Padeži

Padeži

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

☼ nominativ,

☼ genitiv,

☼ dativ,

☼ akuzativ,

☼ vokativ,

☼ instrumental i

☼ lokativ.

Nominativ

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mesto, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.

Osnovna značenja genitiva su:

☼ posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).

☼ partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...)

☼ ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, umesto, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...

Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrebljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odredba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrebljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.

Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).

Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za

Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima.

Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u

Nominativ

Marko je došao svojoj kući.

Drvena kapija je otvorena.

On je bio učitelj u našoj školi.

Zovem se Bond, Džejms Bond.

Odjeknulo je kao bomba.

Mišin tata je dobar kao hleb.

Genitiv

Iz kuće su izašle dve žene.

Lopta je pala pored linije.

Nisam bio u školi zbog bolesti.

Maja peva od sreće.

Svakog dana idem u grad.

Otac mog druga je advokat.

Popila sam šolju mleka.

Miš se sakrio u korenu hrasta.

U dvorištu škole nije bilo đaka.

Bilo me je strah u šumi.

Dativ

Moja sestra sutra ide frizeru.

Kupio sam mami čokoladu.

Dajte mi malo šećera.

Juče sam ti dao pismo.

Marku je sestra bolesna.

Petar je pošao prema školi.

Ja sam krenuo ka svojoj kući.

Slična je zvezdama na nebu.

Okenuo se Ani i osmehnuo se.

Uzeo joj je obe knjige.

Akuzativ

Kupio sam mali skejt.

Svako jutro ustajem rano.

Pročitao sam celu knjigu.

Popeli su se uz planinu.

Moj rođendan je u sredu.

Ispričao je priču kroz suze.

Sreo sam našeg učitelja juče.

Kuća je ličila na dvorac.

Oči su mi osetljive na svetlost.

Uz ovo jelo ne treba mi salata.

Vokativ

Ana, hoćemo li u grad?

Pravi si heroj, druže!

Hej, Ivane, dođi brzo!

Dobar dan, nastavniče.

Uroše, skolni noge sa stola.

Nemoj sine, trčati tako brzo.

Instrumental

Putovali smo vozom.

Idem sa prijateljima u bioskop.

Subotom uvek imam trening.

Hodala je brzim koracima.

Moj tata se bavi trgovinom.

Lopta je pod stolom.

Bio je u Americi godinama.

Otišla je sa osmehom za njim.

Lokativ

Knjiga iz istorije leži na stolu.

Deca se igraju u dvorištu.

Pokazao mi je dokaze o krađi.

Prepoznao sam ga po koraku.

Farmacija je pri medicini.

Avion je nestao je u oblaku.

Podela padeža

Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.

Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)

Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.

Nezavisni padeži

NOMINATIV

Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.

Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:

☼ subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)

☼ imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)

Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:

☼ reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)

☼ naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")

☼ naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)

VOKATIV

Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.

Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).



PAŽNJA!

Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena? - pitanje koje se često postavlja. Najvažnije je odrediti koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju. Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ. (Hej, Valentina!) osim kod onih imena koja se završavaju na - ica (Hej, Slavice!) . Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ (Hej, Marta! Hej, Ana!) osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu (Hej, Ivo! Hej, Saro!)

Genitiv - značenja

Genitiv je zavisan padež koji najčešće označava pripadnost, poreklo ili deo nečega, a može imati i druga značenja. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ČEGA?. Može se upotrebiti s predlozima ili bez njih.

GENITIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼ pripadanje (prisvojni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
označava pojam kome nešto pripada (Ona je kćerka naše komšinice).

☼ deo nečega (deoni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
označavaju da nešto nije obuhvaćeno u celini, već samo delimično.
Upotrebljava se uz reči koje označavaju količinu. (Popili smo čašu soka).

☼ odvajanje, poticanje (ablativni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u
genitivu označavaju da se od nje nešto udaljava, odvaja ili da od nje
potiče (Oslobodio sam se treme).

☼ osobinu (kvalitativni genitiv) - imenička sintagma u genitivu označava
svojstvo nekog pojma (To je životinja dugog repa).

☼ vreme (vremenski genitiv) - imenička sintagma u genitivu označava
vreme u kome se nešto zbiva (To se desilo prošlog vikenda).

GENITIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼ mesno značenje (Juče smo skrenuli s puta).

☼ vremensko značenje (Čekamo ga od ranog jutra).

☼ uzročno značenje (Neću da idem u školu iz principa).

☼ značenje cilja (Vitamine pijemo radi zdravlja).

☼ načinsko značenje (Pevao je iz sveg glasa).
služba genitiva u rečenici

Najznačajnije službe genitiva u rečenici su:

☼ nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).

