Kratka istorija Rock and Rolla

Rokenrol


Rokenrol (engl. Rock 'n' Roll, skraćeno od Rock and Roll, često samo Rock tj. Rok) je muzički pravac i globalna potkultura. Rok se po prvi put pojavio u SAD pedesetih godina 20. veka. Nastao je pod uticajem džeza i, prvenstveno, gitarskog bluza. Najpopularniji je muzički žanr sveta posebno u Evropi i Severnoj Americi. Rokenrol se nekad koristi kao sinonim za širi pojam rok, ali češće rokenrol označava rane godine žanra tokom pedesetih i šezdesetih 20. veka, dok se kraći naziv rok upotrebljava za sve.

Tipični rok sastav se sastoji od pevača, gitare, bas gitare, i bubnjeva. Mnoge rok grupe koriste i druge instrumente poput klavijatura, daira, usne harmonike i dr.


Izraz rokati (engl. rocking) prvi su upotrebili crkveni pevači na američkom jugu, a značio je osetiti versko ushićenje. 1940-ih, međutim, izraz je imao dvojako značenje: plesati, podrazumevajući snošaj. Dobar primer ovoga je pesma Roj Brauna "Good Rocking Tonight" (dobro rokanje noćas).

Razvoj rokenrola

Rokenrol se prvi put pojavljuje kao poseban stil u Americi tokom ranih pedesetih godina 20. veka, iako se delovi rokenrola mogu čuti u RnB (ritam i bluz) izdanjima iz dvadesetih godina 20. veka. Rani rokenrol je uskladio delove bluza, bugi-vugija, džeza i RnBa, a takođe je imao elemente folklorne, crkvene i kantri muzike. Neki čak smatraju da je rokenrol utemeljen na muzici naselja Fajv Points u Njujorku, tokom sredine 20. veka. Stanovnici Fajv Pointsa su prvi spojili afričku i evropsku, naročito irsku, muziku.

Pesme ovog žanra puštane su samo na radio stanicama posvećenim RnBu, a belci su vrlo retko čuli tu muziku na poznatim radio stanicama. 1951. godine, klivlendski didžej Alan Frid je počeo svirati tu vrstu muzike za belu publiku. Frid je prvi izumeo izraz "rock and roll" da opiše ovaj stil RnB muzike.

Rokenrol pravac se, za razliku od improvizacije bluza, džeza i soula, vratio klasičnom muzičkom obliku, ali sa mnogo tvrđim i energičnijim zvukom koji je vrlo brzo osvojio ceo svet. Jedna od prvih rokenrol pesama je Čak Berijeva Džoni Bi Gud (engl. Johnny B. Goode). Njega mnogi smatraju za rodonačelnika roka, ali pošto tadašnjoj muzičkoj industriji nije odgovarao kao crnac i stariji čovek, u prvi plan je izbačen Elvis Presli, koji je uskoro postao prva rok zvezda - kralj rokenrola (engl. The King).




Godine 1954, Elvis Prisli snima lokalni hit "That's All Right Mama" u Sem Filipsovom studiju San u Memfisu. Elvis je svirao fuziju roka i kantri muzike, poznate kao rokabili. Međutim, pravi uspon roka je započela pesma "Rock Around the Clock" sastava “Bill Haley & His Comets” iz sledeće godine.



1951. godine je termin „rock and roll” prvi put upotrebio Alan Fid disk džokej iz Ohaja, iako se ovaj termin mogao čuti i u mnogim „rhythm and blues” tekstovima pesama. Pre svega, izraz „rocking and rolling” je u slengu Afroamerikanaca značio "ples i seks"


Prva pesma i album

Za prvu rock and roll pesmu se smatra „Rocket 88” Džeki Brenston, a album Elvisa Prislija „That’s all right (Mama)” , po mišljenju časopisa „The Rolling Stone” je prvi rock and roll album.



