PISMO

Razumećeš ti svaku misao
sve nerečeno i skriveno
i sve što je napisano
od kapi suza razliveno

Sve što bi hteo ti reći
u jednom dahu i trenu
i sve reči o ljubavi i sreći
ostaju neme, a suze krenu

Pišem ti mila u samoći
nisam siguran gde si sada
razdiru me besane noći
ali još me ne napušta nada

Da li si još u istom gradu
i ovo pismo da li će stići
da li ćeš mi ugasiti nadu
ili ćeš me iz beznađa dići

VREME

Vreme me kao vihor briše
iz tvog života
iz tvojih sećanja
iz tvojih uspomena

i tada ćeš biti
meni najdraža žena

Ostaće ožiljci nevidljivi
odneće me život ko zna gde
možda ću negde i srećan biti

i tada i nikada
neću te zaboraviti

Lagaću sebe dok sam živ
tajno ću te u san dozivati
u samoći pričati sam sa sobom

i tada patiću
zauvek za tobom

VATRA

U oku ti vatra skrivena
a na usnama sama žar
kako se na njih rado ne opeći
kad u tome je prava čar

Grudi ti kao planinski vrhovi
lepote koje treba ljubiti
od podnožja se na njih penjati
i u njima se lagano izgubiti

Telo ti je kao najlepša violina
koju ne sme niko dirati
a kako samo u nju gledati
a na njoj nikad ne zasvirati

Kako se tebi može odoleti
tebe voleti mora se i smeti
vatru ljubiti i plamen postati
zbog te vatre vredi i umreti

SETA

Da li su oblaci mračni krivi
što opet tužni došli su dani
i što me opet seta mori
i opet kopa po staroj rani

Da li su godine samo krive
i vreme što mi proleti u trenu
il' sam sanjao pogrešne snove
čekajući na jednu ženu

Ima li kraja ovoj tami
neće mi valjda svi snovi proći
čekaću i dalje samo na nju
nadam se ipak da će mi doći

Ne mogu da je izdam sada
kad sam je tako čekao dugo
voleću i dalje samo nju
jer ne mogu ništa drugo

DA LI

Da li je svaka ljubav ista
Da li su iste velika i mala
Da li su iste nova i stara
Da li bi svaka u srce stala

Da li je neka lepša ili slađa
Da li velika ili mala
Da li stara ili mlađa
Da li bi lepota u srce stala

Da li su iste muška i ženska
Da li samo mladost za ljubav mari
Da li su srca svima ista
Da li isto vole i oni stari

Da li je ljubav kao vatra
Da li je imaju veliki i mali
Da li uvek mora biti tako
Da je uvek neko drugi pali

POGLED

U trenu pogledi nam se sretoše
i gledasmo se tako,kratko i duboko
jedno u drugom odgovore tražismo
i nikad ne videh tako lepo oko

Oda je srce razigrano i osmeh blag
i shavtih da taj osmeh meni šalje
nehajno zabaci kosu s’ramena
i s’krivenim pogledom krenu dalje

Zaleluja figura ženska kao dim
niz put kao pesma pogled je prati
a misli pred njom tepihe prostiru
i mole da sutra opet se vrati

Ostade srce prepuno lepote
nadanja i želja za najlepši san
al’ova noć je za mene bez sna
čekaću budan novi dan

PARK ŽIVOTA

Raznosi vetar opalo lišće
diže ga ponovo među grane
gde je nekada zeleno bilo
i ispraćalo svoje noći i dane

Vetar k'o ljubav u život ga vraća
da opet oseti sunčevu toplinu
da novi sokovi kroz njega krenu
da oseti u sebi radost i vrelinu

Al uzalud vetar na grane ih diže
da svaki odsanja bar deo sreće
tamo sad rastu neki listovi mladi
tamo više nikad vratiti se neće

Vetar kovitla u gomile ga skuplja
na njima još tragovi sunevog sjaja
zbijeni jedno uz drugo opraštaju se
pre nego krenu na put bez kraja

Mračan i sumoran kišovit dan
Kiša ne prestaje i pada već dugo
sve je mokro od njenih suza
a u parku već je opalo lišće drugo

Sirijus49 :: DA LI

Da li je svaka ljubav ista
Da li su iste velika i mala
Da li su iste nova i stara
Da li bi svaka u srce stala

Da li je neka lepša ili slađa
Da li velika ili mala
Da li stara ili mlađa
Da li bi lepota u srce stala

Da li su iste muška i ženska
Da li samo mladost za ljubav mari
Da li su srca svima ista
Da li isto vole i oni stari

Da li je ljubav kao sijalica
Da li je imaju veliki I mali
Da li uvek mora biti tako
Da je uvek neko drugi pali

Bravo Sirijus ..ova mi se jako dopada ..

wild filly ::

Sirijus49 :: DA LI

Da li je svaka ljubav ista
Da li su iste velika i mala
Da li su iste nova i stara
Da li bi svaka u srce stala

Da li je neka lepša ili slađa
Da li velika ili mala
Da li stara ili mlađa
Da li bi lepota u srce stala

Da li su iste muška i ženska
Da li samo mladost za ljubav mari
Da li su srca svima ista
Da li isto vole i oni stari

Da li je ljubav kao sijalica
Da li je imaju veliki I mali
Da li uvek mora biti tako
Da je uvek neko drugi pali

Bravo Sirijus ..ova mi se jako dopada ..