☼ pravi objekat (Pio je čaja).

☼ logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).

☼ priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).

Pravi objekat može stajati u deonom genitivu samo uz prelazne glagole. U tom slučaju se može zameniti objektom u akuzativu bez predloga.

Popij jogurta! (pravi objekat u genitivu)

Popij jogurt! (pravi objekat u akuzativu)

Logički subjekat može stajati u genitivu, ali onda ne označava nosioca stanja, već pojam čije se postojanje tvrdi ili poriče. Tvrđenje odnosno poricanje kazuje se glagolom IMATI u prezentu, a u ostalim oblicima glagolom BITI.

Nije bilo nikog kod kuće. (logički subjekat u genitivu)

U okviru imeničke sintagme genitiv ima službu atributa (majica bez rukava, ikone ranog perioda, devojka crne kose, bluza neobične boje).
predlozi koji dolaze uz genitiv

od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, van, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre uoči, posle, nakon, za, tokom, dno (podno, nadno, odno), vrh (povrh, navrh, uvrh, zavrh), čelo, nakraj, krajem, potkraj, sred (nasred, posred, usred), oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, mesto (umesto, namesto), uime, putem, (s) pomoću, posredstvom, između, (na)spram, put, protiv, nasuprot, usuprot, usprkos, zbog, usled, radi (zaradi, poradi), glede, prilikom, povodom

Prisvojni genitiv

Maša je drugarica moje sestre.

To je pesma moje majke.

Ne sviđa mi se naslov romana.

Ono je pas našeg komšije.

To je bilo u drugom delu filma.

Deoni genitiv

Imam mnogo teških pitanja.

Pojeli smo pun tanjir jagoda.

Uzeo je zalogaj bajatog hleba.

Popio je čašu mleka.

Došlo je petnaest učenika.

Ablativni genitiv

On se plaši tvojih reči.

Deco, čuvajte se gripa

Oslobodio sam ružnih misli.

Maja se plaši svoje senke.

Sramim se svojih grešaka.

Kvalitativni genitiv

Ušla je žena kovrdžave kose.

Maja nosi suknju lepog kroja.

Kupila je košulju dugih rukava.

Mirko je čovek dobre naravi.

Ričard je kralj lavljeg srca.

Vremenski genitiv

Bio je u Beogradu prošle srede.

Ovih dana imam puno obaveza.

Odgovoriću ti istog trena.

Imao sam posla tog dana.

Svake zime idemo na planinu.

SLUŽBE GENITIVA

Nepravi objekat

Leti se odvikavamo od klizanja.

Kloni se nevaspitanih dečaka.

Sve zavisi od Miloša.

Čuvaj se prehlade.

Oslobodi se straha.

Pravi objekat

Uzmi malo hleba.

Dajte mi mira!

Najeo se mesa.

Počela je gradnja kuće.

Kad je bio mali pio je puno mleka.

Priloške odredbe

Uplašili smo se uoči utakmice.

Svi su se okupili radi dogovora.

On predaje bez pauze.

Čekaću te ispred škole.

On je došao iz Portugala.

Logićki subjekat

Nesta blaga, nesta prijatelja.

Danas ima ljudi na ulicama.

Ima li nekog kod kuće?

Nema nikog večeras!

Nema novca za trošenje.

Dativ- značenja

Dativ je zavisan padež koji najčešće označava namenu (kome ili čemu je nešto namenjeno) ili usmerenost (pojam u pravcu kojeg se neko ili nešto kreće). Dobijamo ga na pitanje KOME? ili ČEMU?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.

DATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼ značenje namene - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma
u dativu označavaju pojam kojem je nešto namenjeno. (Dao sam drugu
svesku. Poštar je uručio Jeleni pismo. Baka mi je isplela džemper.)

☼ usmenrenosti - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
dativu označavaju da je nešto usmereno k tom pojmu. (Njihov rad bio
je okrenut pravom cilju. Žustro su se uputili izlazu)
☼ nosioca stanja - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
dativu obeležavaju pojam kojem je pripisano neko svojstvo, stanje,
raspoloženje i slično. (Aninom bratu se spava. Jedu mi se kolači.)

☼ pripadnosti - imenička zamenica u dativu označava da nešto pripada
toj osobi. (Kosa joj je kovrdžava. Gde mi je olovka?

DATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼ značenje usmerenosti (Uputili smo se ka školi) i

☼ dopusno značenje (Uprkos velikoj vrućini, završili smo meč).

