Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Ona je izgovorena ili napisana misao.

Rečenica se sastoji od rečeničnih delova (članova), koji imaju odgovarajuću službu u rečenici. Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.

Glavni rečenični članovi su:

- subjekat i

- predikat.

Zavisni rečenični članovi su:

- objekat,

- atribut,

- apozicija i

- priloške odredbe.

Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica imati. Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.

Subjekat

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.

Predikat

Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Objekat

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.

Atribut

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.

Apozicija

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.

Priloške odredbe

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu s predlogom ili bez predloga..

Subjekat

Marko je juče bio u Beogradu.

Moja najbolja drugarica je Ana.

Na prozoru vise bele zavese.

On stalno priča o odbojci.

Majci je drago što sam dobro.

Petica je najbolja ocena.

Moj tata ima braon kosu

Predikat

Maja sluša rok muziku.

Olivera je moja učiteljica.

Pobedili smo Partizan.

Naoblačilo se i pada jaka kiša.

Oni su juče bili nestašni.

Izađi napolje i igraj se.

Prijatelji stalno dolaze kod nas.

Objekat

Sonja čita knjigu.

Stalno razmišljam o izletu.

Marko je slomio prozor.

Baka je unuku ispričala priču

Pas juri mačku.

Aleksa je Ani poklonio cveće.

Mama ih je pohvalila.

Atribut

Pili smo vodu iz bunara.

Maja ima narukvicu od srebra.

Ona visoka devojčica peva.

Crveni telefon je opet zazvonio.

Uže sa broda se pokidalo.

Isprljao sam prugastu košulju.

Torba učitelja je od kože.

Apozicija

Ana, moja drugarica, lepo igra.

Ivo, Markov drug, trenira fudbal.

Dobio sam loptu od Bože, našeg školskog trenera.

Na Kopaoniku, najvišoj planini u Srbiji, danas nema snega.

Reks, Nedin pas, je bele boje.

Priloške odredbe

Marko je bio u Nišu.

Sutra ću kupiti skejt.

Moje biciklu se nalazi iza kuće.

Boske dobro igra odbojku.

Putovali smo juče šest sati.

Nisam bio u školi zbog bolesti.

Uradio sam to bez napora.

Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.

Subjekat može biti:

gramatički i

logički subjekat.

Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.

Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili akuzativu.
predikat

Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Predikat može biti:

glagolski i

imenski predikat.

Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolskioblik razlikuje rod.

Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.

Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).

Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.

Prema složenosti predikat se deli na:

prost i

složen predikat.

Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.

Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.

PAŽNJA !

Pomoćni glagoli nikada ne mogu sami biti predikat!

Imenski deo predikata nije atribut!

Gramatički subjekat

Milan sutra ide u Beograd.

Ispred kuće raste drvo.

On stalno kasni u školu.

Boško je dobar odbojkaš.

Trinaest je moj srećen broj.

Na klupi sede neki stariji ljudi.

Glavni grad Srbije je Beograd.

Ja sam najbolji đak u razredu.

Sutra je moj rođendan.

Pet je najbolja ocena.

Logički subjekat

Nesta blaga, nesta prijatelja.

Dragani se stalno spava.

Vesnu je stid svega.

Nema Marka, nema junaka.

U koloni ga nije više bilo.

Meni je dosadno.

Bilo me je strah u šumi.

Njemu je deset godina.

Majci je milo što sam dobar.

Danas joj je opet loše.

Glagolski predikat

Gordan je ustao u devet sati.

Danas smo igrali utakmicu.

Sutra Miša putuje u Indiju.

Seljaci oru svoje njive.

Saša i Alen su otišli kući.

Anđela razmišlja o svemu.

Kiša pada ceo dan.

Naoblačilo se još jutros.

Mraz me štipa za obraze,

Sedi, dole.

Imenski predikat

Zoran je dobar učenik.

Maja je moja starija sestra.

Nadal je broj jedan u svetu.

Olivera je moja učiteljica.

Papir je pocepan i izgužvan.

Radnički je šampion

Njena mama je bila teniserka.

Najbolji đak je Milan.

Juče je bilo dosadno u školi.

Boske je odbojkaš.

Prost predikat

On je uporan.

Ana je kupila svesku.

Složen predikat

On mora da bude uporan.

Ana želi da kupi svesku.

ATRIBUT

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica.

Atribut odgovara na pitanja: KAKAV? ČIJI? OD ČEGA?...

