraćali..I tada se navikli da uzimaju najskuplje, najbolje i ono što im možda i ne treba, ali su "mogli" ..Tako da danas ne shvatajući da nije više isto i da se ne može raditi kao pre, ali sa tom razvijenom opsesijom da imaju odmah ono što je najskuplje da bi se hvalili u porodici, familiji, komšiluku u stanju da se zaduže maksimalno i da na taj način pokažu javnosti kako oni i dalje lepo žive iako to sa time nema nikakve veze ...Kod mene u komšiluku ima jedna takođe takva porodica koja svoju platu nije videla godinama jer sve što imaju im odlazi na kredite i kreditne kartice, hrane se jedva ali već su rezervisali letovanje, kupili plazma televizor i ostalo... ...I svi misle kako su oni bogati, blago njima,.. a kako je njima dali i oni uopšte to znaju?