Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Ona je izgovorena ili napisana misao. Rečenicom najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

Prema značenju rečenice se dele na:

obaveštajne,

upitne,

uzvične,

zapovedne i

željne.

Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama. Na kraju obaveštajnih rečenica nalazi se tačka.

Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica nalazi se upitnik.

Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.

Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).

Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica se nalaze uzvičnik.

Prema sastavu rečenice se dele na:

proste i

složene.

Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice. Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat. Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju i još neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.

Prosta neproširena rečenica: Marko sedi. Hladno je.

Prosta proširena rečenica: Moj drug Marko sedi na kauču. Danas je hladno.

Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.

Složena rečenica: Marko sedi i razmišlja. Marko sedi na kauču i misli na tebe.

Obaveštajne rečenice

Marko ide u osnovnu školu.

Dečak sluša rok muziku.

Boske trenira odbojku.

Pera je razbio prozor loptom.

Aleksa je Marijin najbolji drug.

Radnički je novi prvak Srbije.

Naoblačilo se i pašće kiša.

Upitne rečenice

Koliko je sati?

Ko je tvoja simpatija?

Imaš li večeras trening?

Da li je Anđela tvoja sestra? Kako se osećaš danas?

Voliš li da čitaš?

Šta radiš večeras?

Uzvične rečenice

Dobio sam peticu!

Ura, pobedili smo!

Pao je sneg!

Pazi, auto!

Danas je divan dan!

Ti si najbolji tata na svetu!

Napred, Radnički!

Hej, ti!

Jao, slomio sam zub!

Zapovedne rečenice

Dodaj mi olovku.

Stani!

Donesi mi čašu vode.

Zatvori prozor u svojoj sobi.

Izlazi napolje!

Ostavi to ovde!

Prestani da plačeš!

Sedi dole!

Ne uznemiravaj komšije!

Ne diraj to!

Željne rečenice

Živ bio sto godina!

Sve najbolje u ovoj godini!

Puno sreće na kontrolnom!

Crkni, budalo nepismena!

Neka ti se sve želje ostvare!

Srećno ti bilo sutra!

Proklet bio!

Srećno ti bilo danas!

Bezlične ili pasivne rečenice

Bezlične rečenice su : besubjekatske, obezličene, bezlične sa prilozima,bezlične sa logičkim subjektom u genitivu.



Primer:Grmelo je celu noć.(besubjekatska)
Nema subjekta jer radnja nema isvršioca(ko "grmi").



Primer:Pevalo se na ekskurziji(obezličena)
Koristimo ih kada mislimo uopšteno na: ljude,životinje,decu...



Primer:U subotu će biti nastave(sa logičkim subjektom u genitivu)
Iskazane su uz pomoć predikata u kojima su glagoli obično imati i biti u potvrdnom i odričnom obliku i logičkim subjektom u genitivu.



Primer:Toplo je u ucionici(bezlicne recenice sa prilogom)
Iskazane su pomocnim glagolom i prilogom.

Rečenice bez subjekta - bezlične (impersonalne) su one rečenice u kojima je predikat u trećem lidu jednine srednjega roda, ako se u glagolskom obliku razlikuje rod. U predikatu su najčešće glagoli zbivanja kojima se označavaju neke prirodne pojave ili atmosferska stanja uz koje ne može da se javi subjekt.

Najbolji test za proveru da li je neka rečenica stvarno bezlična jeste da je prebacimo u perfekat jer se u prezentu ili u futuru ne razlikuje rod glagolskog oblika. Ako je predikat u perfektu trećeg lica jednine u srednjem rodu i nema subjekta, onda je to bezlična rečenica.

Ako je i ovo nejasno, evo i primera jer se na njima najbolje nauči:

Iz subjekatsko - predikatske rečenice ''Grom grmi'' :
Grmi (prezent) - Grmeo je (perfekt) ; Grmi. Grmelo je (bezlična rečenica)

Iz subjekatsko-predikatske rečenice ''Munja seva'':
Seva (prezent) - Sevala je (perfekt) ; seva. Sevalo je (bezlična).

Postoje i drugi tipovi bezličnih rečenica u kojima se podrazumeva da subjekat predstavljaju ljudi (svi ljudi, neki ljudi, neko)

Zna se da je zemlja okrugla (ljudi znaju da je zemlja okrugla)
Kod nas se vozi desnom stranom (Kod nas ljudi voze desnom stranom)

Uopšteno govoreći: ove rečenice imaju element SE kao pokazatelj bezličnosti. One, za razliku od drugih bezličnih rečenica, imaju uopšten agens (ljudsko biće), koji je odgovoran za vršenje radnje. Ove rečenice se obrazuju sa predikatom od prelaznih i neprelaznih glagola. Kada je predikat obrazovan od prelaznih glagola, te rečenice se mogu formalno podudarati sa pasivnim refleksivnim rečenicama. To je slučaj kada te pasivne rečenice imaju predikat u trećem licu srednjeg roda jednine (što je svojstveno za predikat bezličnih rečenica) i kad je njihov sintaksički subjekat izostavljen.

Impersonalna (bezlična) rečenica je svaka ona rečenica koja nema gramatički, nominativni subjekat.

U jednostavnoj rečenici Kiša pada, subjekat kiša je imenica u nominativu, i baš zbog tog oblika ovaj subjekat se naziva nominativni.

Dakle, ako prepoznaš da je u nekoj rečenici subjekat u nominativu, budi siguran da ta rečenica nije bezlična.

Iako bezličnih rečenica u našem jeziku ima nekoliko vrsta, najčešće se one u kojima se predikatom konstatuje zbivanje meteoroloških ili prirodnih nepogoda.

Primjeri ovih bezličnih rečenica su: Odjednom se razvedri, pa se opet naoblači, Smrkava se, Grmi, Kasno je itd....

Osnovna karakteristika svih bezličnih (impersonalnih) rečenica je da njihovi predikati imaju neutralan oblik roda i lica i da su u trećem licu jednine. To ćeš lako prepoznati u rečenici Naoblačilo se. Dakle, bezlične rečenice imaju predikat u trećem licu jednine.

Za razlikovanje bezličnih rečenica evo ti dva jednostavna primjera:

1. Strašna je zima bila. (Ova rečenica ima gramatički subjekat u nominativu) - nije bezlična rečenica
2. Strašno je zima bilo. (Ovo je impersonalna rečenica u kojoj riječ zima ima prilošku funkciju)

Sintaksičari su saglasni da su impersonalne rečenice – potpune rečenice, iako se nekima čini da to nisu.

Čak i kada kažeš samo Naoblačilo se, subjekat se u strukturi rečenice nazire i kada bi ga dodao, npr. Nebo se naoblačilo, to više nije bezlična rečenica.

Stevanović navodi primjer Andrićeve rečenice: Zna li se sada gde je vođa pobunjenika?, i ubraja je u bezlične konstrukcije.


Važno je znati da su impersonalne rečenice sve one rečenice koje nemaju subjekat ali i sve one rečenice sa logičkim subjektom.
Impersonalnost podrazumjeva da je predikat u 3. licu jednine srednjeg roda i to je najbolji način da se uvjeriš da je rečenica bezlična.