HVALA!!

NEDOSTAJEŠ MI

Poželeh se draga pogleda tvoga
zagrljaja nežnih i usana tvojih
šaputanja sa njih tik pored mojih
o radosti srca moga

Nedostaje mi tvoja plava kosa
da na vetru po licu mi piše
da tvoje srce kraj moga diše
dok sa mnom obalom šetaš bosa

Da me smehom tvojim razveseliš
da glas ti i pesma sve uzbudi
da ljubav sa mnom samo deliš

Srce za tobom da mi izludi
sa mnom da se uvek veseliš
da uvek te budu pune grudi

ČIJA SI

Šta to kriješ u pogledu tako
to mi nešto sve na ljubav liči
blago onom ko se njome diči
i čuva verno samo on zna kako

Kad te vidim obuzme me tuga
sve u meni lomi se i ruši
praznina me razdire i guši
što nisi moja,već nečija druga

Sudbine se nekad poigraju tako
od života samo skroje tamu
da od radosti samo skupljam mrve

Bez tvoje blizine ništa nije lako
nikada te nebi ostavio samu
bila bi radost, moje ljubavi prve

NE ZNAŠ TI

Ne znaš Ti da tebi stihove pišem
da svake noći nestaje deo mene
u noćima bez sna i kad suza krene
lagano i tiho neda mi da dišem

Svaki dan mi postaje nova nada
da će nam se putevi u jedan sliti
da ćeš na tom putu i ti lepoto biti
žena naslućena lepša nego ikada

Očaravajuća i suncem obasjana
radosti puna sa sjajem u očima
moja isceljena rana

Bolovana krišom u dugim noćima
postala bi radost mojih budućih dana
i svetlost sunca u mojim očima

SLUTNJA

U prostoru te slutim i dodirujem
tanane poruke po usnama mi pišeš
osećam blizinu tvoju kao da dišeš
zbog nje se noćima ne smirujem

Opijaš me otrovima mladosti
pojiš mi dušu anđeoskom lepotom
tvojom mladošću i dobrotom
odvodiš me u svet ljbavi i radosti

Gde se sanjaju samo snovi iz raja
gde vreme apsolutno ne postoji
samo želja da sve to nema kraja

i gde se ništa i nikad ne broji
a želje su barka od zvezdanog sjaja
što plovi nebom gde su putevi tvoji

OBLACI

Na nebu oblaci razne slike stvaraju
oblike koji  na život veoma liče
smenjuju se kao kadrovi  na filmu
za svakog ispisuju po deo priče

Gledam i čitam s'nebeskog platna
Ima li znakova koji  o sreći govore
o samoći koja već predugo  traje
i da li će svitati drugačije zore

Odavno sam već kao pustinjak
u samoći  tražim sebe deo
u strasti izgubljen delić ljubavi čiste
što mi nedostaje život ceo

Čekam da oblaci srce oslikaju
da lik mi tvoj  na nebu dočaraju
da mi kažu  da sam te našao
i ako znam da oči me varaju

