Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.

Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive reči.

Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive reči.

U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenljivih i pet nepromenljivih.

Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.

Nepromenljive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.

Imenice

Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.

Zamenice

Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.

Pridevi

Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.

Glagoli

Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.

Brojevi

Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.

Predlozi

Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje uz imenice i zamenice.

Prilozi

Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole.

Uzvici

Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.

Rečce

Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.

Veznici

Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenici, kao i veza između rečenica.

Imenice

Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).

Po rodu imenice se dele na :

imenice muškog,

imenice ženskog i

imenice srednjeg roda.

Imenice muškog roda

otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion, automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...

Imenice ženskog roda

mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...

Imenice srednjeg roda

dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo, ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...

Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice
mogu da imaju:

jedninu i

množinu.

Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo množinu. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi oblik (čovek - ljudi).

Jednina (množina) imenica

kuća (kuće), oko (oči), rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...

Imenice koje imaju samo množinu

usta, leđa, grudi, prsa, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila ...

Po značenju imenice se dele na:

vlastite (vlastita imena bića, država, gradova, reka, planina.. ),

zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama),

zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru),

gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu),

misaone (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja),

glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje) i

brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).

Zamenice su promenjive vrste reči kojima se zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na imenične i pridevske zamenice.

Imeničke zamenice

Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. One su u rečenici samostalne reči, a vrše službu subjekta ili objekta.

Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice.

Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ženski rod) i broj (jednina i množina). Prilom promene po padežima lične zamenice mogu imati duže naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike.

Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrtebljava se u službi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...) SE nije lična povratna zamenica.

Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja.

Vrste imeničkih zamenica:

lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),

lična povratna zamenica (sebe, se),

upitne (ko?, šta?),

neodređene (neko, nešto),

odrične (niko, ništa) i

opšte ili određene (svako, svašta) i

Pridevske zamenice

Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Kao i pridevi slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Vrste pridevsih zamenica:

prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova),

pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki, tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo),

odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije),

neodređene(nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija),

odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko),

opšte ili određene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god...).

Pridevi

Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

Prema značenju pridevi se dele na:

opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),

prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je),

gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje),

vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i

mesne (pokazuju mesto).

Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ, bled...)

Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino, Majin, Ivanov...) pišu se velikim slovom. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski, -ški, -čki pišu se malim slovom (srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški...)

Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:

određene (svi pridevi)

neodređene (opisni i gradivni pridevi)

Odrđeni pridevski vid označava nešto određeno. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu određeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. U ženskom i srednjem rodu određeni i neodređeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora nastavka. Oblici određenog vida u ženskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u množini.

Neodrđeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?.

Neodređeni i odreženi vid prideva se različito menjaju po padežima.

Neodređeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo.

Neodređeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo.
komparacija prideva

Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija.

Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića, kažemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.

Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - iji, - ji, -ši na osnovni oblik prideva.

Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom j, ono se piše dva puta. (jak - jač - najjači, jasan - jasniji - najjasniji).

U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.

Izuzeci komparacije prideva:

dobar - bolji - najbolji
zao - gori - najgori
veliki - veći - najveći
mali - manji - najmanji

Glagoli

Glagoli su promenjive reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.

Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na:

svršene (označavaju završenu radnju) i

nesvršene (označavaju radnju koja koš traje).

Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na:

prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i

neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).

Glagoli koji uz sebe imaju reč SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.

Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na:

nelične (ne menjaju se po licima) i

lične (menjaju se po licima).

Nelični glagolski oblici su:

infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju)

radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih oblika ),

trpni glagolski pridev,

glagolski prilog prošli i

glagolski prilog sadašnji.

Lični glagolski oblici

prezent - sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja).

perfekat - prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja),

futur I - buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti, posle trenutka govorenja),

imperfekat

pluskvamperfekat

aorist

futur II

imperativ i

potencijal.

Promena glagola naziva se KONJUGACIJA.

Brojevi

Brojevi su promenjive vrste reči kojima se izražava koliko ima nečega na broju ili koje je nešto po redu. U zavisnosti od toga se njima izražava dele se na glavne i redne brojeve.

Glavni brojevi

Glavni brojevi su brojevi kojima se izražava koliko nečega ima na broju. Na osnovu toga šta izražavaju brojevi su podeljeni na više podvrsta.

