Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Kratka istorija olimpijskih igara

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mina

  

Mina

Ženski
Poruka : 7923

Učlanjen : 15.11.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Zanimljive činjenice o Olimpijskim igrama   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Sre 25 Jul - 14:39

Zanimljive činjenice o Olimpijskim igrama



Kratka istorija olimpijskih igara Prve-OI
Prve antičke Olimpijske igre

Ova godina je posebna za nas, za London, za ceo svet. Olimpijske igre se održavaju po 30. put, a mi ćemo pokušati da uzburkamo vaše navijačke strasti zanimljivim činjenicama o ovom međunarodnom takmičenju. Pogledajte ovaj video, pripremite se za nove rezultate, uspehe, pobede i navijajte za naše sportiste tokom olimpijskih dana!

- Ovogodišnje OI, u stvari, nisu zaista tridesete po redu. Naime, Igre u Berlinu 1916. godine, Helsinkiju 1940. i Londonu 1944. godine se nisu ni održale zbog svetskih ratova.

- O početku Olimpijskih igara nema pouzdanih podataka, a najstariji pisani trag vodi u 776. godinu pre nove ere. Starogrčke OI trajale su do 392. godine p.n.e. Održavale su se svake četiri godine u čast boga Zevsa u Olimpiji, na poluostrvu Peloponezu.

- Rimski imperator Teodosije II je 394. godine ukinuo OI zbog njihovog paganskog porekla. Ponovo su počele da se održavaju krajem 19. veka na zahtev francuskog barona Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin).


Prve antičke Olimpijske igre
- Prve “moderne” OI održane su 1896. godine u Atini. Tada je, po prvi put, otpevana “Olimpijska himna”, a u 43 discipline takmičilo se 241 sportista iz 14 zemalja.

- Plamen je jedno od najpoznatijih olimpijskih simbola.

- Tek 1911. godine su Igre podeljene na letnje i zimske.

- Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je osnovan u Parizu 23. juna 1894. godine.

- U poslednjih 15 godina, više od 4,000 dece u Kini je dobilo ime Aoyun što znači Olimpijske igre. Čak 92 odsto registrovanih mališana sa ovim imenom su dečaci.

- Berlinske OI 1936. godine je, po prvi put, prenosila televizija.

- Foto-finiš tehnologija je prvi put upotrebljena na petim Igrama u Stokholmu, dok su se tek na desetim počele dodeljivati medalje na pobedničkom postolju.

- Medalje nisu bile obavezne sve do 1978. godine, a pre toga su pojedini najuspešniji takmičari dobijali, verovali ili ne, čak i kišobrane!

- Prečnik olimpijskih medalja je 60, a debljina tri milimetra. Medalja za drugo mesto sadrži 92,5 odsto srebra, a ona za prvo mesto sadrži šest grama čistog zlata.


Olimpijske medalje za koje će se takmičari svim srcem boriti ove godine
- Za vreme ceremonije otvaranja OI 1988. godine, pušteni su golubovi koji su simbolizovali mir. Međutim, većina ptica je uletela u vatru olimpijske baklje. Zbog ovog nemilog događaja dugo se protestvovalo, ali su ponovo pušteni četiri godine kasnije u Barseloni, međutim, sat vremena pre paljenja baklje.

- Pojam “Olimpijada” označava razdoblje od četiri uzastopne godine koje počinje otvaranjem Olimpijskih igara i završava otvaranjem sledećih. Olimpijada počinje četiri godine nakon početka prethodne, bez obzira na to da li su Igre održane.

- Sportisti kraljevine Srbije su prvi put nastupili tek u Stokholmu, na petim po redu OI.

- Na početku, Igre su bile uglavnom događaj od lokalnog značaja, a do 15. po redu antičkih Olimpijskih igara postojala je samo jedna disciplina, trka na nešto manje od 185 m. Zatim je uvedena trka na 370 metara, a prva dugoprugaška trka, na 4,420 m, održana je 720. godine p.n.e.

- Prve Paraolimpijske igre ozvaničene su 1960. godine kao međunarodno takmičenje.

- Ženama je bilo dozvoljeno da učestvuju na ovom takmičenju tek na drugim modernim Igrama, tačnije 1900. godine.

- Čuveni olimpijski moto je brže, više, jače (Citius, altius, fortius), a ideal olimpizma je “Najvažnije na olimpijskim igrama nije pobediti, nego učestvovati, kao što ni u životu nije najvažnija pobeda nego borba. Veliki je čovek onaj ko ne osvaja nešto bez časne borbe.”


Jusejn Bolt u Pekingu pre četiri godine
- Olimpijski plamen se pali u grčkoj Olimpiji sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala. Zatim ga na baklji mesecima pre Igara štafetno nose hiljade takmičara, preko svih kontinenata, do grada u kojem će se te godine one održati.

- Pobednik je, u antičko doba, nagrađivan vencem od lovorovog lišća.

- Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 2001. godine je Belgijanac Žak Rog (Jacques Rogge).

- Olimpijski sportovi u drevnoj Grčkoj bili su trčanje na kratkim i dugim stazama, rvanje, borba pesnicama, pankration (kombinacija rvanja i borbe pesnicama), petoboj (trčanje, skok udalj, bacanje diska, bacanje koplja, rvanje) i konjske trke, a za vreme održavanja Igara proglašavano je primirje i grčke državice su obustavljale ratove.

- Pet olimpijskih krugova na zastavi, dizajnirani su 1913. godine, a prvi put su korišćeni na Igrama 1920. godine.



Plavi krug označava Evropu, žuti Aziju, crni Afriku,
Kratka istorija olimpijskih igara Simbol

W
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

Enigma

Ženski
Poruka : 55658

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Uto 23 Okt - 16:58

Prve moderne (obnovljene) Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu (SAD) 1904. godine koje su po mišljenju samog kubertena bile daleko od uspešnih. 1906. godine u Atini (Grčka) su održane "privremene" igre, delimično zato što je malo evropljana imalo priliku da se takmiči u Sent Luisu, ali i zato što je Kuberten želeo ponovo da potvrdi svoj koncept olimpijskog ideala.