Predlozi koji dolaze uz dativ: k, ka, prema, uprkos, nasuprot

Glagoli uz koje se skoro uvek upotrebaljava dativ:

činiti se, gaditi se, smučiti se, nedostajati, pomagati, prijati. goditi, sviđati se, svideti se, dopadati se, verovati, obećavati, čestitati, radovati se
služba dativa u rečenici

Najznačajnije službe dativa u rečenici su:

☼ nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).

☼ logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).

☼ priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).
pogrešna upotreba dativa

Često se u govoru uz glagole mirovanja koristi dativ, što je pogrešno. Umesto dativa potrebno je u tom slučaju koristiti genitiv.

Nepravilno : Pravilno

Danas sam ceo dan kući. Danas sam ceo dan kod kuće.
Hoćeš li biti kući danas? Hoćeš li biti kod kuće danas?
Uradite domaći kući. Uradite domaći kod kuće?
Milan nije kući. Milan nije kod kuće

PAŽNJA!

Uz glagole kretanja koristi se dativ cilja: Ići kući,
Uz glagole mirovanja koristi genitiv mesta: Biti kod kuće.

Akuzativ- značenja

Akuzativ je zavisan padež koji najčešće označava pojam koji trpi radnju. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ŠTA?. Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih.

AKUZATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼ značenje trpioca radnje - imenica, imenička zamenica ili imenička
sintagma u akuzativu označavaju trpioca radnje koja je izražena
predikatom. (Sagradili smo novu kuću. ).

☼ značenje nosioca stanja - imenica, imenička zamenica ili imenička
sintagma u akuzativu označavaju pojam kojem je pripisano neko
svojstvo, stanje, raspoloženje i sl. ( Da li Miloša boli zub?)

☼ značenje vremena - imenička sintagma u akuzativu označava kad se
nešto zbiva ili koliko dugo se nešto zbiva (Jedno veče izašli smo skupa.)

AKUZATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼ značenje vremena (Moj rođendan je u nedelju).

☼ značenje mesta (Naša škola je uz obdanište).

☼ značenje načina (Svi su govorili u jedan glas).

☼ značenje namene (Ovo je poklon za moju drugaricu).

☼ objekatsko značenje (Ogrešio se o istinu).

Predlozi koji dolaze uz akuzativ: kroz, niz, uz, na, o, po, u, mimo, među, nad, pod, pred, za

Predlozi među, nad, pod, i pred u akuzativu označavaju gde se radnja završava. Ove predloge akuzativ deli sa instrumentalom.

Sakrio se pod sto. (akuzativ). Krije se pod stolom. (instrumental)

Predlozi u, na, o, i po u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja. Ove predloge akuzativ deli sa lokativom.

Brod je uplovio u luku. (akuzativ). Brod je u luci. (lokativ)
služba akuzativa u rečenici

Najznačajnije službe akuzativa u rečenici su:

☼ pravi objekat (Ana piše novu knjigu).

☼ nepravi objekat (Otimaju se o carstvo).

☼ logički subjekat (Mog druga je sramota).

☼ priloške odredbe (Sećam ga se kroz maglu).
pogrešna upotreba akuzativa

Često se u govoru uz glagol kontaktirati upotrebljava imenica u akuzativu. Bolje bi bilo da se ovaj glagol zameni sa rečima stupiti u vezu sa ili povezati se sa, ali ako se baš želi upotrebiti glagol kontaktirati onda imenica uz njega mora da bude u instrumentalu.

Nepravilno : Pravilno:

Kontaktirala sam staro društvo. Kontaktirala sam sa starim društvom.
Kontaktiraj ga obavezno! Kontaktiraj sa njim obavezno.

Instrumental - značenja

Instrumental je zavisan padež koji najčešće označava društvo ili sredstvo. Dobijamo ga na pitanje S KIM? ili ČIME?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.

INSTRUMENTAL BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:

☼ značenje sredstva - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju sredstvo kojim se vrši radnja.
(Miša je svoje slike radi temperama.)

☼ značenje načina - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
obeležavaju način na koji se radnja vrši.
(Jednim udarcem ubio je dve mušice.)

☼ značenje vremena - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju kad se nešto zbiva ili koliko se dugo zbiva.
(Svakim danom snega je sve manje.)

☼ značenje mesta - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju mesto vršenja radnje
(Prošetali smo se glavnom ulicom.)

☼ značenje cilja - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju cilj zbog koji se nešto zbiva
Otišao je u grad poslom).

☼ objekatsko značenje - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju trpioca radnje. (Oni trguju naftom)

INSTRUMENTAL SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:

☼ značenje društva (Idem u razred sa Veljkom).