Vrste glavnih brojeva:

osnovni ( dva, tri, pet...),

zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro),

brojne imenice na -ica (dvojica, trojica, petorica...) i

brojni pridevi (dvoja, troja, petora...),

Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. Menjaju se po padežima (jedan, ređe dva i tri, i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva)

tri dana, osam jabuka, šest šoljica, sto dvadeset učenika

Promena po podežima: nominativ: jedan, genitiv: jednog, dativ: jednom

Promena po rodu: muški rod: jedan, ženski rod: jedna, srednj rod; jedno

Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ženskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Ne menjaju se ni po rodu, ni po broju, ni po padežima.

dvoje mališana, osmoro studenata, petero dece, desetoro jagnjadi

Brojne imenice na - ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se samo po padežima.

dvojica dečaka, dvanestorica odbojkaša, trojica drugova

Promena po podežima: nominativ: dvojica, genitiv: dvojice, dativ: dvojici

Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju množinu. Menjaju se samo po rodu.

dvoja vrata, troje makaze, četvore farmerke, petore naočare

Promena po rodu: dvoja usta, dvoje pantalone

Redni brojevi

Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se i po rodu i po broju i po padežima.

prvi čas, druga nagrada, četvrti festival, peto takmičenje

Promena po podežima: nominativ: prvi, genitiv: prvog, dativ: prvom

Promena po rodu: muški rod: prvi, ženski rod: prva, srednji rod; prvo

Promena po broju: jednina: prva, množina: prve

Imenice

kuća, sestra, škola, učitelj, sreća, deca, slon, pevanje, ljubav, prvak, drveće, mleko, šampion, škola, drugovi, lopta, utakmica...

Zamenice

ja, ti, on, ko, niko, neko, nešto, svako, moj, ono, moje, tvoje, naše, nečije, koji, onoliko, onakav, takav, nikakav, čiji...

Pridevi

plav, dobar, jak, mrzovoljan, drveno, školski, kućni, Milanov, bakin, školski, kragujevački, srpski, ruski...

Glagoli

pevati, crtati, slušati, sunčati se, preslišavati se, učiti, voleti, radovati se, spavati, naoblačiti se, fijukati, vejati...

Brojevi

jedan, pet, deset, sto, hiljada, milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti, hiljaditi...

Predlozi

od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog...

Prilozi

ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred, svejedno, levo, desno, blizu, juče, tek. lako, brzo, malo, zato

Uzvici

jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac...

Veznici

i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...

Rečce

da, ne, valjda, dakle, međutim, samo, jedino, kao, eno, eto, gle, baš, još...

Vlastite imenice

Milan, Laza, Aleksandar, Reks, Srbija, Hercegovina, Trebinje, Novi Sad, Kragujevac, Grbice, Erdoglija, Lepenica, Kopaonik, Stara planina, Fruška gora, Sunce, Venera, Jadransko more, Đerdap, Tjentište...

Zajedničke imenice

kuća, prozor, olovka, avion, brod, škola, klupa, ranac, tata, mama, sestra, brat, pismo, brdo, planina, reka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg, selo, grad, ulica, semafor, čovek, životinja...

Zbirne imenice

lišće, drveće, cveće, klasje, snoplje, grmlje, žbunje, trnje, granje, perje, pruće, kamenje, prstenje, jagnjad, perad, telad, prasad, pilad, užad, ćebad, momčad, unučad, deca, braća, gospoda, srpstvo, vlastela, stanovništvo, seljaštvo...

Gradivne imenice

vino, voda, mleko, čaj, ulje, mast, brašno, šećer, so, meso, mast, kamen, žito, gas, nafta, benzin, ugalj, srebro, bakar, zlato, olovo, pesak, prašina, sneg, mraz, krv...

Glagolske imenice

igranje, pevanje, učenje, hodanje, smejanje, plivanje, plakanje, crtanje, sanjanje, skakutanje, udaranje, borba, seoba, deoba, pobeda...

Brojne imenice

prvak, prvačić, petak, šestak, sedmorica, osmak, trojka, dvojka, dvojica, petorka, polovina, četvrtina, oboje, oba, stotina, stotinjak, hiljadarka, milioner, milionče...

Lične zamenice

Ja se zovem Aleksa.

Rekao sam njemu, a ne tebi.

Nisam joj kupio poklon.

Marko se okrenuo prema nama.

One uvek vole da ih posete.

Lična povratna zamenica

Miša uvek veruje u sebe.

Ana priča sama sa sobom.

Uzdaj se u se i u svoje kljuse.

Upitne imeničke zamenice

Ko je tvoja simpatija?

Čega se najviše bojiš?

Šta gledaš na televizoru?

O kome razmišljaš ceo dan?

Neodređene imen. zamenice

Neko je slomio prozor.

Nešto je iznenada iskrslo.

Odrične imeničke zamenice

Niko mi se ne dopada od vas.

Ništa nisi uradio danas.

Opšte imeničke zamenice

Svako može njega da pobedi.

danas se svašta dešava.

Prisvojne pridevske zamenice

Moj motor je crvene boje.