Kratka istorija olimpijskih igara 85211-004-8D0293FF

1908. godine igre su održane u Londonu (Velika Britanija), pošto je Rim u poslednjem  trenutku odustao od organizacije. 1912. godine na red je došao Stokholm  (Švedska), gde su igre, po mnogima, bile izuzetno dobro organizovane, uz brojne inovacije (Gatman, 2002). Šesta Olimpijada trebalo je da se održi 1916, godine u Berlinu (Nemačka), ali je otkazana zbog rata, da bi potom umesto Berlina odlučeno da igre budu održane 1920. godine u Antverpenu (Holandija).

Na zasedanju Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK) 1921. godine Kuberten je obelodanio svoju odluku da se povuče sa mesta predsednika MOK-a. Na istom zasedanju MOK je odlučio da oformi izvršni odbor, a francuski kaluđer Anri Didon je izrekao misao koja je postala trajni moto Olimpijskih igara "Citus, Altius, Fativa" (Brže, Više, Jače).

Između Olimpijskih igara u Parizu (Francuska) 1924. godine i Amsterdamu (Holandija) 1928. godine viđena je donekle ubrzana težnja ka regulaciji i standardizaciji. Amsterdamske igre 1928. godine, donele su i jednu novinu, budući da su žene po prvi put imale priliku da učestvuju u glavnom delu programa.

Za Olimpijske igre u Los Anđelesu (SAD) 1932. godine, za koje se kaže da su organizovane u holivudskom stilu, po prvi put u istoriji  igara bilo je sagrađeno potpuno novo olimpijsko selo (Guttman, 2002).

1936. godine Olimpijske igre (tzv. "Nacistička Olimpijada") održane su u Berlinu (Nemačka), a za njih sam Kuberten je rekao "da su igre bile grandiozne i organizovane hitlerovskom snagom i disciplinom" (citirano u Gutman, 2002). Olimpijske igre koje su trebale biti održane 1940. i 1944. godine odložene (otkazane) su zbog rata (II Svetski Rat).

1948. godine tajnim glasanjem  odlučeno je da domaćin prvih posleratnih igara bude London (Velika Britanija).  Londonske igre održane su u Evropi koja je bila opustošena ratom. Sportisti koji su učestvovali na igrama, za vreme igara bili su smešteni u vojnim  barakama i drugim improvizovanim objektima.

Olimpijada iz 1952. godine koja je održana u Helsinkiju (Finska), poprimila je novu političku dimenziju i prouzrokovala je pojavu novih tenzija, s obzirom su prvi put učestvovali sportisti Sovjetskog saveza (Shneidman, 1979), pored toga obeležilo ih je i povlačenje ekipa iz Zapadne Nemačke i Japana.

Godine 1956. održavanje Olimpijskih igara u Melburnu (Australija) bilo je stavljeno pod znak pitanja zbog dva sukoba - Egipatske okupacije Sueckog kanala i ulaska ruskih tenkova u Budimpeštu, što je na kraju rezultiralo bojkotom igara od strane brojnih zemalja. Kad su rezultati u pitanju ostaće zabeleženo da je Franjo Mihalić osvojio srebrnu medalju u maratonu, što je kako je kasnije sam izjavio ostao "njegov najveći uspeh u sportskoj karijeri".

1960. godine Olimpijske igre održane su u Rimu (Italija), uz po prvi put uživo prenošenje dešavanja širom Zapadne Evrope kao i gledaocima u Njujorku. Kad su najzapaženiji rezultati u pitanju: Etiopljanin Abebe Bikila postao je prvi tamnoputi Afrikanac koji je osvojio zlatnu medalju i to u maratonu. 1964. godine Olimpijske igre održane su u Tokiju (Japan). Atletičarske zvezde koje su najviše zablistale su Abebe Bikila koji je ponovi svoj uspeh sa igara u Rimu, i  Novozelanđanin Piter Snel koji je pobedio na trci na 800 metara i Al Oerster.

Na Olimpijadi u Meksiku 1968. godine, Vajomi Tajes dominirala je na stazi; Dik Fozburi je po prvi put pokazao novu tehniku skakanja, u disciplini skok u vis, koja je kasnije po njemu i dobila naziv "Fozbur - flop", dok je Bob Bimon oborio svetski rekord u skoku u dalj; Al Oerster je po četvrti put pobedio u bacanju diska.

Olimpijada koja je 1972. godine održana u Minhenu (Nemačka) najviše će se pamtiti po grupi Palestinaca koja je u olimpijskom selu za taoce uzela više Izraelaca. Sa sportskog gledišta ostao je upamćen Borzov koji je za Sovjetski Savez osvojio medalje na 100 i 200 m, dok je Finac Lase Viran pobedio u trkama na 5 000 i 10 000 m.

Olimpijadu u Montrealu (Kanada) 1976. godine zadesile su nevolje i pre samog početka, izgradnja prateće infrastrukture i druge pripreme bile su  propraćene političkim neprilikama. Najzapaženije rezultate postigli su Kubanac Albert Huantorena, koji je pobedio na trkama na 400 i 800 metara i Lose Viren koji je ponovio svoj dvostruki uspeh iz 1972. godine.

Olimpijadu u Moskvi (Sovjetski Savez) 1980. godine obeležio je bojkot i odsustvovanje reprezentacije SAD, Kanade, Zapadne Nemačke, Japana i Kenije. Kad su rezultati u pitanju može se zaključiti da su dominirali sportisti iz Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke, a pored njih zapažene rezultate imali su još i Alan Vels koji je bio prvi na trci na 100 m, na trci na 800 m pobednik bio Stivi Ovet, a na 1500 m Sebastijan Kou, dok je u desetoboju pobedio Dejl Tomson.