☼ značenje mesta (Časopisi su pod krevetom)

☼ značenje načina (S nestrpljenjem je čekao kraj meča).

☼ značenje osobine (Video sam onog čoveka s dugom bradom, ).

Predlozi koji dolaze uz instrumental: među, nad, pod, pred, s(sa), za

Glagoli koji zahtevaju instrumental: baviti se, trgovati, obilovati, vladati, upravljati...
služba instrumentala u rečenici

Najznačajnije službe instrumentala u rečenici su:

☼ nepravi objekat (Milan se bavi fudbalom).

☼ priloške odredbe (U našoj fabrici ne radi se subotom i nedeljom).

U okviru imeničke sintagme instrumental upotrebljen uz imenice ima službu atributa (devojka sa crnom kosom, prozor sa rešetkama, haljina sa dugačkim rukavima). Instrumental koji se upotrebljava uz prideve služi kao njihova doopuna (malen rastom, bogat znanjem)
pogrešna upotreba instrumentala

Kada instrumental označava sredstvo, oruđe ili predmet radnje, predlog S (SA) se ne sme uz njega upotrebljavati. Kada je u pitanju izraz "pisati mali (velikim) slovima" ili "pisati s velikom (malim) slovom" oba načina su dozvoljena.

Pravilna upotreba instrumentala : voziti se autobusom, pisati olovkom, rukovati aparatom, šutnuti loptu nogom, nacrtati rukom, seći makazama, natopiti vodom, raspolagati informacijama, ovladati gradivom, trgovati udžbenicima, ponositi se uspehom, poslužiti kolačima, služiti se kompjuterom, baviti se glumom, biti zadovoljan ocenama.

Lokativ- značenja

Lokativ je zavisan padež koji najčešće označava mesto. Dobijamo ga na pitanje GDE? O KOME? ili O ČEMU?. Upotrebljava se uvek sa predlozima.

LOKATIV može imati sledeća značenja:

☼ značenje mesta - predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
mesto vršenja radnje. (Knjige su na policama.)

☼ značenje vremena - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
označava kad se nešto zbiva ili koliko se dugo nešto zbiva.
(Školska godina se završava u junu.)

☼ značenje načina - predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
na koji se način vrši neka radnja (Napad su pripremali u tajnosti.)

☼ objekatsko značenje - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
označava trpioca radnje. (Razmišljali smo o ekskurziji.)

Predlozi koji dolaze uz lokativ: u, na, o, po, pri, prema

Predloge u, na, po, o lokativ deli sa akuzativom.

lokativ akuzativ
Polica se nalazi u zidu. Gledam u zid.
Moja knjiga je na polici. Stavio sam knjigu na policu.
Crtao je po knjizi. Otišao je po knjigu.
Pričao je o njemu Ogrešio se o njega.

Kada isti predlog može da ide uz dva različita padeža, tada treba voditi računa o značenju glagola.

Moji roditelji su u kući. (lokativ - označava mesto nalaženja )
Moji roditelji su ušli u kuću. (akuzativ - označava mesto završetka radnje)

Predlog prema lokativ deli sa dativom. Ova dva padeža imaju isti oblik reči, ali nije isto značenje glagola. Dativ se upotrebljava uz glagole kretanja, a lokativ ima statičko značenje.

Krenuo je prema vratima. (dativ) Sve se odigrava prema dogovoru. (lokativ)
služba lokativa u rečenici

Najznačajnije službe lokativa u rečenici su:

☼ nepravi objekat (On uvek učestvuje u razgovoru).

☼ priloške odredbe (Moja porodica se okuplja o Đurđevdanu).

U okviru imeničke sintagme lokativ uz imenicu je u funkciji atributa (roman u nastavcima, film u boji, dokaz o krađi, čovek u crnom odelu, priča o Snežani). Uz prideve lokativ se upotrebljava kao njegova dopuna (sigurna u hodu, razvijen u ramenima, prekrasna u svom sjaju)


PAŽNJA!!!

Kada se u rečenici upotrebljavaju dva predloga koja zahtevaju isti padež, tada imenicu uz koju stoje predlozi možemo upotrebiti samo jedanput. Pravilna su oba načina.

Zasadili smo jelke ispred škole i iza škole.
Zasadili smo jelke ispred i iza škole. (imenica upotrebljena samo jedanput)

Ako se u rečenici jave predlozi koji zahtevaju različite padeže imenica se mora upotrebiti dva puta ili se umesto nje upotrebi zamernica.

Sa štitom ili na štitu! (Pravilno)
Sa štitom ili na njemu! (Pravilno)
Sa ili na štitu! (Nepravilno)