Elvis Prisli, Karl Perkins i Džeri Li Luis su najpoznatiji predstavnici Rokabilija - pravca koji je preteča „klasičnog rokenrola”. Zajedno sa još nekim od umetnika poput Fats Domina i Bil Hejlija - svojim hitovima oni su konačno uspeli da predstave novi ritam beloj populaciji.
"Fantom slobode"

Uskoro dolazi do opšte zaluđenosti ovom muzikom, a tinejdžerima ovi umetnici postaju idoli - naročito devojkama. To se događa koliko zbog same muzike koja uspeva da zanese toliku masu mladih ljudi, koliko i zbog novog seksi stila i nastupa njenih izvođača koji u tadašnjem društvu mladima pružaju pravi "krik slobode"

Odgovor Britanaca

Ovakav trend se nastavlja i kroz dolazeće decenije i nastaju mnogi rok bendovi van SAD-a. Bitlsi, Roling Stonsi i Animals-i su predstavljali odgovor Britanaca na poziv za oslobođenje mladih od konzervativnih načela društva.

U Britaniji je postojala i jedna olakšavajuća okolnost koja je doprinela tome da ona ubrzo postane novi centar rokenrola - tamo nije postojala rasna segregacija i muzika naprosto nije mogla biti podeljena na muziku za „obojene” i „bele”. Ovo ju je učinilo vrlo plodnim tlom za dalji razvoj rok muzike i njenu metamorfozu u nove muzičke pravce.


Paralelno sa Bitlsima i Roling Stonsima sa druge strane Atlantika se pojavljuje nova i u najmanju ruku „kontroverzna” grupa – Dorsi. Danas ona važi za jednu od najuticajnijih grupa zahvaljujući tekstovima Džima Morisona, njenog pevača, i njegovom ekscentričnom načinu života.



U to vreme se javlja rok scena i na prostorima bivše Jugoslavije. Prvi bendovi kao što su Zlatni prsti ostvaruju velik uspeh, ali sve to postaje značajnije tek sa pojavom većih bendova kao što su Bijelo dugme, Smak, Ju grupa, itd. Međutim pravo širenje rokenrola i njegovo zlatno doba počinje sa dolaskom grupa poput Azre, Riblje čorbe, Zabranjenog Pušenja, EKV i drugih.

Rokenrol žanrovi

Muzički žanrovi koji su se razvili iz roka:

Progresivni rok (Progressive Rock)
Alternativni rok (Alternative Rock)
Hevi metal (Heavy Metal)
Pank rok (Punk Rock)

Podžanrovi roka:

Detroitski rok - Garažni rok - Glam rok - Grandž rok– Hartlend rok - Instrumentalni rok - Južnjački rok - Soft rok – Post rok – Pab rok - Pustinjski rok - Psihadelični rok - Simfonijski rok - Surf muzika - Hard rok – Indi rok

Fuzijski žanrovi:

Bluz rok - Kantri rok - Čelo rok - Flamenko rok - Folk rok - Džez rok - Raga rok - Samba rok - Starosedelački rok - Tango-rokenrol



wikipedija

Istorija Rock Muzike


Nakon drugog svetskog rata usled odbijanja RnR-a od strane nekih starijih muzičkih stilova, su omogućili da se ova muzika na neki način stacionira i pusti korenje naravano u gradu koji nikad ne spava NEW YORK, tačnije u Pan Alley. Rock and Roll je kombinacija RnB stila jump blues, zatim Gospel vokala i njihovog stila doo wop, zatim piano blues-a boogie woogie (ili barrelhouse), i stila country muzike poznatog kao honky tonk.



Tokom ’50.-ih godina prošlog veka Rock and Roll je zapravo bio RnB za belce. Sami počeci se vežu za male izdavačke kuće i DJ-eve na radio stanicama kao što je Alan Freed, koji je koristio RnR da bi pridobio publiku koja nije bila upoznata sa RnB zvukom. Munjevitom brzinom su se prosečni tinejdžeri belci navukli na sve ovo, a samim tim i glavne izdavačke kuće koje su odmah videle novi vid zarade.


Najpopularniji izvodjači tog vremena vuku korene različitih muzičkih pravaca. Bend Bill Haley and the Comets, koji su zapravo imali prvi RnR hit “Rock Around the Clock” snimljen 1955. godine su bili zapravo country band iz Pensilvanije sa primesama RnB zvuka. Takodje se tu ubraja i Chuk Berry. Začetnik Piano Rock and Roll stila bio je Fats Domino koji kao i Little Richard vuče korene iz New Orleans RnB-ja. Rockabilly zvuk koji je zapravo bio spoj RnR-a i Country-ja je pokrenuo čovek po imenu Sam Philips, za čiju izdavačku kuću Sun Records label su svoje prve pesme snimili kralj roka Elvis Presley, Jerry Lee Lewis i Carl Perkins. Standardnu Rock and Roll postavku (bubnjevi, bas, gitara i vokal) postavio je Buddy Holly, inače poreklom iz Teksasa.