Na Olimpiskim igrama u Los Anđelesu (SAD) 1984. godine u znak osvete nisu učestvovali sportisti iz Sovjetskog Saveza i drugih šesnaest država (saveznika), pored toga ceremonija otvaranja kao i same igre, okarakterisane kao "čist šou biznis". Nakon ovih igara zaključeno je da su Olimpijske igre postale "urbani mega događaj" (Burbank, 2001). Što se samog takmičenja tiče, domaći sportisti su dominirali u atletici kao i u drugim sportovima, osvojivši ukupno 174 medalje (83 zlatne). Olimpijda u Los Anđelesu, ostaće upamćena i po preduzimljivosti Pitera Juberota i zaradi koja je ostvarena, s obzirom da je organizacioni komitet igara od prodaje televizijskih prava i sponzorkih ugovoa ostvario profit veći od 200 miliona dolara.

1988. godine  domaćin Olimpijskih igara bio je Seul, glavni grad Južne Koreje. Smatra se da su ove igre bile neka vrsta prekretnice u kojoj je televizija od pukog posmatrača postala jedan od glavnih organizatora (Hill, 1966). Najveća pažnja ponovo je posvećena atletici, a najzapaženija bila je Flores Grifit Džojner koja je pobedila u trkama na 100 i 200 metara i štafeti 4x100 m. U skakačkim disciplnama najviše su se istakli atletičari iz Sovjetskog Saveza, a u dugoprugaškim disciplinama Kenijci.

Ceremonija otvaranja Olimpijade u Barseloni 1992. godine, bila je jedna od najraskošnijih do tada. Barselona je od igara ostvarila skroman prihod od 3,27 miliona dolara (Hill, 1966). Kad su rezultati u pitanju Britanac Linford Kristi bio je najbolji u trci na 100 m, dok je Karl Luis osvojio medalje u skoku u dalj i štafeti 4x400 m.

Godine 1996. obeležena je stogodišnjica modernih Olimpijskih igara, a  organizacija je dodeljena Američkom gradu Atlanti. Kao što se moglo i pretpostaviti, najveći prihod ostvaren je od prodaje televizijskih prava i to 568 miliona funti, ali ostaje i činjenica da je veliki broj gledalaca iz celog sveta, igre u Atlanti okarakterisalo kao "inspirišući i spektakularan događaj", što je retko kom gradu domaćinu pošlo za rukom. Što se takmičenja tiče: najzapaženiji je bio Majkl Džonson koji je pobedio na trkama na 200 i 400 m, s tim što je na trci na 400 metara postavio i svetski rekord.

Milenijumske Olimpijske Igre održane su u Sidneju (Australija) 2000.  godine. Smatra se da je na ovim igrama verovatno po prvi put medijska pažnja više bila usmerena na takmičenja u ženskoj nego u muškoj konkurenciji. Najzapaženije rezultate ostvarili su: Keti Frimen koja je pobedila na trci na 400 m, kao i Merion Džouns koja je osvojila tri zlatne medalje u trkama na 100 i 200 m, i štafeti 4x100 m.

Dvadeset i osme po redu, Olimpijske igre održane su 2004. godine u Atini (Grčka) uz moto "Dobro došli kući" (engl. Welcome Home). Među najzapaženijim rezultatima bili su: osam osvojeni medalja (6 zlatnih i 2 bronzane) plivača Majkla Felpsa (Michael Phelps), koji tako je postao prvi sportista koji je osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama koje nisu bile bojkotovane.

Dvadeset i devete po redu, Olimpijske igre održane su 2008. godine u Pekingu (Bejing - Kina), na kojima je učestvovalo 11 028 sportista iz 204 Nacionalna tima (Wikipedia). Takmičenja su održana u 28 sportova, postavljena su 43 nova Svetska rekorda, a kao najznačajniji rezultati izdvajaju se: osam osvojenih zlatnih medalja Majkla Felpsa u svojoj karijeri na Olimpijskim igrama, čime je postavio rekord i postao jedini sportista kome je to pošlo za rukom, dok je Usein Bolt (Usain Bolt) obezbedio titulu "najbržeg čoveka na svetu", postavivši nove svetske rekorde u trkama na 100 i 200 metara.

Tridesete po redu, Olimpijske igre održane su 2012. godine, u Londonu (Velika Britanija). Među najzapaženijim učesnicima bili su Majkl Felps (Michael Phelps) koji je postao olimpijski takmičar sa najviše osvojenih medalja u istoriji Olimpijskih igara, sa 22 osvojene medalje; Usein Bolt (Usain Bolt), poznatiji kao "najbrži čovek na planeti", koji je osvojio 3 zlatne medalje, i to na: 100 m (OR), 200 m i štafeti 4x100 m (WR); i Oskar Pistorius (Oscar Pistorius) poznatiji kao "Blade Runner" i "the fastest man on no legs" ("najbrži čovek bez nogu"), koji je postao prvi čovek sa invaliditetom u istoriji, koji je učestvovao na Olimpijskim igrama, što je ujedno i predstavljalo ostvarenje njegovog sna. Kad su u pitanju selekcije sa najviše osvojenih medalja, prvo mesto zauzele su Sjedinjene Američke Države (SAD) sa osvojene 104 medalje (46 zlatnih; 29 srebrnih; 29 bronzanih), drugo mesto zauzela je Kina sa osvojenih 87 medalja (38 zlatnih; 27 srebrnih; 22 bronzane), dok sje treća bila Velika Britanija sa 65 osvojenih medalja (29 zltnih; 17 srebrnih; 19 bronzanih). Olimpijski tim Srbije zauzeo je 42. mesto sa osvojene 4 medalje (1 zlatna; 1 srebrna; 2 bronzane).  
Održavanje narednih, trideset i prvih (XXXI) po redu, Olimpijskih Igara predviđeno je da bude 2016. godine, u Rio de Žaneiru (Rio de Janeiro) u Brazilu.