STARA SLIČICA SA MORA

Pročitao sam negde da je najlepši zalazak sunca na svetu u Zadru malenom gradiću an obali Jadrana. I nekako sam se osećao počastvovanim što sam u tom gradu sa takvom posebnošću.
Letnje vreme grad pun turista sa svih strana u ono vreme i z svih republika Jugoslavije a posebno turista iz okolnih evropskih zemalja Nemačke i Austrije.
Prelepo veče u tako lepom gradu. Svuda žamor svetlost i bezbroj divnih restorana koji sami po sebi mame svojim ambijentom u starim kućama i baštama.
Šetam njihovom „štraftom“ koliko se sećam zvala se Kalelarga, prepuna naroda što turista što domaćih.
Ispred mene nekoliko mladića vidi se da su domaći šetaju onako u redu jedan do drugog , kršni i lepo građeni zauzeli su skoro celu širinu štrafte. Ispred njih je takođe u tom stilu takođe šetala neka grupa turista samo u nešto šarenijem izdanju jer je među nima bilo i devojaka.
Jedan od momaka ispred mene baš je nekako bio u sredini tog reda koji se kreće, imao je u rukama malu mačkicu i konstantno je mazio tu malu mačku i tako razgovarajući sa svojim drugarima šetao i tako mazio tu malu krznenu lopticu.
Tako idući za njima osetih da nešto nije u redu u njihovoj komunikaciji jer nešto mi skrenu pažnju da to nije običan razgovor i tako nesvesno obratih pažnju na to . Momak koji je nosio i mazio tu malu krznenu lopticu uporno je pokušavao da uvredi turiste ispred sebe. Uporno je pronalazio reči i izraze na koje bi oni trebalo da reaguju verovatno je to i želeo da negde taj za sada imagianrni konflikt postane stvarnost.
Osećao sam se jako loše i neprijatno jer eto i Ja sam jedan od tih „fureštih“ koji je došao u taj lepi grad. Pokušavao sam da nešto i „razumem“ i da „opravdam“ u tom ponašanju povezujući sav taj svet i sasvim druge ljude i navike koji tako bubnu s'neba na deset petnaest dana u tuđe živote pa ih onda nestane.
Ali u ponašanju tog momka nije bilo tih elemenata koje sam priželjkivao. Na žalost u njegovim rečima osećala se mržnja i antagonizam koji je tako lako isijavao iz njegovih misli i govora i bivao upućen tim mladim ljudima ispred njega. Ostali momci nisu bili tako žestoki niti su koliko sam osetio davali neku veću podršku dotičnom , a to i što jesu je bilo čisto da ne pokvare odnose između sebe.
Idući tako i dalje tom “štraftom“ grupa ispred tih mladića uopšte nije konstatovala da ih neko „proziva“ , i oni su bili u glasnom razgovoru i dovikivanju između sebe. Ili ako su i čuli nisu hteli da čuju i tako su po svom nastavili dalje.
Šetnja se nastavila još neko vreme. Momak sa malom mačkicom inače vrli lepo građen i očigledno svestan svoje snage i nadmoći a uz to i domaći je postao je nervozan jer eto nema nikog da mu se suprotstavi.
Baš kad sam očekivao da taj uzaludni pokušaj provokacije nestane i prestane taj momak sa mačkicom učinio je nešto neveroavtno.
Taj dečko koji je tu istu mačkicu tu krznenu mrvicu mazio i prevrtao po rukama i na lice je prinosio da oseti tu njenu nežnost i toplinu u jednom trenu je svom snagom tresnuo od kamenu kaldrnu tog šetališta.
Okamenio sam se i nisam mogao da veruejm svojim očima. Na pločniku je ležala ta ,mala krznena loptica sa zadnjim jedva vidljivim pokretima usta i jedne nogice. Užas mi se uselio u glavu nisam mogao da gledam tu scenu samo sam nastavio i na prvom mestu gde je to bilo moguće stao samo da na tern sve zaboravim.
Kroz život mnogo puta sam spominjao tu scenu i taj događaj jer jednostavno to nisam mogao da razumem. Ali eto život piše svašta pa sam tako i Ja sreo bolje reći video osobu koja nema dušu , a čovek bez duše nije čovek.

SEĆANJE

Svaka pomisao na tebe
bezbroj slika pred očima mi stvara
pratim ih setno bez daha i pokreta
u vremena prošla s’njima se vraćam
kad si bila lepša od svakog cveta

I u mislima letim tebi na kraj sveta
da se opet negde u etru sretnemo
kao nekad da se zaletiš meni u zagrljaj
onako nasmejana lepa i vedra
tako mi nedostaje taj predivan osećaj

Ostala si moj cvet iz mladosti
uvek lep i prisutan duboko u meni
uspomena moja i tuga moja
dragulj moj u srcu skriven
i sad mi nedostaje ljubav tvoja

DUŠA

NA IZVORU

Na ovom izvoru sam te nekad čekao
gledao niz stazu kamenu kada ćeš naići
skupljao hrabrost u sebi da ti mogu prići
da bi ti tajne srca svoga rekao

Gledao u prelepe haljine tvoje
onako lepe i mirisne da čula uživaju
u nabore na njima što te skrivaju
da ih zauvek upamti srce moje

O kako si mi krasna uspomena
iz mladosti biser sačuvani
podsećaš me na prošla vremena

I sad mi nedostaju ti sretni dani
i Ti kao ljubav i najdraža žena
kao reč i kao lek na mojoj rani

SETI SE

Seti me se bar ponekad
osetiću Ja kad to se desi
zaigraće nešto u meni
i pitaću se tada gde si

Skim si ili si sama
da li je vreme i tebi stalo
il' samo meni uvek je noć
treba mi tvoje svetlosti malo

One tvoje u učima
što sija kao sunce malo
a tako žestoko greje
do njega mi je stalo

Seti me se bar po nekad
manje će srce da mi pati
znaću da te seta mori
možda te ona meni vrati

JESEN

Svake jeseni hladni vetrovi dolaze
huče po parku i lišće kovitlaju
zatrpavaju uspomene naše
da nam se tragovi više ne poznaju

Ne vide se više ni naše staze stare
nad njima samo lebde naše reči
i njih će vetrovi zauvek razneti
i ništa ne može da ih spreči

Polomiće vremenom i one grane
ispod kojih smo se krišom ljubili
sklanjali se od tuđih pogleda
u zagrljajima se skrivali i srećni bili

Ničeg više nema samo uspomene
samo slike iz dana ljubavi i radosti
naviru misli same a u svakoj si ti
sećanje moje na dane mladosti

O ŽIVOTU

O životu pevati i u njemu uživati
a nikad ne moći napisati i reći sve
Svu ljubav nikada stići i podeliti
s’ljudima se sretati i s’njima živeti
i nikad se dovoljno radovati i veseliti
Sudbina je pesnička teška i prosta
pesnici za uvek nesrećni ostaju
ljubavi i lepote nikad im dosta