Službu atributa vrše:

☼ pridevi,

☼ imenice,

☼ zamenice i

☼ brojevi,

Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju i mogu se zameniti pridevom sa istim značenjem.

Primeri imenica u službi atributa:

košulja na pruge ► prugasta košulja

ogrlica od zlata ► zlatna ogrlica

torba učenika ► učenikova torba

uže sa broda ► brodsko uže

APOZCIJA

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica.

Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Apozicija je uvek u istom padežu kao i imenica koju određuje.

Apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zarezima.

ZAPAMTI!

Imenski deo predikata NIJE atribut!

Reči koje su u službi atributa javljaju se i u službi imenskog dela predikata. Razlikuju se tako što atribut stoji uz imenicu, a imenski deo predikata se upotrebljava sa pomoćnim glagolima (jesam ili biti).

Atribut

Lepe devojke postaju manekenke.

Zazvonio je crveni telefon.

Snalažljivi dečak je opet izbegao odgovor.

Niski dečaci ne mogu da igraju košarku.

Maja ima haljinu od svile.

Imenski predikat

Manekenke su lepe.

Telefon je crven.

Dečak što je opet izbegao odgovor je snalažljiv.

Oni dečaci nisu niski.

Haljina je od svile

Objekat

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova.

Objekat može biti:

☼ pravi i

☼ nepravi.

Pravi (bliži) objekat je stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja: koga? šta? čega?

Nepravi (dalji) subjekat stoji u genitivu, dativu, akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i povratne glagole. Dobija se na pitanja: kome? čemu? kome? o čemu? čime? čega? za čime?

U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. U jednoj rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.

Objekat nikada ne može biti u nominativu i vokativu.
priloške odredbe

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.

Priloške odredbe se dele na:

☼ priloška odredba za vreme,

☼ priloška odredba za mesto,

☼ priloška odredba za način,

☼ priloška odredba za količinu,

☼ priloška odredba za uzrok,

☼ priloška odredba za cilj,

☼ priloška odredba za društvo.

U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.

Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kada?

Priloška odredba za mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: gde? kuda? odakle? dokle?

Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kako?

Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje koliko?

Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja zašto? zbog čega? radi čega?

Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje s kim?

Pravi objekat

Ana posprema sobu.

Marko je juče kupio knjigu.

Pas juri mačku po dvorištu.

Sonja će će pozvati Natašu.

Daj mi malo šećera.

Nepravi objekat

Celo jutro maštam o izletu

Uželeo sam se kolača.

On se javio Martini.

Zadovoljni smo uspehom.

Stalno mislim na tebe.

Gordan trči za tobom.

Priloška odredba za vreme
prilozi i imenice (sa predlozima):

juče, danas, sutra, nikad, noću, uveče, jutros, nedavno, zimus, danju, posle časa, pre podne, uskoro, na proleće, u jesen, nedeljom, preko dana...

Priloška odredba za mesto
prilozi i imenice (sa predlozima):

tamo, ovde, dole, blizu, daleko, napred, preko puta, iz grada, iza kuće, pod stolom, na stolu, u gradu, ispred auta, prema jugu, od sela, do mora, ulicom, u Sarajevu,

Priloška odredba za način
prilozi i imenice (sa predlozima):

brzo, dobro, zajedno, veselo, tiho, sa ljubavlju, bez straha, bez napora, sa nestrpljenjem, žustrim rečima, najednom...

Priloška odredba za količinu
prilozi i imenice (sa predlozima)

mnogo, malo, previše, dosta, nimalo, sedam sati, pet tona, dvadeset metara, sto vekova, deset dana...

Priloška odredba za uzrok, cilj
prilozi i imenice (sa predlozima):

zato, zbog sestre, zbog bolesti, od straha, od uzbuđenja, radi uspeha, zbog znanja...

Priloška odredba za društvo

sa sestrom, sa drugovima..

Nepravi objekat

Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padežima sa predlogom ili bez predloga i to uz neprelazne glagole.

Ispričala sam im celu istinu. (dativ)
On stalno samo klima glavom. (instrumental)
Pričamo o sreći. (lokativ; uvek s predlogom)
Najeli smo se sarmi i napili piva. (genitiv; ne može se zameniti akuzativom)

U srpskom jeziku postoje glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, uručiti, pružiti) i glagoli saopštavanja (reći, kazati, saopštiti, javiti, pričati). Takvi glagoli se dopunjuju nepravim objektom u dativu i pravim objektom u akuzativu.