Izvor:Savremeni sport










Kratka istorija olimpijskih igara F58bac5ba8ea5be9d9aaad224ee63fcc
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

Enigma

Ženski
Poruka : 55658

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Uto 23 Okt - 17:00

OD DREVNIH DO MODERNIH OLIMPIJSKIH IGARA

Igre održavane u Olimpiji bile su najstarije od četiri Panhelenske svečanosti koje su sačinjavali peridos, to jest "krug" igara. Preostale tri bile su Pitijske igre u čast Apolona koje su se održavale svake četiri godine u Delfima, Istamske igre u čast Posejdona koje su se održavale svake druge godine u Korintu i Nemejske igre u čast Zevsa koje su se održavale svake druge godine u Nemeji. Ne zna se pouzdano, kada su u Olimpiji održane prve Drevne olimpijske igre, premda se pouzdano zna da su trajale barem do 261. godine naše ere.

Drevne Olimpijske Igre bile su sveti praznik, sastavni deo religioznog života kod Helena; samim tim koreni si im bili u religiji. Drevne Olimpijske igre su bile svete igre, održavane su na svetom mestu i tokom svetog praznika; bile su religiozni čin u čast božanstva. Sportisti su učestvovali u igrama da bi služili bogu i nagrade koje su osvajali dolazile su od boga (Deubner, 1936).

Kratka istorija olimpijskih igara News_16530_n

Uspeh Drevnih Olimpijskih igara zavisio je od toga koji rimski car je bio na vlasti. Na najnižim granama igre su pale za vreme Nerona koji je odložio igre koje je trebalo održati 65. godine naše ere, i naredio da se sve igre održe iste godine, 67. godine naše ere, kako bi on mogao da se takmiči i pobedi na svim igrama. On ne samo što nije unapredio novi duh ekumenskih igara preporođenih pred vlašću Avgusta, već je na sebe navukao gnev olimpijskih zvaničnika koji su te igre proglasili nevažećim "anomalijom" (Scalon, 1988).

U rimskoj eri Drevne Olimpijske igre su prolazile kroz laganu, ali stalnu metamorfozu. Rimljani su uglavnom sačuvali spoljašnji sjaj religiozne i sportske tradicije ove Grčke svetkovine, ali su u nju ugradili i kult cara i podstakli na učešće takmičare kosmopolite (G. Skemblerd, 2000).

Ne zna se tačno koje su godine održane poslednje Drevne Olimpijske igre, mada neki danas dostupni podaci, ukazuju na 261. godinu naše ere. Međutim ima i istraživača koji tvrde da postoji šansa da su igre opstale sve do 426. godine naše ere, kada je Teodosije II izdao edikt kojim je bilo naređeno da se unište svi paganski hramovi na istoku Sredozemlja (Swaddling, 1982).

Postoji značajna razlika između drevnih, modernih i postmodernih koncepata sporta, a između prošlosti i sadašnjosti postoji kontinuitet i diskontinuitet , tako da prilikom upoređivanja prošlosti i sadašnjosti treba biti veoma obazriv. (G. Skembler).

Od nestanka Drevnih Olimpijskih igara, pa do njihovog ponovnog  obnavljanja, kada su prve moderne Olimpijske igre održane 1896. godine u Atini, proteklo je oko 1500 godina, i tokom tog perioda bilo je nekoliko pokušaja da se igrama udahne nov život.

U Evropi u sedamnaestom veku, prema G. Skembleru, nije bilo neubičajeno čuti ukazivanja i aluzije na Drevne Olimpijske Igre, ali gledajući unazad, nezaustavljivi pokret koji je vodio ka obnavljanju međunarodnih Olimpijskih igara nastavo se početkom devetnaestog veka.

U 19. veku Grčka je imala svoje "Olimpijske igre" pod pokroviteljstvom bogatog trgovca žitaricama, Evangeliosa Zapasa, koje su održane u Atini 1859; 1870; i 1889. godine. Neki autori smatraju da su baš ove igre bile "Prve prave Olimpijske igre modernog doba". Ove igre su predstavljale spoj drevnih i modernih disciplina, pred trideset hiljada gledalaca održane su na mestu vekovima starog stadiona "Panatinaiko" i naišle su na pohvale sa svih strana. Održana su takmičenja u sprintu, skokovima, bacanju diska i koplja, veranju uz konopac i rvanju.

Svoju ideju o obnavljanju Olimpijskih igara prvi put je javno izložio, Pjer Kuberten, u zaključku govora koji je održao na Sorboni 1892. godine. Ideja je burno pozdravljena, ali više kao živopisna retorička zamisao i komadić simbolizma nego praktičan predlog (G. Skembler, 2004).

Posle predratne međunarodne diplomatije i planiranja, Kuberten je organizovao drugi skup na Sorboni od 16. do 23. juna 1894. godine, gde se okupilo 79 delegata iz 12 zemalja, na kome je jednoglasno odlučeno da Olimpijske igre budu obnovljene (Eyquem, 1976).

Usaglašeno je da se Olimpijske igre održavaju svake četiri godine, kao i da obnovljene igre ne treba da budu imitacija drevnih igara, već da po karakteru budu isključivo moderne, uz obavezno negovanje olimpijskog duha. Pored toga Kubertenu je poverena puna odgovornost za osnivanje Međunarodnog Komiteta (danas poznatog kao Međunarodni Olimpijski Komitet - MOK) čiji bi članovi trebalo (bili dužni) da u svojim zemljama promovišu Olimpizam (Hill, 1996).

Kratka istorija olimpijskih igara Ancient-olympic-games

Prve moderne (obovljene) Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu(SAD) 1904. godine

Isti izvor










Kratka istorija olimpijskih igara F58bac5ba8ea5be9d9aaad224ee63fcc
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:21

У уџбеницима олимпијске историје исписује се нова страница. Почињу XXX Игре модерног доба, а Лондон постаје први град у којем су Игре одржане три пута: 1908, 1948. и 2012. године.