1960.

Na početku 1960.-ih godina ova muzika je postala porilično popularna i već tada su uveliko za snimanja korišćeni profesionalni studijski muzičari, producenti... Tih godina jedni od poznatijih producenata bili su Carole King i Neil Sedaka koji su uradili brojne hitove za ženske grupe kao što su Ronettes and Shirelles. Početkom 1962. godine producent Berry Gordy na tržište je plasirao crossover (crni muzičari koje je slušala bela publika) zajedno sa izvođačima kao što su The Supremes ( Diana Ross), The Temptations i Smokey Robinson and the Miracles koji su bili pod okriljem Motown Records čiji je vlasnik Berry Gordy. Drugi stilovi koji su se u to vreme razvili bili su surf sound, pretpostavljate u kom delu Amerike - Los Angeles i okolina sa svojim predvodnicima The Beach Boys, dok se na drugoj obali, u New York-u razvio tzv folk music of the Greenwich Village movement sa svojim liderom tog vremena Bob Dilanom. Tih godina se pojavljuje definitivno najpoznatija grupa svih vremena poreklom iz Liverpula, The Beatles, koji 1964. godine dolaze u New York da bi se pojavili u televizijskoj emisiji The Ed Sullivan Show i tako britansku scenu Rock and rolla doneli u Ameriku. Samim tim britanski bendovi razvijaju svoje stilove sviranja. Na bend Animals su veliki uticaj imali blues i RnB, a dok su na Rolling Stones takođe veliki uticaj imali blues muzičari ali iz Čikaga. Britanske bendove u početku u Americi nisu shvatali ozbiljno, međutim, to je bilo samo u početku. Kako su se oni izborili za svoje mesto pod suncem u Americi, tako su američki muzičari bili primorani da razvijaju drugačije stilove, kao što su folk-rock čiji su začetnici Bob Dylan i The Byrds. Takođe vredi pomenuti i band koji nije dugo radio, a to je Buffalo Springfield koji su kombinovanjem rock i country-and-western zvuka stvorili country rock. San Francisco rock ili psychedelic rock, uz pomoć halucinogenih droga prvi put se čuo otprilike 1966. godine. Muzičari kao što su Jerry Garcia and the Grateful Dead su eksperimentisali sa dugim, improvizovanim muzičkim deonicama nazvanim jams. Uprkos antiestablišmentskoj orijentaciji omladine u San Francisku muzičari poput Jefferson Airplane i Janis Joplin su potpisali zaista velike ugovore sa glavnim izdavačkim kućama. Još jedan važan centar RnR-a bio je i Los Angeles i najvažnija figura u rocku koja je upravo odatle je Jim Morrison i The Doors naravno kao i Frank Zappa sa svojim bendom Mothers .of Invention . U kasnim šezdesetim kulminira hard rock sa veoma jakim zvukom i virtuoznim gitarskim solo deonicama. Jimi Hendrix razvija electric guitar stil koji veliku promociju doživljava na dva festivala Monterey Pop (1967) and Woodstock (1969), naravno u Americi. 1966. godine prvi power trio je osnovan u Londonu – The Creams, gitarista Eric Clapton, basista Jack Bruce i bubnjar Ginger Baker. Za te godine se vežu još neki stilovi u Americi kao na primer Southern rock i pionire the Allman Brothers Band, zatim Jazz rock i band Blood, Sweat & Tears i Latin rock (mešavina latino zvuka, jazz i rock zvuka i narvno RnB-ja) čiji je predstavnik naravno Carlos Santana.


1970.