Javiti Milici lošu vest.
Poslati roditeljima poklon za godišnjicu braka.
Uručiti učenicima diplome.

Logički ili semantički subjekat

Logički ili semantički subjekat je onaj subjekat koji se nalazi u nekim od zavisnih padeža.

1) u dativu

Starici udariše suze na oči.
Bilo im je neprijatno.

2) u genitivu

Nesta blaga, nesta prijatelja.
Nema vode i struje.
Danas neće biti nastave.

3) u akuzativu

Marka boli stomak.

Predikat

Predikat je glavni konstituent rečenice koji označava određenu situaciju, a koja se pripisuju nosiocu situacije, odnosno subjektu. Predikat se mora sastojati od glagola u ličnom glagolskom obliku da bi bio predikat. Kao takav, predikat formira predikatsku rečenicu. Postoji nekoliko vrsta predikata.

I Glagolski predikat

Glagolski predikat se deli na:

1. prost glagolski predikat-gradi se od glagola u ličnom glagolskom obliku (Radim. Pevam. Radio sam. Pevaću.)

2. složen glagolski predikat-sastoji se od dva glagola, jedan je nepotpuni glagol i to u ličnom glagolskom obliku, a drugi je u infinitivu, ili se koristi konstrukcija da+prezent (Moram da spavam. Ne smem da trčim. Prestajem pušiti. Nastavljam da učim.)

Nepotpuni glagoli su modalni glagoli i fazni (aspektualni glagoli).

Modalni glagoli su: hteti, smeti, morati, trebati, moći, valjati.
Fazni (aspektualni) glagoli su: početi, počinjati, nastaviti, nastavljati, prestati, prestajati.


II Imenski kompulativni predikat

Imenski kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoćni glagol jesam/biti u ličnom glagolskom obliku) i imenskopredikativa (imenska reč ili imenička sintagma).

Milica je studentkinja.

je= kopula; studentkinja= imenski predikativ; je studentkinja= imenski kopulativni predikat

Nož je oštar.

je= kopula; oštar= imenski kopulativni predikativ; je oštar= imenski kopulativni predikat

III Priloški kopulativni predikat

Priloški kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoćni glagol jesam/biti u ličnom glagolskom obliku) i priloškog predikativa (priloški izraz ili priloška sintagma).

On je dobro.

je= kopula; dobro= priloški kopulativni predikativ; je dobro= priloški kopulativni predikat

Milica je tamo.

je= kopula; tamo= priloški kopulativni predikativ; je tamo= priloški kopulativni predikat

Priloške odredbe

Priloške odredbe bliže određuju glaogl uz koji stoje. Priloške odredbe se dele u sledeće grupe:

Priloška odredba za vreme (na pitanje kada?)

Videli smo se prošlog vikenda.
Tokom nedelje učim i spremam se za ispite.
Došla je o Uskrsu.
Vidimo se za nedelju dana.

Priloška odredba za mesto i pravac kretanja (na pitanje gde? i kuda?)

Rodila sam se u Beogradu.
Došao je sinoć sa mora.
Sastajemo se ispred Filozofskog fakulteta.
Idem kući.
Putujemo prema Beogradu.

Priloška odredba za način (na pitanje kako?)

Gledao me je ispod oka.
Uradio je to uz velika odricanja.
Razgovaramo tihim glasom.
Učinio je to bez razmišljanja.

Priloška odredba za uzrok (na pitanje zašto, zbog čega?)

Uradio je to iz straha.
Nije došla u školu zbog bolesti.
Nesreću su izazvali svojom nepažnjom.
Ne pričaju iz ljubomore.

Priloška odredba za meru i količinu (na pitanje koliko?)

Učila sam za taj ispit tri meseca.
Istrčali smo 5 kilometara.
Mesecima se ne javalja.
Radim od ponedeljka do petka.

Priloška odredba za cilj ili nameru (na pitanje sa kojim ciljem, sa kojom namerom?)

Preselila se u Beograd radi upisa na fakultet.
Došao je radi posla.
Idem po obezbeđenje.

Odredba vršioca radnje, agentivna odredba (u pasivnim rečenicam)

Most je sagrađen od strane građevinaca.
Učenik je pohvaljen od strane profesora.

Odredba sredstva (na pitanje čime?)

Uvek u instrumentalu bez predloga.

Sečem hleb nožem.
Pišem naliv perom.
Slikam četkicom.

Odredba društva (na pitanje s kim?)

Uvek u instrumentalu sa predlogom.

Išla sam na more sa drugaricama.