Први српски олимпијци, на Петим олимпијским играма које су 1912. године одржане у Стокхолму били су Драгутим Томашевић и Душан Милошевић.

Kratka istorija olimpijskih igara Rep-olimpijac

Драгутин Томашевић

Душан Милошевић био је трећи у квалификационој трци на 100 метара, а маратонац Драгутин Томашевић заузео је 37. место.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:22

Олимпијски пламен пролазио је кроз територију некадашње Југославије три пута: за време Игара 1936. године у Берлину, 1972. године у Минхену и, наравно, за време Зимских олимпијских игара 1984. године у Сарајеву.

Kratka istorija olimpijskih igara Sanda

Санда Дубравчић пали олимпијски пламен у Сарајеву










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:27

Гађање голубова био је спорт на програму Игара у Паризу 1900. Срећом, та стрељачка дисциплина трајала је кратко и то је једини пут да су животиње намерно убијане поводом Олимпијаде.

Kratka istorija olimpijskih igara Golub-leti-epa

Streljačka disciplina gađanje golubova prvi i posljednji put je bila zastupljena na Igrama 1900. Godine u Parizu kada je blizu 300 ovih ptica ubijeno.

Belgijanac Leon de Lunden je osvojio zlatno odličje usmrtivši 21 goluba, jednog više od drugoplasiranog Francuza Mauricea Faurea, dok je 18 ptica ubio Australac Donald MacIntosh.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:28

Да ли сте знали да су се сви спортисти на Играма у античко доба такмичили потпуно без одеће?

Kratka istorija olimpijskih igara Espn










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:30

Potezanje konopca, omiljeni školski sport na Zapadu, bilo je dio atletskog programa na Igrama 1900., 1904., 1908., 1912. i 1920. godine.

Tim britanskih policajaca bio je najbolji na OI 1908. godine u ovoj disciplini, ali su protiv njih protestvovali takmičari iz SAD zbog – obuće Britanaca.

Navodno su policajci „nosili ogromne cipele, tako teške da su se jedva kretali“.

Kratka istorija olimpijskih igara Konopac-27072012-625










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:31

Прву медаљу, и то одмах и златну, на VIII Олимпијским играма у Паризу 1924. године освојио је за Југославију гимнастичар Леон Штукељ освојивши прва места у вишебоју и на вратилу.

Kratka istorija olimpijskih igara Leon










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:33

Једина земља чији су се спортисти представили са својом заставом на свим Олимпијским играма до сада одржаним је Грчка. Спортисти Велике Британије, Француске, Швајцарске и Аустралије су такође учествовале на свим играма, али не увек "под" заставом своје земље. Швајцарци су заправо бојкотовали Игре 1956. године, али су учествовали у коњичким такмичењима неколико месеци раније у Стокхолму, која се такође рачунају у Игре те године. Француска није послала тим на Игре 1904, али је један Француз учествовао на Играма за САД. Велика Британија је 1896. такмичила као део Уједињеног краљевства Велике Британије и Ирске, а Аустралија је 1908. и 1912. такмичила заједно са Новим Зеландом.

Kratka istorija olimpijskih igara Grcka










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 10:39

Deset najčudnijih Olimpijskih sportova

Kratka istorija olimpijskih igara Olympicspigeon-27072012-625

PRVE moderne olimpijske igre održane su 1896. godine. Njihov utemeljitelj, Francuz Pierre de Coubertin, nadahnut antičkim Grcima, pozvao je "mladost svijeta" da se okupi u Ateni. Od tog vremena, kroz njih su prošle mnoge sportske discipline od kojih se većina zadržala i do današnjih dana. No, neke su bile dovoljno besmislene da se od njih nakon nekog vremena ipak odustalo. Uz pomoć stranice Oddee, predstavljamo vam popis od 10 upravo takvih disciplina.

Kratka istorija olimpijskih igara Kabadi-27072012-625

Kabaddi

Ova kombinacija hrvanja i timskog sporta ne samo da je najpoznatija igra u Bangladešu, jednoj od najmnogoljudnijih zemalja svijeta, već je od 1972. to i službena nacionalna igra ove azijske države. U sportu koji je na Olimpijskim igrama bio predstavljen 1936.godine , napadač pokušava dodirnuti protivnika i pobjeći na svoju polovicu, dok je posao obrane da ga spriječe u dodirivanju ili ga sruše u pokušaju bijega natrag.

Kratka istorija olimpijskih igara Adolfschmal-27072012-625

12-satna vožnja biciklom

U ovoj doista maratonskoj vožnji, sedmero hrabrih biciklista na Olimpijskim igrama 1896. vozilo se od pet ujutro do pet popodne. Četvorica njih odustala su još prije podneva, a pobjednik, Austrijanac Adolf Schmal, prešao je nevjerojatnih 290 kilometara. Samo on i još jedan natjecatelj završili u ovu napornu utrku.

Kratka istorija olimpijskih igara Konopac-27072012-625

Potezanje konopa

U periodu od 1900. do 1920. godine potezanje konopa bio je službeni sport na Olimpijskim igrama. Prvi osvajač zlatne olimpijske medalje u potezanju konopa je reprezentacija Švedske na olimpijskim igrama u Parizu 1900. godine, dok je posljednji reprezentacija Ujedinjenog Kraljevstva na olimpijskim igrama u Antwerpenu 1920. godine. U modernoj verziji sporta, konop povlače dva tima od osam ljudi, a pobjeđuje onaj koji uspije drugu skupinu povući 1,8 metara naprijed.

Kratka istorija olimpijskih igara Ropeclimbing-27072012-625

Penjanje po užetu

Disciplina zbog koje većina učenika prezire sat tjelesnog odgoja, službeni olimpijski sport bila je od 1896. godine. Ipak, zbog nedovoljne atraktivnosti i interesa, od 1932 više nije dio Olimpijskih igara.