Na početku treće decenije rock and roll muzike na mainstream sceni dominirali su bendovi kao The Rolling Stones, The Eagles, Fleetwood Mac, and Chicago, ali i individualci kao što su Stevie Wonder i Elthon John. Sva ova imena iza sebe su već tada imala milionske tiraže, i samim tim su rock and roll postavljali na novu lestvicu muzičke industrije. U to vreme popularan bio je i deo urban – folk zvuka koje su predvosili muzičari Carole King, James Taylor, and Jackson Browne. Pojavljuje se i pravac o kom ću nešto više pisati u sledećim tekstovima a to je heavy metal zasnovan na veoma agresivnom gitarskom sviranju. Najznačajniji bendovi za ovaj pravac bili su, a i još uvek su Led Zeppelin, Black Sabbath, and Deep Purple. Možda i najzanimljiviji pravac barem za sedamdesete godine bio je art rock sa bendovima poput Emerson, Lake and Palmer koji rock and roll kombinovali sa klasičnom muzikom i sve to vizuelno sjajno zapakovali sa spektakularnim scenskim nastupima. Kad sam već kod takvih umetničkih muzičkih formi definitivno treba pomenuti muzičare kao što su David Bowie ili Marc Bolan koji su se na sceni pojavljivali u bizarnim kostimima i sa dosta šminke na sebi. Oni su svirali Glitter rock ili glam rock. Treba pomenuti i disko muziku. Možda je malo čudno pominjati disko u ovom tekstu ali ova muzika je ipak imala veliki uticaj na razvoj rocka, posebno posle izdavanja soundtracka za film „Groznica subotnje večeri“ i promocije grupe Bee Gees. Kako je dolazilo do komercijalizacije rock zvuka tako je dolazilo i do sazrevanja underground pravaca. Najpoznatiji je definitivno punk rock ili samo punk čija ideja je i bila protivljenje komercijalizaciji rock muzike. Punk se razvio i u Londonu i u New Yorku kako podaci do kojih sam došao govore oko 1976. godine i bio je poprilično sirov i brz. Po mom skromnom mišljenju najpoznatiji punk bend su definitivno Sex Pistols, ali naravno treba pomenutii The Clash kao i Police.Ovi bendovi su vezani za London. U New Yorku su na punk i new wave (pravac sličan punku) najveći uticaj ostavili the Ramones, Blondie, and Talking Heads kao i Patti Smith. Naravno nije sve bilo tako sjajno. Zanimljiv podatak je da je američka rock and roll industrija u periodu od 1978. do1982. godine godine imala velike finansijske poteškoće. Prodaja ploča je opala za čak 1 milijardu dolara, a i prodaja karata za koncerte je pravila otprilike iste gubitke.

1980.

Razvojem tehnologije dolazi i do potpune profesionalizacije i komercijalizacije zvuka i muzičke industrije. Tržište je obogaćeno novim medijima kao što su spotovi koji su doveli do stvaranja MTV-ja 1981. godine , kao i prvi cd objavljen 1983.godine. Tih godina rock and roll dobija dosta mekan zvuk kao i žanr pop rock. Shodno svemu tome, 1982. godine Michael Jackson objavljuje Thriller koji je postao najprodavaniji album svih vremena i koji je postavio nove standarde izdavačkim kućama za ostvarivanje još većeg profita. Uspeh „belog crnca“ i njegovi zaista sjajni spotovi su dosta pomogli što boljem plasiranju video zapisa kao promociji hitova. Zanimljiv podatak je da je spot za pesmu „Bad“, koji inače traje nekih 15 minuta i u kom glumi Wesley Snipes, potpisao Martin Scorseze. Pa vi onda zamislite kolika neko treba da bude zvezda da bi mu spot potpisao ovaj pre svega genijalni, a naravno i slavni režiser. Naravno, posle ovakvog uspeha se pojavljuju i drugi izvođači koji u svom radu upotrebljavaju igranje i spotove. Jedan od takvih je i Prince koji sa svojim hitom „When Doves Cry“ koji je objavljen 1984. godine, uspeva da u samom vrhu kako pop tako i rnb top liste Billboard magazina ostane više od 20 godina. Naravno, tu je i Madonna koja je u svojim veoma kontraverznim pesmama i spotovima promovisala erotsku slobodu žene. Drugi mainstream hitovi osamdesetih godina su stvarani od strane izvođača koji su se držali socijalne tematike. Tako je i Bruce Springsteen bio predstavnik radničke klase ljudi. Osamdesetih godina dolazi i do širenja heavy metal publike. Od radničke klase kako je bilo na samom početku ovog pravca sada je tu dobar deo publike koji je pripadnik neke prosečne dobrostojeće populacije. Na samom kraju decenije, računica je ta da su bendovi Van Halen, AC/DC, Guns N’ Roses, and Metallica prodali 40 procenata od svih prodatih muzičkih albuma u Americi. Kako je došlo do pojave punka sedamdesetih kao oponenta mainstream sceni, tako je osamdesetih godina došlo do pojave alternative rocka koji naravno nije bio prihvaćen od strane vodećih ljudi muzičke industrije, tako da su alternativni bendovi bili prinuđeni da snimaju za nezavisne izdavačke kuće i da sviraju po malim klubovima daleko od očiju javnosti. U tekstovima ovih bendova bile su zastupljene taboo teme (narkomanija, samoubistva, incest, AIDS, pravo na abortus). Za R.E.M., The Replacements, Hüsker Dü, The Pixies i druge jedino se moglo čuti preko studentskih radio stanica ili starim dobrim „od usta do usta“. Inspirisana reggae muzikom sedamdesetih godina dolazi do stvaranja worldbeat (ethnopop) pravca koji je svojih pet minuta dočekao u prvoj polovini osamdesetih godina, preciznije 1982. godine i albumom Juju Music nigerijskog muzičara King Sunny Ade. Njegova muzika okarakterisana afričkim ritmovima, električnim gitarama i klavijaturama, pokrenula je interesovanje za neameričke i neengleske muzičare i otvorila vrata velike scene muzičarima poput Youssou N'Dour iz Senegala, Papa Wemba Demokratske Republike Conga (nekadašnji Zair), Ladysmith Black Mambazo iz Južne Afrike, Ofra Haza iz Izraela, Nusrat Fateh Ali Khan iz Pakistana i The Gipsy Kings iz Francuske. Peter Gabriel, David Byrne i Paul Simon – čiji 1985. objavljeni hit album Graceland na kom su svirali muzičari iz Afrike i Južne Amerike su odigrali veliku ulogu u promociji worldbeata publici u Americi i Evropi.