Video sam njegovog tatu.

Pokazne pridevske zamenice

Ovo je Markov bicikl.

Ne volim onakav automobil.

Odnosno-upitne prid. zamenice

Čiju si knjigu kupio?

Ne nosim duks koji si mi dao.

Neodređene pridev. zamenice

Nekakav čovek viče.

Našao sam nečiju tašnu

Odrične pridevske zamenica

Ovo nije ničije.

Nisam video ničijeg tatu.

Opšte pridevske zamenice

Kupi koji god hoćeš .

Volim svakakvo voće.

Atributska funkcija prideva

Veliki dečak šutira loptu.

Marljivi učenici redovno uče.

Marko ima lepo okruglo lice.

Moja mama ima kožnu tašnu.

Najbolji su sarajevski ćevapi.

Crvena lampa visi na zidu.

Pedikatska funkcija prideva

Todor je dobar učenik.

Aleksa je veliki talenat.

Moja mama je vredna žena.

Naši gosti su bili zadovoljni.

Novčić je bio star i izlizan.

Ovaj crveni ranac je Nemanjin.

Opisni pridevi

lep, ružan, visok, nizak, mali, veliki, star, mlad, tanak, debeo, mršav, gorak, sladak, taman, mračan, osvetljen, glasan, tih, pametan, glup, lud, nestašan, nemiran, miran, živahan, mek, tvrd, čvrst, jasan, šaren, dlakav, srećan, nesrećan, užasan...

Prisvojni pridevi

Milanov, Martinin, kragujevački, trebinjski, niški, srpski, školski, gradski, kućni, poljski, rečni, planinski, morski, pozorišni, radnikov, seljakov, lekarski, dečiji, ljudski, bakin, dedin...

Gradivni pridevi

drven, zlatan, bakarni, metalni, gvozdeni, betonski, pamučni, vuneni, svileni, čokoladni, slan, medeni, šećerni, uljni, mastan, benzinski, plinski, naftni, krvav, peščani, kameni ...

Vremenski pridevi

letnji, zimski, prošli, budući, jučerašnji, nedeljni, mesečni današnji, tadašnji, večni, davni, trajni, dnevni, noćni...

Mesni pridevi

gornji, donji, prednji, zadnji, levi, desni, bočni, severni, južni, daleki...

Komparacija prideva

srećan - srećniji - najsrećniji

žalostan - žalosniji - najžalosniji

crven - crveniji - najcrveniji

loš - lošiji - najlošiji

beo - belji - najbelji

debeo - deblji - najdeblji

skup - skuplji - najskuplji

crn - crnji - najcrnji

tesan - tešnji - najtešnji

blizak - bliži - najbliži

strog - stroži - najstroži

nizak - niži - najniži

visok - viši - najviši

tih - tiši - najtiši

ljut - ljući - najljući

Glagoli radnje

čitati, trčati, igrati se, pevati, plivati, kopati, učiti, pričati, lomiti, udarati, grebati...

Glagoli stanja

spavati, sanjati stajati sedeti, ležati, osećati se, crveneti se misliti, voleti, mrzeti, želeti...

Glagoli zbivanja

duvati, fijukati, grmiti, sevati, pljuskati, kišiti, naoblačiti se, snežiti, vejati, svitati...

Svršeni glagoli

ustati, baciti, dati, doći, naučiti, odvojiti, pojesti, reći...

Nesvršeni glagoli

ustajati, bacati, davati, dolaziti, učiti, odvajati, jesti, govoriti...

Prelazni glagoli

kuvati, kupati, čitati, seći, bacati pevati, udarati, sanjati...

Neprelazni glagoli

sesti, ustati, misliti, ići, uspeti, ličiti, ležati, stajati...

Povratni glagoli

igrati se, češljati se, smejati se, umivati se, oblačiti se...

Infinitiv

govoriti, pričati, hodati, trčati, hteti, ići, peći, vući, seći...

Glagolski pridev trpni

uradio sam, pisao bih, ići ću, budem doputovao...

Prezent

pišem, jedem, idem, govorim...

Perfekat

pisao sam, jeo sam, išao sam, govorio sam...

Futur I

pisaću, ješću, ići ću, govoriću...

Osnovni brojevi

Jedan čovek ide prema nama.

Kupio sam deset olovaka.

Izgubio sam dve bojice.

Ima ih u razredu samo sedam.

Pet devojčica igra fudbal.

Kiša pada skoro tri dana

Rekla je to dvema drugaricama.

Dobio je pismo od jedne žene.

Biću u kampu osam dana.

Video sam samo jedno dete.

Daj ti to nama troma.

Zbirni brojevi

Miša ide u školu sa njih dvoje.