Kratka istorija olimpijskih igara Pigeon-27072012-625

Gađanje živih golubova

Ova je "krvava" disciplina održana samo jednom, na Olimpijskim igrama u Parizu 1900. Ubijeno je gotovo 300 ptica koje su ono što je trebao biti sportski događaj, ubrzo pretvorile u poprište kakvog morbidnog mjesta zločina.

Kratka istorija olimpijskih igara Pistols-27072012-625

Dvoboj pištoljima

Iako zvuči pomalo zastrašujuće, u ovom sportu, koji je bio dio Olimpijskih igara od 1906. do 1912. godine, ipak nisu sudjelovala dva živa čovjeka. Sudionici natjecanja iz pištolja pucali bi u lutku odjevenu u frak koja je na prsima imala metu.

Kratka istorija olimpijskih igara Lacanne-27072012-625

"La Canne" ili "Štapovanje"

Ova francuska borbena vještina slična je mačevanju, no umjesto mača, natjecatelji koriste štap. Iako se na Olimpijskim igrama pojavila 1924. godine, Maurice Sarry standardizirao ju je kao sportsko natjecanje tek 70-ih godina.

Kratka istorija olimpijskih igara Rollerhockey-27072012-625

Hokej na rolama

1992. godine hokej na rolama bio je demonstracijski sport na Olimpijskim igrama u Barceloni. Može se igrati na svim podlogama koje su pogodne za rolanje, a igra se pakom ili lopticom.

Kratka istorija olimpijskih igara Clubswinging-27072012-625

Mahanje čunjevima

Ovaj sport koji pomalo podsjeća na ritmičku gimnastiku s čunjevima za kuglanje kao rekvizitima, na Olimpijskim igrama predstavljen je 1904. godine, a ponovo se pojavio tek 1932. Za razliku od žongliranja, čunjevi u "mahanju" nikad nisu smjeli "napustiti" dlanove, a najveći broj bodova dobivao se za koreografiju.

Kratka istorija olimpijskih igara Swimmingobstaclerace-27072012-625

Plivanje s preponama

1900. godine Olimpijske igre bile su na samim počecima razvoja. Te godine, igre su se održavale u Parizu i bile su potpuno marginalan događaj. Tu se dobro uklopilo i plivanje s preponama, disciplina u kojoj su na plivačkoj stazi bile postavljene prepreke u obliku stupova i brodova. Uz sve prepreke, natjecatelji su se morali boriti i sa snažnim strujama rijeke Seine, u kojoj se ovo natjecanje održavalo.

index.hr










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 11:19

Први тамнопути спортиста на Играма је био Константин Енрике де Зубиера, који је представљао Француску 1900.

Kratka istorija olimpijskih igara _sp-olimpijske-medalje

На првим савременим Олимпијским играма у Атини 1896. медаље од сребра су се уручивале победницима, а од бронзе другопласираним такмичарима.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 12:05

Najsramniji događaji u istoriji Olimpijskih igara

Kratka istorija olimpijskih igara Dzesi-ovens-berlin-oi-1936-1342079239-184747

Nekoliko sramnih događaja među kojima je odbijanje Adolfa Hitlera da uruči medalju Džesiju Ovensu i teroristički napad na Minhen 1972. godine, obeležilo je istoriju Igara.

Podsećamo vas na neke od najsramnijih događaja iz prošlosti najvećeg sportskog događaja na planeti.

Možda i najsramniji događaj u vezi sa Olimpijskim igrama dogodio se na trećim Igrama koje su održane 1904. godine u Sent Luisu, u SAD-u.Tada je Džejms Edvard Saliven organizovao rasni eksperiment osmišljen sa ciljem da se dokaže da prirodni atleticizam nije dorastao civilizovanim belim Amerikancima.

Domaćin je osvojio 239 od ukupno 280 medalja.Ovaj događaj, nazvan "Dani antropologije" dogodio se dva dana pre početka stvarnih Igara. Na ovim "igrama" su učestvovali "divljaci" koji su dopremljeni u SAD iz svih krajeva sveta. Među njima su se našli američki i austalijski domoroci, kanibali, Pigmeji, Eskimi i pripadnici mnogih plemena iz Afrike, Južne Amerike, sa Filipina.

Kratka istorija olimpijskih igara 2705998364ffe767f5d5da559995687_orig

Učestvovali su u trci na 100 metara, bacanju koplja i diska, kao i u skoku u dalj. Takmičari su napravili neke od najkraćih skokova u istoriji Igara, dok su prolazna vremena u sprintu bila na nivou osnovaca. U trci na 100m, onog trenutka kada je pištolj dao znak za start, neki su se 'zaledili' u mestu, a drugi, nesvesni da do cilja treba doći što pre, su počeli lagano da trče stazom.
To nije bila poslednja zloupotreba Igara. I kasnije su mnogi Igre koristili kako bi ponizili druge, dok su pojedinci najveći sportski događaj iskoristili kako bi skrenuli pažnju na neki problem.

Na OI 1936. godine u Berlinu Adolf Hitler je iskoristio Igre kao deo svoje nacističke propagande. Zabranio je učešće Jevrejima, ali je njegov plan pokvario tamnoputi Amerikanac Džesi Ovens koji je ponizio Arijevce osvojivši četiri zlatne medalje. Hitler je kasnije odbio da mu uruči medalju, ali su pojedini svetski mediji nekoliko decenija kasnije tvrdili da se rukovanje Hitlera i Ovensa dogodila "iza kulisa" Igara u Berlinu.



Južnoj Africi je bilo zabranjeno učešće na Igrama od Tokija 1964. do Barselone 1992. godine. Razlog je bila rasna segregacija u JAR.

Na Igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine u prvom planu su bila dva američka šampiona. Tomi Smit i Džon Karlos su osvojili zlatnu i bronzanu medalju u trci na 200 metara, a na pobedničko postolje su izašli bosi sa podignutom šakam u crnoj rukavici (podrška pokretu Afro-amerikanaca "Black Power") kako bi izrazili nezadovoljstvo tretmanom Afro-amerikanaca u SAD-u.