1990.
Devedesetih se nastavljaju trendovi započeti osamdesetih godina uključujući još veći rast worldbeata kao i heavy metala i upoznavanje novih tehnolohija u vidu prenosa i reprodukcije zvuka. Tih godina dolazi i do još veće podele rocka na podpravce. Elektronska dance muzika, techno, postaje veoma popularna krajem prošlog veka. Sada će se neko od vas pitati zašto pominjem techno u ovom tekstu. Ja vas razumem u potpunosti. Ovi podaci su i meni bili čudni. Odgovor je taj da ga pominjem iz razloga što vuče korene iz sedamdesetih godina i zato što je na ovu muziku veliki uticaj imao punk. Zapravo samo na neke podpravce. Ostali vuku korene iz jazza, funka, rapa... Moram da vam kažem da sam dosta naučio dok sam radio ovaj tekst. Najpoznatiji izvođači su definitivno The Prodigy, Orbital i Moby koji su devedesetih napravili popriličnu pometnju na top listama. U delu o osamdesetim godinama pomenut je alternative rock kao oponent mainstream sceni. Desetak godina kasnije situacija se drastično menja. Popularnost alternative rocka je explodirala devedesetih godina. Naravno, i ovaj pravac ima svoje predstavnike. To su R.E.M., Nine Inch Nails, Red Hot Chili Peppers, Rage Against the Machine, i The Dave Matthews Band. Alternative Rock čak dobija i svoje podpravce kao što je grunge rock i predstavnike: Nirvana, Sound Garden i Pearl Jam. Nirvana je više od svih ostalih bendova zaslužna za komercijalizaciju alternative rocka. U periodu 1991. i 1994. godine Nirvana, inače bend koji su činili pevač i gitarista Kurt Cobain, basista Krist Novoselic i bubnjar Dave Grohl, je objavila dva multiplatinasta albuma (Nevermind i In Utero) i tako prebacila alternative rock iz specijalizovanih prodavnica ploča pravu u prve redove prodavnica koje su se bavile prodajom komercijalnih albuma. Zapanjujuće samoubistvo Kurta Cobaina 1994. godine, medijski je bilo veoma propraćeno. Komercijalizacija alternative rocka, muzičarima je predstavljala i veliki pritisak zbog činjenice da su se zbog platinastih tiraža..prodali.


facebook

Bunt jedne generacije



Standard jednog rok benda je sačinjavao kvartet koji su sastavljali gitarista, bas gitarista, bubnjar i pevač, ili trio - gde je pevač najčešće i svirao neki od navedenih instrumenata. Rok je predstavljao istinsku muziku mladih, načinio revoluciju svojom pojavom i obeležio bunt jedne generacije.
Kvartet ili trio