Pera ima desetoro unučadi.

Četvoro đaka ima sve petice.

Igrao sam se sa petoro dece.

Tamo trči osmoro ždrebadi.

Naš tim ima šestoro momčadi.

Troje studenata je položilo test.

Brojne imenice na - ICA

Nas dvojica treniramo boks.

Upoznao sam trojicu pevača.

Četvorica mojih drugara stalno nerviraju dvojica nastavnika.

O toj petorici neću da mislim.

Trojica igraju dobro, a dvojica su nespremna ovog puta.

Brojni pridevi

Zatvorio sam četvora vrata.

Polomio sam troje merdevine.

Kupio sam petore farmerke.

Moj deda ima dvoje naočare.

Dobio sam na poklon šestore pantalone, ali mi se dvoje ne sviđaju nimalo.

Redni brojevi

Miloš je stigao na cilj peti

Treći put sam u bioskopu.

Sedmog dana idem kući.

Moj deda je prvi video munju.

Zaspao sam na šestom času.

Ana je osvojila drugu nagradu.

Ići ću tamo četvrti put.

Prilozi

Prilozi su nepromenljiva vrsta reči koja najčešće stoji uz glagole i bliže određuje glagolsku radnju. Prilozi mogu stajati i uz imenice, prideve i druge priloge i bliže ih određivati.

Miloš brzo čita. Ona lepo peva. (prilozi uz glagole)

Ja imam mnogo prijatelja. Ljudi nemaju dovoljno novca za sve životne potrebe. (prilozi uz imenice)

On je vrlo pametan momak. Milica je veoma ozbijna za svoje godine. (prilozi uz prideve)

Devojka vrlo pametno zbori. Marko veoma brzo trči. (prilozi uz druge priloge)

Prilozi po značenju mogu biti:

a) prilozi za vreme: kada, nekada, nikada, uvek, zauvek, danas, juče, noću, danju

b) prilozi za način: kako, nikako, nekako, svakako,ma kako, bilo kako, tako, ovako

v) prilozi za mesto: ovde, onde, svuda, kuda, gde, kamo, gore, dole, levo, desno, negde, nigde

g) prilozi za uzrok: zašto, zato

d) prilozi za meru, količinu: koliko, nekoliko, toliko, ovoliko

Razlikovanje prideva i priloga:

Miloš je dobro dete. (pridev; stoji uz imenicu i može se menjati po padežima)

Miloš dobro trči. (prilog; bliže određuje gagol uz koji stoji i nepromenljiv je)

Predlozi

Predlozi su nepromenljiva vrsta reči koja označava odnose među pojmovima uz koje stoje.

Razlikujemo nekoliko vrsta predloga:

1) mesni: pored (kapije), pred (kapijom), uz (kapiju), do (kapije), na (kapiji), pod (kapijom), iznad (kapije), kod (kapije)

2) vremenski: na (taj dan), uoči (praznika), o (Uskrsu), u (subotu), s (jeseni)

3) uzročni: iz (straha), od (ljubomore), zbog (lenjosti), usled (nepažnje)

4) predlozi za poređenje: (nema) bolje od (nje)

5) predlozi koji označavaju društvo/zajednicu: (Došla je) sa (roditeljima kod drugarice).

Veznici

Veznici su nepromenljiva vrsta reči koja vezuje reči, sintagme i rečenice.

Dele se u sledeće grupe:

1) naporedni veznici (spajaju naporedne konstrukcije): i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego, već

2) zavisni veznici (spajaju zavisnu rečenicu sa glavnom): ako, da, jer, iako, premda, mada

*Funkciju veznika mogu imati upitno-odnosne zamenice, upitno-odnosni zamenički prilozi: gde, kuda, odakle, ko, šta, koji, čiji, kakav; kao i upitna rečca li- da li

Uzvici

Uzvici su nepromenljiva vrsta reči koja iznosi ekspresivni stav govornika o radnji. Uzvici mogu imati vrednost čitave rečenice. Neki od uzvika su:

jao, joj, ah, oh, uh, kuku, lele
ej, oj, dum, tras, fijuk, kvrc
iš, mac, pis

Rečce (partikule)

Rečce su morfološki prilozi ili veznici, ali se rečce upotrebljavaju kako bi se iskazao lični stav govornika prema radnji o kojoj se govori.

1. potvrdna rečca: da

2. odrična rečce: ne

3. upitne rečce: da li, zar, li

4. rečca za isticanje ličnog stava: zaista, nipošto, valjda, zbilja

5. rečca za pokazivanje: evo, eno, eto

6. rečca za posebno isticanje: baš, upravo, bar

Rečce su i reči: takođe, inače, jamačno, svakako, tek, već, čak