Kratka istorija olimpijskih igara 16977927304ffe767f80938128157069_orig

Na igrama u Minhenu 1972. godine palestinski teroristi upali su u Olimpijsko selo i ubili devetoro izraelskih olimpijaca. Ukupno je stradalo 11 ljudi.


Opusteno.rs










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 12:12

Најуспешније Олимпијске игре за Југославију биле су 1984. године у Лос Анђелесу када је освојено 18 медаља. Српски стрелци прве медаље почели да освајају у Сеулу 1988. године.
Југословенски стрелци су у Сеулу 1988. први пут освојили олимпијске медаље и то три. Јасна Шекарић је освојила злато у гађању ваздушним пиштољем и бронзу са пиштољем, а Горан Максимовић злато у гађању ваздушном пушком.

Kratka istorija olimpijskih igara Jasna-sekaric

Прве медаље за српске стрелце у Сеулу 1988. године
За југословенске спортисте Игре у Лос Анђелесу 1984. имају посебан значај- постигнут је највећи успех на једним Играма када је реч о броју медаља. Чак 18 одличја (у Москви су освојили девет), а седам од тог броја су биле златне освојили су „плави" на овим Играма.
Најсјајније одличје освојили су рукометашице, рукометаши, ватерполисти, кануисти Љубек-Нишовић, боксер Јосиповић, рвачи Трстена и Лисјак. Овим се Југославија нашла међу 10 најуспешнијих земаља у Билансу медаља, први пут на Играма.

Kratka istorija olimpijskih igara Svetlana-kitic

Олимпијске игре у Лос Анђелесу 1982. године највише медаља за нашу земљу










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 7 Apr - 12:14

Једини олимпијац добитник и Нобелове награде је Филип Ноел Бејкер из Велике Британије, освајач сребрне медаље на 1500 метара 1920. године

Најстарији учесник Летњих олимпијских игара је Оскар Свен из Шведске у стрељаштву 1908, 1912. и 1920. године. Оскар је и најстарији освајач златне медаље са 64 године, 280 дана колико је имао 1912. године и најстарији освајач сребрне медаље коју је 1920. године освојио са 72 године и 281 дан живота. Најстарија жена учесника Игара је Британка Лорна Џонстон, која се такмичила у коњичком спорту са 70 година и 5 дана на Играма 1972. у Минхену.

Kratka istorija olimpijskih igara Filip-noer

Бициклиста Филип Ноел једини за медаљом и Нобеловом наградом










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Uto 11 Mar - 21:02

10 NAJUSPEŠNIJIH SPORTISTA NA OLIIMPIJSKIM IGRAMA SVIH VREMENA

Prošlo je više od jednog veka kada su se davne 1896 pod pokroviteljstom Pierre de Coubertina, održale prve moderne Olimpijske igre. Parola „ravnopravnost svih sportista bez rasne, političke i verske diskriminacije“, krasila je sve do sada održane letne i zimske Olimpijske igre.

Za svo to vreme učešce je uzelo nekoliko stotina hiljada sportista, sa jednim osnovnim ciljem – biti bolji od ostalih. Iako je želja svakog od njih da pobedi i bude najbolji, vecini sportista je samo učešce na Olimpijskim igrama životni san. Biti najbolji u nekome sportu i osvojitio medalju iziskuje puno rada, treninga i odricanja. Nekima od njih je to polazilo za rukom ne jednom ili dva, věc deset ili više puta. Dominirali su svojim disciplinama i ušli u istoriju Olimpijskih igara.

Imacete priliku da pogledate listu od 10 najuspešnijih i najboljih sportista prema broju osvojenih medalja. Ovo nije lista najbolje placenih ili najpopularnijih sportista… Za mnoge od njih vecina ljudi nije ni čula, al to nije razlog da im se ne divimo i da ih ne respektujemo


10. MATT BIONDI - Državljanstvo: SAD

Sport: Plivanje, Ukupno medalja: 11, Zlatnih: 8, Srebrnih: 1, Bronzanih: 2.
09. JENNY THOMPSON - Državljanstvo: SAD

Sport: Plivanje, Ukupno medalja: 12, Zlatnih: 8, Srebrnih: 3, Bronzanih: 1.
08. SAWAO KATO Državljanstvo: Japan,

Sport: Plivanje, Ukupno medalja: 12, Zlatnih: 8, Srebrnih: 3, Bronzanih: 1.
07. BIRGIT FISCHER - Državljanstvo: Nemačka,

Sport: Kanuistika, Ukupno medalja: 12, Zlatnih: 8, Srebrnih: 4, Bronzanih: 0.
06. BJORN DPEHLIE - Državljanstvo: Norveška,

Sport: Cross-country skiing, Ukupno medalja: 12, Zlatnih: 8, Srebrnih: 4, Bronzanih: 0.
05. CARL LEWIS - Državljanstvo: SAD,

Sport: Atletika, Ukupno medalja: 10, Zlatnih: 9, Srebrnih: 1, Bronzanih: 0.
04. MARK SPITZ - Državljanstvo: SAD,

Sport: Plivanje, Ukupno medalja: 11, Zlatnih: 9, Srebrnih: 1, Bronzanih: 1.
03. PAAVO NURMI - Državljanstvo: Finska,

Sport: Atletika, Ukupno medalja: 12, Zlatnih: 9, Srebrnih: 3, Bronzanih: 0.
02. LARISA LATYNINA - Državljanstvo: SSSR,

Sport: Gimnastika, Ukupno medalja: 18, Zlatnih: 9, Srebrnih: 5, Bronzanih: 4.
01. ????? - Pogledajte prilog



bajweb










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 29 Mar - 21:55

Od drevnih do modernih olimpijskih igara

Kratka istorija olimpijskih igara Tekst_(164)_od-drevnih-do-modernih-olimpijskih-igara

Igre održavane u Olimpiji bile su najstarije od četiri Panhelenske svečanosti koje su sačinjavali peridos, to jest "krug" igara. Preostale tri bile su Pitijske igre u čast Apolona koje su se održavale svake četiri godine u Delfima, Istamske igre u čast Posejdona koje su se održavale svake druge godine u Korintu i Nemejske igre u čast Zevsa koje su se održavale svake druge godine u Nemeji. Ne zna se pouzdano, kada su u Olimpiji održane prve Drevne olimpijske igre, premda se pouzdano zna da su trajale barem do 261. godine naše ere.