Standard jednog rok benda je sačinjavao kvartet koji su sastavljali gitarista, bas gitarista, bubnjar i pevač, ili trio - gde je pevač najčešće i svirao neki od navedenih instrumenata.
Bunt jedne generacije

Rok je predstavljao istinsku muziku mladih, načinio revoluciju svojom pojavom i označio bunt čitave jedne generacije. Od Elvisa Prislija, koji je bio jedna od najvećih ikona i začetnik rok muzike, pa sve do one rock muzike koja je izrazila protest protiv politike države, siromaštva, socijalnog statusa i ratova.
Like a Rolling Stone

Rok muzika je proizvela i mnogo novih varijacija i pravaca. Jedna od njih je i folk rok čiji je začetnik bio Vudi Gatfri (Woody Guthrie), a njegov napoznatiji i najverniji sledbenik Bob Dilan (Bob Dylan) sa jednom od svojih napoznatijih pesama “Like a Rolling Stone”. Folk rok muzika je okupila poštovaoce akustične i tradicionalne muzike, ali kombinovane sa zvukom električnih instrumenata.
Psihodelični rok

Još jedna od tvorevina rok muzike je i psihodelični rok, čiji su najpoznatiji predstavnici bili: Pink Flojd (Pink Floyd), Bič Bojs (Beach Boys), Krim (Cream) . 1967. godine se pojavljuju i Dorsi (The Doors), Bitlsi (The Beatles), Roling Stonsi (The Rolling Stones), Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix), Dženis Džoplin (Janis Joplin) i mnogi drugi.
Deca cveća

Procvat R’n’R muzike kao socijalnog obeležja hipi generacije dogodio se 1969. godine na najpoznatijem muzičkom festivalu toga vremena, a možda i najslavnijem ikada – Vudstoku (Woodstock). Na ovom koncertu koji je za tri dana posetilo 500.000 ljudi - mladi tog vremena pobunili su se protiv rata u vijetnamu, učmalog socijalnog poretka i izrazili svoj prezir prema načinu života svojih roditelja.
Progressive Rock

Kasnije se stvorio i progresiv rok – muzički pravac koji je doneo druge instrumente, druge tekstove i drugačiju muzičku formu. Grupa Hu (Who) je popularizovala rok operu, kao deo ovog ogranka rok muzike. Predstavnici ovog pravca su Enimalsi (Animals), Pink Flojd (Pink Floyd ), Dip Parpl (Deep Purple) i dr.
Heavy Metal, Hard Rock, Punk...

Hard Rok i Hevi Metal su neodvojivi deo evolucije roka. Ovaj pravac predstavlja Led Cepelin (Led Zeppelin), Dip Parpl (Deep Purple), Kvin (Queen), Alis Kuper (Alice Cooper), Blek Sabat (Black Sabath)…

Pank Rok se pojavio kao reakcija na disko muziku i kao odgovor na komercijalizam, kako su pankeri shvatali Hard Rok. Izvođači su se trudili da, svojom muzikom i ponašanjem, šokiraju javnost. Jedan od prvih ove vrste bio je bend Ramons (The Ramones).

Anarchy in The U.K.

1976. godine Ramonsi kreću na turneju po Engleskoj sa bendom Seks Pistols (Sex Pistols) - i time doprinose popularizaciji ovog pravca, a sama muzika postaje mnogo agresivnija i politički obojenija – što najbolje ilustruju prva dva singla Seks Pistolsa: “Anarchy in the U.K” i “God Save the Queen”



Osamdesetih godina su bili popularni i Ajron Mejdn (Iron Maiden) i Def Lepard (Deff Leppard), Bili Ajdol (Billy Idol), Brus Springstin (Bruce Springsteen), Piter Gebrijel (Peter Gebriel)… Pop Nju Vejv i Hard Rok bendovi. Dakle, rok muzika je nastavila da širi svoj spektar.

Zvuk Sijetla

Devedeste godine su donele Grandž (Grunge) – koji je rođen u Sijetlu (SAD), a promovisan na MTV-ju. Sam termin grandž označava prljavštinu, prašinu i „prljav“ zvuk. Ovaj pravac je neka vrsta fuzije između hardkor panka i hevi metala. Predstavnici ovog pravca su Grin River (Green River), Saundgarden (Soundgarden), Piksis (The Pixies), Nirvana (Nirvana), Prl Džem (Pearl Jam)...