Drevne Olimpijske Igre bile su sveti praznik, sastavni deo religioznog života kod Helena; samim tim koreni si im bili u religiji. Drevne Olimpijske igre su bile svete igre, održavane su na svetom mestu i tokom svetog praznika; bile su religiozni čin u čast božanstva. Sportisti su učestvovali u igrama da bi služili bogu i nagrade koje su osvajali dolazile su od boga (Deubner, 1936).

Uspeh Drevnih Olimpijskih igara zavisio je od toga koji rimski car je bio na vlasti. Na najnižim granama igre su pale za vreme Nerona koji je odložio igre koje je trebalo održati 65. godine naše ere, i naredio da se sve igre održe iste godine, 67. godine naše ere, kako bi on mogao da se takmiči i pobedi na svim igrama. On ne samo što nije unapredio novi duh ekumenskih igara preporođenih pred vlašću Avgusta, već je na sebe navukao gnev olimpijskih zvaničnika koji su te igre proglasili nevažećim "anomalijom" (Scalon, 1988).

Kratka istorija olimpijskih igara Olympic-2012-history-discus-thrower

U rimskoj eri Drevne Olimpijske igre su prolazile kroz laganu, ali stalnu metamorfozu. Rimljani su uglavnom sačuvali spoljašnji sjaj religiozne i sportske tradicije ove Grčke svetkovine, ali su u nju ugradili i kult cara i podstakli na učešće takmičare kosmopolite (G. Skemblerd, 2000).

Ne zna se tačno koje su godine održane poslednje Drevne Olimpijske igre, mada neki danas dostupni podaci, ukazuju na 261. godinu naše ere. Međutim ima i istraživača koji tvrde da postoji šansa da su igre opstale sve do 426. godine naše ere, kada je Teodosije II izdao edikt kojim je bilo naređeno da se unište svi paganski hramovi na istoku Sredozemlja (Swaddling, 1982).

Postoji značajna razlika između drevnih, modernih i postmodernih koncepata sporta, a između prošlosti i sadašnjosti postoji kontinuitet i diskontinuitet , tako da prilikom upoređivanja prošlosti i sadašnjosti treba biti veoma obazriv. (G. Skembler).


Kratka istorija olimpijskih igara Olympic_coin

Od nestanka Drevnih Olimpijskih igara, pa do njihovog ponovnog obnavljanja, kada su prve moderne Olimpijske igre održane 1896. godine u Atini, proteklo je oko 1500 godina, i tokom tog perioda bilo je nekoliko pokušaja da se igrama udahne nov život.

U Evropi u sedamnaestom veku, prema G. Skembleru, nije bilo neubičajeno čuti ukazivanja i aluzije na Drevne Olimpijske Igre, ali gledajući unazad, nezaustavljivi pokret koji je vodio ka obnavljanju međunarodnih Olimpijskih igara nastavo se početkom devetnaestog veka.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610Ned 29 Mar - 21:56

U 19. veku Grčka je imala svoje "Olimpijske igre" pod pokroviteljstvom bogatog trgovca žitaricama, Evangeliosa Zapasa, koje su održane u Atini 1859; 1870; i 1889. godine. Neki autori smatraju da su baš ove igre bile "Prve prave Olimpijske igre modernog doba". Ove igre su predstavljale spoj drevnih i modernih disciplina, pred trideset hiljada gledalaca održane su na mestu vekovima starog stadiona "Panatinaiko" i naišle su na pohvale sa svih strana. Održana su takmičenja u sprintu, skokovima, bacanju diska i koplja, veranju uz konopac i rvanju.

Svoju ideju o obnavljanju Olimpijskih igara prvi put je javno izložio, Pjer Kuberten, u zaključku govora koji je održao na Sorboni 1892. godine. Ideja je burno pozdravljena, ali više kao živopisna retorička zamisao i komadić simbolizma nego praktičan predlog (G. Skembler, 2004).

Kratka istorija olimpijskih igara R4RhF

Posle predratne međunarodne diplomatije i planiranja, Kuberten je organizovao drugi skup na Sorboni od 16. do 23. juna 1894. godine, gde se okupilo 79 delegata iz 12 zemalja, na kome je jednoglasno odlučeno da Olimpijske igre budu obnovljene (Eyquem, 1976).

Usaglašeno je da se Olimpijske igre održavaju svake četiri godine, kao i da obnovljene igre ne treba da budu imitacija drevnih igara, već da po karakteru budu isključivo moderne, uz obavezno negovanje olimpijskog duha. Pored toga Kubertenu je poverena puna odgovornost za osnivanje Međunarodnog Komiteta (danas poznatog kao Međunarodni Olimpijski Komitet - MOK) čiji bi članovi trebalo (bili dužni) da u svojim zemljama promovišu Olimpizam (Hill, 1996).

Prve moderne (obovljene) Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu(SAD) 1904. godine, kratku istoriji modernih (obnovljenih) Olimpijskih igara možete pogledati putem sledećeg linka (Kratka istorija Olimpijskih igara).



savremenisport










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Kratka istorija olimpijskih igara 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Kratka istorija olimpijskih igara Empty
PočaljiNaslov: Re: Kratka istorija olimpijskih igara   Kratka istorija olimpijskih igara Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratka istorija olimpijskih igara
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zvezde olimpijskih igara
» Olimpijske igre 2012
» Trivijali zimskih olimpijskih igara
» Kratka istorija kozmetike
» Kratka istorija Srpskog naroda
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Sport :: Sportski Mozaik-